Велики прасак?

[Млађони]

Тако, не можеш рећи, наука (биологија, на пример) ће боље описати човека од антропологија, философије, уметности.

Nauka će da opiše čoveka bolje od umetnosti.

A antropologija je nauka koja se bavi svim aspektima čoveka te će ona najbolje da ga opiše.

Како ћеш науком објаснити "лепо"? Како ћеш објаснити музику и човекову реакцију на њу? Како ћеш објансити вредносне судове?

Mozgom. Neuronauka radi na tome i to poprilično kvalitetno.

Ne vidim čemu mistifikacija tih termina i stavova šta nam je lepo šta nam prija otkud nam vrednosni sudovi itd.

Mogu da ti dam predavanja neuronaučnika na tu temu.

Никако не може бити поузданија од једне философске тачке гледишта, јер наука није исто што и философија. Од философије може бити веродостојнија само философија, од уметности само уметност, итд.

ne razumem šta hoćeš da kažeš. Tamo gde ima podataka za nauku i gde ima naučnih zaključaka tu filozofija nema šta da traži. Filozofija se bavi totalno drugačijim tipom problematike.

Ali svet najpouzdanije opisuje nauka.

Нијдан од ових начина мишљења нема монопол на апсолутну истину.

Nema ali neki imaju pouzdanije metode za utvrdjivanje istine. Umetnost je naprimer najnepouzdaniji metod za utvrdjivanje istine jer je subjektivna, nauka je najpouzdaniji jer je objektivna. Ako naprimer pričamo o patriotskim osećanjima i imaš pesmu nekog lika naspram njegovog brain scana, čemu ćeš više da veruješ?

Сваки од њих је сам ЈЕДАН ОД погледа на истину, који не искључује остале.

Zavisi ako se ne sukobe. Ako se ne sukobe ne isključuju se.

Дакле, сасвим је неосновано тврдити, ја сам научник и зато ми није потребна философија или уметност.

A gde sam ja rekao? Nigde ba. Ali sam rekao da nauka ima najobjektivniji pogled na problem kojim se bavi. Naprimer razvoj ćelije. Može neko da piše pesama i pesama o tome ili da filozofira koliko oće, biolog koji se bavi time će da pruži ekstremno kvalitetnije infmroacije o njima.

Ali naprimer kako da osvojiš devojku, tu nauka ne može da ti pomogne puno. Tu je umetnost way to go. :P

Једноставно, немогућ је живот са једним и искључивим погледом на свет.

NIkako da shvatim, šta je to jedan isključivi pogled na svet. Daj mi primer.

[Млађони]

p.s. Aleksandre da se rauzumemo ne postoji naucni pogled na svet, postoje naucni pogledi na odredjene probleme i na tu tematiku oni su najpouzdaniji izvor. I to je ono što hoću da kažem. Medjutim postoji gomila problema koji trenutno ne mogu biti tema nauke, možda će sutra biti možda neće, možda će sutra doći neki novi.

[grigorije22]

Fizičari dokazali: Svemir je ipak nastao iz ničega!

prije 20h

NIJE STVOREN OD BOGA

Znanstvenici su konačno dokazali kako je svemir doslovno nastao iz ničega i opovrgli priče o svevišnjem biću koje je Zemlji darovalo život.

PHOTOS.COM

• PHOTOS.COM
  
• 
  

Zaključak empirijskog istraživanja dužeg od četiri desetljeća, najkraće rečeno, jest da je nešto ipak nastalo iz ničeg.

Dakle, svi vjernici će se razočarati jer više nema nagađanja, sada se jasno zna kako je nastao svemir.

Ovakvo istraživanje temelji se na ideji da prazan prostor uopće nije prazan, nago obiluje česticama koje nastaju i nestaju.

Ovaj pristup počiva na kvantnoj mehanici, koja tvrdi da ni vakuum nema energiju jednaku nuli već mora pokazivati energetske kretnje, fluktuacijeparova čestica kratkog životnog vijeka.

Postojanje tih virtualnih čestica, obično fotona, već je odavno neizravno potvrđeno, no tek su sada fizičari s Tehnološkog sveučilišta Chalmers u Gothenburgu u švedskoj uspjeli izvući fotone iz vakuuma procesom koji se naziva dinamičkim Casimirovim efektom i tako po prvi put izravno dokazati postojanje fluktuacija vakuuma, prenosi tpotal.

[Александар Милојков]

Ex nihilo (=ни из чега) значи апсолутно ништавило, непостојање било чега, па ни вакуума, или празног простора. Бог је стварао НИ ИЗ ЧЕГА, не из НИЧЕГА. Ту су се ови из жуте "научне" штампе преварили. Ова горња конструкција, за коју верујем да је нека од жутих штампи, није ништа друго него још једна верзија о вечности света.

[Александар Милојков]

Nauka će da opiše čoveka bolje od umetnosti.

Упорно покушавам да ти објасним да се не ради о бољем и мање бољем описивању, али ти никако да изађеш из тога. Ево ти примера. Како ће наука да опише једну уметничку слику? Ако приђемо математички, рећићемо да је то један квадрат или правоугаоник. Шта друго математика може рећи о уметничкој слици? Ако приђемо хемијски, рећићемо, да су то боје састављене од тих и тих супстанци, да се смесе и једињења тих боја добијају на тај и тај начин. Шта друго може рећи хемија о уметничкој слици? Дакле? Да ли смо дали све одговоре о уметничкој слици, иако смо дали неке тачне одговоре? Јесмо ли, помоћу науке, дошли до потпуног сазнања о уметничкој слици?

[Млађони]

Ево ти примера. Како ће наука да опише једну уметничку слику?

Aleksandre nauka neće da opisuje sliku nikako. Cilj nauke je objasnjavanje prirodnih fenomena nije analiza umetničkih slika.

Ti konstatno grešiš sa naukom jer mašiš njen cilj.

Cilj nauke nije apsolutno spoznanje već najkvalitetnije i najobjektivnije moguće.

Ако приђемо математички, рећићемо да је то један квадрат или правоугаоник. Шта друго математика може рећи о уметничкој слици? Ако приђемо хемијски, рећићемо, да су то боје састављене од тих и тих супстанци, да се смесе и једињења тих боја добијају на тај и тај начин. Шта друго може рећи хемија о уметничкој слици? Дакле? Да ли смо дали све одговоре о уметничкој слици, иако смо дали неке тачне одговоре? Јесмо ли, помоћу науке, дошли до потпуног сазнања о уметничкој слици?

šta će mi potpuno saznanje o umetničkoj slici?

šta ti uopšpte smatraš pod potpuno saznanje?

[Александар Милојков]

Очигледно се не разумемо. Нема везе. Заборави.

[Млађони]

Izgleda da ti misliš da ja naukom smatram nešvo više od alata za kvalitetno raumevanje prirodnih i društvenih fenomena. BAr se meni tako čini.

[Александар Милојков]

Покушавам да ти кажем да је свет, истина о свету, неисцрпив ако га гледаш САМО са научне тачке гледишта. Наука објашњава свој ресор. Наука каже: човек је скуп молекула тих и тих елемената. То је тачно. Али ми знамо да човек није САМО скуп молекула. Да бисмо даље говорили о човеку морамо га погледати и са других тачака гледишта, да би добили потпунији одговор на питања о човеку.

[Млађони]

Покушавам да ти кажем да је свет, истина о свету, неисцрпив ако га гледаш САМО са научне тачке гледишта.Наука објашњава свој ресор. Наука каже: човек је скуп молекула тих и тих елемената. То је тачно. Али ми знамо да човек није САМО скуп молекула. Да бисмо даље говорили о човеку морамо га погледати и са других тачака гледишта, да би добили потпунији одговор на питања о човеку.

Pa ja i ne kažem da se svet posmatra samo sa naučne tačke, ali najbolje informacije koje imamo o svetu t.j najpouzdanije su one naučne.

Pa zapravio čovek je kao sve i ostalo u univerzumu skup praznog prostora, energije i atoma.

[Александар Милојков]

Ух....

[drvce]

Cini mi se da smo zalutali... Precutno smo poceli da pod naukom podrazumevamo samo prirodne nauke. Psihologija je takodje nauka, kao i antropologija ili lingvistika... i one takodje objasnjavaju neke fenomene. Emocije, razvoj licnosti, jezik, verovanja, obicaji... nisu fenomeni van ovog sveta.

[drvce]

Iskustvo lepog, religiozno iskustvo, ljubav... tako neodoljivo ostavljaju utisak da dolaze iz "visih sfera", a ne iz mozga. Iz svakodnevne perspektive tesko je odoleti iluziji da Sunce ide preko nebeskog svoda. Da, znamo da zivimo na kugli, ali osecaj koji imamo je potpuno drugaciji.

[drvce]

http://www.telegraph.co.uk/science/science-video/8782271/Scientists-map-images-from-human-brain-for-first-time.html

[drvce]

Ideja da neko, u principu, moze da mi procita misli, snove, zelje... da mi "dekodira" licnost je prilicno uznemirujuca. Ona se kosi sa mojim oscajem jedinstvenosti, neponovljivosti, slobode... Mislim da je tu glavni problem.