Тавитина поезија.

[Тавита]

На ријекама вавилонским сједила сам и плакала. Гријеха се накупила душа моја.. и сваки талас гладан гријеха удараше од моја кољена.. боли.. али сагех се. Бројаница се стопила са рукама мојим, и сузе појише моје жедно. Та којим горама, и којим водама ходи моја љубав??

Горама Јерусалимским ходи моја љубав. И уздиже ми лице из прљавог блата.. У Јордан ме спусти за крштење Твојим водама.. и не пљуну на моје грешно тијело.. но са капима сваки траг удараца посу.. као са звјездама. И отргну коријење мога муља.. а тако сам дубоко у смрт без покајања заронила.. и последњим траговима себе Ти завапила.. Горо Јерусалимска поведи ме!!... Да се поклоним Ономе који не осуђује, и неће бацити камена јер ме боли.. Удараше ме туђи очеви и браћа.. А у мени не видјеше сестру. О Јордан водо славна, покропи ме капима својим као што Највећега некада јеси.. опери ми уста, да Га љубим, и опери тијело тиме ћеш и душу. Ни сагети се не могу од смрада својих сагрешења..

Усправи ме, пала сам.. и опет ћу и сама ћу да се подигнем.. само да лица свога од Тебе не одвратим.

Загрли ме лако ћу.. и друге научити да грлим. Кроз Тебе.. само кроз Тебе.

Затвори ми вавилонске ријеке. Да не отичу на моје сестре које у њима даве се...

Дај да пружим руку да једну на себе наслоним..

Дај ми да те волим. Остало ћу лако.

Бичују ме Оче, но неће да боли док комада Твоје хаљине грчевито стежем.

Док свијетло Твога дома свијетли, тама се не види слаба...

На ријекама вавилонским лежах..

посута туђим...

нага и без стида..

без осјећаја..

и руке

кад постаху вјетар..

Радујем се... Јер Ти не одбаци мене!

Радујем се Твојим горама!

Радујем се Твојим ријечима!

Радујем се Твојим рукама које благосиљају!

Радујем се Твојим латицама које бацаш умјесто камења да нас милује, Милостиви!

Радујем се јер сама крај Тебе нисам!

Радујем се јер нас грешне не напушташ, него нас грлиш!

Радујем се јер се кајем, и гријехе своје не чиним!

Радујем се јер ме слушаш.. и кад сам бјесна, и кад сам тужна, и кад сам смирена..

Радујем се јер прекидаш бич оних који ме ударају!

Радујем се јер ме подижеш из муља!

Радујем се Оче, јер ме Ти спаси, и васкрсну из мртвила мога!

И љубим те... свом дубином себе!

Дај ми да те  никада не престанем љубити!

[Тавита]

Прије него одем...
имам жељу..
да када се вратим исту те сретнем..
тајанствену и њежну...
онаку какву те стадох вољети..

Прије него спакујем и последње ствари...
везане за себе, ја само желим..
да када се отргнемо из загрљаја на растанку..
да у исти послије времена долетим..

Прије него крене ми воз..
и прије него сједнем у купе..
ја само желим да наши вјетрови...
никада због туге не заћуте...

[Тавита]

Три године сам била слијепа. Провела са људима које можда више нећу видјети. Три године превише дуге .. понекад имам осјећај да говорим о животу. Не сјећам се осмијеха прије.. а залеђености се сјећам .. тако често. Можда сам се само требала смијати? Ех.. ништа нисмо видјеле, а пред нама је било тако много. Нити смо чуле... а гласови су се одбијали о зидове ударајући нас песницама преко образа. Престала сам се питати зашто.. Јер питањима нисам чинила много. И престала сам сваку ноћ да плачем. Јер сам сузама завезана за кревет... а морало се тако дуго ходати. Нећу да заостајем, нити да падам у још дубљи јаз. Правда није задовољена. хм.. правда? Након мене и након нас изгубила је смисао. превише младе да би се знале бранити. Неописиво слабе осуђене за пад.

Овај мјесец је Децембар. И нема цвјећа, хм. У старом дневнику увијек оживи јоргован, који сам некада давно оставила између страница. Тако и ми можемо. Не бити тужни, и не плакати изнад сваког пада, да се нагнути опет не спотакнемо.. но гледати испред и прескакати рупе. Из пада сам дошла у пад. Али више нисам нагнута... Три године ме нису сломиле. Као што ни јоргован није изгубио свој облик. Убери ми га некад.. Подсјећа ме да могу даље.

И нисам слабић ако се борим, па макар пузећи, јер још се трзам.

И нисам животиња, ако некада видиш да завијам лавежом осамљених паса.

Али нисам ни леденица, јер као таква никада се не бих могла заљечити.

Свјетлост доноси Сунце.

А Сунце успављује и буди Бог.

три године на рубу и под њим.

Али више од три је преда мном.. сасвим довољно да постојим, дишем, дочекујем доба..

да скинем мараме са лица..

и одбацим слијепило.. и загрлим тебе.

Три године...

нико не каже да ћу да заборавим?

А заборав није ништа друго до одгођено сјећање да нас подсјећа...

Добро је.

Добро је.

Добро је док само ме подсјећа а више тако не живим.

[Аљонка]

pa ovo je divno... nemam reci

[Тавита]

0110_hahaha pa ovo je divno... nemam reci

????? ???????.... ?? ?? ???? ???? ??????... ?? ????? ??????, ?? ? ????.. ?? ??????? ?? ?????...

0205_whistling

??? ????? ??!  0110_hahaha

[Петровић]

Тавита! Па ви пишете предивне песме!

[Тавита]

??????! ?? ?? ?????? ???????? ?????!

????????? ?? ?? ?? ?? ????????? ?? ????? ???? ?? ???????? ???????  0104_cheesy

????? ??... ??? ????? ????  0104_cheesy

????? ?????????. ? ?? ???? ???????? "???????" ?? ??????  0205_whistling

????? ??.. ??????? ? ??..  0104_cheesy

??? ? ?????  . ????? ?? ?? ?? ??? ?? ??????

(?? ???? ?? ?? ????????, ??? ?? ???? ?? "??" )  :smiley:

[Аљонка]

smej.gif pa ovo je divno... nemam reci

????? ???????.... ?? ?? ???? ???? ??????... ?? ????? ??????, ?? ? ????.. ?? ??????? ?? ?????...

0205_whistling

??? ????? ??!  0202_238

Predivno, zaista. Procitala sam tek po nesto, u nekoj sam guzvi, ali predivno je!

Na okupljanju sledece godine moras poneti neku tvoju zbirkicu, da citkamo na miru SVI smej.gif

[Петровић]

שירה יפה

[Тавита]

Тонем а не призивам.
Тражим спаса а не гледам.
Не тражим зјеницама Онога ко ми удахну вид, и даде погледе од коња у галопу брже.
Вичем за мало спаса, а не пуштам глас...
и наиђеш ми увијек у својим добротом истканим хаљинама..
да ми кажеш..
да ми даш.. видик за пут ка Ономе чија су врата увијек отворена..
за страдале..
за пале..
дајеш ми руку.. да се подигнем на кољена..
дајеш ми ријеч..
да отворим разум..
"Ана.. та како ћеш да се спасиш, када не идеш слушати Му бесједе..
Када говори.. кроз Литургију. Како да нађеш кров над главом,да се сакријеш од грешних киша, када ти Цркви не прелазиш прага.
Неће ти Милостиви на тацни хране доњети, ако не чује твога гласа. И ако не види твога лица. Иди .. и отвориће ти врата сине мој... Повичи "Гоподе" и нахраниће те"

И ходам..
и када одеш , вољени мој Р. и када се враћаш..
и када ме будиш када моји иду.. да се придружим корацима вјерника.
Та како да те не волим?
Твоје руке које ме хране..
очи које ме моле..

Вољени мој Р. проходала сам...

(Написано човјеку, Оцу, љубави и надању. Написано мом разлогу радовања, у част његових година)

[Тавита]

Говори ми о љубави...
Не читај из књига јер не могу прењети тренутак који осјећаш.
говори ми о љубави...
Нека ти усне постану харфа..
лакше ћу молитву разумјети..
ако је душом додирујеш..
ако са усана полази..
ка мојим чулима..

Покажи ми љубав.
Не, нећу је наћи на сликама старих мајстора...
Јер они нису као ти вољели..
нити је иста љубав у два човјека..
Покажи ми Онога..
у коме станујемо..
и ја ћу Га видјети својим очима..
насликати својим мислима..

Ето то се зове љубав..
када оживиш оно што волиш..
оживиш га собом.
и сваки тренутак који му дајеш, није виђен..
јер је од тебе..

Покажи ми љубав.. и дај јој дам..
Арому свога даха...
да ме подигне..
јер дишемо због љубави..
и да ме баци..
када је изневјерим..

Покажи ми.. и реци ми..
ја сама ћу сликати..

[Тавита]

Нећу те пробудити...
провућићу се кроз отворе твојих снова...
неће те пробудити ни олуја ноћна...
која силно удара о прозоре
не би ли их разбила...

Ходаћу на врховима...
додириваћу таванице..
до твога кревета..
скинућу хаљине и само ћу лећи ..
њежно да те не бих будила...

и прије него те јутро растргне од сна..
кад отвориш очи..
и јастук загрлиш..
можда сам од росе мокра...
и прати те капљице..
да ме потражиш...

[shalom777]

Nisam primjetio ovaj topic ranije... Na žalost,nisam sve pročitao- ali za ovih par koje jesam, samo da kažem_ bravo!  spavanje1

[Тавита]

Nisam primjetio ovaj topic ranije... Na žalost,nisam sve pro?itao- ali za ovih par koje jesam, samo da kažem_ bravo!   0110_hahaha 0110_hahaha

? ???? ?? ????? ??????? ?? ?????  0104_cheesy

????? ?? ?? ?? ?? ?? ??????  319.gif

[Тавита]

Будна те сањам...
И уснулог те привијам на груди...
додирујем затворених очију..
и дишем тихо..
да те мој дах не пробуди...

Срце ти није стало, све док је мој прислоњено уз њега..
опростићеш једнога дана,
нема оправдања,
била сам несрећна..

сачувала сам твој лик..
негдје дубоко гдје вјетрови не залазе..
спустила на раскрсници своје душе...
тамо гдје анђели недељом пролазе..

и свако јутро ..
те чекам..
са крилима да се спустиш..
и као што нисам да те привијем..