Jump to content

Тавитина поезија.

Оцени ову тему


Препоручена порука

Постављена слика


Поглед на Куртизану

Ти, колико пута си љубила странца?
и гледала у њега попут роба,
да ли си патила? Да ли те је бољело?
Кад останеш сама, у оно глухо доба..

Колико пута си пала још ниже?
од онога пада што је јуче био...
И зашто марамама прекриваш огледало?
из страха због спознаје да те нико никада није волио?
Ал како и би?
кад сама се не усуђујеш, себе вољети..

Колико пута си отварала врата
свим оним залуталим младићима?
који су на твоме тјелу,
хтјели сазријевати,
остављајући те међ' свим твојим пићима,
док не испразниш флаше,
болујеш од свега.

Овога пута ти ломим рамена,
и свечано отварам вечерњи монолог,
Колико пута ћу те питати Луно,
Све што никада неће чути одговор?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 285
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Постављена слика

Не бојим се.
Самоће, не...
је не постоји..
поглед ка горе,
нагони ме,
са облацима ходити...
Шарено јато, купа се у киши.
И ја, и ја..
Фротирним сунцем, огрћем се,
напуштајући море, простирем лежаљку..
између неба и тла.

Не бојим се,
лутања, не...
Јер знам да хоризонт није коначан.
Пењем се на хоризонт,
гледам у још један..
огрћем се шумама,
Стајем у ред.
Оних који се рађају.


Не бојим се,
мрака, не....
Стављам Сунце умјесто шешира,
и крећем се.
Дозивам Мјесец,
спремна једном звјездом украсити се...
Узимам каталог слободних мјеста..
једно до Мјесеца слободно је...
Дођи и види..
чека те...

Не бојим се,
смрти, не...
Сваки је сан дах смрти,
Његов посланик,
у мене удахне...
да ме припреми..
на једно спавање..
још није вријеме, не...
чека ме...

Не бојим се, не
Помрачења Сунца,
нових страдања,

Не бојим се не,
Грознице времена,
умирања свијета,
Видим, дишем и чекам
Васкрсење мртвих и живот будућег вијека


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Љубави...
Моја љубави.
Данас осјетих мирисе...
Кроз прозор унесе свјетлост,
на моје усне
прије окуса..
Успавах те Свајт!
Пољубих те, Свјат!
Родих се, Свајт!

Плачи, душо, ..
Твојим сузама се радујем љубави.
Плачи,
дошла си и видјела...
једино вриједно што постоји.
Вриједност је једино у Свјетлости живјети!!!!
Додирнимо хаљине...
грчевито стегни..
летимо душу, летимо!
Земља није наша, под нама је и нека блиједи!
Утихни се и слушај!
Слиједи!

Иже, Херувими!




опрости мени,
што сам те огрнута гадостима носила изван...
Носим те, носиш ме,
ни не знамо душо,  која је више у паду..
радуј се љубави!

"Заиста Ти кажем,
данас ћеш бити са мном у Рају"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Da li ste ikada posmatrali vrane i kada ih nema?
Dalekovodi bacaju zice,
i one trebaju stanare...
Sve crne misli istejurem kroz pore svoje koze, i natjerujem na zice...
Dajem im za pravo da lete!
U meni se samo gomilaju u ogromne taloge uglja..
svjedno cu to paliti!!

Taman da ugrijem zavist, ne bi li ona..
kao pepeo..
u vjetru nestala..

Da li ste ikada vidjeli grmljavinu, i kad je vedro?
Kada na dvoboj izazovemo sebe..
kipti bijes
i oruzje opravdanja..
nesigurnost na pomolu,
strah za petama...
dolazi nevrijeme..
pitacemo sami sebe ko smo...

Da li ste ikada, u ogledalo, ocima svojim gledali stranca?
toliko slicnog vama..
a tako stran...
kao da ste naslikani na platnu...
bez pomjeranja..
zaledjeni..
na jezeru u sred zime...
ocekujuci pucanje i hvatanje zraka dolaskom topline..

Da li ste ikada,
voljeli zimu?
caroliju...
dok gledate kroz prozor...
brutalnost,
u susretu sa mecavom....

Da li ste ikad,
stvarno...
ikada...
razumjeli stvarnost?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика


Ponavljaj mi.
da upijam.
Kao sto se kosa stapa sa vodom.
kao sto prsti uranjaju u pjesak.
ponavljaj mi...
da kao eho..
odzvanja mnome da sam slobodna.

Gledaj me, i kad me nema.
zavezi mi sjenke za svoja stopala,
vodi me na sva mjesta,
da vidim,
da niko ne gleda.

Budi me, kad stignu kosmari.
zatvori mi oci, sirom ih otvarajuci...
da ih prevarim..
negdje u javi..
gdje ispod svjetla ne mogu disati.
Pomozi mi da ih udavim.

Stegni me, prije pada...
upozori me,
da sigurno padnem..
na slomljena stakla mojih prozora
odaje koju sam sama razorila..

ponavljaj mi
da je vrijeme...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика


[tt]Odlazi Memory,
stidi se!
Jutros si uplasila Dzonatonovog psa,
kada si u dvoriste usla nepozvana,
samo sam gledala u ogledalo,
odlazi!
nisam te pozvala!

Stidi se!
Koliko sam te se puta javno odrekla Memory?
otkuda ti pravo ponovo stvarati nemire,
i dolaziti kada se oporavim?
pretjerala si!
pretjerala Memory!!!

Gubi se od mene!
Ne zelim te osjetiti!
Svaki put te zapalim, a ti se opet pojavis!
zelis li da zarobim svaki dim,
i da te u drvece naselim?
i vrapcima ces smetati, razumijes li?

Kloni se mene stare!
kloni se!
Vrati se u kucu, gdje sam te rodila!
Tu noc bolje da sam umrla,
nego sto sam tebe, u  svome bolu izrodila!
Nisam ti majka, nisam te voljela,
zbog tebe sam se razboljela,
Aveti!

Vrati se, kazem ti, vrati!
pusti me da drugima budem mati,
nisi mi satkana od ljubavi,
i ljubav ti ne mogu dati!
Ja te ne mrzim,
ja te ne zelim!

Ja necu stare krletke!
u kojima sam zivjela bez zrna, bez vode,
zar hoces da budes mi ostrica,
koja me reze, i koja me bode!
Zar sam bila toliko ohola?
zar sam bila toliko zla?
zar sam mogla avet poput tebe,
onako slaba,
roditi ja...

Odlazi Memory!
ne sjecaj me vise..
na plesove koje nisam voljela plesati,
ni jutra, dok boli nateceno tijelo,
ne sjecaj me na znoj,
ne sjecaj na bic!
Tjeram te kroz prozor,
sagori pred zorom,
poslednji moj rekvijem,,
vrijeme ti je ic' !!!!!!!!

[/tt]

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Svako je od nas imao svoju Memory, koju bi voljeo zavezati uz neko stablo, i samo od nje pobjeci, moja je memory, prozirno satkana nije se dala vezati... nadam se da je vise necu vidjeti.................

Vetar ce se vec pobrinuti, samo pusti vetar u sebe, disi njim, okupaj se njime, napuni se...

Pobrinuce se...  :(

Жив ми Господ мој

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика


Јавите ми кад је Сунце.
Да погледам,
да видим...
видљиви зрак...
како трепери на своме путу..
позовите ме да и ја..
кроз прозоре у небо погледам..

Позовите ме кад је Мјесец
Тако високо
и милује звијезде..
у колијевци неба..
и када зима заледи минуте..

Позовите ме, и запјевајте ми
да вјетрови од бола не заћуте...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...