Ислам

[Grizzly Adams]

Brate ja živim za islam i sprovodim ga u svom životu, slijedim Muhammeda a.s. i to je za mene najveći uzor.

A samim time što si rekao o islamskoj odmazdi govori mi brate da bi možda trebao proučiti bolje tu tematiku.Ali nebitno.Ja sam musliman slijedim Muhammeda a.s. ali ti brate moj moraš mnogo još učiti o islamu.Molim te da ne doživljavaš ovo kao lično nema razloga za to samo iznosim svoj stav.Za mene je najveća vrlina slijediti Muhammedov.a.s. put.

Енизе, ја тебе поштујем. Мухамед би требало тебе да следи, а не обрнуто. Ти си сто пута бољи човек од њега.

Зашто, објасни ми молим те као брата - зашто не може Мухамедов живот да се посматра критички у Исламу? Ок, верујете да је "посланик", нека пођемо од тога. Исус Христос нас учи да треба да испитујемо пророке да ли су од Бога. Значи, када се појави неко ко тврди да је од Бога ми треба да будемо опрезни и проверимо, а не само да слепо без икаквог испитивања верујемо. Ако није дозвољена било каква критика, како онда да знамо да ли је неко прави пророк или није?

Хајде буди прави верник па наведи бар једну једину ствар из Мухамедовог живота са којом се не слажеш?

Da li je čovečno namjerno ubiti čovjeka?I kakva je kazna za takvoga srazmjerna njegovom djelu kojeg je učinio.

Оставимо ми Богу да кажњава ако хоће. Наше је да се кајемо и да праштамо.

[Zawisza]

[uros]

Andrej, evo procitah tvoj odgovor, i sad cu samo da nabacam par stvari posto nemam vremena. Bice prilike za jos.

Prvo, nisam rekao da ne treba ni o cemu drugome da se pise osim o ucenju (procitaj pocetak prosle poruke) nego da bi bilo dobro da zavrsimo jednu temu pre nego sto pocnemo drugu cisto zbog konstruktivnosti dijaloga. To naravno nije

Dakle meni nije jasno sta si hteo da kazes sa poredjenjem duzine Hristovog u odnosu na duzinu Muhamedovog propovedanja? Hoces da kazes da bi Hristos, da je u istoriji (tj. pre smrti i Vaskresenja) mozda uradio jos nesto, a pritom aludiras da bi to nesto moglo da bude i "nasilno"??? Brate, mojne to (ako je to) jer vrlo dobro znamo da je Hristos Bog, Sveznajuci i da je Bogocovecanski domostroj spasenja _savrsen_ i u Bozijem predznanju poznat jos pre stvaranja sveta. Gospodnji ovaploceni zivot Prvog dolaska je, dakle, bio apsolutno savrsen, a da je to bila volja Bozija On bi svakako mogao "jos nesto" da uradi pa i da odlozi cas, kao sto je i uradio nekoliko puta na tajanstven nacin. Zato nam je bolje da ne spekulisemo sta bi to Gospod uradio da je Njegov prvi boravak medju nama "duze trajao"...

Inace, "jedna te ista pitanja" postavljamo zato sto do sada na njih nismo dobili zadovoljavajuci odgovor - tacnije, nismo dobili nikakav na vecinu.

I brate, ovo sto si postavio kao odgovor na moje "gordo" isticanje cinjenice da Hristovo ucenje ne sadrzi ni "n" od nasilja (a iza cega stojim svim svojim bicem, a da nije tako brate, veliko je pitanje da li bi uopste bio Hriscanin), cak i bez tumacenja i cak izvadjeno iz konteksta, gde tu postoji mogucnost tumacenja po kome ljudi treba da ubijaju ljude (izuzev jednog jedinog o macu, mada ni tu nema ni naznake od zapovesti ubijanja)?? (iz sv. Evandjelja, ne govorim o ocima za sada jos; inace kao sto i sam znas mi u ocima ne nalazimo "savrsenstvo bez mane" nego samo u onim ucenjima koja su u skladu (i koja su konstitutivni element) sa sabornim predanjem Crkve vidimo savrsenstvo Svetog Duha; takodje, osim sv. Evandjelja, cak ni Novi Zavet ne vidimo kao nesto sto je savrseno u svemu jer i tamo ima itekako spomena o dogadjajima koji su daleko od savrsenih, a ticu se sv. Apostola nakon silaska Svetog duha(!), za razliku od Muslimana i njihovog odnosa prema Kuranu kao prema apsolutno savrsenoj i direktnoj reci Bozijoj)

Ne mogu da verujem da si postavio ove stihove kao nesto sto potencijalno moze da se protumaci u bilo kakvom nasilnom svetlu gde ce se ljudi ubijati (pogotovo poslednji)

32. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

33. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

36. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови.

13. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.

edit: ne znam gde vidis odricanje Muslimanima da pruze svoja tumacenja? Naprotiv, Zvonko je cesto navodio uvazene i priznate islamske skolare i njihova tumacenja, a od brace Muslimana u ovoj diskusiji nisam cuo skoro ni jedno (osim ponekog od Mikaela koja su uglavnom iscezla nakon prvog pod-pitanja). Zaista bih voleo da cujem tumacenje od nekog Muslimana ovde koje ce da dokaze da doticni stihovi ne znace ono sto znace kada se bukvalno procitaju, ili da dokazu da je kontekst nesto sto sustinski menja smisao tih stihova i ne ostavlja mesto za stvari kao sto su ubijanje bludnika i nevernika, pedofiliju itd.

Toliko za sad, uzdravlje brate, Hristos posredi nas

[Аурор]

@Zvonko

[Eniz]

Brate ja živim za islam i sprovodim ga u svom životu, slijedim Muhammeda a.s. i to je za mene najveći uzor.

A samim time što si rekao o islamskoj odmazdi govori mi brate da bi možda trebao proučiti bolje tu tematiku.Ali nebitno.Ja sam musliman slijedim Muhammeda a.s. ali ti brate moj moraš mnogo još učiti o islamu.Molim te da ne doživljavaš ovo kao lično nema razloga za to samo iznosim svoj stav.Za mene je najveća vrlina slijediti Muhammedov.a.s. put.

Енизе, ја тебе поштујем. Мухамед би требало тебе да следи, а не обрнуто. Ти си сто пута бољи човек од њега.

Ovo shvatam brate kao uvredu, zato molim te brate nemoj na takav naćin da redaš stvari.Tvoje je vjerovati ili nevjerovati ali na ovakav način vrijeđaš moje vjerske osječaje.S toga bi zbog efekta našeg budućeg dijaloga trebao da ovakvim načinom ne vodiš sa mnom dijalog.Зашто, објасни ми молим те као брата - зашто не може Мухамедов живот да се посматра критички у Исламу? Ок, верујете да је "посланик", нека пођемо од тога. Исус Христос нас учи да треба да испитујемо пророке да ли су од Бога. Значи, када се појави неко ко тврди да је од Бога ми треба да будемо опрезни и проверимо, а не само да слепо без икаквог испитивања верујемо. Ако није дозвољена било каква критика, како онда да знамо да ли је неко прави пророк или није?

Treba razmišljati ali sa iskrenim namjerama a ne sa traženjem nečega što nema veze sa istinom i prihvatati to kao aksiom.Хајде буди прави верник па наведи бар једну једину ствар из Мухамедовог живота са којом се не слажеш?

Nema je, ja u njegovom životu vidim potpuni uzor

Da li je čovečno namjerno ubiti čovjeka?I kakva je kazna za takvoga srazmjerna njegovom djelu kojeg je učinio.

Оставимо ми Богу да кажњава ако хоће. Наше је да се кајемо и да праштамо.

Znači drugim riječima rečeno , ubice neka slobodno hodaju i ubijaju , netreba ih kažnjavati i čekati reba onaj svijet da bi se slabima iskupilo za ono što im nasilnici učiniše.

[Александар Милојков]

Није баш тако Енизе. Ако је истина и правда тамо (у будућем Царству небеском, у Рају) онда се тиме све мери. Зато хришћани за себе кажу да су "странци у земљи туђој" и да "немају постојаног града". Илузорно је сада, у историјском и палом, огреховљеном стању, тражити идеалну истину и правду. Наравно, то не значи да треба допусти убицама да раде свој посао, али не треба практиковати ни одмазду. Ислам као да нема ту димензију да све своје активности усмери ка том будућем идентитету човека (у вечној заједници са Богом). Зато се и бави искључиво историјом, државом и морално-нормативним друштвеним питањима. Мени то више личи на социологију него на веру у васкрсење мртвих, Суд Божији и будући вечни живот. Ислам не миче даље од настојања да правно уреди односе људи у историји.

[Аурор]

Није баш тако Енизе. Ако је истина и правда тамо (у будућем Царству небеском, у Рају) онда се тиме све мери. Зато хришћани за себе кажу да су "странци у земљи туђој" и да "немају постојаног града". Илузорно је сада, у историјском и палом, огреховљеном стању, тражити идеалну истину и правду. Наравно, то не значи да треба допусти убицама да раде свој посао, али не треба практиковати ни одмазду. Ислам као да нема ту димензију да све своје активности усмери ка том будућем идентитету човека (у вечној заједници са Богом). Зато се и бави искључиво историјом, државом и морално-нормативним друштвеним питањима. Мени то више личи на социологију него на веру у васкрсење мртвих, Суд Божији и будући вечни живот. Ислам не миче даље од настојања да правно уреди односе људи у историји.

Pa i Jevrejima je bitna OVOZEMALJSKA PRAVDA, nemaju univerzalni moralni red na način na koji ga vi imate.

I Jevreji su mi najdraža religija od svih. Mada mi nijedna nije draga.

Zato što ovaj veruje u Boga, smisao života, univerzalni moralni red, spasenje kroz Bogočovek-Logosa, vaskrsenje mrtvih i želi da te ubedi da i ti veruješ. Ovaj veruje u Muhameda, Allaha i takođe želi da te prosvetli.

A Jevreja ne zanima šta ti veruješ, dok god ga ostavljaš na miru. I nisam jedini koji je to primetio.

I takođe, ceo svet ih mrzi, sigurno zato što su dobri. Dobri ili ne, jedno je jasno svima - oni su Izabrani Narod! =)

[mikael_pasa]

Није баш тако Енизе. Ако је истина и правда тамо (у будућем Царству небеском, у Рају) онда се тиме све мери. Зато хришћани за себе кажу да су "странци у земљи туђој" и да "немају постојаног града". Илузорно је сада, у историјском и палом, огреховљеном стању, тражити идеалну истину и правду. Наравно, то не значи да треба допусти убицама да раде свој посао, али не треба практиковати ни одмазду. Ислам као да нема ту димензију да све своје активности усмери ка том будућем идентитету човека (у вечној заједници са Богом). Зато се и бави искључиво историјом, државом и морално-нормативним друштвеним питањима. Мени то више личи на социологију него на веру у васкрсење мртвих, Суд Божији и будући вечни живот. Ислам не миче даље од настојања да правно уреди односе људи у историји.

izvinjavam se sto se mesam...slazem se da je na prvi pogled tako kao sto kazes.ali sa islamskog stanovista odnos prema porodici,okolini,prema poznatom i nepoznatom coveku,prema zivotinji i jesu postovanje Bozijih propisa pa se i kroz to ogleda odnos ka Bogu.zbog svega toga izgleda da se islam prvenstveno bavi sociologijom i moralnim nacelima.iskren da ti budem,licno bi vise voleo da zivim u drzavi u kojoj se verska institucija malo vise pita,pa makar to bila i Hriscanska.ali zasnovana na moralnim i etickim principima za koje se Hristovo ucenje zalaze.

[Александар Милојков]

Није баш тако Енизе. Ако је истина и правда тамо (у будућем Царству небеском, у Рају) онда се тиме све мери. Зато хришћани за себе кажу да су "странци у земљи туђој" и да "немају постојаног града". Илузорно је сада, у историјском и палом, огреховљеном стању, тражити идеалну истину и правду. Наравно, то не значи да треба допусти убицама да раде свој посао, али не треба практиковати ни одмазду. Ислам као да нема ту димензију да све своје активности усмери ка том будућем идентитету човека (у вечној заједници са Богом). Зато се и бави искључиво историјом, државом и морално-нормативним друштвеним питањима. Мени то више личи на социологију него на веру у васкрсење мртвих, Суд Божији и будући вечни живот. Ислам не миче даље од настојања да правно уреди односе људи у историји.

izvinjavam se sto se mesam...slazem se da je na prvi pogled tako kao sto kazes.ali sa islamskog stanovista odnos prema porodici,okolini,prema poznatom i nepoznatom coveku,prema zivotinji i jesu postovanje Bozijih propisa pa se i kroz to ogleda odnos ka Bogu.zbog svega toga izgleda da se islam prvenstveno bavi sociologijom i moralnim nacelima.iskren da ti budem,licno bi vise voleo da zivim u drzavi u kojoj se verska institucija malo vise pita,pa makar to bila i Hriscanska.ali zasnovana na moralnim i etickim principima za koje se Hristovo ucenje zalaze.

Доклегод такве идеале будеш желео да оставриш у реалности у којој задњу реч има смрт и пролазност, твој напор завршаваће се утопијом. Проблем света и човека је првенствено проблем њихове смртности. Тај проблем се не може решити тако што ћеш одредити нека идеална правила по којима ће људи живети. Јер, и морално савршени људи ипак умиру. У таквом стању ствари нема "идеалне државе" нити "идеалног закона". Ислам не даје одговоре на који ће начин човек превладати своју смртност, свој први и највећи проблем? Знам, рећи ћете: Алах је свемогућ. Тачно, али шта то конкретно значи за човека? Бог је морао да открије начин како да смртни човек постане бесмртан, да би из тог откривења човек научио не само како да буде жив, већ и шта му је чинити на том путу. Добра дела и морално савршенство? То јако лепо звучи, али тиме се не може победити смрт. Рекох, и најбољи људи су смртни људи. Вера у једног Бога? Шта то значи? "И ђаволи верују и дрхте", али им ништа не помаже. Размислимо мало о овоме и покушајмо да пронађемо одговор. Није довољно рећи: Бог је свемогућ, Он зна. То је тачно, али човек у таквој трансцедентности тешко да може ишта разумети, те да у свом разумевању одлучи се на вољни акт. А вољни акт је предуслов да човек буде човек. То и Бог поштује - људску слободу. Слободе, пак, нема ако је Бог остао трансцедентан (несазнатљив) у овако важним питањима за човека.

[mikael_pasa]

Андреј,

Брате, ја не видим превише логике у закључку који ти желиш да изведеш из овога што си написао. Ти тврдиш да нема никакве сврхе критиковати проблематична учења у Исламу па наводиш аргументе од којих мени ни један не изгледа исправан. Неке ствари уопште и нису аргументи, на пример - разлика у годинама Христа и Мухамеда... Какве то везе уопште има...? Ја заиста не видим шта то доказује.

Слажемо се - и ја сам то већ више пута поновио - да већина муслимана Ислам схвата "умерено" и да су добри људи и верници. Ту нема ништа спорно. Међутим, то не мења чињеницу да Ислам учи то што учи. Они су решили да те ствари игноришу, неки други не желе да их игноришу. Проблем остаје.

Уосталом, видели смо овде да и наши умерени муслимани подржавају (бар у принципу) много тога - каменовање прељубника, убијање отпадника, многоженство, бракове са малолетницама итд. Теби то ништа не смета, мени се доже коса на глави. Јер када неко заступа идеју - а посебно религиозну - он ће је и спровести у дело чим му се укаже прилика. Зато је боље да о томе разговарамо на време.

Жив ми био

e,moj Zvonko.zamisljam te kako dolazis u situaciju da ti neko saopstava kako ti se zena sa komsijama provodi dok ti negde rmbas lomatajuci se po gradjevini,ili slicno.kako ti neko,ne daj Boze,saopstava da ti je dete postalo narkos,a da su ti nekoga dragog ubili neki tamo tek tako,bez veze.kog dela Jevandjelja bi se setio u tom momentu?sto se tice tog nametanja price o pedofiliji,ja ti dadoh objasnjenje.(ne negiram da se to zna desiti i danas.(danas je to sumanuto)ali pre sto godina i vise to je bila normalna pojava.ljudska biologija je bitno drugacija nego tada).dadoh ti i objasnjenje za kaznjavanje.ne vredi ni to.u samom hadisu koji si naveo,da mozes,sam bi neke stvari uocio...ne vredi.da li znas,da je prilikom pogibije Hamze na Uhudu,nasavsi unakazen les svog saborca,Poslanik dao obecanje da ce sedamdesetorica protivnickih vojnika isto proci?znas li ti da mu se tad objavio ajet koji kaze-"ako vam neko ucini nepravdu dozvoljeno vam je uzvratiti istom merom,nikako preko nje.a,ako se predomislite i oprostite,pred Allahom vam je nagrada veca"?.Poslanik je tada odustao od odmazde.da li znas u koliko je bitaka ucestvovao Poslanik,i koliko je ukupno protivnoka ubio licno,i koliko ih je ukupno i poginulo?

[mikael_pasa]

Није баш тако Енизе. Ако је истина и правда тамо (у будућем Царству небеском, у Рају) онда се тиме све мери. Зато хришћани за себе кажу да су "странци у земљи туђој" и да "немају постојаног града". Илузорно је сада, у историјском и палом, огреховљеном стању, тражити идеалну истину и правду. Наравно, то не значи да треба допусти убицама да раде свој посао, али не треба практиковати ни одмазду. Ислам као да нема ту димензију да све своје активности усмери ка том будућем идентитету човека (у вечној заједници са Богом). Зато се и бави искључиво историјом, државом и морално-нормативним друштвеним питањима. Мени то више личи на социологију него на веру у васкрсење мртвих, Суд Божији и будући вечни живот. Ислам не миче даље од настојања да правно уреди односе људи у историји.

izvinjavam se sto se mesam...slazem se da je na prvi pogled tako kao sto kazes.ali sa islamskog stanovista odnos prema porodici,okolini,prema poznatom i nepoznatom coveku,prema zivotinji i jesu postovanje Bozijih propisa pa se i kroz to ogleda odnos ka Bogu.zbog svega toga izgleda da se islam prvenstveno bavi sociologijom i moralnim nacelima.iskren da ti budem,licno bi vise voleo da zivim u drzavi u kojoj se verska institucija malo vise pita,pa makar to bila i Hriscanska.ali zasnovana na moralnim i etickim principima za koje se Hristovo ucenje zalaze.

Доклегод такве идеале будеш желео да оставриш у реалности у којој задњу реч има смрт и пролазност, твој напор завршаваће се утопијом. Проблем света и човека је првенствено проблем њихове смртности. Тај проблем се не може решити тако што ћеш одредити нека идеална правила по којима ће људи живети. Јер, и морално савршени људи ипак умиру. У таквом стању ствари нема "идеалне државе" нити "идеалног закона". Ислам не даје одговоре на који ће начин човек превладати своју смртност, свој први и највећи проблем? Знам, рећи ћете: Алах је свемогућ. Тачно, али шта то конкретно значи за човека? Бог је морао да открије начин како да смртни човек постане бесмртан, да би из тог откривења човек научио не само како да буде жив, већ и шта му је чинити на том путу. Добра дела и морално савршенство? То јако лепо звучи, али тиме се не може победити смрт. Рекох, и најбољи људи су смртни људи. Вера у једног Бога? Шта то значи? "И ђаволи верују и дрхте", али им ништа не помаже. Размислимо мало о овоме и покушајмо да пронађемо одговор. Није довољно рећи: Бог је свемогућ, Он зна. То је тачно, али човек у таквој трансцедентности тешко да може ишта разумети, те да у свом разумевању одлучи се на вољни акт. А вољни акт је предуслов да човек буде човек. То и Бог поштује - људску слободу. Слободе, пак, нема ако је Бог остао трансцедентан (несазнатљив) у овако важним питањима за човека.

jedan od osnovnih nacela islama i jeste prozivljenje,ili vaskrsenje.verovanje u drugi svet je obavezno.smrtnost ovozemaljska se ne moze prevladati.ali pokornoscu(koliko god ta rec lingvisticki smetala,i jeste rogobatna) Bogu ostvaruje se pravo na vecni zivot u raju...

[mikael_pasa]

Није баш тако Енизе. Ако је истина и правда тамо (у будућем Царству небеском, у Рају) онда се тиме све мери. Зато хришћани за себе кажу да су "странци у земљи туђој" и да "немају постојаног града". Илузорно је сада, у историјском и палом, огреховљеном стању, тражити идеалну истину и правду. Наравно, то не значи да треба допусти убицама да раде свој посао, али не треба практиковати ни одмазду. Ислам као да нема ту димензију да све своје активности усмери ка том будућем идентитету човека (у вечној заједници са Богом). Зато се и бави искључиво историјом, државом и морално-нормативним друштвеним питањима. Мени то више личи на социологију него на веру у васкрсење мртвих, Суд Божији и будући вечни живот. Ислам не миче даље од настојања да правно уреди односе људи у историји.

izvinjavam se sto se mesam...slazem se da je na prvi pogled tako kao sto kazes.ali sa islamskog stanovista odnos prema porodici,okolini,prema poznatom i nepoznatom coveku,prema zivotinji i jesu postovanje Bozijih propisa pa se i kroz to ogleda odnos ka Bogu.zbog svega toga izgleda da se islam prvenstveno bavi sociologijom i moralnim nacelima.iskren da ti budem,licno bi vise voleo da zivim u drzavi u kojoj se verska institucija malo vise pita,pa makar to bila i Hriscanska.ali zasnovana na moralnim i etickim principima za koje se Hristovo ucenje zalaze.

Доклегод такве идеале будеш желео да оставриш у реалности у којој задњу реч има смрт и пролазност, твој напор завршаваће се утопијом. Проблем света и човека је првенствено проблем њихове смртности. Тај проблем се не може решити тако што ћеш одредити нека идеална правила по којима ће људи живети. Јер, и морално савршени људи ипак умиру. У таквом стању ствари нема "идеалне државе" нити "идеалног закона". Ислам не даје одговоре на који ће начин човек превладати своју смртност, свој први и највећи проблем? Знам, рећи ћете: Алах је свемогућ. Тачно, али шта то конкретно значи за човека? Бог је морао да открије начин како да смртни човек постане бесмртан, да би из тог откривења човек научио не само како да буде жив, већ и шта му је чинити на том путу. Добра дела и морално савршенство? То јако лепо звучи, али тиме се не може победити смрт. Рекох, и најбољи људи су смртни људи. Вера у једног Бога? Шта то значи? "И ђаволи верују и дрхте", али им ништа не помаже. Размислимо мало о овоме и покушајмо да пронађемо одговор. Није довољно рећи: Бог је свемогућ, Он зна. То је тачно, али човек у таквој трансцедентности тешко да може ишта разумети, те да у свом разумевању одлучи се на вољни акт. А вољни акт је предуслов да човек буде човек. То и Бог поштује - људску слободу. Слободе, пак, нема ако је Бог остао трансцедентан (несазнатљив) у овако важним питањима за човека.

idealna pravila nije dao covek.vec je covek taj koji je ta pravila vremenom poceo da zaobilazi.brate Andrej,pogledaj nam ulice...na sta ti lice?parade "ponosa"?

[Александар Милојков]

Познато је мени да  муслимани исповедају веру у васкрсење, то није спорно. Кажем да је начин остварења бесмртности у исламу остао скривен, односно завршио се на: Бог ће то учинити. Како? Не зна се, Он зна. Моје је мишљење, као хришћанина, да се то мора знати и да је то Бог човеку открио управо у Исусу Христу. Но, у реду, то је моје мишљење. 0110_hahaha

[Александар Милојков]

dealna pravila nije dao covek.vec je covek taj koji je ta pravila vremenom poceo da zaobilazi.brate Andrej,pogledaj nam ulice...na sta ti lice?parade "ponosa"?

Хе, хе, мој добри Микале, и да прогнамо све хомосексуалце, да очистимо све улице, да похапсимо све лопове и убице,нећемо претстати да........умиремо. Сањима или без њих......умиремо. Ту је проблем.

[andrej]

Андреј,

Брате, ја не видим превише логике у закључку који ти желиш да изведеш из овога што си написао. Ти тврдиш да нема никакве сврхе критиковати проблематична учења у Исламу па наводиш аргументе од којих мени ни један не изгледа исправан. Неке ствари уопште и нису аргументи, на пример - разлика у годинама Христа и Мухамеда... Какве то везе уопште има...? Ја заиста не видим шта то доказује.

Слажемо се - и ја сам то већ више пута поновио - да већина муслимана Ислам схвата "умерено" и да су добри људи и верници. Ту нема ништа спорно. Међутим, то не мења чињеницу да Ислам учи то што учи. Они су решили да те ствари игноришу, неки други не желе да их игноришу. Проблем остаје.

Уосталом, видели смо овде да и наши умерени муслимани подржавају (бар у принципу) много тога - каменовање прељубника, убијање отпадника, многоженство, бракове са малолетницама итд. Теби то ништа не смета, мени се доже коса на глави. Јер када неко заступа идеју - а посебно религиозну - он ће је и спровести у дело чим му се укаже прилика. Зато је боље да о томе разговарамо на време.

Жив ми био

Потпуно су другачије околности. Ако то не видиш, показује колико мало знаш о ствари која се зове "историјски контекст." Ово је уједно и одговор на део онога што је брат Урош написао (надам се да ћемо се он и ја данас видети у Арт центру - верујем у снагу живе речи, а ово куцкање видим као нужно зло): ми једноставно не знамо шта би и како Господ Исус Христос урадио да је његова мисија трајала толико дуго као Мухамедова. У историји се питање "шта би било кад би било" не поставља. Овако, само остаје да констатујемо чињеницу да су Господ Исус Христос и пророк Мухамед међусобно неупоредиви, пошто их друштвене и историјске околности смештају у различите категорије - а још је Аристотел објаснио због чега се различите категорије не сабирају.

Али, ево једног места где ће се сви православни једнодушно сложити - управо та различитост Христове мисије, код нас детерминише снажан отпор према теократском државном уређењу. Чак и када су у питању "православна" царства попут Византије или Русије, ми њихове казнене праксе и државне рестриктивне мере одвајамо од православне вере - док је, у неким периодима, Рим и те како био теократија - а и исламски свет тежи таквом државном уређењу.

То што ми сматрамо да није вера та која треба да регулише друштвени живот, него пре и изнад свега лични однос човека са Богом (код нас остварен искључиво кроз евхаристијску заједницу, што није контрадикција, него антиномија - верујем да ће теолошки образовани препознати дистинкцију); државни послови, пак, не треба да прљају чистоту вере. Нама је ово омогућено тиме што је хришћанство наследило и римску правну традицију, као и грчку културу. То нам је помогло да лакше одвојимо државну и верску сферу (чувена данашња подела на приватно и јавно, коју је задржала чак и модерна секуларна држава). Арапи су, напротив, немајући претходне традиције, СВЕ добили кроз ислам - и верско и лично и правно и државно уређење. Наравно, и халифат је убрзо почео да позајмљује и нека решења из туђих традиција (византијске и персијске, пре свега) чиме се почео и удаљавати од изворног ислама.

Поента је да је свет у греху (што на неки начин и ислам признаје), тако да нема основа за било какво савршено друштвено уређење у свету где су људи грешни. И најбоље законе ипак треба да спроводе грешни људи. Сте стране, драги брате Енизе, покушај да разумеш ту културолошку дистинкцију између православног хришћанства с једне и римокатолицизма и ислама с друге стране. Ми православни не верујемо у могућност људског савршенства сада и у овом свету, који, по речима апостола "сав у злу лежи" - ислам и римокатолицизам, пак, деле веровање да је спољном моралном чистотом и "исправношћу" могуће постићи такав циљ и пре коначног суда. То је диван (али из наше перспективе наиван) идеализам, који као резултат, на жалост, има крижарске походе, инквизицију, бомбаше-самоубице, чеченске кољаче жена-муслиманки и слично - при том, ово су наравно злоупотребе вере у оба случаја, одстране несумњиво демонизованих људи - али, не заборави, њихов пад је најчешће последица илузије да се боре за лепши и срећнији свет. Управо борба "за свет" која има "верску подлогу" а изметне се у политички подухват, није ништа друго него иста она Луциферова или Иблисова револуција - а револуције увек прождиру сопствену децу.

Када дакле, погледаш православну Византију или Србију у доба цара Душана, свакако ћеш наћи далеко веће суровости од раног халифата или неког доследног шеријата (ако би га данас уопште негде било). Једина разлика је у томе што смо ми (историјски православци) сву ту суровост одвојили од наше новозаветне евхаристијске Заједнице слободних личности, а основ моралног и правног поретка изградили на мешавини старозаветне, грчке и римске традиције. Велика мана вере која регулише друштвене односе је у томе што је верске постулате тешко (а у вашем случају и немогуће мењати). Хајде сада ти, као исламски теолог, објасни оним чеченским кољачима да према Халал-стандарду (ако се добро сећам), ни животиња која се коље не сме да види сечиво којим ће је клати нити, пак, клање друге животиње. А на оном снимку у подруму, они ликови су се прво "уверили" да је девојка муслиманка, да би је после лагано клали уз, ни мање ни више, него молитву?! И за разлику од неких овде, ја барем знам шта су све по исламу они тим поступком прекршили, знам да су такви безначајна мањина у односу на нормалне муслимане, као и да код нас православних и т како има истих и горих типова. Они за свој поступак нису могли да нађу основ у ајетима и хадисима, али, не бих рекао ни да су много упознати са учењем ислама. Не, то су класични "револуционари" и "борци за слободу" који се тиме што раде "боре за бољи свет" (то је барем најчешће "оправдање" које сам слушао из уста неких таквих ликова које познајем).

Проблем нашег неразумевања (православног и исламског), поред осталог је и у томе што ми напросто имамо могућност да одвојимо сферу верског и друштвеног уређења (а да ипак не одемо у екстремни секуларизам - који је управо и био одговор на аберације владавине теократије и аристократије у Европи), док је то вама теже. Рецимо, тебе брате Енизе или нашег пријатеља Микаела (а практично ни једног муслимана ког сам лично упознао), не могу лако да замислим како ће да, рецимо, убије брата муслимана зато што је, на пример, постао будиста или атеиста. Оно што неки људи овде несхватају је да је за такве мере потребно исламско теократско државно уређење, тачније да шеријат захтева друштвене услове да би био примењен. Као што је брат Соломон лепо истакао, то полако у Европи постаје и проблем демографије. Међутим, не желим да прихватим да православни народи који никада нису имали колоније, данас траба да носе било који део бремена који је себи натоварила Западна Европа својом колонијалистичком гордошћу.

Као што сам већ негде и напоменуо, мислим да се данас управо англо-америчка осовина (која и носи највећи део терета колонијалне кривице, уз раније саучесништво римокатоличке цркве, коју су сада, као непотребну одбацили) покушава да злоупотреби екстремне елементе у исламу, како би на све стране по Европи и Блиском Истоку одржавали сукобе "ниског интензитета" и могли неометано да црпе ресурсе, без Европе као озбиљног тржишног конкурента. То је, на крају крајева, и Семјуел Хантингтон врло отворено написао у Судару цивилизација. Што више тзв. "исламски елемент" у Европи буде инсистирао на стварању шеријатског државног уређења, то ће више бити злоупотребљаван од оних који су подједнако непријатељи и Европе и ислама - и који управо и желе сукобе по "шавовима цивилизација" где би онда "они" наравно "цивилизацијски" арбитрирали. По мом схватању, главна друштвена улога савремених исламских теолога биће да и сами истраже ове планове и створе језгро чврстог интелектуалног отпора таквим злоупотребама. Да се разумемо, поуздано знам да исти англо-амерички елементи подржавају данас и најекстремније струје у православљу (под  плаштом борбе против глобализма и екуменизма) - то је стари и опробани механизам, успешно примењен још у Трећем Рајху. Подршка екстремизму је управо подршка сукобима ниског интензитета, који онда омогућавају неометано "управљање кризама" и експлоатацију ресурса сукобљених страна.

Они који су највећи противници сваке вере и поклоници њиховог идола Мамона (демона среброљубља), знају које су слабости православних и муслимана и управо покушавају да исте капитализују. А на нама је да видимо да ли ћемо то да дозволимо, или ћемо се, свако у мери својих ограничених моћи, тим процесима супротставити?