Поезија

[Чунга Лунга]

Кад продајемо кућу,
Како да знамо колико она вреди? У плочицама, у арматури, у греди.
У слепим зидовима где отац оседи.
Кад продајемо кућу, шта заправо у њој вреди?
Онај лежај у соби, где још видим отиснуто тело деде.
И празну трпезарију, где сви мртви седе.
И стаклено око прозора што гледа на реку.
Запамти, кад дрво руше,
тад и хлад секу.
И бели паркет на ком је моја сестра научила ход.
Ја гледам њено детињство, а ти само под.
Кад продајемо кућу,
ми продајемо и улицу,
и дајемо оглас
ко да дајемо умрлицу.

Кад продајемо кућу, како да знамо колико она вреди?
Понајмање у
плочицама
арматури,
греди.

Коста Косовац

[Биљана, два]

 

 

[Биљана, два]

Ruka se iz zemlje javila
U vazduh hitnula belutak

Gde je belutak
Na zemlju se nije vratio
Na nebo se nije popeo

Šta je s belutkom
Jesu li ga visine pojele
Je li se u pticu pretvorio

Eno belutka
Ostao je tvrdoglav u sebi
Ni na nebu ni na zemlji

Samog sebe sluša
Medju svetovima svet

San belutka-Vasko Popa

[Поет]

 

[Дуња]

Što visi kapija? 

Gde vam je ograda?

Što je crep kriv? 

Dokle je vaše? 

Ima li išta vaše? 

Što je podrum prazan? 

Što su burad suva? 

Što je paučina na ikoni? 

Što nije okrečeno? 

Gde mi je slika sa zanata? 

Gde je očeva slika iz armije? 

Gde vam je kućno drvo? 

Kad ga pre odsekoste? 

Gde vam je čuvarkuća? 

Gde je ljuljaška? 

Ko je zatrpao bunar? 

Što hleb ne pečete? 

Što se ne izuvate kada ulazite? 

Što vam miševi trče po tavanu? 

Što šurujete sa onima da im ime ne pominjem? 

Jeste li zaboravili šta su nam učinili? 

Što do kasno spavate?

Kako uopšte spavate kada ste takvi? 

Gde vam deca spavaju? 

Da l' vam deca gladna spavaju? 

Znate li rod bar do trećeg kolena? 

Znate li gde smo puške zakopali? 

Zašto se ne krstite pre večere? 

Gde je ona moja jabuka? 

Šta ste se omusili i samo ćutite? 

Odgovorite! 

 

Ali deda, ti si juče umro.

Vrati se i lezi, smeje nam se svet.

 

Veljko Lađevac

[Биљана, два]

Novica Tadić

Borba

U nekakvoj borbi za prvenstvo,
on izgubi nos i uši,
pola obraza i golo teme.

Dobi tri kape, staru košulju,
Džezvu i pokvaren mlin za kafu.

Zagna se opet, juriša,
izgubi levo oko i desno stopalo,
kažiprst i vrh jezika.

Dobi stare čizme, šuplju čuturu,
prelomljen ašov i šaku zemlje.

Eno ga tamo sedi i konta
šta će još dobiti, kad nastavi borbu.

iz knjige Tamne stvari, 2003

 

[Поет]

Odlicno ! Gospodina 2.

 

 

[Нифада]

Прича о песми

Ово је прича о песми коју нису разумели,

неталентовани читаоци,

мислили су да се песма баш њима обраћа,

и пронализили се у стиху који нису разумели,

запетљани у своје читање и интерпретације

 од песме начинише оно што она није ни сањала да може бити.

Ово је прича о песми коју нису разумели,

али је песма разумела њих.

 

 

[Биљана, два]

  

Маријана Соломко | ГУСКЕ СУ ЛЕТЕЛЕ НА СЕВЕР

 

Гуске су летеле на север у болном низу –

У сивој магли сиви низ једва обрисе шаље

Кô бисер сред перли вођа је на челу јата

До Беринговог пролаза ... Ко зна куда даље 

 

Удари ветра су груби – модрина усне руби

Кô ваздушно клатно звона та плавет све леди

Гуске – кô деца без слуха пркосе гакањем

Тој хладној партитури и безименој беди

 

Гуске су летеле на север у низу болном –

Као усамљеник с живота претешком ролом

[Биљана, два]

 

[Биљана, два]

 

[Ayla]

Zavjet

Ako mi srce ne prestigne ptice 
ako mi oči budu siromasi
ako mi ruke budu udovice
koje prisustvo ljubavi ne krasi,

i ako noću ne čeznem u snima
i ako danju ne žudim na javi
i ako venem u močvarnim dnima
i u tjesnoći duša mi boravi,

i ako ulje nalijevam u svijeću
uhodi tamnoj da pomognem djelo
i krivom ako vjerujem umijeću
i laži svoj pozamljujem čelo,

neka mi jutro na prag ne stizava
neka me zemlja iz milosti briše.
I ako živim ko jalova trava
neka me sunce i ne grije više.

Vesna Parun

 

[Поет]

@Ayla    <3

,,Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čušeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.
Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete,
Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porušenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za tebe.
Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu,
Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću!
Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.
Sve što je rečeno o budućnosti,
Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono što se govori tuđim ženama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom,
Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
I nikome ne želim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naživeo!
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muškarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u tebe,
Neka niše drveće koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica,
Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoće,
Neka se slonovi uvuku u mišje rupe!
Neka moju dušu grubo istovare na prvom đubrištu,
Neka najjači glasovi sruše sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kiše, 
Neka sve ostane čisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te više voli!”
 

[Ayla]

@Nikola Stojanovic 
Divno... ko je autor?

[Поет]

@Ayla  Genijalac , Beckovic. Oprosti, izostavio sam ga.

Hvala Bogu, te ga imamo. Cak sam i budala napamet naucio, to i jos po nesto. Nekad se pitam zbog cega. 

A nekad mi pa drago.