Тавитина поезија.

[Тавита]

Сефора...

знаш да нисам мислила да пишеш на овој теми, него да отвориш нову...ако већ хоћеш писати.

[Сефора]

  извини !?

[Тавита]

slava3  извини !?

Опасна си  srecan

[Тавита]

Mefisto me ukrao!

Bez rijeci!

Sanjaju me zjenice uspavanih,

kao ljubav nagu, u krilu sa omčom.

Spavam u zjenicama onih koji ne prestaju da gledaju,

Mene mole oni koji nikada ne govore,

Mene zale oni koji su umrli,

narikace placu, nocas pada 1000000001010.

Ja ne postojim, samo vidis da stojim.

vole me djavoli, a kunu me Bogovi.

Mefisto me ukrao!

ljubav sam koju oni nemaju....

Ja sam pala.

On je pao.

Lomacu palim.

[Тавита]

Nisam kriva.

Neko je još davno,

napravio nit,

izmedju nas,

Nit po kojoj setaju ljudi,

putuju vjetrovi,

i staju vozovi.

Mi nesvjesno smanjujemo "daleko"

gledamo putem horizonta,

sve dok se ne sudarimo iznenadjeni vlastitom blizinom.

pitaces me "ko sam" ?

i znam tada ce poceti....

[фелицита]

0110_hahaha

predivno!

[ЛазарД]

Bravo Tavita!

[Тавита]

Хвала вам, другари. 

[Тавита]

Bicu tvoja jesen.

Kada opada lisce i dalje cu biti tvoje stablo.

I dalje cu biti zaklon tvoj.

Kada su ulice pune sanjara, ja bicu tvoja masta.

Kada je eheeeej ljuta na nebo, ja sve cu ti oprastati..

Kada ulice

postanu puste, ja bicu tvoje sastajanje.

Kada zamisljeno posmatras parove, ja bicu tvoj zamisljeni pogled,

Desna strana oka.

Zjenica.

Trepavica.

Samo nemoj nikada da budem tvoja suza.

Bicu tvoj Septembar Bicu tvoja jesen.

Kada opada lisce i dalje cu biti tvoje stablo.

I dalje cu biti zaklon tvoj.

Kada su ulice pune sanjara, ja bicu tvoja masta.

Kada je eheeeej ljuta na nebo, ja sve cu ti oprastati..

Kada ulice postanu puste, ja bicu tvoje sastajanje.

Kada zamisljeno posmatras parove, ja bicu tvoj zamisljeni pogled,

Desna strana oka.

Zjenica.

Trepavica.

Samo nemoj nikada da budem tvoja suza.

.

Onaj u kojem neces umrijeti,

Sa mnom ces ga prozivjeti.

I ako te otmu od mene,

I ako te otmu od mene,

Ja tebe cu roditi.

Jer niko nece moci cupati,

Korjene kojima smo se voljeli,

Niti ce neko moci tebe da zamjeni.

Jer odavno jedno sam stablo.

Mogu me samo sasjeci,

Na mome panju izrasce liska, koje ce opet tobom mirisati.

I da mi pocupaju korjene..

Ostace zemlja koju su odavno, nadojile suze jedne proslosti.

Iz grudi jecaja kanuce kap, koje ce rod donjeti.

Ja bicu tvoja jesen,

Pogledaj me u oci, molim te vjeruj mi!!!

Ja bicu sve.

Jesen i septembar.

Samo mi istinu ne dovodite na vrata.

Ne pozvonite pored mene da mora umrijeti.

[Ратко :(]

Тавито,

лепо пишеш,

компонујеш.

Но,

по мени,

фали мало луцидности.

А ти сад

како хоћеш.

У твојој јесени

која кап пролећа

неће покварити,

ништа.

[Јаков.]

Sestrice Tavi, da li mi daješ dozvolu da iskopiram tvoje pesme, i da ih odštampam i potpišem svojim imenom..

Ako nemaš nikakve ambicije u vezi toga, ja imam...

eheeeej

eheeeej

[Тавита]

Тавито,

лепо пишеш,

компонујеш.

Но,

по мени,

фали мало луцидности.

А ти сад

како хоћеш.

У твојој јесени

која кап пролећа

неће покварити,

ништа.

Stvar trenutka.

Hvala na savjetu, svakako.

[Тавита]

Sestrice Tavi, da li mi daješ dozvolu da iskopiram tvoje pesme, i da ih odštampam i potpišem svojim imenom..

Ako nemaš nikakve ambicije u vezi toga, ja imam...

eheeeej

eheeeej

E Stipe, Stipe...  eheeeej

[Ратко :(]

Тавито,

лепо пишеш,

компонујеш.

Но,

по мени,

фали мало луцидности.

А ти сад

како хоћеш.

У твојој јесени

која кап пролећа

неће покварити,

ништа.

Stvar trenutka.

Hvala na savjetu, svakako.

Хвала теби на разумевању.

Једном си писала, онако узгред, о мишу кога си хтела да имаш, сећаш се?

Није била песма, како сам тада разумео, већ узгредица, и то сјајна.

Поздрав.

[Тавита]

Ispod moga prozora neko je razapeo zavjese,

Obojio u crno…

I nebo ostavio bez boje.

Usamljeni leptiri u strahu nikada nisu pronasli cvijet.

Neko je rasuo tamu po tlu…

Samo su kosmari oko mene svud…

Imali let.

Nagnuta preko, s odrazom u vodi,

Da li su moje suze krive za poplave?

Da li su to potoci mojih zjenica..

U strahu uvijek sam bila nesrecna.

Od moga prozora zaziru sjenke…

Kao da blijedo posmatram bez odraza…

Neko je ubio leptire..

A mojim mislima poljana odzvanja..

U strahu sam ostala bez dodira..

Na mojim licima uklesase se bore..

Poput djela najvecih vajara…

Rekose da vrijeme je lijek za sve,

Za mene vrijeme je osuda.

Ispod moga prozora prosula se tinta,

Mjesec je nekada pisao zvjezdama..

Bile su ljubavnice svoga vladara..

Samo sam ja sa neba otpala..

I niko me vise naslonio nije

Na ogromne grudi mjeseca.

Ispod moga prozora..

Sada je korov,

Srastao u temelje bez korjena,

Ja odavno nisam vidjela  leptire..

I ko sam to ja?

Kroz mutna stakla..

Odavno ni sebe nisam vidjela