Тавитина поезија.

[Jelena Vitorovic]

You welcome  0110_hahaha

[Тавита]

Сједим у себи.
Направила сам плаву купку,
мирише на сунчани дан.
и легла сам нага
мокра од кише.
Тако је топло док се смјешим.
није узалуд осмијех зрак!

спирам те са коже..
те твоје ријечи које су ме требале повриједити..
а ја сам их само пустила у вјетар.
зарањам и заджавам дах.
пуштам мисли да клизе низ славину.
правим мјехуриће са  жељама.
Неки одлете, а неки тако пуцају..
све је ствар мене.
и ја их тако желим.

Гледам се изнутра.
Вријеме је новог фарбања зидова.
Размишљам о боји, и мислим зелено
Зелено..
ја волим те посматрати док се преливаш.


У себи сам.
и показујем се очима.
Можеш док гледаш и да ме мрзиш.
Тренутак ме тако кратко погађа.
Ја сам вјетар помјешан са земљом
и никад ме висина није држала.
Јер облаци су танки конци.
и сваки се одвоји погледом зјеница.

У себи сам.
Сада.
и овдје.
посматрам се у огледалу земље.
са косом увијеном у фротирни вјетар.

[Тавита]

Невидљива си као зрикавци у Августу.
Мада те открије сваки твој покрет.
Јер корак ти је звук.
А свуда око нас.
издаје Тишина.
Јер не жели бити у игри скривања.

Покушаваш се сакрити у кори дрвећа.
Стапаш се са борама
али опет видим.
Превише си њежна да би била груба.
И отпадаш од старог,
јер за старост не мариш.

Нечујна си као једна кап кише.
Али ја те чујем, јер на мене падаш..
на средини чела
спуштам те да клизиш
до очију мојих
да видиш да видим.

[Petra@]

0202_238

Sestrice predivno pises, imas li kojim slucajem neku izdatu zbirku pesama... Nestrpljivo ocekujem svaku objavu tvojih stihova...

klapklap klapklap klapklap

[Тавита]

Sestrice predivno pises, imas li kojim slucajem neku izdatu zbirku pesama... Nestrpljivo ocekujem svaku objavu tvojih stihova...

klapklap klapklap klapklap

Хвала Ти Петра.  0409_feel

Нисам објављивала ништа..мада  0104_cheesy можда се деси....

Грлим те!

и Хвала Ти још једном!

[Petra@]

Bogu hvala na takvim piscima kao sto si Ti!!!! 0203_cool

[Тавита]

Bogu hvala na takvim piscima kao sto si Ti!!!! 0203_cool

crvenilo Шта да ти кажем...

[Petra@]

Govor kroz stihove ti najbolje ide... pisi... s nestrpljenjem ocekujem novu pesmu... .gif' class='bbc_emoticon' alt='0203_cool' />

[Marta]

Сједим у себи.

Направила сам плаву купку,

мирише на сунчани дан.

и легла сам нага

мокра од кише.

Тако је топло док се смјешим.

није узалуд осмијех зрак!

спирам те са коже..

те твоје ријечи које су ме требале повриједити..

а ја сам их само пустила у вјетар.

зарањам и заджавам дах.

пуштам мисли да клизе низ славину.

правим мјехуриће са  жељама.

Неки одлете, а неки тако пуцају..

све је ствар мене.

и ја их тако желим.

Гледам се изнутра.

Вријеме је новог фарбања зидова.

Размишљам о боји, и мислим зелено

Зелено..

ја волим те посматрати док се преливаш.

У себи сам.

и показујем се очима.

Можеш док гледаш и да ме мрзиш.

Тренутак ме тако кратко погађа.

Ја сам вјетар помјешан са земљом

и никад ме висина није држала.

Јер облаци су танки конци.

и сваки се одвоји погледом зјеница.

У себи сам.

Сада.

и овдје.

посматрам се у огледалу земље.

са косом увијеном у фротирни вјетар.

Ovo je stvarno divno, cestitam...

пуштам мисли да клизе низ славину.

правим мјехуриће са  жељама.

Неки одлете, а неки тако пуцају..

све је ствар мене.

и ја их тако желим.

bravo... 0203_cool

[Тавита]

Хвала, хвала Марта, мало сам надреална у самој реалности.

па гдје си ти?

није те дуго било, очекујем стихове  0203_cool

[Marta]

Bice, bice... 0104_cheesy

[Тавита]

Лет.
је немогућ.
када сам везана.
и када су канџе заривене у мене.
У твојим рукама сам немоћна.
Сувише мала да бих побјегла..
и крхка тако бих се ломила...

Малена птица би летјела..
ал не између твојих дланова...

Пусти ме.
Мој је отац Небо.
и моја мајка вјетар.
а тога нема у твојим длановима.
и нећеш ме сачувати
можеш ме само убити
себичност убија
ако си окрутан.
нека си проклет
и боље да ни из гнијезда се нисам помакла.

авај када заточеник гледа у небо!
слобода пред очима...
земља до очију.
тражим помиловање својим зјеницма!

Трзај.
Покушај.
Крв.
и твоји дланови, као џелати.
кроз твоје прсте ја гледам небо.

Пусти ме!
да само још једном.
одржим реквијем својим летовима који су прошли и који неће бити...
и нека ми очи остану на моме гнијезду...
тек тада ме можеш убити..
пјевала сам небу..
и небо је чуло..
моје ће птиће неко чувати...
и које сам родила
и које нисам
све је моје
све сам миловала



јер нико није летио по туђим длановима.

никога не можеш имати.

Моје је обећање испуњено. Била сам мати

[Тавита]

[Marta]

Predivno, ostala sam bez teksta...pronasla sam se u citavoj pjesmi... 0202_238 8084.gif...sta reci...

[Тавита]

Јудита,
сјети се јутром свога сна..
и реци ми да ли сам прошла његовим улицама..
и да ли сам те дозивала..

"О , Јудита,
ноћ је тако звјездана,
е ти гдје си, са очима које мјесец чине"

Нећу да те будим.
Јер увијек се пробудиш бјесна на мене.
А ја сам умивање за твој мамурлук.
Јастук за твоје ударце.
Сањај до краја Јудита,
да ли си чула кад сам рекла да те волим?

Тако бих жељела ,
да сви усне,
један топли сан.

О Јудита,
када одем,
сакупи ме под своју мишку..
и носи ме са собом.
волим мирисе твога бехара,
за мене си прољеће,
иако ме мрзиш ,
као пљусак ,
који те изненади
у твојим сатенским сандалама..
у којима под кишом ти губиш ход.


Запамти, Јудита...
сваки свој сан.
и када ме погледаш,
очима мјесеца,
ја знамд а станујем у једном.
Запамти Јудита..
и када одем.
ти једина моћна увијек ме саставиш.
само ме носи.
близу свога тијела
попут капута.

није битна боја.
није битно име.
и ја се зовем 1001.

(ово је настало, ни сама не знам како... а 1001 ..ни сама не знам како )