Литијум

[Milan Nikolic]

Одакле је литијум у вашем уређају?

Занимљиво је да ће наше батерије да буду означене да производња задовољава еколошке и социјалне стандарде ЕУ.

[Родољуб Лазић]

Па неће бити означене јер се неће производити. Рударење литијума ће бити отказано.

[Milan Nikolic]

Даће Бог да ће се производити и бити све у реду.

[Родољуб Лазић]

пре 6 часа, Milan Nikolic рече

Даће Бог да ће се производити и бити све у реду.

Даће Бог да се не производи.

 

[Вукашин]

Надам се да је СНС са овим гурањем литијумске приче себи ископао рупу и зацртао крај. Постали су бахати и охоли преко мере.

Наду буди скуп у Ваљеву. Без икакве најаве која би ишла данима, на скупу против Рио Тинта скупило се мноштво људи, на хиљаде. Трг је био пун. На јесен креће устанак по целој Србији и да отерамо и Рио Тинто и Вучића.

[Вукашин]

Само грађанска непослушност, блокаде саобраћајница и тргова, еколошки устанак и протест сељака, штрајкови...све објединити да се скине ова издајничка власт, а копање литијума трајно забрани.

[sampaganini92]

пре 12 часа, Milan Nikolic рече

Па ти си тако лепо рекао као да је Црква рекла.

Колико схватам, нема која земља неће рударити литијум уколико га има. Мислим на европске и земље ЕУ. А наш јадарит је најмање захтеван за обраду, још је рудник на дубини преко 400 метара.

A zasto ce ga rudariti Milane? Ne zato sto je neophodan nego da bi ostali koliko toliko energetski konkirentni pre svega Kini pa onda i Rusiji. 

Litijum je kljucan za zelenu tranziciju agendu 2030 da se smanji zavisnost od fosilnih goriva koja naravno Evropa nema a globalni jug koji se udruzuje drzi u abnormalnim kolicinama. Zato je evropi hitno da hitnije ne moze biti potreban litijum jer okosnica ekonmije a to je energija lezi u zemljama briksa. 

Naravno da prica ima aposlutno 0 veze sa zastititom zivotne sredine i klimatskim promenama. U pitanju je trgovinski rat u kome bi ti da nas svrstas u tabor sa satanistima. Ali malo prc. U ovakav ne samo fizicki nego i duhovni omasaj nam Gospod nece dati da skliznemo. Doduse od nas zavisi ali ako vidi da se trudimo i molimo priteci ce u pomoc. Pa onda nek šalje Vucic policije solc i tinto kamione i busilice da vidis kako Bog resava naizgled neresivo. 

A crkva bi trebala jace da trubi reci istine jer rec je o prodavanju duse neprijatelju za jaaaaaaaaaako sitan gros. Ni 30 srebrenika cak.

[Милошшш]

Када дође до ослобођења Србије од свих окупатора који деценијама исисавају живот из земље и људи, када се духовно обновимо и вратимо Светом Сави, без кога нам живота нема, тада ћемо видети како је лепо дисати ваздух пуним плућима, како предивно мирише слобода у Христу.

[Milan Nikolic]

Не разумем како неко може да се позива на српске јунаке, на наше светитеље, а да нема појма о чему говори. 

[Родољуб Лазић]

пре 7 часа, Владимир Владимирович Цар1 рече

Још један поп из екипе непослушних кориснихидиота се петља где му по неким Владикама  место није.

Колико српских душа кошта грам немачког литијума?

Дарко Р. Ђого    „Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?“ (Марко 8,36) Тамо негдје, деведесетих година, православни теолози – између других и они са српског културног и националног простора – почели су да се баве питањима екологије, људских права, демократије, присуства Цркве у друштву. У извјесном смислу избором ових тема постизало се истовремено неколико паралелних „постигнућа“: сигнализовала се „еколошка свијест“ коју је снажно пригрлила фанарско-шамбезијевска теологија, „грађанском друштву“ и „невладином сектору“ послала би се порука о томе да се Црква не бави (само) презреним „србовањем“, слала се порука о томе да има још тема – осим страдања и изолације српског народа – којима се наши теолози могу да баве. За српско друштво у СРЈ и Српској – политички притиснуто, ратом уништавано, културно маргинализовано, деиндустријализовано и друштвено фрагментисано – „зелена агенда“ не само да није била адекватна тема него вјероватно да није била ни међу двадесет најважнијих тема. Но теолози се понекад труде да носе Сизифовска бремена космичке боли како не би морали много да се бакћу презреним шантићевским ранама Отаџбине. Бар неки од њих. „Екологија“ је у друштву опхрваном „Бљеском“ и „Олујом“, хиперинфлацијом и НАТО агресијом била само још једна лозинка са бијег. А можда је она то одувијек и била? У име чега се данас Србија и Српска налазе пред пакленом провалијом експлоатације литијума?    Зато ово није текст о “екологији”. Није бијег од стварности већ крик због стварности која ускоро може да нам затрује сваки аспект стварности. Јер, видите: у име чега се данас Србија и Српска налазе пред пакленом провалијом експлоатације литијума – у Јадру и на Мајевици? У име екологије. Како то? Тако: да би неки калифорнијски или баварски хипстер могао да купи своју „тојоту“, „теслу“ или било који други „еколошки аутомобил“, потребно је да се разоре Јадар и Мајевица. Да би читава култура лажи, култура самообмане, култура моралне супериорности оних што једу сјеменке и не прљају планету могла да постоји, неопходно је да страда српска земља. Да страда – и да се још радује томе.   Медијска уцјена која се ових дана непрекидно провлачи кроз српске медије (с обје стране Дрине) једноставна је у својој демонској лукавости: или „напредак“ кроз копање литијума или „заостајање“. Збиља? Чак и када би та уцјена била тачна, нико да каже нашим „мудрим“ властима да су се спасили они који су закаснили на Титаник. Ако већ „развијени“ свијет срља у пропаст, можемо ли бар закаснити на тај брод? Но остаје и даље питање: која је то цијена којом ће се плаћати ископани литијум? Најприје, више је него јасно да ће се платити уништавањем земље. Земља је вишезначна ријеч. Слојевита. Земља је комад тла које узмеш у руке: свештеник на православном опијели подсјећа сваког човјека да је земља и да ће наше тијело у земљи чекати други долазак Христов и виђење са ближњима. Земља смо, у земљу идемо: то не значи – како се често претпоставља да је земља због тога безврједна већ управо супротно: земља је света. Хришћани су од самих почетака историје Цркве осјећали ту везу између црнице у коју се тијело полаже и свештености човјековог живота. Ако се загади тај комад који држиш у рукама – шта ће уопште остати свето?   Земља је онај комад површине који зовемо очевином, дједовином: оно што нам је дато у залог од предака да га оставимо потомцима. Није ни чудо да се „екологија“ појављује у тренутку када престаје култура домаћинства: она је блиједи супстрат, морална апстракција, брига за „планету“ човјека који је сасвим преметнуо редослијед стварности. Како је већ Фјодор Михаилович примјетио моралну инверзију људи који страсно љубе човјечанство али ниједног конкретног човјека, тако и „еколог“ брине о пингвинима и китовима, емисији угљеника и фосилним горивима. Само га се не тичу Јадар и Мајевица или дјеца која товаре сумпор у сепете у Африци. Понекад га се тиче његов дом или „локална заједница“ али у већини случајева „еколог“ је „космополита“, грађанин свијета без адресе и земље и очевине. Слободни дух, неспутана машта, наивна душа, без коријена и без потомака. Шта ће му онда очевина – коме да је преда? Ионако је „одвећ много људи на земљи“. А шта ћемо ми којима је, ипак, стало и до дједовине и до дјететовине? Ако нам у име слободе добрих душа из првог свијета ове наше колонијалне власти продају земљу? Чему и коме затрована Српска и Србија, „српска земља“ прерована и уништена, сведена на јаловиште свијета? Земља је и отаџбина. Чак и чешће него само име „Србија“, код наших средњовјековних писаца спомиње се назив „српска земља“. Чему и коме затрована Српска и Србија, „српска земља“ прерована и уништена, сведена на јаловиште свијета. Ево, већ деценијама су од нас покушавали да начине културно јаловиште, демографско јаловиште, врједносно јаловиште, економско јаловиште, политичко јаловиште. И некако смо испод њихових резолуција и бомби, осиромашених и обогаћених уранијума, успјевали да се искобељамо и израстемо. Биће да је у томе проблем. Осим што им је профитабилно, врло им је и згодно да нас уједно затрпају јаловином и сахране у нашој земљи. Српска земља тако би била само апсолутно, метафизичко јаловиште на коме би неко накачио тробојку.   Но питање свих питања јесте: какве су то „понуде“ које српске власти не могу или не желе да одбију, по цијену невиђене срамоте коју гледамо ових дана? Зашто и под којим условима су пристали да сатру оно мало повјерења што их обичан Србин има у људе који му објашњавају да је „све под контролом“ и да ће оно што нам добри стари Шолц и Рио Тинто нуде – бити „за наше добро“? Зашто су баш сада пристали да више не играју ни улогу двосмислености, већ да се јасно оголе као немоћни колонијални управници и извршитељи туђих налога? Шта је то чиме се пријетило и шта се понудило да би се овако огољено и бескрупулозно кренуло у кампању оправдавања неоправдивог, у медијско понављање очигледних неистина о „добробитима“ и „прогресу“ који нас чека када земљу и душу продамо и предамо? Да ли је неки медијски маг процијенио да је међу Србима жаба већ довољно „скувана“ а народ одвећ уморан и дезоријентисан у толикој мјери да га је могуће замлаћивати мантрама о „развојној шанси“ и „новој Србији“ или се опет понавља правило да се српске власти надају да ће им народ лакше праштати и брже заборављати него што то чине наши „европски партнери“? Не знам, али рачуница је погрешна а посљедице несагледиве јер чином предаје српске земље Рио Тинту престаје могућност било каквог разликовања између „патриоте“ који остварује нелегалну добит и издајника који би директно да прода земљу и народ странцима. А у тој магли може да се деси исувише много тога, може да се опет појави она „велика тајна“ коју Србија тј српски народ крију и када се чини да су сасвим заспали. Пријатеље који имају могућност да највишим властима пренесу поруке молим: објасните онима који у наше и ваше име доносе одлуке да и сами себи поткопавају темеље. Јер када људима дође вода до грла, још када се суочимо са страхом за дјецу, људи заборављају све обзире од којих се инаше састоји политички и друштвени живот. Ко је – и у чије име – одлучио да ће да прода ову земљу – и црницу, и дједовину и Отаџбину – и зашто нуди наше душе Рио Тинту? Ко је – и у чије име – одлучио да ће да прода ову земљу – и црницу, и дједовину и Отаџбину – и зашто нуди наше душе Рио Тинту, ако му је већ фаустовски сасвим у реду да своју нуди за знање, моћ, новац, власт? Познају ли потписници разних „писма о намјерама“ да их гледају устаници из Јадра – они из Карађорђеве и Милошеве буне, они из Великог рата, они од вијека и до вијека – чије су кости заправо земља из које би се вадио литијум? Из колико Срба треба да се вади литијум? Колико душа предака и потомака кошта тај литијум? Живимо апокалиптична времена – можда не посљедња, али сигурно: времена која откривају (што и јесте значење ријечи „апокалипсис“). Откривају се, и најзалуђенијима, обриси свачијих намјера, ма колико били запретени медијском скрамом. Још је говорио Христос: „тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.“ (Матеј 18,7)

каже Милош јел се буни народ, буни, онда стежи, а јел ћути е  попуштај.

 

Одличан чланак. Требало је само да развије и мисао са почетка чланка, зашто се србски теолози не баве еколошким проблемом САДА И ОВДЕ, када је најпотребније.

И наравно, није поменуо владике и свештенство и њихово ћутање, али разумемо: "петао који први кукуриче..."

За дивно чудо не оглашавају се ни наши јутјуб свештеници, који о свему причају, за сваког имају поуку, укор, савет...

Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како расте трава дјетелина, како трава на завојке расте 

 

[Родољуб Лазић]

И отац Оливер Суботић се јавио:

Sveštenik SPC o projektu Jadar: Čist avanturizam koji može imati nesagledive posledice | Novosadski informativni portal 021

WWW.021.RS

---

Sveštenik i upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradske-karlovačke Oliver Subotić ocenio je u autorskom...

 

[Вукашин]

пре 25 минута, Родољуб Лазић рече

И отац Оливер Суботић се јавио:

Sveštenik SPC o projektu Jadar: Čist avanturizam koji može imati nesagledive posledice | Novosadski informativni portal 021

WWW.021.RS

---

Sveštenik i upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradske-karlovačke Oliver Subotić ocenio je u autorskom...

 

Тако је, све је тачно од речи, до речи. За овако малу земљу ризици су огромни. Један је еколошки еколошки, други је беспотребно дизање тензија у друштву.

Нека Немци копају код њих, имају 3х веће резерве литијума од нас, па ако се та технологија покаже потпуно безбедна рударићемо га и ми.

Сва је прилика да су ризици огромни,  што је и Шолц рекао између редова - њих то не интересује и на српској влади је да се бави тим питањем.

 

[Милошшш]

Не може то овде, нема дебате, само свршен чин, само уступак пред страним интересима, доказано србоборачким. Али, хеј, ми имамо први у свету 3 воксине хахаха

[Bokisd]

пре 6 часа, Milan Nikolic рече

Не разумем како неко може да се позива на српске јунаке, на наше светитеље, а да нема појма о чему говори. 

Milance kad te molim nemoj covece da pises sa visine ko da smo mi mala deca, ljudi pisu ono sto oseca vecina na ovom forumu, nismo glupi osecamo i vidimo sta se desava sa tim litijumom, i ljudi su opravdano revoltirani celom pricom, videcemo sta ce biti mislim da cela prica ne obecava mnogo ima vise negativnih nego pozitivnih stvari.

[Milan Nikolic]

Много лажи је изречено о нашем руднику. Постоји брига за животну средину, али то мора да разматра струка из те области.