Marta

O Prečista Snegovi su na planini Čisti, čisti, čisti, beli; Od snegova na planini Šta je belje i čistije? Ti si belja i čistija, I čistija i svetlija, Ti, Majčice belog Hrista, Smiluj nam se, o Prečista! Prekrasno je šarno cveće Po šarenim livadama; Od šarenog cveća toga Šta je lepše i krasnije? Ti si lepša i krasnija, Kićenija i milija, Ti, Majčice belog Hrista, Smiluj nam se, o Prečista! Mirisno je cvetno seno, Pokošeno, osunčeno, Od tog sena pokošena, Šta je draže, mirisnije? Ti si draža, mirisnija, Ti si blaža, čarobnija, Ti, Majčice belog Hrista, Smiluj nam se, o Prečista! Sv. Vladika Nikolaj

Odbrani me, Gospode Odbrani me crnih misli Što me jedu dan i noć, U teskobi Tebi vičem: Priteci mi u pomoć! Crne misli i pomisli Iz mraka su paklenog; Ti si svetlost, Tebi vičem: Osvetli me malenog! Crne misli, lude misli, Lude slike i sećanja, Dolaze mi bez poziva, Bez poziva i mog znanja. U dušu mi uvlače se, U duši mi nemir prave, Puna mi je duša mraka I nekakve bolne strave. Sam ne mogu da se branim, Ja bih hteo al' ne mogu, Zato k tebi hitam, vičem, Spasitelju i mom Bogu. Od mene je pak'o jači Senkama me svojim guši, Al' od pakla Ti si jači - O pomozi mojoj duši!

Pod ikonom Svetog Save Bolna leži dobra majka, ne silazi s odra svoga, udovica j' dece ima, jedno manje od drugoga. Druga nema, – dece ima za decu bi život dala, ali ako dušu pusti, šta će, šta će deca mala? Mrak bi bio, ali nije: bolesnici više glave kandioce tiho gori pred ikonom Svetog Save. Il' je zebnja, il' je strava, il' je slutnja, il' što više; Oko majke deca s' kupe, majka vrlo brzo diše. Ponoć kuca, deca blede, najstariji i najjači, kad otare suze svoje, tare suze svojoj braći. Majka b' htela decu spasti od zla što se na njih sprema, htela bi im nešto kaz'ti, ali glasa više nema. Ko bi znao misli njene, ko bi znao njene muke! Najstariji sinak priđe i ledne joj ljubi ruke. Ti poljupci daše snagu dahom mlade duše zdrave, majka diže ruku nagu ka ikoni Svetog Save. "Znaš li što bih htela reći?" to govori, ruka pada; oko staje, srce staje, ali jošte ima nada. Ima nade u prvenca, da će znati, da će hteti - "Razumem te majko draga, i držaću u pameti. U grud'ma će mojim živet' mis'o tvoja, tvoja želja, ja ću vodit' braću svoju putem ovog svetitelja. Okaljat' nam obraz neće ni sto ljudi, ni sto beda, shvatićemo, pamtićemo da smo srpske majke čeda". Ove reči zamedljaše gorki pehar zadnjeg časa: na ustima bolne majke blag se osmeh zatalasa. Kandioce zatrepeta pred ikonom Svetog Save deca stoje, cvet do cveta - venac oko mrtve glave.

Potpuno se slazem sa tobom da posle primanja ziga nema pokajanja, tim cinom ce se covek svesno odreci Hrista i nece moci reci "nisam znao". Iskreno receno pomislila da je monah Nikolaj mislio na brisanje otiska, makar i privremeno.

Za izjavu monaha Nikolaja o ringli ja sam shvatila da on govori o vremenu kad Antihrist sedne da vlada. Tada ce hriscani biti progonjeni, a posto ce se znati koji su jer ce "brat brata izdati" a jos su pritom zavedeni u sve registre, stoga ce verovatno biti potrebno ukloniti kozu sa prsta da se ne bi mogli identifikovati po otisku. nesto tako ja tumacim ovaj njegov govor.

U krilu livade, u mirnoj luci daleko od buke i sveta, milovana toplim zracima sunca, u zeleni mantil obucena, stajala je ljiljan cvet u beloj haljini leta. Tvorac je postavio tu, na dobrom mestu, gde gradsku buku nije slusala, tuga je nije uznemiravala, pesma se njena cula do neba. Mali pupoljak otvori oci, sanjiv pogled uputi, plavom nebu bez oblacka, jutarnje crveno sunce zasija, svaka zvezda je nestajala, pesma treperava svuda se cula. Orao je okolo leteo, sirokim krilima nebom nadletao i ljiljana ugledao, skrivenog u dolini: Hoces li me pratiti, upitao je primamljivim glasom? Hvala, ali necu, napustiti dolinu, ne zelim, jer Tvorac me ovde postavi, i nema tolike lepote na zemlji, koja se moze meriti, dolinom koju on oblaci. Orao odlete do planinske ruze, pa se ponovo u dolinu vrati i rece: Mali ljiljan si ti, najlepsi ovde, hajde, ja cu te na put povesti. Ne, rece ljiljan, ja ne volim kao ti, po celom svetu 319.gif. Orao se udalji i nasmesi: Jednom ces na kraju pristati, i mene ces pratiti. Osvanu dan sledeci, sunce nebom zaiskri orao sa ljiljanom razgovara o lepoti i sjaju svetskog vasara, i lepa ljiljan popusti, postade njegova. Tvorca zaboravi, otputova sa njim, ka vrhu brega, ka najvecoj visini, put je bio kratak, ali i dovoljno dug, tu, na vrhu brega, na suncevoj vrelini, mali ljiljan uvenu, i vise niko nikad, nije mogao cuti pesmu njenu. A orao se ponovo vrati ka dolini, gde rastu novi ljiljani.

http://www.youtube.com/watch?v=srqURVEUzSQ&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=PFM_0n8xT74

http://www.youtube.com/watch?v=a37bBm8pXSk

http://www.youtube.com/watch?v=Dl7iKYRMWSU&feature=related

0706_read