Православље и економски живот

[Душко Дугоушко]

Ау Владо, па ти си постао тешки комуниста... Те руске попове разумем, ипак су они бивши агенти КГБ-а, али тебе не. Хајде Владо, молим те, само на тренутак се ослободи острашћености и задојености идеологијом, па без осећања, разумом разматрај економска питања. Мизес је лепо приметио да то може једино разумом да се схвати: либертаријанизам (тј. класични либерализам) не иде на осећања, нити покушава људе да убеди демагогијом; он не обећава куле и градове, едемске вртове ни утопије, већ само слободу и аргументовано показује зашто је слобода најефикаснија и најбоља за све видове људском постојања, па и за њихово економско стање...

Libe­ra­li­zam je poli­tičko uče­nje. On nije teo­rija već pri­mena neko­liko teo­rija – razvi­je­nih od strane prak­se­o­lo­gije i naro­čito eko­no­mije – na odre­đene pro­bleme ljud­skog delo­va­nja u okviru društva.

Kao poli­tičko uče­nje libe­ra­li­zam nije neu­tra­lan u pogledu vred­no­sti i konač­nih ciljeva kojima delo­va­nje teži. On pod­ra­zu­meva da svi ljudi, ili bar nji­hova većina, teži posti­za­nju odre­đe­nih ciljeva. On im daje infor­ma­cije o pogod­nim sred­stvima za rea­li­za­ciju ovih pla­nova. Pred­vod­nici libe­ral­nog uče­nja pot­puno su sve­sni činje­nice da nji­hova gle­di­šta odgo­va­raju samo onima koji pri­hva­taju ova­kve vred­no­sne kriterijume.

Za razliku od prak­se­o­lo­gije koja se, poput eko­no­mije, služi poj­mo­vima sreće i otkla­nja­nja nepri­jat­no­sti u čisto for­mal­nom smi­slu, libe­ra­li­zam tim poj­mo­vima daje kon­kretno zna­če­nje. On pret­po­sta­vlja da ljudi radije biraju život, zdra­vlje, sitost i izo­bi­lje, nego smrt, bolest, gla­do­va­nje i bedu. On uči čoveka kako da deluje u skladu sa ova­kvim procenama.

Ova­kve obzire obično nazi­vaju mate­ri­ja­li­stič­kim, a libe­ra­li­zam optu­žuju za grubi mate­ri­ja­li­zam i zapo­sta­vlja­nje „viših“ i „ple­me­ni­ti­jih“ ciljeva čove­čan­stva. Oma­lo­va­ža­va­jući sebič­nost i pre­zre­nja dostojnu pri­zem­nost uti­li­ta­ri­stičke filo­zo­fije, kri­ti­čari kažu da čovek ne živi samo za koru hleba.1 Među­tim, ove zapa­ljive paskvile pogre­šne su, jer u pot­pu­no­sti iskri­vljuju libe­ralno učenje.

Prvo: libe­rali ne tvrde da čovek treba da teži gore­po­me­nu­tim cilje­vima. Ono što oni sma­traju jeste to da većina radije bira život u zdra­vlju i obi­lju nego bedu, gla­do­va­nje i smrt. Isprav­nost ove tvrd­nje van svake je sum­nje. Nju potvr­đuje činje­nica da sva anti­li­be­ralna uče­nja – teo­krat­ska načela razli­či­tih reli­gija, eta­ti­stičke, naci­o­na­li­stičke i soci­ja­li­stičke gru­pa­cije – usva­jaju isto­ve­tan stav po ovom pita­nju. Svi oni obe­ća­vaju svo­jim sled­be­ni­cima život u izo­bi­lju. Oni se nikada ne upu­štaju u obja­ša­nja­va­nje da ostva­re­nje takvih pro­grama pod­ra­zu­meva ugro­ža­va­nje mate­ri­jal­nog sta­nja nji­ho­vih pri­sta­lica. Napro­tiv, oni insi­sti­raju na tome da žele da obez­bede bogat život svo­jim sled­be­ni­cima, za razliku od rea­li­za­cije pla­nova rivala koja vodi masov­nom osi­ro­ma­še­nju. Ništa manje od naci­o­na­li­sta ili soci­ja­li­sta ni hri­šćan­ske gru­pa­cije nisu voljne da obe­ća­vaju visok životni stan­dard za mase. Danas crkve često više govore o pove­ća­nju plata i doho­cima u agraru nego o hri­šćan­skim načelima.

Drugo: libe­rali ne gle­daju s nipo­da­šta­va­njem na inte­lek­tu­alne i duhovne potrebe. Upravo obr­nuto. Oni stra­sno i rev­no­sno teže inte­lek­tu­al­nom i moral­nom savr­šen­stvu, mudro­sti i estet­skoj uzvi­še­no­sti. Među­tim, nji­hovo razu­me­va­nje ovih vred­nih i ple­me­ni­tih stvari daleko je od nezre­lih pred­stava nji­ho­vih pro­tiv­nika. Oni ne podr­ža­vaju naivno shva­ta­nje da svaki sistem dru­štvene orga­ni­za­cije može pod­staći filo­zof­sko ili naučno mišlje­nje, stva­ra­nje umet­nič­kih remek-dela i lite­ra­ture, kao i pro­sve­tlje­nje masa. Oni su sve­sni toga da jedino što dru­štvo može postići u ovim sfe­rama jeste da obez­bedi okru­že­nje u kome se nepre­mo­stive pre­preke ne ispre­čuju na putu geni­jal­no­sti, i u kome je obi­čan čovek u dovolj­noj meri oslo­bo­đen mate­ri­jal­nih briga da bi uop­šte mogao biti zain­te­re­so­van za nešto više od pro­ste zao­ku­plje­no­sti pre­ži­vlja­va­njem. Po nji­ho­vom mišlje­nju, glavno soci­jalno sred­stvo čove­ko­vog duhov­nog napretka jeste borba pro­tiv siro­ma­štva. Mudrost, nauka i umet­nost uspe­vaju mnogo više u svetu obi­lja nego u svetu siromašnih.

Optu­ži­vati eru libe­ra­li­zma za navodni mate­ri­ja­li­zam pred­sta­vlja namerno iskri­vlja­va­nje činje­nica. Devet­na­e­sti vek nije bio samo vek neza­be­le­že­nog napretka teh­nič­kih sred­stava pro­i­zvod­nje i pobolj­ša­nja mate­ri­jal­nog polo­žaja masa. Postig­nuto je mnogo više od pove­ća­nja pro­seč­nog život­nog veka ljudi. Naučna i umet­nička dostig­nuća ovog veka večna su. Bilo je to doba besmrt­nih muzi­čara, pisaca, pesnika, sli­kara i skulp­tora; filo­zo­fija, eko­no­mija, mate­ma­tika, fizika, hemija i bio­lo­gija doži­vele su revo­lu­ciju. I naj­zad, po prvi put u isto­riji, velika dela i velike misli postale su dostupne obič­nom čoveku... Libe­ra­li­zam gaji puno pove­re­nje u ljud­ski razum. Možda je ovaj opti­mi­zam neo­sno­van i možda libe­rali greše. Među­tim, ako je tako, onda nema nade za čovečanstvo.

- Лудвиг фон Мизес

[Душко Дугоушко]

A та књига Социјална концепција РПЦ, вреди колико и ролна ве-це папира (а за то једино и може да се употреби), а приде је и сведок крајњег лицемерја руског клира, с обзиром да патријарх Кирил има лично богатство од преко четири милијарде долара, а да не говорим о тонама и тонама злата и којечега које поседује Руска црква (дакле не патријарх лично) по манастирима, храмовима и којекуде... Колико ја видим једини људи који се плаше либертаријанизма су или ирационални, идеолошки затупљени испани мозгови, или они који се плаше да ће да изгубе свој друштвени статус и бенефиције које поседују на уштрб других (лепо је Ротбард приметио истоветност модерног социјализма и средњовековног феудализма)...

[Marjanovic]

A та књига Социјална концепција РПЦ, вреди колико и ролна ве-це папира (а за то једино и може да се употреби), а приде је и сведок крајњег лицемерја руског клира, с обзиром да патријарх Кирил има лично богатство од преко четири милијарде долара, а да не говорим о тонама и тонама злата и којечега које поседује Руска црква (дакле не патријарх лично) по манастирима, храмовима и којекуде... Колико ја видим једини људи који се плаше либертаријанизма су или ирационални, идеолошки затупљени испани мозгови, или они који се плаше да ће да изгубе свој друштвени статус и бенефиције које поседују на уштрб других (лепо је Ротбард приметио истоветност модерног социјализма и средњовековног феудализма)...

Шта је следеће? Пљување по Новом Завету и свима и свему што се не уклапа у идеологију либертеријанизма?

[Justin Waters]

Шта је следеће? Пљување по Новом Завету и свима и свему што се не уклапа у идеологију либертеријанизма?

Пошто се залажеш да у оквиру људског друштва постоји социјални програм, да они који имају мање добију помоћ од оних који имају више, ко би требао спроводити тај програм?

На који начин и од кога би се дистрибуисао вишак добара ка угроженим групама и појединцима?

[Marjanovic]

Пошто се залажеш да у оквиру људског друштва постоји социјални програм, да они који имају мање добију помоћ од оних који имају више, ко би требао спроводити тај програм?

Сви који то могу:црква, локална заједница, хуманитарна друштва, разни приватни фондови и држава.

На који начин и од кога би се дистрибуисао вишак добара ка угроженим групама и појединцима?

Путем пореза који плаћају сви грађани једне државе и путем разних донација и свих других начина за помоћ.

[Justin Waters]

Сви који то могу:црква, локална заједница, хуманитарна друштва, разни приватни фондови и држава.

Путем пореза који плаћају сви грађани једне државе и путем разних донација и свих других начина за помоћ.

Уколико ти не смета да они који оскудјевају, добијају помоћ од приватних фондова, зашто ти смета капитализам?

Требало би да се залажете за капитализам, јер онда би тржиште у држави било слободно, владала би конкуренција, било би више компетнеције и више посла за свакога, државни апарат минималан али јак, и тиме би било омогућено да се стандард свих грађана повећа. Било би мање сиромаха, а можда их не би уопште ни било. Но ти би зависило од државе до државе, а и тамо гдје би их било, било би их знатно мање и они би имали већу шансу да се укључе у друштво и својим радом зараде за живот. Ако ни то не могу, онда би у таквом стандарду било много људи који би били спремни донирати како би се из тих фондова финансирали сиромашни.

У друштву у коме би већина грађана била средња класа, са примањима која имају неку тежину, и било би доста богатих, задатак Цркве би био да привуче што више донатора у своје фондове намјењене социјално угроженима. Осим сопствених фондова, задтак Цркве би био да утиче на вјерене да сами организују те фондове мимо Цркве и да помажу оне којима треба.

Понекад ми се чини да кад не би било сиромаха у друштву да би то Цркви тешко пало.

Тако да не видим ниједан разлог зашто капитализам и либерализам смета Цркви осим једног јединог, у капитализму уплив државе у економска питања је нула, а то би значило да Црква не може бити спрегнута са државом, него би била потпуно независна и морала би гледати своја посла.

[Marjanovic]

Уколико ти не смета да они који оскудјевају, добијају помоћ од приватних фондова, зашто ти смета капитализам?

Биће да вама више смета државна социјална помоћ сиромашнима, него што мени смета капитализам.

Требало би да се залажете за капитализам, јер онда би тржиште у држави било слободно, владала би конкуренција, било би више компетнеције и више посла за свакога, државни апарат минималан али јак, и тиме би било омогућено да се стандард свих грађана повећа. Било би мање сиромаха, а можда их не би уопште ни било. Но ти би зависило од државе до државе, а и тамо гдје би их било, било би их знатно мање и они би имали већу шансу да се укључе у друштво и својим радом зараде за живот. Ако ни то не могу, онда би у таквом стандарду било много људи који би били спремни донирати како би се из тих фондова финансирали сиромашни.

У друштву у коме би већина грађана била средња класа, са примањима која имају неку тежину, и било би доста богатих, задатак Цркве би био да привуче што више донатора у своје фондове намјењене социјално угроженима. Осим сопствених фондова, задтак Цркве би био да утиче на вјерене да сами организују те фондове мимо Цркве и да помажу оне којима треба.

Понекад ми се чини да кад не би било сиромаха у друштву да би то Цркви тешко пало.

Тако да не видим ниједан разлог зашто капитализам и либерализам смета Цркви осим једног јединог, у капитализму уплив државе у економска питања је нула, а то би значило да Црква не може бити спрегнута са државом, него би била потпуно независна и морала би гледати своја посла.

Па ја и јесам за капитализам, али не за laissez faire, већ за социјални капитализам.

[Justin Waters]

Биће да вама више смета државна социјална помоћ сиромашнима, него што мени смета капитализам.

Па ја и јесам за капитализам, али не за laissez faire, већ за социјални капитализам.

Наравно да ми смета дражвни социјални програм. Државни социјални програм је обична крађа, ништа више.

Зашто је теби важан државни социјални програм? Зашто је важно да држава има механизме за које се залажеш? Кад држава има пара, онда је лако Цркви тражити паре и мало се додворавати политичарима. Кад у државној каси не би било пара за такве ствари, онда би Црква била на правом задатку, покренути све вјерне, па и невјерне ако је могуће, да коме примања омогућују учествују у програму скушљања средстава за сиромашне и социјално угрожене.

Што се тиче лесефера, лесефер је само слово на папиру. Ниједна држава нема лесефер, јер очигледно тешко функцонише. Док опет, социјални капитализам - једно друго потире. Капитализам нема никакав манифест како појединац са новцем треба располагати. Капитализам је економска доктрина како створити максималне услове како би размјена и продукција добара била максимална, и капитализам закључује да се то остварује на слободном тржишту и да се стварање и размјена добара остварују принципом ненасиља. Капитализам обезбјеђује терена за утакмицу, и играчи се сами боре за резултата, капитализам не обећава резултат.

Дакле у капитализму нема такве идеје као што је социјални програм. Нема почетне идеје о социјалном програму. Имају људи који зараде паре. С тима зарађеним парама које су у власништву појединаца, треба размишљати како начинити социјални програм. Штос је што би у капитализму многи људи имали већи стандард, и за Цркву би било више појединаца на које би се могла ослонити. Истина требала би бити много ефикаснија него када се паре траже од државе, али то би била права ствар за Цркву. Црква која би успјела доста људи који зараде у капитализму, привољети да буду донатори, то би била права Црква.

[Душко Дугоушко]

Биће да вама више смета државна социјална помоћ сиромашнима, него што мени смета капитализам.

Не смета нама помоћ сиромашнима, него држава...

Па ја и јесам за капитализам, али не за laissez faire, већ за социјални капитализам.

Хахаха...

[Душко Дугоушко]

Шта је следеће? Пљување по Новом Завету и свима и свему што се не уклапа у идеологију либертеријанизма?

Ко је говорио против Новог Завета? Па у Новом Завету и пише цезару цезарово, Богу Божије, а ти се залажеш за стапање цркве и државе...

[Marjanovic]

Наравно да ми смета дражвни социјални програм. Државни социјални програм је обична крађа, ништа више.

Наравно да није крађа. То нема везе са везом.

Зашто је теби важан државни социјални програм? Зашто је важно да држава има механизме за које се залажеш? Кад држава има пара, онда је лако Цркви тражити паре и мало се додворавати политичарима. Кад у државној каси не би било пара за такве ствари, онда би Црква била на правом задатку, покренути све вјерне, па и невјерне ако је могуће, да коме примања омогућују учествују у програму скушљања средстава за сиромашне и социјално угрожене.

Залажем се зато што само приватни фондови нису довољни и зато што сам видео у пракси да нису довољни. Није ни државна социјална помоћ не знам шта, али треба да постоји да би се обезбедио егзистенцијални минимум за оне који не могу да раде (болесне, немоћне, инвалиде, труднице, старе...)

Што се тиче лесефера, лесефер је само слово на папиру. Ниједна држава нема лесефер, јер очигледно тешко функцонише. Док опет, социјални капитализам - једно друго потире. Капитализам нема никакав манифест како појединац са новцем треба располагати. Капитализам је економска доктрина како створити максималне услове како би размјена и продукција добара била максимална, и капитализам закључује да се то остварује на слободном тржишту и да се стварање и размјена добара остварују принципом ненасиља. Капитализам обезбјеђује терена за утакмицу, и играчи се сами боре за резултата, капитализам не обећава резултат.

Дакле у капитализму нема такве идеје као што је социјални програм. Нема почетне идеје о социјалном програму. Имају људи који зараде паре. С тима зарађеним парама које су у власништву појединаца, треба размишљати како начинити социјални програм. Штос је што би у капитализму многи људи имали већи стандард, и за Цркву би било више појединаца на које би се могла ослонити. Истина требала би бити много ефикаснија него када се паре траже од државе, али то би била права ствар за Цркву. Црква која би успјела доста људи који зараде у капитализму, привољети да буду донатори, то би била права Црква.

Постоје различите врсте капитализма а социјални је само један од њих и уопште није неуспешан, напротив. Велики број оних земаља које ми зовемо развијеним имају управо такав модел.

[Marjanovic]

Не смета нама помоћ сиромашнима, него држава...

Па не бих рекао да је тако.

[Marjanovic]

Ко је говорио против Новог Завета?

Питао сам да ли је следећа ствар пљување по НЗ јер си рекао да ОСК РПЦ вреде колико и ролна тоалет папира и да за то служи. Да не говорим о томе да је тај црквени документ препун цитата Светог Писма, а који би ти користио тако како си описао.

Па у Новом Завету и пише цезару цезарово, Богу Божије,

То пише и у ОСК РПЦ.

а ти се залажеш за стапање цркве и државе...

Не залажем се за стапање цркве идржаве, погрешно си разумео као и много тога.

[Justin Waters]

Наравно да није крађа. То нема везе са везом.

Залажем се зато што само приватни фондови нису довољни и зато што сам видео у пракси да нису довољни. Није ни државна социјална помоћ не знам шта, али треба да постоји да би се обезбедио егзистенцијални минимум за оне који не могу да раде (болесне, немоћне, инвалиде, труднице, старе...)

Постоје различите врсте капитализма а социјални је само један од њих и уопште није неуспешан, напротив. Велики број оних земаља које ми зовемо развијеним имају управо такав модел.

Крађа јесте. Јер претпоставља узимање пара од једних који су то зарадили својим трудом да би се дало другимакојито нису.

Приватни фондови су итекако довољни. Можда приватни код нас нису, јер јер предузетништво угушено због државне политике. Да није гушења од стране државне политике, било би много више Мишковића, а не овај један мафијаш који је удоговору са државом. Имао би много више милкардера, милионера, а добро стојећим људима којиби имали годишња примања по 100000 евра и више, њима се не би знао број. Од свакога да ушићариш нешто, имао би довољно новца и за Цркве и за фондове. Нарочито када би правио селекцијуш коме заиста треба, коме је разбацивање пара.

И капитализам је само један, начин на који ћеш стећи профит. Ту је само једна једина варијанта, ту се капитализам завршава.

Хоће ли тај профит ићи поново у обртање или ће бити искориштен за социјалне програме, ту сад постоје варијанте и шеме. И те паре раздају добровољно они који су их зарадили, а не држава. Држава може само отети у виду пореза, никако другачије.

[Marjanovic]

Крађа јесте. Јер претпоставља узимање пара од једних који су то зарадили својим трудом да би се дало другимакојито нису.

А да ли је крађа кад либерална држава узима порез ради фунскионисања државе? И по чему је порез либералне држава у функцији очувања поретка (тзв. ноћни чувар) легитиман а порез којим се обезбеђује минимум за сиромашне крађа?

Приватни фондови су итекако довољни.

За неког ко није угрожен су довољни, за неког ко је угрожен нису. Знам за случајеве породица који немају ништа са државом кад је помоћ у питању и како то изгледа кад су приватни фондови "довољни". Не дао ти Бог да се нађеш у таквој ситуацији.

Можда приватни код нас нису, јер јер предузетништво угушено због државне политике. Да није гушења од стране државне политике, било би много више Мишковића, а не овај један мафијаш који је удоговору са државом. Имао би много више милкардера, милионера, а добро стојећим људима којиби имали годишња примања по 100000 евра и више, њима се не би знао број. Од свакога да ушићариш нешто, имао би довољно новца и за Цркве и за фондове. Нарочито када би правио селекцијуш коме заиста треба, коме је разбацивање пара.

Прилично утопистичко размишљање за неког ко се позива на рационализам.

И капитализам је само један, начин на који ћеш стећи профит. Ту је само једна једина варијанта, ту се капитализам завршава.

Хоће ли тај профит ићи поново у обртање или ће бити искориштен за социјалне програме, ту сад постоје варијанте и шеме. И те паре раздају добровољно они који су их зарадили, а не држава. Држава може само отети у виду пореза, никако другачије.

Порез није отимање. Порез постоји и у чисто либералној држави. И лицемерно је порез којим се обезбеђује нпр. неки минимум за инвалиде, болесне и старе називати крађом, а порез којим се обезбеђује постојање државе сматрати легитимним. Ако није лицемерно онда није доследно.