ГМО (спојене теме)

[Аурор]

Очекивано.

Само једна молба, ако може без тог "брате", никада нисам био љубитељ дизелаша и тог "црначког" сленга.

Хвала унапред.

 

 

No offense, ali tebe sam stavio na ignore još pre 6 meseci, ne znam šta mi je da svaki čas klikćem "View anyway", valjda mi je dosadno u životu, šta li...

[R.Žiskar]

No offense, ali tebe sam stavio na ignore još pre 6 meseci, ne znam šta mi je da svaki čas klikćem "View anyway", valjda mi je dosadno u životu, šta li...

Non taken.

За мазање треба и одговарајућа публика.

[Таша]

To za Austriju apsolutno nije tačno, u nekim zemljama EU su zabranjene određeni sojevi Monsantovog kukuruza, što je svetlosnim godinama daleko od "ni uzgajanja ni prodaje GM hrane".  Diskvalifikacija GM hrane diskvalifikacijom Monsanta je kao kada bih ja hteo da ubedim ljude da su lekovi štetni i užas živi tako što ću da prepričavam ono kada je neka firma prodala lekove za hemofiliju zaražene HIV virusom.

 

 

Previše verujete brainwash aktivistima.

Rekoste vi ! Amin !

[ego]

 Хиљаде земљорадника у Индији извршили самоубиство након узгајања ГМ усева  

                 

 

Људска трагедија: фармер са дететом у индијском 'појасу самоубистава'

 

Када је принц Чарлс изјавио да су хиљаде фармера у Индији извршили самоубиство након узгајања ГМ усева, био је обележен као неко ко шири страх. Заправо, истина је много више застрашујућа.

Преносимо вам у целости чланак који је написао Андреw Малоне а који је недавно објављен у часопису Тхе Маил. У преводу чланка нам је помогла Ирене Барретт.

Деца нису могла да се утеше. Нема од страха и задржавајући сузе, привила су се уз мајку, док су пријатељи и комшије припремали тело њиховог оца за церемонијалну кремацију на опустелој њиви поред породичне куће. Док је ватра горела и преузимала тело покојног оца, Гањанан (12 година) и Калпана (14) чекала је тешка будућност. Шанкара Мандаукар надао се да ће његов син и кћерка имати бољи живот у склопу економског процвата Индије, деца у овом тренутку имају будућност робовског рада за пар новчића на дан. Без куће и без земље, они су сада најмизернији од мизерних. Сханкара је одузео себи живот, а био је поштован фармер, добар отац и муж. Мање од 24 сата раније, попио је пуну чашу отровног инсектицида. Није имао могућности да плати дуг који је био у вредности две годишње зараде, није имао другог излаза. На земљи се још увек виде трагови његовог болног тела где је лежао у агонији. Остали сељани су га посматрали, док је он повраћао у мукама. Знали су да му нема помоћи. У највећим мукама допузао је до клупе крај своје куће која се налази 100 миља од места Нагпур у централној Индији. После сат времена, остао је без гласа. Онда је престао и да дише. Била је недеља, 17 часова, када је умро.

Све комшије окупиле су се у породичној кући. Његова жена Нирмала, (50 год) пожурила је кући са њиве када је чула шта се дешава. “Он је био диван отац и добар муж”, јецала је. “Није могао више да издржи, све смо изгубили.”

Шанкарини усеви су подбацили већ други пут. За смрт овог поштованог фармера били су криви ГМ усеви. Као и многим другим Индијским фармерима и њему су били обећани плоднији усеви и зарада као никада пре ако замени аутохтоно семе са ГМ семеном. Заведен лажним обећањима, позајмио је новац да купи ГМ семе. Када су усеви подбацили, није имао начина да врати дугове. Тако су почела задуживања а зараде није било. Постао је један од 125 000 (податак из 2008 год, зна се да је број већи од 200.000 до сада) Индијских фармера као резултат суровог експеримента по коме је Индија постала тест подручје за узгој ГМ усева.

Криза која је названа ГМ геноцид, добила је пажњу када је принц Чарлс изјавио да је питање ГМО сада глобално морално питање и да је време да се заустави тај незаустављиви корак.

У свом говору преко видео конференције у Делхију, главном граду Индије, принц Чарлс је разбеснео неке политичаре и оне који су у биотехнолошкој индустрији, својом изјавом: “трагични број самоубистава малих Индијских фармера има корене у неуспеху ГМ усева”.

Против ове изјаве огласили су се лобисти ГМ усева и политичари, са својом изјавом да су ГМ усеви донели корист већу него икада пре. Преостали део света, инсистирају ови заговорници ГМО, треба да такође прихвате ГМ усеве и да прихвате овакву будућност.

Ко овде говори истину? Да би то открио аутор Андреw Малоне отпутовао је у појас “самоубистава” Махарасхтра провинцију. Ово је прича из “његовог угла”.

То што сам открио, било је изузетно забрињавајуће. То има дубоке последице и по Велику Британију у смислу да ли уопште треба дозволити да се сеје семе које су научници манипулисали да изиграју законе природе. Службени подаци Министарства пољопривреде Индије говоре да је стање такво да више од 1000 фармера изврши самоубиство сваког месеца. Једноставни, сеоски људи, умиру полако, у агонији. Највећи део њих отрује се тако што попије инсектициде, ту скупу супстанцу са којом им је обећано да им неће ни требати када су их наговорили да узгајају скупе ГМ усеве. Изгледа да су многи ушли у велике дугове са локалним зеленашима, зато што су позајмили превише да би могли да купе ГМ семе. Они који заговарају ГМО тврде да сеоско сиромаштво, алкохолизам, сезона без киша, јесу прави разлог за ову несрећу.

Али, током четвородневне посете овом епицентру несреће, открио сам да ово није цела прича. У једном малом селу које сам посетио,18 фармера су се убили након што су били увучени у ГМ дугове. У неким случајевима, супруге су преузеле фарме од својих преминулих мужева и такође извршиле самоубиство.

Латта Рамеш, 38 година, попила је инсектицид након што је њен муж нестао пошто су дугови постали неиздрживи. Оставила је иза себе десетогодишњег сина, Рашана, да се родбина брине о њему. “Он плаче када помисли на своју мајку” рекла је тетка преминуле жене, док је седела у хладу поред поља.

У селу за селом, породице причају како су упали у дугове након што су били наговорени да узгајају ГМ семе уместо традиционалног семена памука.

Разлика у цени је запрепашћујућа: 10 фунти за 100г ГМ семена у поређењу са мање од 10 фунти за 1000 пута више традиционалног семена. ГМ продавац и владини службеници обећали су фармерима да су ово чаробна семена са бољим усевима, без паразита и инсеката. Да би се подстакло опредељење за ГМ семе, традиционално семе је било забрањено од стране државних банака семена. Службеници су имали интерес у промоцији ове нове биотехнологије. После година независности, индијска Влада се сложила да дозволи биотехнолошким гигантима као што је Монсанто да продаје своје семе. За узврат што је дозвољено западним компанијама да приступе другој на свету земљи по броју становника, Индији је дат зајам Међународног монетарног фонда осамдесетих и деведесетих, да би се помогло лансирање економске револуције. Док су градови као Мумбаи и Делхи процветали, живот малих фармера се није променио. Иако су површине под ГМ семеном удвостручене за две године на 17 милиона хектара, многи фармери су за то платили ужасну цену. Далеко од чаробног семена, ГМ врсте су биле уништене паразитима. Нико није фармерима рекао да ови ГМ усеви захтевају дупло више воде. Са кишном сезоном у задње две године, многи ГМ усеви су иструлели и одумрли, остављајући фармере са страшним дуговима и без могућности отплате.

Пољопривредници су узели зајам од традиционалних извора уз огромне камате, и стотине хиљада малих фармера суочени су са губитком свог земљишта пошто су скупоцена семена подбацила. Када су усеви подбацили у прошлости, фармери су још увек могли да сачувају семе и посеју га следеће сезоне. Али, са ГМ семеном то није случај. Ово из разлога што ГМ семе садржи терминатор технологију што значи да не производе семе које би уродило плодом. Због овога, фармери су принуђени да купују ново семе за сваку нову сетву, уз астрономску цену. Ова разлика у цени значи разлику у преживљавању.

Узмите, на пример, случај Суреш Бхалса, још једног фармера који је био кремиран ове недеље, остављајући иза себе жену и двоје деце. Док је падала ноћ у току церемоније, комшије су се окупиле напољу, краве су пристизале са поља. Његова породица је била потпуно убеђена да су све невоље почела у тренутку када су били охрабрени да се определе за ГМ памук, генетски модификовану биљку креирану од стране Монсанта. “Уништени смо сада”, изјавила је 38-годишња супруга. “Купили смо 100г Бт Памука. Наши усеви су подбацили два пута. Мој супруг је постао депресиван. Отишао је у нашу њиву, легао у памук и прогутао инсектицид.” Сељани су га убацили у рикшу и упутили се у болницу. ”Плакао је и узвикнуо да је узео инсектицид и да му је жао”, прича супруга, док су комшије и породица пристизали у њену кућу да укажу поштовање преминулом. ”Био је већ мртав у тренутку кад су га донели у болницу”. Када су окупљени били упитани, да ли је преминули био пијаница, да ли је патио од осталих социјалних проблема, као што то тврде ГМ заговорници, тиха, достојанствена гомила експлодирала је у бесу: ”Не! Не!” узвикнуо је један од браће преминулог. ”Суресх је био добар човек. Послао је своју децу у школу и плаћао таксе”. “Био је заведен овим чаробним семеном. Продали су нам семе, рекли су нам да нам нису потребни скупоцени пестициди, али то није тако. Ми смо принуђени да купујемо исто семе од исте компаније за сваку нову сезону. То нас убија. Молимо Вас, реците свету шта се овде дешава, треба да знају!” Монсанто је признао да астрономски дугови јесу одлучујући фактор у овој трагедији. Али, указујући на то да је производња памука удвостручена у задњих 7 година, заговорник ГМ објашњава да су овде присутни и други фактори као разлози за кризу, као велике кише или велике суше, као и то да су самоубиства увек била део сеоског живота у Индији. Такође, они наводе да Индијски фармери сами желе ГМ семе, иако је опште познато да су охрабрени на то кроз агресивни маркетинг.

У току моје посете Махарастра региону уочио сам 3 независна истраживања. Они су инсистирали на томе да су ГМ семена само 50% скупља, а затим су касније признали да се у ствари ради о 1000%. Монсанто публициста касније је инсистирао на томе да је њихово семе само двоструко скупље од званичног конвенционалног семена, а разлика је већа зато што трговци традиционалног семена продају по незваничној, мањој цени, као и да продају лажна ГМ семена која су склона болести. Уз дошаптавања о државној компензацији за самоубиства, многи мали фармери кажу да су очајни. Моле за било какву помоћ:”Желимо само да избегнемо наше проблеме, само да зауставимо ово умирање.”

Принц Чарлс је веома узнемирен оваквим самоубиствима малих фармера, да је одлучио да оснује доброчинство, Бхуми Вардаан Фондацију, да би помогао онима који су захваћени и да оствари промоцију органских усева у Индији уместо ГМ. Индијски фармери су такође, почели да се боре против овога. Киднапују дистрибутере ГМ семена и држе их као таоце, почињу масовне протесте. Влада у једној провинцији у Индији покренула је судски процес против Монсанта због астрономских цена ГМ семена. Све ово је дошло касно за Сханкара Мандаукер, који је упао у дуг од око 1000 фунти (80 000 рупија) у одузео свој живот. “Рекла сам му да можемо да преживимо” прича супруга преминулог. “Рекла сам му да ћемо наћи излаз, али он ми је рекао да је боље да умре.”

На жалост, дуг не умире са смрћу супруга. Ако супруга не пронађе начин да отплати дуг, неће моћи да школује своју децу. Изгубиће и земљу, придружиће се маси хиљада просјака крај пута.

Сурово је чињеница да млади највише пате од ГМ геноцида, управо генерација која је требала да има бољи живот кроз узгајање “чаробног семена”. Овде, у појасу самоубистава у Индији, висока цена генетички модификоване будућности плаћена је самоубиствима.

Аутор: Andrew Malone

Превод: Irene Barrett

Обрада: Ђорђе Симовић, Poljoprivreda.info

http://poljoprivreda.info/?oid=26&id=967

Оригиналан чланак можете прочитати на следећем линку:

http://www.dailymail.co.uk/news/article-1082559/The-GM-genocide-Thousands-Indian-farmers-committing-suicide-using-genetically-modified-crops.html#ixzz1G31sIheY

[Avocado]

Mali problem u ovim pričicama je što porast samoubistava uzgajivača pamuka u Indiji kreće od 1997. godine (kako je i navedeno u jednom od ranijih članaka na ovoj temi) a GM pamuk se gaji od 2002. godine...

[Juan Valdez]

Mali problem u ovim pričicama je što porast samoubistava uzgajivača pamuka u Indiji kreće od 1997. godine (kako je i navedeno u jednom od ranijih članaka na ovoj temi) a GM pamuk se gaji od 2002. godine...

 

ГМО памук (да будем прецизан, модификовани ген BMP-243C) ствара пукотину у временско-просторном континууму и последице свог деловања помера пет година уназад. А наивни попут тебе се пецају.

[ego]

Ако си желео да кажеш да је то стари индијски обичај... ниси први коме је синула та идеја.

 

Монсанто је признао да астрономски дугови јесу одлучујући фактор у овој трагедији. Али, указујући на то да је производња памука удвостручена у задњих 7 година, заговорник ГМ објашњава да су овде присутни и други фактори као разлози за кризу, као велике кише или велике суше, као и то да су самоубиства увек била део сеоског живота у Индији.

 

[Avocado]

Ако си желео да кажеш да је то стари индијски обичај... ниси први коме је синула та идеја.

 

Ne, nisam želeo da kažem da je to stari indijski običaj, već sam želeo da kažem i veoma jasno rekao dve tvrdnje:

1) porast samoubistava uzgajivača pamuka u Indiji kreće od 1997. godine

i

2) GM pamuk se u Indiji koristi od 2002. godine.

 

Obe tvrdnje su prilično jednostavne i prilično lako proverljive (šta više, prvu si ti iznela u ovoj poruci)...

 

Ako već ne možeš da negiraš ove tvrdnje (jer su istinite) ne moraš da me porediš sa zvaničnicima Monsanta.

[ego]

У истој поруци имаш линкове ка опсежнијим анализама.
 

AMANPOUR: Go ahead, Vandana.

SHIVA: You know, the farmer suicides started in 1997. That's when the corporate seed control started. That's when the BT cotton was attempted to be introduced, and it only got delayed, because we had to file cases against Monsanto for introducing BT cotton illegally. If you map the suicide area, it overlaps with the BT cotton seed area.

AMANPOUR: Well, look, I'm mapping it as we talk.

(CROSSTALK)

AMANPOUR: I'm mapping it as we talk. Oh, I'm not doing a very good job on here, but there is this suicide cotton belt in central part of India. And the thing is...

SHIVA: There's a suicide belt, and it's a BT cotton belt. And it's directly related to indebtedness, and indebtedness created by two factors linked to globalization. First, as Sainath said, a takeover of the seed supply through the corporate chemical industry, which also sells more chemicals, more pesticides, more herbicides, and then globalization leading to a depression of farm prices worldwide.

The combination is unpayable debt, and it's the day the farmer is going to lose their land for chemicals and seeds, that is the day the farmer drinks pesticide. We work on this issue. We visit the widows. And it's totally related to a negative economy, of an agriculture that costs more in production than the farmer can ever earn.
 
CNN

 
 

1997 witnessed the first emergence of farm suicides in India. A rapid increase in indebtedness, was at the root of farmers taking their lives. Debt is a reflection of a negative economy, a loosing economy. Two factors have transformed the positive economy of agriculture into a negative economy for peasants - the rising costs of production and the falling prices of farm commodities. Both these factors are rooted in the policies of trade liberalization and corporate globalisation.

In 1998, the World Bank's structural adjustment policies forced India to open up its seed sector to global corporations like Cargill, Monsanto, and Syngenta. The global corporations changed the input economy overnight. Farm saved seeds were replaced by corporate seeds which needed fertilizers and pesticides and could not be saved.

...

When Monsanto first introduced Bt Cotton in India in 2002, the farmers lost Rs. 1 billion due to crop failure. Instead of 1,500 Kg / acre as promised by the company, the harvest was as low as 200 kg. Instead of increased incomes of Rs. 10,000 / acre, farmers ran into losses of Rs. 6400 / acre.

In the state of Bihar, when farm saved corn seed was displaced by Monsanto's hybrid corn, the entire crop failed creating Rs. 4 billion losses and increased poverty for already desperately poor farmers. Poor peasants of the South cannot survive seed monopolies.

And the crisis of suicides shows how the survival of small farmers is incompatible with the seed monopolies of global corporations.

 

Vandana Shiva
 

[ego]

Ево још неких искустава из индијске пољопривредне праксе:

 

[мирођија]

 

 

 

 

   Ово треба чути.

[Avocado]

У истој поруци имаш линкове ка опсежнијим анализама.

 

 

 

Opsežnije analize sam već pogledao... npr. ovu... a što se tiče ovog što si izvukla iz teksta... i dalje ostaje ono što sam napisao kao tačno... jedino što je dodata 1997. kao godina kada je bio prvi neuspešan pokušaj uvođenja BT pamuka ("That's when the corporate seed control started. That's when the BT cotton was attempted to be introduced, and it only got delayed")... kao što Ivica reče, pukotina u vremensko-prostotnom kontinuumu...  samoubistva zbog GMO pre uvođenja GMO... ali bilo je pokušaja!!!

 

Tužno je što se ozbiljni i kompleksni problemi indijskih farmera zloupotrebljavaju za propagandu...

 

[ego]

Де мало боље погледај, зар је Кристијан Аманпур не би разбила на парампарчиће да то баш није имало везе?

[Avocado]

Де мало боље погледај, зар је Кристијан Аманпур не би разбила на парампарчиће да то баш није имало везе?

 

Gledam malo bolje i opet mi nije jasno kakve veze imaju mogućnosti neke novinarke da nekog razbija u parčiće ili navodne izjave čelnika Monsanta i slične stvari koje navodiš u poslednjih par poruka sa one dve tvrdnje koje sam izneo... to da li bi Amanpur nekog razbila ili ne, ni najmanje ne utiče na to da li su samoubistva uzgajivača pamuka porasla pre ili posle uvođenja GM pamuka...

[ego]

Кад ни Монсанто више не може да врда, па поштено призна, само да још адвокат укапира.