Ислам

[Solomon Kane]

Ок,ок,Драги...замолио сам све да престанемо са причом о Стаљину у овој теми.Ако желите да разговарамо о њему,отворите топик и неће бити проблема.Поздрав!

[andrej]

Браћо моја драга, мало мање спамовања, замолио бих. Побришите (по сопственој савести), поруке којима овде није место.

А сада, један историјски заокрет назад на тему.

Соломоне, да постоји времеплов или да живимо у црно-белом свету, ти би брате мој био потпуно у праву за Хитлера. На жалост, ствари не стоје тако. Тема ми је блиска, пошто сам скоро писао нешто о фешизму за ДВЕРИ. Дакле, из историјске перспективе, кад гледамо снимке холокауста над Јеврејима и другим источноевропским народима, багере који преврћу скелеизована тела, децу која иза бодљикавих жица умиру од глади и тифуса нити можемо нити желимо да тражимо оправдања за било кога. И, нарочито с духовне стране, потпуно си у праву у твојој спецификацији Трећег Рајха.

Али, када ћемо се више суочити са чињеницом да су сви у томе мањи или већи саучесници?

Пре свега, саучесници су англо-амерички магнати, који су финансирали и Лењина и Хитлера. Саучесник је и Ватикан који је испословао Конкордат и дао тражени благослов (о НДХ да и не почињемо!). Саучесници су и ционисти попут Жаботинског и Штерна (и њихове трористичке организације Игрун и Лехи - ко не верује, нека потражи снимке Нормана Финкелстина или књигу Тома Сегева, Седми милион - ово су само двојица од многих аутора јеврејског порекла, који аргументују и документују сарадњу циониста и нациста у Палестини током тридесетих, па чак и четрдесетих година). Саучесник је и Стаљин, који је "благословио" потписивање Рибентроп-молотов пакта. Саучесници су и Чембрлен и Черчил, који су до 1938 хвалили г. Хитлера као нешто најбоље што се догодило Немачкој. Саучесник је и наш свети владика Николај, који на предавању Национализам светога Саве 1939 пореди улогу Хитлера у Немачкој са улогом светог Саве у српској историји (и то, ни мање ни више, него због оснивања националне Цркве).

Олакшавајуће околности? Јевреји су нестајали свакодневно, били су исељавани из својих домова, одвођени у сабирне (концентрационе) логоре - званичне верзије до краја рата, остале су да се Јевреји "депортују" у Палестину. А многи и јесу тамо отишли, што се лако да испратити кроз пораст јеврејске популације током тридесетих (уз доказану сарадњу циониста, који ипак нису никакви "тасисти" или "зликовци" како их приказује пропаганда, него људи који су, по сваку цену решили да остваре право на живот у сопственој држави). У њеној одличној књизи против ПОРИЦАЊА ХОЛОКАУСТА, Дебора Липстед побија тврдње оних "историчара" који су деценијама тврдили да је Shoah био само "мит." Па ипак, та књига потврђује колико се мало знало о ономе што се дешава с претежно источноевропским Јеврејима током самога рата. Без обзира што је и сам Хитлер најавио у Mein Kampf-у протеривање и физичко уништење Јевреја, тај план се (у великој тајности што је ратним захуктавањем било и омогућено), почео спроводити тек од 1942 као Коначно решење. Дакле, већина саучесника није знала у чему учествује и сазнала је за то тек након рата - то ипак није спречило доношење читавог низа макијавелистичких одлука, којима су победници као ратни плен покупили све што је у Рајху вредело (укључујући чак и научнике који су вршили експерименте над живим људима). Једини који су били кажњени били су они који су победницима били "бескорисни."

Улога муслимана у свему томе? Ни мање ни више саучесничка од свих осталих. Убрзо након изборне победе Хитлера, јерусалимски муфтија преко немачког конзула у Палестини шаље поруке новом режиму о својој спремности да подржи стварање фашистичког режима који би се супротставио ционистима. Међутим, све до почетка рата с Британијом, III Рајх заправо сарађује са ционистима на исељавању Јевреја из Немачке и не показује претерано одушевљење према сарадњи с Арапима. Јерусалимски Велики муфтија је сазвао Светски исламски конгрес у децембру 1931, са основном идејом супротстављања порасту јеврејског утицаја у Палестини. Муфтија је одлично разумео да би формирањем јеврејске државе на територији Палестине, његов углед и утицај (које је поседовао као чувар три највеће муслиманске светиње у граду Јерусалиму) значајно били окрњени. Стога је, рекло би се, на врло прагматичан начин спој арапске етничке припадности и исламске вере покушао да трансформише у јединствену "нацију" модерног типа. Његову борбу за независну арапску палестинску државу нарочито подржавају идеолошки сродни елементи из Сирије, за разлику од Египта који је желео да задржи престижно место најугледнијег образовног центра исламског света. Ал-Хусеини је, такође, покушао да преузме функцију "калифа," али није добио потребну подршку.

Након неуспелог трогодишњег арапског устанка против британске власти, муфтија бежи од Британаца и борави у више исламских држава да би у Ираку 1. априла 1941 пружио подршку за државни удар Сајид Рашид Ал-Гаљанију, који је био расположен за пронемачку политику. Британци су успели да поврате контролу над Ираком до јуна исте године, али у interregnumu је дошло до антисемитских немира и погрома око 180 багдадских Јевреја - овај погром се међу сефардским Јеврејима памти под називом Farhud. Улога Ал-Хусеинија и Ал-Гаљанија у овом догађају, до данас остаје нејасна и контроверзна.

Ал-Хусеини разним везама и каналима стиже у Рим, где се сусрео с Мусолинијем и понудио му подршку Арапа уколико силе осовине прихвате сувереност њихових држава (укључујући Палестину). Ал-Хусеини из Италије стиже у Немачку, где има састанке са највишим званичницима Рајха, да би га 28. новембра 1941 примио и Хитлер лично. Иако је одбио да јавно пружи подршку арапској еманципацији, немачки вођа је уверио муфтију да Немачка нема империјалистичке циљеве према арапским државама на Блиском истоку и да ће се задовољити решењем јеврејског питања на том простору (Основни извор података за овај састанак је Ал-Хусеинијев лични дневник који се налази у архивама Центра Симона Визентала; cf. Joseph Schechtman, The Mufti and the Führer, Thomas Yoseloff, 1965).

Иако нема директних доказа да је "Хаџ Амин" био директно упознат с детаљима "Коначног решења јеврејског питања" тешко је замислити да би му се на било који начин успротивио. Рајхсфирер SS Хајнрих Химлер гајио је изузетну личну наклоност према исламу, углавном због идеализоване идеје/илузије о светим ратницима, "муџахединима" који спремно гину у борби због обећања вечног живота (Муфтија ал-Хусеини је због тога добио почасни официрски чин у саставу SS-а и вршио смотру свих јединица у којима је било муслиманског присуства). Познато је, међутим, да ово може да буде донекле и тачно, али пре свега у семитском-арапском друштвено-историјском контексту. Европски муслимани (попут нпр. оних у Босни) увек су имали значајно већу психолошку дистанцу према таквим захтевима и погледе на живот и смрт који су више "европски" обојени. Уосталом, познато је да се већина босанских муслиманских вођа након формирања НДХ није заклела на верност Поглавнику (напротив, хоџе су чак издале и заједничку декларацију којом се, потпуно у духу изворног ислама, осуђују усташки злочини над Србима у НДХ, а муслимани се позивају да у томе не учествују). Усташе и, касније, нацисти, били су принуђени да се ослањају на помоћ младих имама, попут Халима Малкоћа, или "цивила" Алије Изетбеговића, који су пролазили посебну обуку у SS центрима окупиране Европе. Највећа и најзначајнија од ових "муслиманских" јединица, свакако је била XIII планинска Waffen SS "Ханџар" дивизија, састављена углавном од босанских муслиманских добровољаца (мада је и ова јединица у војном смислу била промашај; наиме, у Марсеју 1944 где су били на обуци, босански муслимани су изазвали побуну у јединици и масовно дезертирали - SS је сумњао на инфилтрацију КПЈ, а Ал-Хусеини је код немаца изгубио доста на угледу). Па ипак, због овог ангажмана, Ал-Хусеини је био изручен ФНРЈ и осуђен на свега три године затвора, одакле је убрзо побегао у Египат.

Мада је преживео рат "Хаџ Амин" је изгубио своју лидерску позицију међу палестинским Арапима након неуспешне инвазије на Израел 1948, у којој је, између осталог, крах доживео и његов војни одред претенциозно назван Армија Светог Рата. Ал-Хусеинијево идеолошко наслеђе и данас донекле представља извор контроверзи. Ако је термин "исламофашизам" уопште могућ, онда је то управо захваљујући ангажману "Хаџ Амина." Вероватно није безначајно што је "Хаџ Амин" био савременик Саида Кутуба, који је покушао да инспирише исламску револуцију у секуларном Египту и чија је шехидска смрт инспирисала и младог лекара Ајмана ал-Завахарија, једног од главних идеолога Ал-Каиде.

Као својеврсни родоначелник разних екстремизама у исламском друштвено-историјском контексту, "Хаџ Амин" је, чини ми се, неодбрањива фигура. Он је покушао да "модернизује" исламски свет и да га уједини под својом контролом, на сличан начин како је то урадио Хитлер с Немцима у Трећем Рајху. Данас је присутно мноштво нескривених "фашистичких" елемената у радикалним верзијама политичког ислама и мада постоје теоретичари који у било какву врсту континуитета сумњају, други сматрају да је ту везу могуће доказати. Када погледамо снимке припадника палестинског Хамаса или либанонског (шиитског) Хесболаха како стоје постројени и упућују несумњиви нацистички поздрав или док слушамо вести о антисемитским "научним" скуповима и штампању Хитлеровог Mein Kampf-а у Ирану, мало је простора сумњи да је феномену савременог "исламофашизма" темеље поставио управо јерусалимски муфтија ал-Хусеини.

Али, никада и никако не треба сводити ислам на његове упадљиве и екстремне елементе - тим пре што је то толико упадљив екстремизам западног типа, те је у потпуној супротности са захтевима самог ислама. Заиста је чудно да је у медијима доминантно присутна улога само тих и таквих муслимана - који кољу, сакате, уче децу да буду бомбаши-самоубице. Муслимани који добро познају своју веру упорно се и узалудно труде да докажу како су сви ти екстремистички акти у оштрој супротности с њиховом вером. Претпоставке да се сатанизација ислама спроводи плански како би грамзиве западне корпорације могле да неометано наставе колонијалну експлоатацију муслиманских ресурса како су и навикле, чини се да нису без основа. И опет, као и увек, жртва тог и таквог Запада су управо Јевреји (у име њихове наводне заштите), а њихова држава се плански своди на својеврсну "монету за поткусуривање." Зар је потребно сумњати да и Јевреји и Палестинци треба да имају право и на опстанак и на државу? Па ипак, одржава се тзв, "сукоб ниског интензитета" где су највеће жртве бесмисленог насиља цивили, где се лако манипулише екстреемистичким групама које религију злоупотребљавају као политичку идеологију и где оне искварене, локалне владајуће елите (са обе стране конфликта) на таквој ситуацији профитирају у спрези са онима са стране који су ситуацију пројектовали и планирали. На жалост, никоме у овоме нису "чисте руке" - осим наравно жртвама на обе стране, које нису бирале да то постану.

Овде сам, дакле, пренео неке делове из мог текста који су ми се учинили релевантним за тему. Већину референци на литературу нисам преносио, пошто доста тога није доступно на интернету - али, пренео сам неке битније наслове. Када се ствари сагледају из реалполитичке перспективе, чини се да је једино решење у што већој мери деполитизовати религију и суочити се с чињеницом да у овим сукобима има врло мало врер и Бога - осим као јефтиних идеолошких изговора за пљачку и злочине. Без обзира на сву острашћеност и предрасуде, ислам није ништа "кривљи" ни исправнији од хришћанства или јудаизма, када се било које од три учења спусти у блато политике или макар борбе за опстанак. Свођење било чије вере на екстремизам или, пак, правдање екстремиста који компромитују своју веру поступцима којим одступају од њеног предања подједнако су погрешни приступи, који иду у корист само оним туђинским факторима који профитирају на туђој патњи. А верски вође, напросто, греше као и сви други (а често и више, пошто је њихова одговорност већа од политичке).

[mikael_pasa]

Драго ми је да се Ениз придружио, као исламски теолог знаће да нас исправи где треба. Нажалост, нећу бити у могућности да преведем све цитате јер би то захтевало превише времена. Какав-такав превод може да се добије овде: http://translate.google.com/?js=y&prev=_t&hl=en&ie=UTF-8&layout=1&eotf=1&text=&file=&sl=en&tl=sr#submit

Последње питање о Исламу које смо покренули јесу "бомбаши самоубице". Андреј је написао:

САМОУБИСТВО У ИСЛАМУ НИЈЕ ОПРАВДАНО НИ ПОД КАКВИМ ОКОЛНОСТИМА

И то је тачно, слажемо се. Самоубиство - у смислу да човек себи прекрати живот због несрећне љубави, пословног неуспеха или слично - је апсолутно "харам", тј. забрањено у Исламу.

Међутим, наше питање су мало другачије околности. Као прво, контекст нису лични проблеми него рат, борба против непријатеља. Примарни циљ ратника није "самоубиство" него да нанесе штету непријатељу, а при томе може да изгуби и сопствени живот. Може свесно да иде у акцију иако је свестан да ће изгубити живот. То не само да није забрањено у Исламу, већ је један највећих "подвига" који верник може да учини. У ствари, једини начин да верник сигурно задобије Џенет (Рај) јесте да погине на "Аллаховом путу" (тј. у џихаду - верском рату). Ово се посебно односи на тешке ратне ситуације које захтевају пожртвовање. У том контексту, "бомбаш самоубица" уопште није "самоубица" него "шехид" (мученик за веру).

Ево шта каже Куран на ту тему:

"Allah je od vjernika kupio živote njihove i imetke njihove u zamjenu za Džennet koji će im dati - oni će se na Allahovu putu boriti, pa ubijati i ginuti. On im je to zbilja obećao u Tevratu, i Indžilu, i Kur’anu - a ko od Allaha dosljednije ispunjava obećanje Svoje? Zato se radujte pogodbi svojoj koju ste s Njim ugovorili, i to je veliki uspjeh."

(Сура Покајање - 9:111)

Ево шта каже најпознатији тефсир (тумачења Курана) о том ајету (стиху) (који су најпознатији и најпризнатији тефсири можете проверити овде: http://en.wikipedia.org/wiki/Tafsir) - тефсир Ибн Кесира:

"Allah states that He has compensated His believing servants for their lives and wealth -- if they give them up in His cause -- with Paradise. This demonstrates Allah's favor, generosity and bounty, for He has accepted the good that He already owns and bestowed, as a price from His faithful servants. Al-Hasan Al-Basri and Qatadah commented, "By Allah! Allah has purchased them and raised their worth.'' Shimr bin `Atiyyah said, "There is not a Muslim but has on his neck a sale that he must conduct with Allah; he either fulfills its terms or dies without doing that.'' He then recited this Ayah. This is why those who fight in the cause of Allah are said to have conducted the sale with Allah, meaning, accepted and fulfilled his covenant. Allah's statement, (They fight in Allah's cause, so they kill and are killed.) indicates that whether they were killed or they kill the enemy, or both, then Paradise will be theirs. The Two Sahihs recorded the Hadith, (Allah has made a promise to the person who goes out (to fight) in His cause; `And nothing compels him to do so except Jihad = in My Cause and belief in My Messengers. ' He will either be admitted to Paradise if he dies, or compensated by Allah, either with a reward or booty if He returns him to the home which he departed from.)"

http://www.tafsir.com/default.asp?sid=9&tid=22054

Ево још пар других, прочитајте пажљиво:

http://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=9&tAyahNo=111&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2

http://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=73&tSoraNo=9&tAyahNo=111&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2

Наравно, у Мухамедово време нису постојале бомбе, али имамо примере људи који су свесно ишли у смрт борећи се "на Аллаховом путу". Ево једног примера из Сахих Муслим збирке хадиса (предања):

"The tradition has been narrated on the authority of 'Abdullah b. Qais. He heard it from his father who, while facing the enemy, reported that the Messenger of Allah (may peace be upon him) said: Surely, the gates of Paradise are under the shadows of the swords. A man in a shabby condition got up and said; Abu Musa, did you hear the Messenger of Allah (may peace be upon him) say this? He said: Yes. (The narrator said): He returned to his friends and said: I greet you (a farewell greeting). Then he broke the sheath of his sword, threw it away, advanced with his (naked) sword towards the enemy and fought (them) with it until he was slain."

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/muslim/020.smt.html#020.4681

Ево једног примера из Бухаријине збирке хадиса:

"Narrated Jabir bin Abdullah: On the day of the battle of Uhud, a man came to the Prophet and said, "Can you tell me where I will be if I should get martyred?" The Prophet replied, "In Paradise." The man threw away some dates he was carrying in his hand, and fought till he was martyred. "

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/bukhari/059.sbt.html#005.059.377

Нема никакве сумње да је овакве поступке инспирисао и одобрио лично Мухамед, погледајте овде:

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/bukhari/052.sbt.html#004.052.072

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/bukhari/052.sbt.html#004.052.054

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/bukhari/059.sbt.html#004.052.046

Напомена:

Сахих Муслим и Сахих Бухари су две најпознатије и најверодостојније збирке хадиса (предања) о Мухамеду:

http://bs.wikipedia.org/wiki/Sahih_Buhari

http://bs.wikipedia.org/wiki/Sahih_Muslim

И на крају, шта кажу савремени исламски учитељи? Немам намеру да цитирам "ексремисте" попут шеика Бин Ладена, већ цитирам учитеље које су нам муслимани овде препоручили као добре и умерене.

Ево шта каже Закир Наик (њега је препоручио Ениз, ако се не варам), слушајте пажљиво и обратите пажњу на последњу реченицу - закључак:

Is Suicide Bombing allowed in Islam? By Dr. Zakir Naik

И још један исламски учитељ кога су муслимани препоручили овде у некој од претходних тема:

"It's not suicide, it is martyrdom in the name of God, Islamic theologians and jurisprudents have debated this issue. Referring to it as a form of jihad, under the title of jeopardising the life of the mujahideen. It is allowed to jeopardise your soul and cross the path of the enemy and be killed."

http://news.bbc.co.uk/2/hi/programmes/newsnight/3875119.stm

Дакле нема никакве сумње да Ислам одобрава "самоубилачке акције" као једну ратну тактику. Питање је само под којим условима и да ли се акције палестинских Арапа у Израелу или Ал-Каиде у САД, Британији, Шпанији итд. могу оправдати на тај начин. Већина исламских учитеља ће рећи да те акције нису оправдане (зато што страдају цивили итд), али тактика као таква се не доводи у питање.

Енизе, да ли сам у праву?

povesti vojsku na daleko nadmocnijeg neprijatelja,sa imperativom ocuvaja vere i drzave,i poginuti za taj ideal je velika cast.tako se sehid i postaje.imate ga i vi-car Lazar.sehid je i onaj momak,Frigije se zvase,sto pred Rimljanima ne htede da odustane od ucenja Hriscana,pa ga pogubise.postade sveti Trifun.velikomucenik.primera je dosta....ili ce mi opet neko reci da to nije Hristova nauka...jedno je poginuti za svoju veru i sa sobom povuci neprijatelja,a sasvim drugo pobiti civile i neduzne.

[Solomon Kane]

Браћо моја драга, мало мање спамовања, замолио бих. Побришите (по сопственој савести), поруке којима овде није место.

А сада, један историјски заокрет назад на тему.

Соломоне, да постоји времеплов или да живимо у црно-белом свету, ти би брате мој био потпуно у праву за Хитлера. На жалост, ствари не стоје тако. Тема ми је блиска, пошто сам скоро писао нешто о фешизму за ДВЕРИ. Дакле, из историјске перспективе, кад гледамо снимке холокауста над Јеврејима и другим источноевропским народима, багере који преврћу скелеизована тела, децу која иза бодљикавих жица умиру од глади и тифуса нити можемо нити желимо да тражимо оправдања за било кога. И, нарочито с духовне стране, потпуно си у праву у твојој спецификацији Трећег Рајха.

Али, када ћемо се више суочити са чињеницом да су сви у томе мањи или већи саучесници?

Пре свега, саучесници су англо-амерички магнати, који су финансирали и Лењина и Хитлера. Саучесник је и Ватикан који је испословао Конкордат и дао тражени благослов (о НДХ да и не почињемо!). Саучесници су и ционисти попут Жаботинског и Штерна (и њихове трористичке организације Игрун и Лехи - ко не верује, нека потражи снимке Нормана Финкелстина или књигу Тома Сегева, Седми милион - ово су само двојица од многих аутора јеврејског порекла, који аргументују и документују сарадњу циониста и нациста у Палестини током тридесетих, па чак и четрдесетих година). Саучесник је и Стаљин, који је "благословио" потписивање Рибентроп-молотов пакта. Саучесници су и Чембрлен и Черчил, који су до 1938 хвалили г. Хитлера као нешто најбоље што се догодило Немачкој. Саучесник је и наш свети владика Николај, који на предавању Национализам светога Саве 1939 пореди улогу Хитлера у Немачкој са улогом светог Саве у српској историји (и то, ни мање ни више, него због оснивања националне Цркве).

Олакшавајуће околности? Јевреји су нестајали свакодневно, били су исељавани из својих домова, одвођени у сабирне (концентрационе) логоре - званичне верзије до краја рата, остале су да се Јевреји "депортују" у Палестину. А многи и јесу тамо отишли, што се лако да испратити кроз пораст јеврејске популације током тридесетих (уз доказану сарадњу циониста, који ипак нису никакви "тасисти" или "зликовци" како их приказује пропаганда, него људи који су, по сваку цену решили да остваре право на живот у сопственој држави). У њеној одличној књизи против ПОРИЦАЊА ХОЛОКАУСТА, Дебора Липстед побија тврдње оних "историчара" који су деценијама тврдили да је Shoah био само "мит." Па ипак, та књига потврђује колико се мало знало о ономе што се дешава с претежно источноевропским Јеврејима током самога рата. Без обзира што је и сам Хитлер најавио у Mein Kampf-у протеривање и физичко уништење Јевреја, тај план се (у великој тајности што је ратним захуктавањем било и омогућено), почео спроводити тек од 1942 као Коначно решење. Дакле, већина саучесника није знала у чему учествује и сазнала је за то тек након рата - то ипак није спречило доношење читавог низа макијавелистичких одлука, којима су победници као ратни плен покупили све што је у Рајху вредело (укључујући чак и научнике који су вршили експерименте над живим људима). Једини који су били кажњени били су они који су победницима били "бескорисни."

Улога муслимана у свему томе? Ни мање ни више саучесничка од свих осталих. Убрзо након изборне победе Хитлера, јерусалимски муфтија преко немачког конзула у Палестини шаље поруке новом режиму о својој спремности да подржи стварање фашистичког режима који би се супротставио ционистима. Међутим, све до почетка рата с Британијом, III Рајх заправо сарађује са ционистима на исељавању Јевреја из Немачке и не показује претерано одушевљење према сарадњи с Арапима. Јерусалимски Велики муфтија је сазвао Светски исламски конгрес у децембру 1931, са основном идејом супротстављања порасту јеврејског утицаја у Палестини. Муфтија је одлично разумео да би формирањем јеврејске државе на територији Палестине, његов углед и утицај (које је поседовао као чувар три највеће муслиманске светиње у граду Јерусалиму) значајно били окрњени. Стога је, рекло би се, на врло прагматичан начин спој арапске етничке припадности и исламске вере покушао да трансформише у јединствену "нацију" модерног типа. Његову борбу за независну арапску палестинску државу нарочито подржавају идеолошки сродни елементи из Сирије, за разлику од Египта који је желео да задржи престижно место најугледнијег образовног центра исламског света. Ал-Хусеини је, такође, покушао да преузме функцију "калифа," али није добио потребну подршку.

Након неуспелог трогодишњег арапског устанка против британске власти, муфтија бежи од Британаца и борави у више исламских држава да би у Ираку 1. априла 1941 пружио подршку за државни удар Сајид Рашид Ал-Гаљанију, који је био расположен за пронемачку политику. Британци су успели да поврате контролу над Ираком до јуна исте године, али у interregnumu је дошло до антисемитских немира и погрома око 180 багдадских Јевреја - овај погром се међу сефардским Јеврејима памти под називом Farhud. Улога Ал-Хусеинија и Ал-Гаљанија у овом догађају, до данас остаје нејасна и контроверзна.

Ал-Хусеини разним везама и каналима стиже у Рим, где се сусрео с Мусолинијем и понудио му подршку Арапа уколико силе осовине прихвате сувереност њихових држава (укључујући Палестину). Ал-Хусеини из Италије стиже у Немачку, где има састанке са највишим званичницима Рајха, да би га 28. новембра 1941 примио и Хитлер лично. Иако је одбио да јавно пружи подршку арапској еманципацији, немачки вођа је уверио муфтију да Немачка нема империјалистичке циљеве према арапским државама на Блиском истоку и да ће се задовољити решењем јеврејског питања на том простору (Основни извор података за овај састанак је Ал-Хусеинијев лични дневник који се налази у архивама Центра Симона Визентала; cf. Joseph Schechtman, The Mufti and the Führer, Thomas Yoseloff, 1965).

Иако нема директних доказа да је "Хаџ Амин" био директно упознат с детаљима "Коначног решења јеврејског питања" тешко је замислити да би му се на било који начин успротивио. Рајхсфирер SS Хајнрих Химлер гајио је изузетну личну наклоност према исламу, углавном због идеализоване идеје/илузије о светим ратницима, "муџахединима" који спремно гину у борби због обећања вечног живота (Муфтија ал-Хусеини је због тога добио почасни официрски чин у саставу SS-а и вршио смотру свих јединица у којима је било муслиманског присуства). Познато је, међутим, да ово може да буде донекле и тачно, али пре свега у семитском-арапском друштвено-историјском контексту. Европски муслимани (попут нпр. оних у Босни) увек су имали значајно већу психолошку дистанцу према таквим захтевима и погледе на живот и смрт који су више "европски" обојени. Уосталом, познато је да се већина босанских муслиманских вођа након формирања НДХ није заклела на верност Поглавнику (напротив, хоџе су чак издале и заједничку декларацију којом се, потпуно у духу изворног ислама, осуђују усташки злочини над Србима у НДХ, а муслимани се позивају да у томе не учествују). Усташе и, касније, нацисти, били су принуђени да се ослањају на помоћ младих имама, попут Халима Малкоћа, или "цивила" Алије Изетбеговића, који су пролазили посебну обуку у SS центрима окупиране Европе. Највећа и најзначајнија од ових "муслиманских" јединица, свакако је била XIII планинска Waffen SS "Ханџар" дивизија, састављена углавном од босанских муслиманских добровољаца (мада је и ова јединица у војном смислу била промашај; наиме, у Марсеју 1944 где су били на обуци, босански муслимани су изазвали побуну у јединици и масовно дезертирали - SS је сумњао на инфилтрацију КПЈ, а Ал-Хусеини је код немаца изгубио доста на угледу). Па ипак, због овог ангажмана, Ал-Хусеини је био изручен ФНРЈ и осуђен на свега три године затвора, одакле је убрзо побегао у Египат.

Мада је преживео рат "Хаџ Амин" је изгубио своју лидерску позицију међу палестинским Арапима након неуспешне инвазије на Израел 1948, у којој је, између осталог, крах доживео и његов војни одред претенциозно назван Армија Светог Рата. Ал-Хусеинијево идеолошко наслеђе и данас донекле представља извор контроверзи. Ако је термин "исламофашизам" уопште могућ, онда је то управо захваљујући ангажману "Хаџ Амина." Вероватно није безначајно што је "Хаџ Амин" био савременик Саида Кутуба, који је покушао да инспирише исламску револуцију у секуларном Египту и чија је шехидска смрт инспирисала и младог лекара Ајмана ал-Завахарија, једног од главних идеолога Ал-Каиде.

Као својеврсни родоначелник разних екстремизама у исламском друштвено-историјском контексту, "Хаџ Амин" је, чини ми се, неодбрањива фигура. Он је покушао да "модернизује" исламски свет и да га уједини под својом контролом, на сличан начин како је то урадио Хитлер с Немцима у Трећем Рајху. Данас је присутно мноштво нескривених "фашистичких" елемената у радикалним верзијама политичког ислама и мада постоје теоретичари који у било какву врсту континуитета сумњају, други сматрају да је ту везу могуће доказати. Када погледамо снимке припадника палестинског Хамаса или либанонског (шиитског) Хесболаха како стоје постројени и упућују несумњиви нацистички поздрав или док слушамо вести о антисемитским "научним" скуповима и штампању Хитлеровог Mein Kampf-а у Ирану, мало је простора сумњи да је феномену савременог "исламофашизма" темеље поставио управо јерусалимски муфтија ал-Хусеини.

Али, никада и никако не треба сводити ислам на његове упадљиве и екстремне елементе - тим пре што је то толико упадљив екстремизам западног типа, те је у потпуној супротности са захтевима самог ислама. Заиста је чудно да је у медијима доминантно присутна улога само тих и таквих муслимана - који кољу, сакате, уче децу да буду бомбаши-самоубице. Муслимани који добро познају своју веру упорно се и узалудно труде да докажу како су сви ти екстремистички акти у оштрој супротности с њиховом вером. Претпоставке да се сатанизација ислама спроводи плански како би грамзиве западне корпорације могле да неометано наставе колонијалну експлоатацију муслиманских ресурса како су и навикле, чини се да нису без основа. И опет, као и увек, жртва тог и таквог Запада су управо Јевреји (у име њихове наводне заштите), а њихова држава се плански своди на својеврсну "монету за поткусуривање." Зар је потребно сумњати да и Јевреји и Палестинци треба да имају право и на опстанак и на државу? Па ипак, одржава се тзв, "сукоб ниског интензитета" где су највеће жртве бесмисленог насиља цивили, где се лако манипулише екстреемистичким групама које религију злоупотребљавају као политичку идеологију и где оне искварене, локалне владајуће елите (са обе стране конфликта) на таквој ситуацији профитирају у спрези са онима са стране који су ситуацију пројектовали и планирали. На жалост, никоме у овоме нису "чисте руке" - осим наравно жртвама на обе стране, које нису бирале да то постану.

Овде сам, дакле, пренео неке делове из мог текста који су ми се учинили релевантним за тему. Већину референци на литературу нисам преносио, пошто доста тога није доступно на интернету - али, пренео сам неке битније наслове. Када се ствари сагледају из реалполитичке перспективе, чини се да је једино решење у што већој мери деполитизовати религију и суочити се с чињеницом да у овим сукобима има врло мало врер и Бога - осим као јефтиних идеолошких изговора за пљачку и злочине. Без обзира на сву острашћеност и предрасуде, ислам није ништа "кривљи" ни исправнији од хришћанства или јудаизма, када се било које од три учења спусти у блато политике или макар борбе за опстанак. Свођење било чије вере на екстремизам или, пак, правдање екстремиста који компромитују своју веру поступцима којим одступају од њеног предања подједнако су погрешни приступи, који иду у корист само оним туђинским факторима који профитирају на туђој патњи. А верски вође, напросто, греше као и сви други (а често и више, пошто је њихова одговорност већа од политичке).

Хвала ти за информације које су ми одавно познате а верујем и многим другим нашим саговорницима...ниси ваљда мислио да су само теби познате? И шта са њима? Умањује ли то у било ком и најмањем сегменту,скоро апокалиптични значај,смртоносну улогу и отровне плодове,појаве личности као што је Хитлер у једном дубљем,метафизичком и јединствено мрачном смислу који ваљда можеш (чак си дужан!) да осетиш као Хришћанин. Своди ли саговорниково изрицање те несумњиве историјске чињенице (и поред добро познате улоге других политичко-финансијских актера на свим странама и из разних политичко-финансијских кругова које си помену),њега самог,као по некаквом аутоматизму, на "црно - бели" контекст? Да ли то значи да саговорниково мишљење по дифолту схваташ и сврставаш у "или - или" где средине нема,ако случајно није једно две,три странице написао где ће детаљно,до танчина,до најситније поре објаснити апсолутно сваку реч? Морам ли најдетаљније могуће писати,поред већ стотине постојећих страна о истом само на овом форуму,о историјској позадини и политичко-религозним коренима,идејама,освајањима,обавезно и примарно са њихове стране иницираним сукобима диљем света где год су се икада додиривали са другим културама, једноставно речено,о таквој природи ислама у којој нема разлике између политике,економије,религије,права,где је сваки фрагмент личног и друштвеног живота суштински повезан и происходи само из једног и као једно...као мухамедова жеља,а да ли је и алахова воља,то могу само да нагађам.Да ли треба да кренем са причом од почетка да бих оправдао своје мишење и уклопио и сместио "уваженог" рахметли муфтију у једну причу која се у сржи увек понавља? Извини,али ја немам нерава да по стоти пут пишем исто...дуго и предуго би трајало.Мада ћу направити један мали сиже свега онога што мислим,знам и видим када је ислам као ислам у питању.

Чудан је тај код многих данас присутан,чини ми се,помало конфомистичко-опортунистички став који је увек спреман на неупитно минимизирање суштине приче везане за природу,позадину,улогу и идејне принципе оне друге стране (небитно да ли су римокатолици,муслимани или неки други у питању) као и брже-бољем одстрањивању свог труња из те приче,не би ли тако покушали појединци да наводно придобију (не знам само за шта?) ону другу страну којој очигледно не пада на памет да икада иде даље од граница "пуке приче" јер има свој интерес,своја веровања,своје културне и цивилизацијске обрасце којих се не намерава одрећи никада,а ми се надамо некаквој чудесној Божијој интервенцији свеопштег,не упознавања,већ примања Христа...неће ићи то тако како су појединци замислили.Док се истовремено на тај начин,свесно или несвесно,директно или индирекно,све више удаљавамо од оне једине могуће и здраве полазне основе за истинско разумевање другог а то је упознавање и прихватање реалности неког онаквог какав он јесте по себи,од својих почетака,од свог оснивача који му је удахнуо тај и такав дух,како се у историји манифестовао,како се и дан данас манифестује и како ће се,ако му се пружу историјска прилика,поново манифестовати...размере,модус и каквоћа прихватања или одбацивања зависе управо од тога.

Овде је,по мом дубоком убеђење,на делу класична релативизација симбиотски повезаних политичко-религиозних фактора исламске позадине,као и својеврсно ретуширање политичко-религиозног духа исламске религије где су те две компоненте,као што рекох,од самих почетака биле у симбиози,тако да свако ко негира исто једноставно или не познаје ислам или потпада под утицај савремених апологета ислама или једноставно свесно говори неистину;неистину коју упорно покушавају савремени апологети ткз."религије мира",као и многи моји познаници,да наметну у разговору кроз наводно "подразумевајућу" и "морално обавезну" деполитизацију исламске религије,као и кроз покушај да се по сваку цену ислам у својим духовним коренима преорјентише "од споља ка унутра" (што би било одлично када би било могуће) итд,итд..то су само фразе која не представљају ништа до фикције које би требало сваком озбиљном и у природу ислама добро упућеном човеку,а у зависности од оне горе поменуте три категорије, представљати предмет или саркастичног или незлобивог али сажаљивог подсмеха.

Ја нисам нити бих икада могао бити идејни клон Гилберта де Ногента али нисам ни на линији са Монтомери Ватом,нити могу схватити "вредносно историјско преиспитивање" Мајкла Харта Стотина.Само презентујем своје икрено убеђење (што не значи,као што би многи хтели у свом безумљу и зломислију да именују,да гајим мржњу према муслиманима),засновано на дугогодишњем проучавању историје исламске религије и њихових светих извора,да ислам као ислам,независно од "Мирсада и симпа екипе" (Мирсада који је мало другачији од свега поменутог...барем је моје мишљење о њему тренутно такво) није онакав каквим нам га желе представити.Ислам који у својој суштини одише нетрпељивошћу,чак и одијумом према сваком оном ко се усуди да негира веродостојност мухамедове објаве и узорност његовог живота и да је,сходно томе,живот сваког религиозно јавног и "мало гласнијег" неистомишљеника увек у опасности у исламским земљама (у савременом добу скоро несхватљиво учестала малтретирања,прогони и убијања Хришћана у Пакистану где је довољно само да упери прст у Хришћанина и он је готов,Источном Тимору,Русији,на Балкану,у Египту,у Африци,а о читавој 14-то вековној историјској позадини убијања,прогањања и отимања туђег од стране исламиста под заставаом и у име алаха да и не говорим!!!) ако се случајно неистомишљенци усуде да покушају званично да издејствују за себе нешто више од мрвица које су им бачене са стола.Да су други постојећи идејни модуси политичке егзистенције и владавине неприхватљиви за ислам као ислам (једино шеријат,и то ће се временом показати и доказати као истинито) и да је горепоменуто истина,да се видети на примеру муслиманских емиграната и већ рођених муслиманских генерација у хришћанским земљама-домаћинима.Земља -домаћин се само толерише и трпи како због постојеће економско-финансијске зависности од домаћина тако и због тренутне историјско-политичке подређене улоге њихових матичних држава као и због скоро неоствариве културне асимилицаје великог броја младих муслимана који су рођени у Европи и који,у највећем броју,осећају само презир и одбојност према свему оно што европска цивилизаја и култура представљају (а све то поспешују и расплмасавају у душама младих муслимана многобројни имами и муле који у џамијама широм Европе грме против исте и свега што је везано за њу...илити "даш му у прст а он жели и шаку"!),као и због још недовољно бројчане демографске снаге у Европи која је све брже приближава критичној тачки.Могу само да замислим,хипотетички,када би све ишло својим природним током тј.демографским растом исламске популације као и демографском рапидном ерозијом,на пример,аутентичног француског становништа а неометано нечијом политичком или војном силом,која застава и који закон би постајао у Француској за једно 100 година када би на основу тог исламистима "омраженог" демократског система и његовог принципа "један човек,један глас" они имали већину као физички бројнији...чисто сумњам да би и даље уживали стари постојећи државни систем.Људи или не знају или нису обавештени шта је све захтевала,на пример,исламска заједница у Француској приликом последњих немира 2005 (наравно,спиновање свести причом како све то нема никакве везе са исламом већ искључиво са економским јазом између сиромашних емигранта и "незахвално богатих" домаћина Француза и даље траје...ако им не ваља нешто у Француској увек могу да се врате у своје земље,зар не?).Захтевала је између осталог и својеврсну  екстериторијалност оних делова урбаних средина где они живе,где су у већини и где би се концепт управљања мало другачије устројио,а то би,да се остварило,био само почетак нечег политички много горег на дуже стазе...поента јеу томе да је тражено а не да ли је остварено...и тако даље и тако даље.

О свему што је везано за ислам од самог његовог почетка,преко политичко-религиозног мотивисаног рано средњовековног освајања и грабљења туђег,преко жутих трака које су Јевреји морали да носе у Мароку током векова па до скоро модерног доба (много пре Хитлера је жута трака измишљења),па до савремених догађаја који на разним деловима планете приказују увек једну те исту слику инспирисану кураном и предањем онаквим какви они заиста јесу,без фризирања и козметичких интервенција,могла би да се напише огромна књига.Мишљења сам да су вехабије једини искрени настављачи непатворене мухамедове поруке а да је све ово што слушамо од других представника ислама који нису баш на тој линији,или само маска којом нас појединци обмањују или ретки појединци са искреном жељом за суштинским редефинисањем мухамедове поруке и претумачењем многих других ствари у оквиру ислама...те људе познајем,ценим их,дружим се са њима,али увек сам их сматрао не много значајном мањином,и они су увек знали мој став.Они могу за сада бити само "хибрид-исламисти",али ако желе себе именовати аутентичним настављачима духа и учења мухамедовог,онда су у заблуди,и то све док се на општем,глобалном нивоу не изврши суштинско претумачење мухамедове нимало лепе поруке о униполарном политичко-религиозном императиву који се има остварити милом или силом (сличан сценарио који видимо и код безбожних секуларних елита данашњице) ,где би "Ума" била само "трпељива" према неверницима и "народима књиге" ,али постојање њиховог идентитета и његова сталност не би били плод некаквог наводног подразумеваног,природног и инхерентног религиозног благонаклоног погледа на невернике јер га он у себи нема као таквог,већ искључиво неког интереса.Суживот је плод неких других интереса,а не религизоне љубави према неверницима.Куран сам себе и њих на безброј места демантује по овом и многим,многим другим питањима,али џаба...џаба кад ретко ко од нас са ове стране то жели да упозна,недвосмислено схвати и види ствар онакву каква она јесте по себи.Наравно,мило ми је увек када наиђем на људе који одишу мало другачијим духом од горе описаног,али није згорег увек бити на опрезу,док год се човек не докаже на делу и док се на једном општем плану не изврше суштинске религиозне реформе у исламу,а да ли је тако нешто уопште замисливо...чисто сумњам.Појединци са својим схватањем ислама су само појединци и њих не треба,на жалост,узимати као образац.Ја бих волео да је другачије,али ми је заиста тешко да у то поверујем после свега што знам о истом.Понављам,волео бих да се изнутра штошта трансформише у исламу,али,на жалост,тешко ми је да у то поверујем,ма колико бих то желео,јер ме неумољиве историјске константе исламске цивилизације,обрасци који се понављају у њој,њена духовна и идејна цикличност која се историјски увек на делу изнова и изнова манифестује као таква,онемогућава у промени става који имам.Поздрав брате Андреј!

[mikael_pasa]

Браћо моја драга, мало мање спамовања, замолио бих. Побришите (по сопственој савести), поруке којима овде није место.

А сада, један историјски заокрет назад на тему.

Соломоне, да постоји времеплов или да живимо у црно-белом свету, ти би брате мој био потпуно у праву за Хитлера. На жалост, ствари не стоје тако. Тема ми је блиска, пошто сам скоро писао нешто о фешизму за ДВЕРИ. Дакле, из историјске перспективе, кад гледамо снимке холокауста над Јеврејима и другим источноевропским народима, багере који преврћу скелеизована тела, децу која иза бодљикавих жица умиру од глади и тифуса нити можемо нити желимо да тражимо оправдања за било кога. И, нарочито с духовне стране, потпуно си у праву у твојој спецификацији Трећег Рајха.

Али, када ћемо се више суочити са чињеницом да су сви у томе мањи или већи саучесници?

Пре свега, саучесници су англо-амерички магнати, који су финансирали и Лењина и Хитлера. Саучесник је и Ватикан који је испословао Конкордат и дао тражени благослов (о НДХ да и не почињемо!). Саучесници су и ционисти попут Жаботинског и Штерна (и њихове трористичке организације Игрун и Лехи - ко не верује, нека потражи снимке Нормана Финкелстина или књигу Тома Сегева, Седми милион - ово су само двојица од многих аутора јеврејског порекла, који аргументују и документују сарадњу циониста и нациста у Палестини током тридесетих, па чак и четрдесетих година). Саучесник је и Стаљин, који је "благословио" потписивање Рибентроп-молотов пакта. Саучесници су и Чембрлен и Черчил, који су до 1938 хвалили г. Хитлера као нешто најбоље што се догодило Немачкој. Саучесник је и наш свети владика Николај, који на предавању Национализам светога Саве 1939 пореди улогу Хитлера у Немачкој са улогом светог Саве у српској историји (и то, ни мање ни више, него због оснивања националне Цркве).

Олакшавајуће околности? Јевреји су нестајали свакодневно, били су исељавани из својих домова, одвођени у сабирне (концентрационе) логоре - званичне верзије до краја рата, остале су да се Јевреји "депортују" у Палестину. А многи и јесу тамо отишли, што се лако да испратити кроз пораст јеврејске популације током тридесетих (уз доказану сарадњу циониста, који ипак нису никакви "тасисти" или "зликовци" како их приказује пропаганда, него људи који су, по сваку цену решили да остваре право на живот у сопственој држави). У њеној одличној књизи против ПОРИЦАЊА ХОЛОКАУСТА, Дебора Липстед побија тврдње оних "историчара" који су деценијама тврдили да је Shoah био само "мит." Па ипак, та књига потврђује колико се мало знало о ономе што се дешава с претежно источноевропским Јеврејима током самога рата. Без обзира што је и сам Хитлер најавио у Mein Kampf-у протеривање и физичко уништење Јевреја, тај план се (у великој тајности што је ратним захуктавањем било и омогућено), почео спроводити тек од 1942 као Коначно решење. Дакле, већина саучесника није знала у чему учествује и сазнала је за то тек након рата - то ипак није спречило доношење читавог низа макијавелистичких одлука, којима су победници као ратни плен покупили све што је у Рајху вредело (укључујући чак и научнике који су вршили експерименте над живим људима). Једини који су били кажњени били су они који су победницима били "бескорисни."

Улога муслимана у свему томе? Ни мање ни више саучесничка од свих осталих. Убрзо након изборне победе Хитлера, јерусалимски муфтија преко немачког конзула у Палестини шаље поруке новом режиму о својој спремности да подржи стварање фашистичког режима који би се супротставио ционистима. Међутим, све до почетка рата с Британијом, III Рајх заправо сарађује са ционистима на исељавању Јевреја из Немачке и не показује претерано одушевљење према сарадњи с Арапима. Јерусалимски Велики муфтија је сазвао Светски исламски конгрес у децембру 1931, са основном идејом супротстављања порасту јеврејског утицаја у Палестини. Муфтија је одлично разумео да би формирањем јеврејске државе на територији Палестине, његов углед и утицај (које је поседовао као чувар три највеће муслиманске светиње у граду Јерусалиму) значајно били окрњени. Стога је, рекло би се, на врло прагматичан начин спој арапске етничке припадности и исламске вере покушао да трансформише у јединствену "нацију" модерног типа. Његову борбу за независну арапску палестинску државу нарочито подржавају идеолошки сродни елементи из Сирије, за разлику од Египта који је желео да задржи престижно место најугледнијег образовног центра исламског света. Ал-Хусеини је, такође, покушао да преузме функцију "калифа," али није добио потребну подршку.

Након неуспелог трогодишњег арапског устанка против британске власти, муфтија бежи од Британаца и борави у више исламских држава да би у Ираку 1. априла 1941 пружио подршку за државни удар Сајид Рашид Ал-Гаљанију, који је био расположен за пронемачку политику. Британци су успели да поврате контролу над Ираком до јуна исте године, али у interregnumu је дошло до антисемитских немира и погрома око 180 багдадских Јевреја - овај погром се међу сефардским Јеврејима памти под називом Farhud. Улога Ал-Хусеинија и Ал-Гаљанија у овом догађају, до данас остаје нејасна и контроверзна.

Ал-Хусеини разним везама и каналима стиже у Рим, где се сусрео с Мусолинијем и понудио му подршку Арапа уколико силе осовине прихвате сувереност њихових држава (укључујући Палестину). Ал-Хусеини из Италије стиже у Немачку, где има састанке са највишим званичницима Рајха, да би га 28. новембра 1941 примио и Хитлер лично. Иако је одбио да јавно пружи подршку арапској еманципацији, немачки вођа је уверио муфтију да Немачка нема империјалистичке циљеве према арапским државама на Блиском истоку и да ће се задовољити решењем јеврејског питања на том простору (Основни извор података за овај састанак је Ал-Хусеинијев лични дневник који се налази у архивама Центра Симона Визентала; cf. Joseph Schechtman, The Mufti and the Führer, Thomas Yoseloff, 1965).

Иако нема директних доказа да је "Хаџ Амин" био директно упознат с детаљима "Коначног решења јеврејског питања" тешко је замислити да би му се на било који начин успротивио. Рајхсфирер SS Хајнрих Химлер гајио је изузетну личну наклоност према исламу, углавном због идеализоване идеје/илузије о светим ратницима, "муџахединима" који спремно гину у борби због обећања вечног живота (Муфтија ал-Хусеини је због тога добио почасни официрски чин у саставу SS-а и вршио смотру свих јединица у којима је било муслиманског присуства). Познато је, међутим, да ово може да буде донекле и тачно, али пре свега у семитском-арапском друштвено-историјском контексту. Европски муслимани (попут нпр. оних у Босни) увек су имали значајно већу психолошку дистанцу према таквим захтевима и погледе на живот и смрт који су више "европски" обојени. Уосталом, познато је да се већина босанских муслиманских вођа након формирања НДХ није заклела на верност Поглавнику (напротив, хоџе су чак издале и заједничку декларацију којом се, потпуно у духу изворног ислама, осуђују усташки злочини над Србима у НДХ, а муслимани се позивају да у томе не учествују). Усташе и, касније, нацисти, били су принуђени да се ослањају на помоћ младих имама, попут Халима Малкоћа, или "цивила" Алије Изетбеговића, који су пролазили посебну обуку у SS центрима окупиране Европе. Највећа и најзначајнија од ових "муслиманских" јединица, свакако је била XIII планинска Waffen SS "Ханџар" дивизија, састављена углавном од босанских муслиманских добровољаца (мада је и ова јединица у војном смислу била промашај; наиме, у Марсеју 1944 где су били на обуци, босански муслимани су изазвали побуну у јединици и масовно дезертирали - SS је сумњао на инфилтрацију КПЈ, а Ал-Хусеини је код немаца изгубио доста на угледу). Па ипак, због овог ангажмана, Ал-Хусеини је био изручен ФНРЈ и осуђен на свега три године затвора, одакле је убрзо побегао у Египат.

Мада је преживео рат "Хаџ Амин" је изгубио своју лидерску позицију међу палестинским Арапима након неуспешне инвазије на Израел 1948, у којој је, између осталог, крах доживео и његов војни одред претенциозно назван Армија Светог Рата. Ал-Хусеинијево идеолошко наслеђе и данас донекле представља извор контроверзи. Ако је термин "исламофашизам" уопште могућ, онда је то управо захваљујући ангажману "Хаџ Амина." Вероватно није безначајно што је "Хаџ Амин" био савременик Саида Кутуба, који је покушао да инспирише исламску револуцију у секуларном Египту и чија је шехидска смрт инспирисала и младог лекара Ајмана ал-Завахарија, једног од главних идеолога Ал-Каиде.

Као својеврсни родоначелник разних екстремизама у исламском друштвено-историјском контексту, "Хаџ Амин" је, чини ми се, неодбрањива фигура. Он је покушао да "модернизује" исламски свет и да га уједини под својом контролом, на сличан начин како је то урадио Хитлер с Немцима у Трећем Рајху. Данас је присутно мноштво нескривених "фашистичких" елемената у радикалним верзијама политичког ислама и мада постоје теоретичари који у било какву врсту континуитета сумњају, други сматрају да је ту везу могуће доказати. Када погледамо снимке припадника палестинског Хамаса или либанонског (шиитског) Хесболаха како стоје постројени и упућују несумњиви нацистички поздрав или док слушамо вести о антисемитским "научним" скуповима и штампању Хитлеровог Mein Kampf-а у Ирану, мало је простора сумњи да је феномену савременог "исламофашизма" темеље поставио управо јерусалимски муфтија ал-Хусеини.

Али, никада и никако не треба сводити ислам на његове упадљиве и екстремне елементе - тим пре што је то толико упадљив екстремизам западног типа, те је у потпуној супротности са захтевима самог ислама. Заиста је чудно да је у медијима доминантно присутна улога само тих и таквих муслимана - који кољу, сакате, уче децу да буду бомбаши-самоубице. Муслимани који добро познају своју веру упорно се и узалудно труде да докажу како су сви ти екстремистички акти у оштрој супротности с њиховом вером. Претпоставке да се сатанизација ислама спроводи плански како би грамзиве западне корпорације могле да неометано наставе колонијалну експлоатацију муслиманских ресурса како су и навикле, чини се да нису без основа. И опет, као и увек, жртва тог и таквог Запада су управо Јевреји (у име њихове наводне заштите), а њихова држава се плански своди на својеврсну "монету за поткусуривање." Зар је потребно сумњати да и Јевреји и Палестинци треба да имају право и на опстанак и на државу? Па ипак, одржава се тзв, "сукоб ниског интензитета" где су највеће жртве бесмисленог насиља цивили, где се лако манипулише екстреемистичким групама које религију злоупотребљавају као политичку идеологију и где оне искварене, локалне владајуће елите (са обе стране конфликта) на таквој ситуацији профитирају у спрези са онима са стране који су ситуацију пројектовали и планирали. На жалост, никоме у овоме нису "чисте руке" - осим наравно жртвама на обе стране, које нису бирале да то постану.

Овде сам, дакле, пренео неке делове из мог текста који су ми се учинили релевантним за тему. Већину референци на литературу нисам преносио, пошто доста тога није доступно на интернету - али, пренео сам неке битније наслове. Када се ствари сагледају из реалполитичке перспективе, чини се да је једино решење у што већој мери деполитизовати религију и суочити се с чињеницом да у овим сукобима има врло мало врер и Бога - осим као јефтиних идеолошких изговора за пљачку и злочине. Без обзира на сву острашћеност и предрасуде, ислам није ништа "кривљи" ни исправнији од хришћанства или јудаизма, када се било које од три учења спусти у блато политике или макар борбе за опстанак. Свођење било чије вере на екстремизам или, пак, правдање екстремиста који компромитују своју веру поступцима којим одступају од њеног предања подједнако су погрешни приступи, који иду у корист само оним туђинским факторима који профитирају на туђој патњи. А верски вође, напросто, греше као и сви други (а често и више, пошто је њихова одговорност већа од политичке).

Хвала ти за информације које су ми одавно познате а верујем и многим другим нашим саговорницима...ниси ваљда мислио да су само теби познате? И шта са њима? Умањује ли то у било ком и најмањем сегменту,скоро апокалиптични значај,смртоносну улогу и отровне плодове,појаве личности као што је Хитлер у једном дубљем,метафизичком и јединствено мрачном смислу који ваљда можеш (чак си дужан!) да осетиш као Хришћанин. Своди ли саговорниково изрицање те несумњиве историјске чињенице (и поред добро познате улоге других политичко-финансијских актера на свим странама и из разних политичко-финансијских кругова које си помену),њега самог,као по некаквом аутоматизму, на "црно - бели" контекст? Да ли то значи да саговорниково мишљење по дифолту схваташ и сврставаш у "или - или" где средине нема,ако случајно није једно две странице написао где ће детаљно,до танчина,до најситније поре објаснити апсолутно сваку реч? Морам ли најдетаљније могуће писати,поред већ стотине потојећих страна написаних о истом само на овом форуму,о историјској позадини и политичко-религозним коренима,идејама,освајањима,обавезно и примарно са њихове стране иницираним сукобима диљем света где год су се икада додиривали са другим културама , једноставно речено,таквој природи ислама у којој нема разлике између политике,економије,религије,права,где је сваки фрагмент личног и друштвеног живота суштински повезан и происходи само из једног и као једно...као мухамедова жеља а да ли је и алахова воља,то могу само да нагађам.Да ли треба да кренем са причом од почетка да бих оправдао своје мишење и уклопио,сместио "уваженог" рахметли муфтију у једну причу која се у сржи увек понавља? Извини,али ја немам нерава да по стоти пут и пишем исто...дуго и предуго би трајало.Мада ћу направити један мали сиже свега онога што мислим,знам и видим када је ислам као ислам у питању.

Чудан је тај код многих данас присутан,чини ми се,помало конфомистичко-опортунистички став који је увек спреман на неупитно минимизирање суштине приче везане за природу,позадину,улогу и идејне принципе оне друге стране (небитно да ли су римокатолици,муслимани или неки други у питању) и брже-боље одстрањивање свог труња из те приче,не би ли тако покушали да наводно придобију (не знам само за шта?) ону другу страну којој очигледно не пада на памет да икада иде даље од граница "пуке приче" јер има свој интерес,своја веровања,своје културне и цивилизацијске обрасце којих се не намерава одрећи никада,а ми се надамо некаквој чудесној Божијој интервенцији свеопштег не упознавања,већ примања Христа...неће ићи то тако како су појединци замислили.Док се истовремено на тај начин,свесно или несвесно,директно или индирекно,све више удаљавамо од оне једине могуће и здраве полазне основе за истинско разумевање другог а то је упознавање и прихватање реалности неког онаквог какав он јесте по себи од својих почетака,од свог оснивача који му је удахнуо тај и такав дух,како се у историји манифестовао,како се и дан данас манифестује и како ће се,ако му се пружу историјска прилика,поново манифестовати...размере,модус и каквоћа прихватања или одбацивања зависе управо од тога.

Овде је,по мом дубоком убеђење,на делу класична релативизација симбиотски повезаних политичко-религиозних фактора и позадине као и својеврсно ретуширање политичко-религиозног духа исламске религије где су те две компоненте,као што рекох,од самих почетака биле у симбиози,тако да свако ко негира исто једноставно или не познаје ислам или потпада под утицај савремених апологета ислама или једноставно свесно говори неистину;неистину коју упорно покушавају савремени апологети ткз."религије мира" као и многи моји познаници да наметну у разговору кроз наводну "подразумевајућу" и "морално обавезну" деполитизацију исламске религије,као и кроз покушај да се по сваку цену ислам у својим духовним коренима преорјентише "од споља ка унутра" (што би било одлично када би било могуће) итд..то су само фразе која не представљају ништа до фикције које би требало сваком озбиљном и у природу ислама добро упућеном човеку,а у зависности од оне горе поменуте три категорије, представљати предмет или саркастичног или незлобивог осмеха.

Ја нисам нити бих икада могао бити идејни клон Гилберта де Ногента али нисам ни на линији са Монтомери Ватом,нити могу схватити "вредносно историјско преиспитивање" Мајкла Харта Стотина.Само презентујем своје икрено убеђење (што не значи,као што би многи хтели у свом безумљу и зломислију да именују,да гајим мржњу према муслиманима),засновано на дугогодишњем проучавању историје исламске религије и њихових извора,да ислам као ислам,независно од "Мирсада и симпа екипе" (Мирсада који је мало другачији од свега поменутог...барем је моје мишљење о њему тренутно такво),који у својој суштини одише нетрпељивошћу,чак и одијумом према сваком оном ко се усуди да негира веродостојност мухамедове објаве и узорност његовог живота и да је сходно томе живот сваког религиозноог јавног и мало гласнијег неистомишљеника увек у опасности у исламским земљама (у савременом добу скоро несхватљиво учестала малтретирања,прогони и убијања Хришћана у Пакистану где је довољно само да упери прст у хришћанина и он је готов,Источном Тимору,Русији,на Балкану,у Египту,у Африци,а о читавој 14-то вековној историјској позадини убијања,прогањања и отимања туђег од стране исламиста под заставаом и у име алаха да и не говорим!!!) ако се случајно усуде да званично издејствују за себе нешто више од мрвица које су им бачене са стола.Да су други постојећи идејни модуси политичке егзистенције и владавине неприхватљиви за ислам као ислам (једино шеријат и то ће се временом показати и доказати као истинито),да се горепоменуто од стране муслиманских емиграната и већ рођених муслиманских генерација у хришћанским земљама-домаћинима само толерише и трпи како због постојеће економско-финансијске зависности од домаћина тако и тренутне историјско-политичке подређене улоге њихових матичних држава као и због скоро неоствариве културне асимилицаје великог броја младих муслимана који су рођени у Европи и који,у највећем броју,осећају само презир и одбојност према свему оно што европска цивилизаја и култура представљају (а све то поспешују и расплмасавају у душама младих муслимана многобројни имами и муле који у џамијама широм Европе грме против исте и свега што је везано за њу...илити "даш му у прст а он жели и шаку"!),као и због још недовољно бројчане демографске снаге у Европи која је све брже приближава критичној тачки.Могу само да замислим,хипотетички,када би све ишло својим природним током тј.демографским растом исламске популације као и демографском рапидном ерозијом,на пример,аутентичног француског становништа а неометано нечијом политичком или војном силом,која застава и који закон би постајао у Француској за једно 100 година када би на основу тог исламистима "омраженог" демократског система и његовог принципа "један човек,један глас" они имали већину као физички бројнији...чисто сумњам да би и даље уживали стари постојећи државни систем.Људи или не знају или нису обавештени шта је све захтевала,на пример,исламска заједница у Француској приликом последњих немира 2005 (наравно,спиновање свести причом како све то нема никакве везе са исламом већ искључиво са економским јазом између сиромашних емигранта и "незахвално богатих" домаћина Француза и даље траје).Захтевала је између осталог и својеврсну  екстериторијалност оних делова урбаних средина где они живе,где су у већини и где би се концепт управљања мало другачије устројио,а то би,да се остварило,био само почетак нечег политички много горег на дуже стазе...поента јеу томе да је тражено а не да ли је остварено...и тако даље и тако даље.

О свему што је везано за ислам од самог његовог почетка,преко политичко-религиозног мотивисаног рано средњовековних освајања и грабљења туђег,преко жутих трака које су Јевреји морали да носе у Мароку током векова па до скоро модерног доба (много пре Хитлера је жута трака измишљења),па до савремених догађаја који на разним деловима планете приказују увек једну те исту слику инспирисану кураном и предањем онаквим какви они заиста јесу,без фризирања и козметичких интервенција,могла би да се напише огромна књига.Мишљења сам да су вехабије једини искрени настављачи непатворене мухамедове поруке а да је све ово што слушамо од других представника ислама који нису баш на тој линији,или само маска којом нас појединци обмањују или ретки појединци са искреном жељаом за суштинским редефинисањем мухамедове поруке и претумачењем многих ствари у оквиру ислама...те људе познајем,ценим их,дружим се са њима,али увек сам их сматрао не много значајном мањином,и они су увек знали мој став.Они могу за сада бити само "хибрид-исламисти",али ако желе себе као такве именовати аутентичнеим настављачима духа и учења мухамедовог,онда су у заблуди,и то све док се на општем,глобалном нивоу не изврши суштинско претумачење мухамедове нимало лепе поруке о униполарном политичко-религиозном императиву који се има остварити милом или силом (слична слика коју видимо и код безбожних секуларних елита данашњице) ,где би "Ума" била само "трпељива" према неверницима и "народима књиге" ,али постојање њиховог идентитета и његова сталност не би били плод некаквог наводног подразумеваног,природног и инхерентног религиозног благонаклоног погледа на невернике јер га он у себи нема као таквог,већ неког интереса.Суживот је плод неких других интереса,а не религизоне љубави према неверницима.Куран сам себе и њих на безброј места демантује по овом и многим,многим другим питањима,али џаба...џаба кад ретко ко од нас са ове стране то жели да упозна,недвосмислено схвати и види ствар онакву каква она јесте по себи.Наравно,мило ми је увек када наиђем на људе који одишу мало другачијим духом од горе описаног,али није згорег увек бити на опрезу,док год се човек не докаже на делу и док се на једном општем плану не изврше суштинске религиозне реформе у исламу,а да ли је тако нешто уопште замисливо...чисто сумњам.Појединци са својим схватањем ислама су само поједонци и њих не треба,на жалост,узимати као образац.Ја бих волео да је другачије,али ми је заиста тешко да у то поверујем после свега што знам о истом.Понављам,волео бих да изнутра штошта трансформише у исламу,али,на жалост,тешко ми је да у то поверујем,ма колико бих то желео,јер ме неумољиве историјске констате исламске цивилизације,обрасци који се понављају у њој,њена духовна и идејна цикличност која се историјски увек на делу изнова и изнова манифестује као таква,онемогућава у промени става који имам.Поздрав брате Андреј!

sukob u Francuskoj jeste bio ekonomski,i ko zna kakav jos.ujaka su mi u Tuluzu bas ti Arapi pretukli.na kraju krajeva,o islamu mi ne moze pricati neki marokanski narko diler,ili alzirski makro...Francuska bi trebalo da se zamisli,da se nasalim malo,sve ih je ionako za usi dovukla tu.

[Grizzly Adams]

Браво Соломоне,

Поента приче је да су се Хитлер и Ал-Хусеини пронашли идеолошки. Исламски антисемитизам (у уобичајеном значењу те речи) вуче корене још од Мухамеда и његових узалудних покушаја да Јевреје придобије за своју религију после чега је нетрпељивост према њима уградио у своју идеологију. И тај антисемитизам је био једна од најважнијих заједничких тачака Хитлера и Ал-Хусеинија. Нема ни говора о томе да он "није био свестан у чему учествује". Темеље "исламофашизма" поставио је лично "посланик" Мухамед.

Док су Хитлерови идеолошки наследници данас практично сасвим уништени и немају никаквог утицаја на Западу, Ал-Хусеинијеви наследници су активни и раде пуном паром, пре свега кроз "Муслиманско Братство" које је основао поменути Саид Кутб је данас једна од најутицајнијих исламских организација која кроз своје многобројне сателите спроводи Ал-Хусеинијеве идеје у дело. Ево неких цитата из меморандума те организације:

     Enablement of Islam in North America, meaning: establishing an effective and stable Islamic Movement led by the Muslim Brotherhood which adopts Muslims' causes domestically and globally, and which works to expand the observant Muslim base, aims at unifying and directing Muslims' efforts, presents Islam as a civilization alternative, and supports the global Islamic state, wherever it is.

     In order for Islam and its Movement to become "a part of the homeland" in which it lives, "stable" in its land, "rooted" in the spirits and minds of its people, "enabled" in the live [sic] of its society and has firmly-established "organizations" on which the Islamic structure is built and with which the testimony of civilization is achieved, the Movement must plan and struggle to obtain "the keys" and the tools of this process in carry [sic] out this grand mission as a "Civilization Jihadist" responsibility which lies on the shoulders of Muslims and – on top of them – the Muslim Brotherhood in this country.

     The process of settlement is a "Civilization-Jihadist Proecess" with all the word means. The Ikhwan must understand that their work in America is a kind of grand Jihad in eliminating and destroying the Western civilization from within and "sabotaging" its miserable house by their hands and the hands of the believers so that it is eliminated and God's religion is made victorious over all other religions. Without this level of understanding, we are not up to this challenge and have not prepared ourselves for Jihad yet. It is a Muslim's destiny to perform Jihad and work wherever he is and wherever he lands until the final hour comes, and there is no escape from that destiny except for those who chose to slack. But, would the slackers and the Mujahedeen be equal.

http://www.investigativeproject.org/document/id/20

Ова монструозна тактика Муслиманског Братства спроводи се преко организација које су наизглед потпуно мирољубиве и раде на "међусобном разумевању" и "упознавању", тако да свако ко им се супротстави изгледа као "ксенофоб" и "мрзитељ Ислама", осим ако нема времена, знања и стрпљења да своје ставове детаљно образложи цитатима и доказима. Које наравно нико нема стрпљења да саслуша па се своди на исто...

[mikael_pasa]

Браво Соломоне,

Поента приче је да су се Хитлер и Ал-Хусеини пронашли идеолошки. Исламски антисемитизам (у уобичајеном значењу те речи) вуче корене још од Мухамеда и његових узалудних покушаја да Јевреје придобије за своју религију после чега је нетрпељивост према њима уградио у своју идеологију. И тај антисемитизам је био једна од најважнијих заједничких тачака Хитлера и Ал-Хусеинија. Нема ни говора о томе да он "није био свестан у чему учествује". Темеље "исламофашизма" поставио је лично "посланик" Мухамед.

Док су Хитлерови идеолошки наследници данас практично сасвим уништени и немају никаквог утицаја на Западу, Ал-Хусеинијеви наследници су активни и раде пуном паром, пре свега кроз "Муслиманско Братство" које је основао поменути Саид Кутб је данас једна од најутицајнијих исламских организација која кроз своје многобројне сателите спроводи Ал-Хусеинијеве идеје у дело. Ево неких цитата из меморандума те организације:

      Enablement of Islam in North America, meaning: establishing an effective and stable Islamic Movement led by the Muslim Brotherhood which adopts Muslims' causes domestically and globally, and which works to expand the observant Muslim base, aims at unifying and directing Muslims' efforts, presents Islam as a civilization alternative, and supports the global Islamic state, wherever it is.

      In order for Islam and its Movement to become "a part of the homeland" in which it lives, "stable" in its land, "rooted" in the spirits and minds of its people, "enabled" in the live [sic] of its society and has firmly-established "organizations" on which the Islamic structure is built and with which the testimony of civilization is achieved, the Movement must plan and struggle to obtain "the keys" and the tools of this process in carry [sic] out this grand mission as a "Civilization Jihadist" responsibility which lies on the shoulders of Muslims and – on top of them – the Muslim Brotherhood in this country.

      The process of settlement is a "Civilization-Jihadist Proecess" with all the word means. The Ikhwan must understand that their work in America is a kind of grand Jihad in eliminating and destroying the Western civilization from within and "sabotaging" its miserable house by their hands and the hands of the believers so that it is eliminated and God's religion is made victorious over all other religions. Without this level of understanding, we are not up to this challenge and have not prepared ourselves for Jihad yet. It is a Muslim's destiny to perform Jihad and work wherever he is and wherever he lands until the final hour comes, and there is no escape from that destiny except for those who chose to slack. But, would the slackers and the Mujahedeen be equal.

http://www.investigativeproject.org/document/id/20

Ова монструозна тактика Муслиманског Братства спроводи се преко организација које су наизглед потпуно мирољубиве и раде на "међусобном разумевању" и "упознавању", тако да свако ко им се супротстави изгледа као "ксенофоб" и "мрзитељ Ислама", осим ако нема времена, знања и стрпљења да своје ставове детаљно образложи цитатима и доказима. Које наравно нико нема стрпљења да саслуша па се своди на исто...

onda sam i ja naci,ili fasista?interesantno,jako interesantno...po toj logici su jos neki isto to.jos neko je svojevrstan savez sa Nemackom imao,a i neki verski velikodostojnici su jako inspirativne govore o Jevrejima drzali.

[Аурор]

Jevreji su izabrani narod. Hitler i Al-Huseini su se pronašli ideološki?

Ja bih rekao da je to čoveku bio uslov egzistencije.

Ovakvu ostrašćenost prema Islamu (kao što je tvoja) možeš videti samo kod najmilitantnijih ateista.

Ako je Islam odgovoran za razne teroriste i budale, onda je i SPC odgovorna za kojekave Vidovdane, Obraze i slične povampireno-fašističke organizacije, ideologije i ideje. A nije odgovorna?

Je l' tako da oni nisu pravi Hrišćani? Nisu je l'? Veze oni sa Hristom-Bogočovekom nemaju, jeste li tako?

A kako onda možeš da osuđuješ Islam? Zašto nije isti aršin? Znaš zašto?

Zato što ti kritikovanjem Islama želiš da uzdigneš svoju religiju i svoja verska ubeđenja na neki pijadestal ispravnosti, validnosti i istinitosti. Moram da te razočaram ali tvoja religija je daleko od toga.

Ništa bliže nego što je Islam ili bilo koja od 35000 denominacija Hrišćanstva. Jako mi je žao, vaše religijski-samopravično visočanstvo.

I ja sam ateista i delim to viđenje stvari ali prema svim religijama. Zato što Hrišćanstvo nije ništa manje antisemitičko(pošto je reč o antisemitizmu) od Islama. I to je objektivno tako.

Mnogi ljudi misle da se holokaust ne bi nikada ni dogodio da Hrišćanstvo nije 2000 godina propovedalo antisemitizam.

Recimo Pet Kondel i recimo ja!

Na negde oko 1.30 priča o tome kako katolička crkva tvrdi da je autentična crkva boga.

Deja-vu.

"Krst Isusa je palio, rezao i sekao svoj put kroz Novi Svet onako kako moderni džihadisti mogu samo da sanjaju!"

I molim te prestani da budeš tako tvrdoglavo predrasudljiv jer si maltretiranje na ovoj temi i Andreju i meni i muslimanima koji su došli dobrovoljno ovde i generalno su jako dobrodošli.

A evo malo i prave religije mira:

razbijanje gej parade u Beogradu!!!

Uživajte, o vernici!

[Grizzly Adams]

onda sam i ja naci,ili fasista?

Кад и где сам ја то рекао?

interesantno,jako interesantno...po toj logici su jos neki isto to.jos neko je svojevrstan savez sa Nemackom imao,a i neki verski velikodostojnici su jako inspirativne govore o Jevrejima drzali.

Па наравно, све који су грешили треба критиковати.

[Grizzly Adams]

Дарко,

О`лади мало молим те. Ја за све што напишем имам конкретне доказе. И нисам "острашћен" уопште, само имам свој став. Ако се не слажеш са мном, изволи па докажи свој. Немој да се бавиш ad hominem нападима и мојим карактерним особинама.

[Аурор]

Дарко,

О`лади мало молим те. Ја за све што напишем имам конкретне доказе. И нисам "острашћен" уопште, само имам свој став. Ако се не слажеш са мном, изволи па докажи свој. Немој да се бавиш ad hominem нападима и мојим карактерним особинама.

Ad hominem? Koji deo teksta je ad hominem?

Ja se bavim time što ti pišeš, ne stigmatiziram.

I objektivno ti govorim kako to izgleda. I možda bi ti trebalo da oladiš malko?

Iznosiš tvrdnje tipa: "Hitler i El-Huseini su našli ideološke sličnosti".

Ouuuu kaman!

[Eniz]

Hitler nije bio musliman!Nadam se da sam u pravu, Staljin takođe! Taj jerusalemsi muftija je bio između dvije sile od kojih ni jedna nije želila dobro muslimanima ali je jedna obečavala bar deklerativno muslimanima život i neokupatorske pretenzije prema muslimanskim zemljama.Očekuješ brate od Husejnija da bude uz Britance  koji otvoreno zagovaraju otimanje zemlje muslimana, koji su zajedno sa francuzima i drugim kolonizatorskim kršćanskim državama ugnjetavali muslimansko stanovništvo.Muslimani su se morali prikloniti jednom zlu i birali su manje.Hitler da je pobjedio saveznici bi bili zločinci kao što se on danas opisuje a i jedni i drugi su bili zločinci.Ko je bacio atomske bombe?

Ko je ubio milion i po muslimana u Alžiru?Ko to danas brani da hrana stiže u Gazu?

Ko to danas ubija Irački narod?Afganistan, Kašmir, i mnoga druga žarista su samo jedan mali dio od onoga što se može napisati.

Ali ono što je bitno jeste a toga se brate Solomone ti nesjeti kada si tako lijepo pisao o islamu a to je:Hitler je bio kršćanin!

Sile svezničke su bile kršćanske i međusobno su historijski najveći krvoloci bili!

Ah, i židovsko pitanje!Da, tu i tamo muslimani su znali pogrešiti prema njima.To je rezultat nekog djelovanja pojedinca ili nekog namjesnika koji je znao uzeti malo samovolje.

Ali muslimani nisu znali za sistem poput inkvizicije iza koje je stajala i duhovna a i državna vlast koja je napravila sistem mrvljenja živih ljudi.Vidim da poznaješ historiju ali me čudiš kako ne spomenu da su muslimani dali utočište jevrejima koji su klani širom evrope samo što su bili jevreji.Azil im je dala Turska islamska vlast!

Naravno tu su i krstaški ratovi (neko će reći da to nisu pravoslavni ratovi, mada vjerujem da je i pravoslavnih u njima bilo)Pouzdano se zna da je bilo dosta korpusa vojski iz slavenskih zemalja, a valjda među slavenima ima i pravoslavnih.Jermena i Rusa ima pravoslavnih a poznato je da su i njihove vojske učestvovale u tim ratovima.Ovo što pišem bratac, pišem ne da optužim nekoga nego da kada se piše neka se piše iz objektivnosti.

Poznat mi je tvoj stav o islamu i terorizmu.Prije par mjeseci se nedvosmisleno ga izrekao.Ali iako ćemo negirati da je kršćanstvo čisto od terorizma, nemožemo a da ne postavimo pitanje:Odakle toliki teror kršćana prema muslimanima i to u muslimanskim zemljama.

Al-Qaida je proizvod koji se može pripisati Americi i njenim saveznicima.Oni su je napravili.Neopravdavam postupke tih ljudi ali da Američkog kršćanskog nasilja nad muslimanima nije bilo vjeruj mi Usama bin Laden bi prodavao pistacije ili kikiriki negdje u Saudiji a ne bi radio ono što radi.

[Grizzly Adams]

Ad hominem? Koji deo teksta je ad hominem?

Ja se bavim time što ti pišeš, ne stigmatiziram.

I objektivno ti govorim kako to izgleda. I možda bi ti trebalo da oladiš malko?

Iznosiš tvrdnje tipa: "Hitler i El-Huseini su našli ideološke sličnosti".

Ouuuu kaman!

Да би се бавио тиме што пишем мораш прво да урадиш домаћи. Пази ово:

"Allah's Apostle said, "You (i.e. Muslims) will fight with the Jews till some of them will hide behind stones. The stones will (betray them) saying, 'O 'Abdullah (i.e. slave of Allah)! There is a Jew hiding behind me; so kill him.' "

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/bukhari/052.sbt.html#004.052.176

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/bukhari/052.sbt.html#004.052.177

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/bukhari/056.sbt.html#004.056.791

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6981

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6982

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6983

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6984

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6985

[Аурор]

Ad hominem? Koji deo teksta je ad hominem?

Ja se bavim time što ti pišeš, ne stigmatiziram.

I objektivno ti govorim kako to izgleda. I možda bi ti trebalo da oladiš malko?

Iznosiš tvrdnje tipa: "Hitler i El-Huseini su našli ideološke sličnosti".

Ouuuu kaman!

Да би се бавио тиме што пишем мораш прво да урадиш домаћи. Пази ово:

"Allah's Apostle said, "You (i.e. Muslims) will fight with the Jews till some of them will hide behind stones. The stones will (betray them) saying, 'O 'Abdullah (i.e. slave of Allah)! There is a Jew hiding behind me; so kill him.' "

http://www.usc.edu/schools/college/crcc/engagement/resources/texts/muslim/hadith/bukhari/052.sbt.html#004.052.176

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/bukhari/052.sbt.html#004.052.177

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/bukhari/056.sbt.html#004.056.791

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6981

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6982

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6983

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6984

http://www.usc.edu/dept/MSA/fundamentals/hadithsunnah/muslim/041.smt.html#041.6985

Ma daj! To mora da je njihov Stari Zavet, a on se ne važi.

Eto ti. Stari Zavet je samo najavljivao dolazak. On ne važi ništa.

To je jedan neidealan svet bez boga.

[Аурор]

Haha, a ako je tačna urbana legenda da se Staljin pred smrt ispovedio i pričestio, onda je najveći monstrum u istoriji čovečanstva bio upravo tvoje veroispovesti.  greengrin

A Hitler je takođe bio Hrišćanin. Imenuj mi jednog velikog zlotvora koji nije Sadam Husein ili Osama bin Laden (koji i nisu neki zlotvori) a da je musliman. Hajde.

Posle ćemo Andrej, ja i muslimani navesti hrišćanske čisto da se oslobodiš iluzija.