Тавитина поезија.

[PHD]

Dobro jutro. 6. i 15. ne vidim Sunce.

Sakriveno iza krovova.

Sve sakriveno iza nečega.

Hrbaj traži.

Bio jednom jedan čovek.

Gde je? Je li još unutra?

Kopaj kidaj.

Samo gomila organa.

Sami nežni vitki kostur.

Lomljiv.

U suštini.

Bila jednom jedna žena.

I bila je puna krvi

Pljuskalo je

Kao da talasa.

Taj strah od neponovljivog.

Bio je isto tu.

Srastao za kosti.

Lepljiv kao paučina

Otrovan kao nafta.

Bio je od smrti.

Bio je sav od smrti strah.

strašan je veliki svet.

Imam televizor veći od sobe.

Po njemu curi slika.

Slika sveta kaplje na pod.

Od kad je van garancije.

Ne garanutuju nakon dve godine.

Pa čak ni ja ne mogu da garanutujem

Za duže.

Odužilo se.

Ljubav se uvek odužila.

Gledamo životinje sve te životinje

Kako smo ih otrovali.

I kako umiru.

Male foke i veliki kitovi.

I još manje neke puzavce.

Sve smo ih potrovali.

Našom flekom.

Očima zalepljenih slinom

Televizorom na kom se otvorila crna rupa

Po sred slike.

Gledamo rastegnutu mrlju

Crnog zlata i sjaktave smrti

Kojom otrov talasa.

Čistim crno ispod nokta.

Klizavi vokal spikera kaže

Da će životinje umirati polako

Da će ih boleti stomaci i da će ih peći oči.

Crne prljave zbunjene uspaničene i otrovane.

Crno prljavo smrdljivo zlato.

Krvotok naše preplanule civilizacije.

Tanker je naleteo na podvodnu stenu.

Danima proburažen na njoj kao ražnjić

Curi i davi.

Smrt je sve vreme u toku.

Jedan mali brod

Nasukao se na sprud

Jer njegov kapetan

Nije imo kud.

Ceo tjedan već kapetan pije kreč.

Nafta je na brodu.

A brod propušta vodu.

(Tavita :* )