Велики прасак?

[Evgenik]

Ма свакако брате Звонко, АЛИ када неко од нас на глупе аргументе неких атеиста каже да је на апсолутне категорије попут Бога, егзистенције прије и непосредно после Велике Свјетлости (почетка стварања) непримјењива логика континуума простор-време, онда добијемо коментаре како "заводимо народ" "причамо бапске приче" итд., а кад Хокинг се баци у фантазирање (научно недоказиво) онда је он само такав генијалац.

Гдје је та чувена рационалност и објективност у читавој причи?

[Milan Nikolic]

Па, ,,шта је време'' и јесте повезано питање са овом темом. Све то захтева извесну философију.

Научни одговор би био да је време - кретање материје кроз простор. Интересантно је то да за квант фотона време уопште не протиче, а фотон ипак јесте материја. Једном речју, време је релативно.

Управо зато што постојимо на квантни начин и што постоји брзина светлости - фотона, сва материја се креће у постепеном сопственом зрачењу, тј. мењању, старењу, а кончина свега је неминовна - смрт. Да будем јасан, мени као хришћанину уопште није благодатно стање начин на који сада постоји творевина. Смрт није последица самог стварања, већ ,,промашаја'' Циља, а та смрт је била једина природна могућност и природно кретање ка ,,ништавилу'' - промашивши ,,сједињење са Творцем'' (Циљ) Који би осигурао вечно постојање.

[Grizzly Adams]

odlično zapažanje prstgore

Samo šta je vreme? Ali da ne ulazimo u to na ovoj temi .mislise.

Не само шта је време (математички једна димензија простор-времена што поједностављује ствари), већ која је зависност времена са другим величинама? Ми данас знамо да време и маса зависе од брзине па онда имамо "парадокс близанаца" и слично. Е сада када посматрамо граничне случајеве, тј. "сингуларитете", попут црних рупа или ВП онда те зависности постају изузетно важне па имамо потпуно збуњујуће појмове попут "хоризонта догађаја" и свакаквих других чуда.

[Иван ♪♫]

Па, ,,шта је време'' и јесте повезано питање са овом темом. Све то захтева извесну философију.

Научни одговор би био да је време - кретање материје кроз простор.

...

mislim da ovo nije dobra definicija, objekat može i da miruje,

a mogu i da te pitam: u odnosu na šta se kreće materija, koji je to referentni sistem? Ako vežemo referentni sistem za objekat, onda on miruje u svom referentnom sistemu, a sve se drugo kreće

tako se i na Zemlji, kada se rade proračuni, uzima referentni sistem vezan za Zemlju i zanemaruje se kretanje Zemlje (uz jednu zakrpu klasične fizike za neinercijalne sisteme - inercijalne sile)

[Grizzly Adams]

Ма свакако брате Звонко, АЛИ када неко од нас на глупе аргументе неких атеиста каже да је на апсолутне категорије попут Бога, егзистенције прије и непосредно после Велике Свјетлости (почетка стварања) непримјењива логика континуума простор-време, онда добијемо коментаре како "заводимо народ" "причамо бапске приче" итд., а кад Хокинг се баци у фантазирање (научно недоказиво) онда је он само такав генијалац.

Гдје је та чувена рационалност и објективност у читавој причи?

Ма ту они само показују да благе везе о свему томе немају него се уздају у предрасуду да верници знају још мање па ће их ућуткати стручним појмовима које су негде чули. Када би знали о чему се заправо ту ради видели би да од таквих аргумената нема ништа. Чак и Хокинг када избаци неку ексцентричну изјаву то ради да би "песнички" нагласио неку научну ствар, а не да би се бавио метафизиком. Само што многи то не капирају него се пале као шибица.

Та математика је веома компликована, али нам о метафизици говори исто колико и аритметика за први разред - ништа.

[Иван ♪♫]

Не само шта је време (математички једна димензија простор-времена што поједностављује ствари), већ која је зависност времена са другим величинама? Ми данас знамо да време и маса зависе од брзине па онда имамо "парадокс близанаца" и слично. Е сада када посматрамо граничне случајеве, тј. "сингуларитете", попут црних рупа или ВП онда те зависности постају изузетно важне па имамо потпуно збуњујуће појмове попут "хоризонта догађаја" и свакаквих других чуда.

još uvek se sećam priče o onom grčkom filozofu koji je primetio ,,problem" kretanja: da bi prešao ceo put, moraš da pređeš pola; da bi prešao pola, moraš da pređeš 1/4, i tako dalje 1/8, 1/16, 1/2ⁿ a to je funkcija koja teži nuli, ali nikad nije 0, dakle, ti brojevi se beskonačno smanjuju; a onaj drugi filozof je na to ustao i prošetao se

ali nije problem u kretanju, već u našoj nemogućnosti da shvatimo prirodu

mislim da isto tako ne umemo da shvatimo vreme

stadaradim

[Evgenik]

ali nije problem u kretanju, već u našoj nemogućnosti da shvatimo prirodu

mislim da isto tako ne umemo da shvatimo vreme

Управо тако.

Мада не треба ни занемарити полазишта оног ко истражује јер ни научници нису слободни од субјективности, "допадања" и предрасуда.

[Milan Nikolic]

mislim da ovo nije dobra definicija, objekat može i da miruje,

a mogu i da te pitam: u odnosu na šta se kreće materija, koji je to referentni sistem? Ako vežemo referentni sistem za objekat, onda on miruje u svom referentnom sistemu, a sve se drugo kreće

tako se i na Zemlji, kada se rade proračuni, uzima referentni sistem vezan za Zemlju i zanemaruje se kretanje Zemlje (uz jednu zakrpu klasične fizike za neinercijalne sisteme - inercijalne sile)

Кажу да фотон нема масу мировања - не зато што не би имао масу већ зато што фотон не може да мирује, у смислу да га не можеш ставити на зид као слику и посматрати га на било који начин. Сви смо ми сачињени од фотона - од кваната разних дејстава. Твоја и моја топлота непрестано зраче, а свеукупно зрачењејесте простор у коме се крећемо

Простор-време су једна категорија међусобно неодвојива.

Простор-време је апсолутна категорија нашег постојања. Било је потребно много труда да научници дођу то тог решења. Замисли то овако: простор-време је око нас апсолутно. Направи сада са мном један мислени експеримент.

Знаш да је простор по себи релативан и да је време по себи релативно, то би значило и да сваки предмет који се креће равномерно праволинијски за некога може да представља мировање.

Како је онда простор-време апсолутно?

Морамо доћи до појма ротације да бисмо то разумели. Пази, и ротација око неког тела је по себи релативна због начина гравитационог деловања. Зато замисли - како то захтевају научни мислени експерименти - да се једно тело налази у празном космосу и постави питање: ,,У односу на шта ће ротирати (око своје осе) то тело у празном космосу?''

Простор-време је толико апсолутно да би се тело у празном космосу вртело (ротирало) у односу на простор-време, тако да би то тело осетило сваку силу ротирања (центрифугу) - само зато што око нас постоји простор-време једнако за сваки објекат.

Дакле, докле год се крећеш равномерно праволинијски ти се налазиш у релативном кретању - тј. мировању. Тада у односу на друга тела око себе доживљаваш релативност у простору и времену. Али заједно простор-време увек ћемо сви имати као апсолутну (једнаку) величину око нас. То се доказује тиме што и тело које ротира закривљује простор-време око тог тела - повлачи са собом простор-време.

То је научно доказано баш недавно, а творац те теорије је Ајнштајн:

http://www.nasa.gov/mission_pages/gpb/gpb_results.html

То су доказали тако што је један сателит ротирао око Земље непрекидно снимајући једно од удаљених звезда. Сателит је ротирао обалазећи преко Земљиних полова тако да је захватао цео ефекат повлачења простор-времена услед Земљине ротације, скренувши поглед од звезде тачно колико је превдиђено.

[Grizzly Adams]

Ми о тим стварима можемо да размишљамо само "држећи се за" релације које смо прихватили (и донекле проверили) као тачне. На пример, установили смо да је брзина светлости константна независно од референтног система, па онда на основу тога и релација између величина које знамо доносимо закључке који могу да буду веома необични, тј. другачији од нашег свакодневног искуства. Али то је као када слеп човек штапом испитује степенице - шта се налази са стране појма немамо, само пазимо да се не оклизнемо.

[Иван ♪♫]

pa da, možemo samo da se držimo modela koje smo eksperimentalno potvrdili

[cloudking]

Sve je tacno sto pricate ali iskustvo dokazuje da je najgora stvar koju mozes uraditi, to da u drustvu vernika priznas da nauka zaista nema odgovore na svako pitanje i da se cesto bavi aproksimacijama, jer svaki vernik to tumaci kao otvoren poziv da donese jedan konkretan i vrlo subjektivan zakljucak...

@Aleksandre mozda ti se ne svidja wikipedia ali su podaci koje sam ti linkovao apsolutni odgovor na pitanja koja postavljas... mogao si makar da bacis pogled, verovatno da vise ne bi ni imao potreba da pitas bilo sta...

PS. Eh, nekad je bog bio svuda u svemu i svugde, a sad je spao na to da ga trazite tek u nepopunjenim rupama naucnog znanja... Aleksandar je krenuo u tu jalovu misiju da, cinjenicom da nauka nema (jos uvek) odgovor na pocetak prostor vremena i poreklo impulsa velikog praska, pokusava da brani ili potvrdi neke teoloske postavke...

[Grizzly Adams]

Sve je tacno sto pricate ali iskustvo dokazuje da je najgora stvar koju mozes uraditi to da u drustvu vernika priznas da nauka zaista nema odgovore na svako pitanje i da se cesto bavi aproksimacijama, jer svaki vernik to tumaci kao otvoren poziv da donese jedan konkretan i vrlo subjektivan zakljucak...

Не знам какве везе то има једно са другим. Људи који сматрају да је за веру потребна некаква "рупа у науци" (или да би недостатак те "рупе" потврдио атеизам) немају појма ни о вери, ни о науци, ни о атеизму.

Творац, веровали ми да постоји или не постоји, је по дефиницији изван нашег "научног искуства". Он није "негде у Космосу" па да га ми уочимо телескопом нити објашњења научних појава могу да имплицирају неки закључак о Њему. То је питање потпуно "транспарентно" за науку и обрнуто.

[Grizzly Adams]

PS. Eh, nekad je bog bio svuda u svemu i svugde, a sad je spao na to da ga trazite tek u nepopunjenim rupama naucnog znanja... Aleksandar je krenuo u tu jalovu misiju da, cinjenicom da nauka nema (jos uvek) odgovor na pocetak prostor vremena i poreklo impulsa velikog praska, pokusava da brani ili potvrdi neke teoloske postavke...

Александар је поставио другачије питање. Да би се све ово што видимо - почев од елементарних честица, атома, молекула, звезда, галаксија, па до живота - развило потребна је одређено, како га он назива, "семе живота", тј. одгноварајући "почетни услови". Сада, пошто ми слично философирамо да је Космос настао "ни из чега" (тј. "стерилности"), онда имамо питање одакле ти почетни услови. По ономе што наука каже ВП је једна велика "инјекција" енергије која се затим претвара у материју и даље еволуира. Онда већ имамо неке занимљиве ствари - на пример, зашто је било више материје него анти-материје? Да није тако космос би остао једна велика лопта енергије без структуре. И тако редом...

[Grizzly Adams]

Само да додам једну ствар које би сви требало да будемо свесни - атеизам је независан од науке.

[Milan Nikolic]

Sve je tacno sto pricate ali iskustvo dokazuje da je najgora stvar koju mozes uraditi, to da u drustvu vernika priznas da nauka zaista nema odgovore na svako pitanje i da se cesto bavi aproksimacijama, jer svaki vernik to tumaci kao otvoren poziv da donese jedan konkretan i vrlo subjektivan zakljucak...

@Aleksandre mozda ti se ne svidja wikipedia ali su podaci koje sam ti linkovao apsolutni odgovor na pitanja koja postavljas... mogao si makar da bacis pogled, verovatno da vise ne bi ni imao potreba da pitas bilo sta...

PS. Eh, nekad je bog bio svuda u svemu i svugde, a sad je spao na to da ga trazite tek u nepopunjenim rupama naucnog znanja... Aleksandar je krenuo u tu jalovu misiju da, cinjenicom da nauka nema (jos uvek) odgovor na pocetak prostor vremena i poreklo impulsa velikog praska, pokusava da brani ili potvrdi neke teoloske postavke...

Није баш тако, није Алексдандар тако поставио тему.

Овде је питање о томе како разумети категорије створеног и нествореног као две супротности. Само једно може бити нестворено а то је Бог - вечан и нестворен, беспочетан. А све што је створено говори по себи шта је. Неко је то створио или некако је то створено ,,ни од куд'', ,,ни из чега''. Чим је створено значи да га некада није било, ни у каквом облику и својству.

То су две крајње различите категорије - нестворено и створено. Ако искључимо појам нествореног у односу на створено, онда творевину проглашавамо нествореном. Скоро да то раде по неки атеисти.

Са друге стране, имамо атеистичку тврдњу да пре творевине није постојало ништа, нити сада постоји ишта мимо творевине. Сама по себи је настала, себи је довољна - све што игде постоји то је творевина.

Зато са правом Александар поставља питање како творевина добија импулс да би постојала, ако некада није никако постојала? То значи да је нешто или Неко ,,споља'', са друге стране (онострано), што није творевина, дало творевини импулс за постојање.