General Ratko Mladic

[Milan Nikolic]

@kopitar

Лепо си објаснио у каквом сте стању као римокатолици.

Треба да погледаш снимак који сам поставио па би ти било јасно у вези Ратка Младића. Тај човек је невин и нема никакве везе са злочинима над заробљеницима у Сребреници. А у Сребреници је тај злочин испројектован да би се користио за осуду Срба.

Прича о геноциду у Сребреници се најављује годинама пре самог злочина над заробљеницима. Тај човек који је сведочио против Младића је извршавао тај злочин својим рукама, онда је доносио лешеве са свих страна на то место да повећа број сребреничких жртава, а потпуно је лагао да су неке жртве одношене да би се сакрио њихов број, па је показао места других гробница погинулих муслиманских бораца у обрачуну са српским снагама. Све то су приписали геноциду који је уствари непостојећи.

А твоје називање као такозваних усташа тешко се може и коментарисати. Ви имате ту испројектовану слику о Србима као главним кривцима и ту за вас нема помоћи. Ни ваша вера није више вера која може било шта исправити. Ваша римокатоличка вера и наша православна вера су потпуно две различите вере, са потпуно различитим схватањем Бога.

Оно што треба да погледамо су чињенице. Погледај и послушај емисију да би знао о чему се ради. Те ствари не сведоче неки Срби, него главни судија који је прегласан од стране четворице намештених судија да пресуде Младићу.

[sanja84]

пре 3 часа, kopitar рече

Ako sud kaže da je kriv onda je to tako, ne bi bolje prošao ni da mu se sudilo i u Srbiji.

General Norac je u Hr dobio oko 12 do 15 godina u vrijeme kad su to bile maksimalne kazne u Hr.

Što se tiče tz. "domovinskog rata" u Hr. i drugim prostorima bivše Jug. tu maksimalnu odgovornost snosi ondašnja vlast Srbije i usporedba sa zločinima počinjenim na sve tri strane su također su na Srpskoj strani.

To su činjenice i to treba prihvatiti.

Ako se želi sa ovim manipulirati onda se ne treba čuditi što i druga strana manipulira sa činjenicama iz NDH u Hr.

Nivo objektivnosti o ovakvim stvarima  što se tiče vjernika i vjerskih portala,foruma itd je nikakva.

Vjernik ima mentalni sklop takav da misli da njegov narod i vjera ne može biti loša jer je Bog s nama, tako da general Mladić koji se "borio"za sve to ne samo da nije zločinac nego heroj i žrtva tih nečasnih drugih naroda i tz. ustaša koji su protiv nas i Boga.

Isti je takav obrazac ponašanja vjernika i na drugoj strani.

Što kažu teolozi o ovome?

Da li je ova slijepilo vjernika grijeh.

I kako je moguće da oni za koje bi se trebalo očekivati još veća objektivnost i kritičnost jer su Isusovi sljedbenici na kraju postanu daleko gori od ateista, lijevičara i dr. neznabožaca.

 

 

 

 

ne razumem se u rat, ali mislim da je bezveze.

[kopitar]

Пре сат времена, sanja84 рече

ne razumem se u rat, ali mislim da je bezveze.

Konačno nešto pametno da čujem.

Nacionalisti su nas upropastili naše živote i živote naše djece zato mi je muka više ovih vjerskih foruma i vjernika koji ma su ti isti heroji.

Da sam bar na vrijeme otišao iz ove vukoj....

 

[sanja84]

пре 2 минута, kopitar рече

Konačno nešto pametno da čujem.

Nacionalisti su nas upropastili naše živote i živote naše djece zato mi je muka više ovih vjerskih foruma i vjernika koji ma su ti isti heroji.

Da sam bar na vrijeme otišao iz ove vukoj....

 

Za onaj "naš" rat sam bila previše mlada da bih bilo šta mislila, zaključila. Samo se sećam scene...jedan kamion vojne policije na jednoj strani naselja, drugi na drugoj i jurnjava po krovovima jadnih momaka koji su pokušavali da se izvuku.

 

Sad gledam taj rat u Ukrajni. Tamo isto mobilišu decu i teraju na pogibao. Za čije babe zdravlje i koju otadžbinu oni umiru...Deca. A kao veličaju neke "naše" pse rata..mislim i Srbe i Hrvate koji su otišli tamo samo da ubijaju. Kao vampiri neki, ubice šta su....Za  drugo i ne znaju...

[Bilbija]

пре 5 часа, kopitar рече

 

Što se tiče tz. "domovinskog rata" u Hr. i drugim prostorima bivše Jug. tu maksimalnu odgovornost snosi ondašnja vlast Srbije i usporedba sa zločinima počinjenim na sve tri strane su također su na Srpskoj strani.

Ovo je lajt motiv i laz hrvatskih nacionalista, i onda jedan takav poput tebe pocinje da se porokenjava kako su nas "nacionalisti upropastili". Bajo moj, polupismeni hrvatski primitivci su nas upropastili i oni su odgovorni za sve sto se deslio a ne Srbija i Srbi.

[Вилер Текс]

пре 5 часа, kopitar рече

Što se tiče tz. "domovinskog rata" u Hr. i drugim prostorima bivše Jug. tu maksimalnu odgovornost snosi ondašnja vlast Srbije i usporedba sa zločinima počinjenim na sve tri strane su također su na Srpskoj strani.

Ову песму певај на конгресу усташке младежи.

[Вилер Текс]

Пре сат времена, sanja84 рече

Sad gledam taj rat u Ukrajni. Tamo isto mobilišu decu i teraju na pogibao. Za čije babe zdravlje i koju otadžbinu oni umiru...Deca. A kao veličaju neke "naše" pse rata..mislim i Srbe i Hrvate koji su otišli tamo samo da ubijaju. Kao vampiri neki, ubice šta su....Za  drugo i ne znaju...

Не гледаш добро. Украјинске усташе у суштини нападају на православље.

 

[sanja84]

пре 46 минута, Вилер Текс рече

Не гледаш добро. Украјинске усташе у суштини нападају на православље.

 

To je desni sektor, oni su fašisti. Ovi ostali su regularna vojska. Topovsko meso. 

[sanja84]

 

[sanja84]

пре 6 минута, sanja84 рече

To je desni sektor, oni su fašisti. Ovi ostali su regularna vojska. Topovsko meso. 

A i Ukrajinci su uglavnom pravoslavne vere, tako da pod tom borbom za pravoslavlje neće moći da se provuče ovaj sukob. Najlakše da nekog animiraš za neki glupi rat je da ga proglasi svetim. Tako  na Kosovu svi izginuše, da bi posle proradila diplomatija. Ćerka u harem bla bla... Kosovski zavet... Mačku o rep. 

[haveaniceday]

Фејсбук је угасио гомилу профила срба (мојих пријатеља) који су качили слике Ратка Младића.

Цензура која се дешава данас на интернету је срамотна, званично сам постао љубитељ лика Ратка Младића.

[Срндаћ]

пре 9 часа, kopitar рече

Ako sud kaže da je kriv onda je to tako, ne bi bolje prošao ni da mu se sudilo i u Srbiji.

Постоји једна проблематична ствар у вези оцјене Хашког суда да се у Сребреници десио геноцид. Суд је тај закључак донио у пресуди генералу Крстићу која потом представља основ за све касније пресуде у вези геноцида ( не знам да ли та пресуда представља прецедент у смислу англосаксонског права или не, јер је Хашки трибунал творевина мијешања англосаксонског и континенталног правног система са којом нисам баш упознат ), али је, макар мени, јако чудан разлог закључивања суда.

Пресуда у питању је IT-98-33-T од 02.08.2001. године у којој се, на 204. страници пресуда, у 581. пасусу наводи сљедеће:

Цитат

Since in this case primarily the Bosnian Muslim men of military age were killed, a second issue is whether this group of victims represented a sufficient part of the Bosnian Muslim group so that the intent to destroy them qualifies as an “intent to destroy the group in whole or in part” under

Article 4 of the Statute.

Invoking the work of the ILC and the Jelišić Judgement, the Prosecution interprets the expression “in whole or in part” to mean a “substantial” part in quantitative or qualitative terms. However, the Prosecution states that “it is not necessary to consider the global population of the group. The intent to destroy a multitude of persons because of their membership in a particular group constitutes genocide even if these persons constitute only part of a group either within a country or within a region or within a single community”. The Prosecution relies on, inter alia, the Akayesu Judgement which found the accused guilty of genocide for acts he committed within a single commune and the Nikolić Decision taken pursuant to Rule 61, which upheld the characterisation of genocide for acts committed within a single region of Bosnia-Herzegovina, in that case, the region of Vlasenica. The Prosecution further cites the Jelišić Judgement which declared that “international custom admitted the characterisation of genocide even when the exterminatory intent only extended to a limited geographic zone”.

The Defence contends that the term "in part" refers to the scale of the crimes actually committed, as opposed to the intent, which would have to extend to destroying the group as such, i.e. in its entirety.The Defence relies for this interpretation on the intention of the drafters of the Convention, which it contends was confirmed by the subsequent commentary of Raphael Lemkin in 1950 before the American Congress during the debates on the Convention's ratification and by the implementing legislation proposed by the United States during the Nixon and Carteradministrations.That is, any destruction, even if only partial, must have been carried out with the intent to destroy the entire group, as such.

(...)

The Trial Chamber is thus left with a margin of discretion in assessing what is destruction “in part” of the group. But it must exercise its discretionary power in a spirit consonant with the object and purpose of the Convention which is to criminalise specified conduct directed against the existence of protected groups, as such. The Trial Chamber is therefore of the opinion that the intent to destroy a group, even if only in part, means seeking to destroy a distinct part of the group as opposed to an accumulation of isolated individuals within it. Although the perpetrators of genocide need not seek to destroy the entire group protected by the Convention, they must view the part of the group they wish to destroy as a distinct entity which must be eliminated as such. A campaign resulting in the killings, in different places spread over a broad geographical area, of a finite number of members of a protected group might not thus qualify as genocide, despite the high total number of casualties, because it would not show an intent by the perpetrators to target the very existence of the group as such. Conversely, the killing of all members of the part of a group located within a small geographical area, although resulting in a lesser number of victims, would qualify as genocide if carried out with the intent to destroy the part of the group as such located in this small geographical area. Indeed, the physical destruction may target only a part of the geographically limited part of the larger group because the perpetrators of the genocide regard the intended destruction as sufficient to annihilate the group as a distinct entity in the geographic area at issue. In this regard, it is important to bear in mind the total context in which the physical destruction is carried out.

The parties have presented opposing views as to whether the killings of Bosnian Muslim men in Srebrenica were carried out with intent to destroy a substantial part of the Bosnian Muslim group. It should be recalled that the Prosecution at different times has proposed different definitions of the group in the context of the charge of genocide. In the Indictment, as in the submission of the Defence, the Prosecution referred to the group of the Bosnian Muslims, while in the final brief and arguments it defined the group as the Bosnian Muslims of Srebrenica or the Bosnian Muslims of Eastern Bosnia. The Trial Chamber has previously indicated that the protected group, under Article 4 of the Statue, should be defined as the Bosnian Muslims.

The Prosecution first argues that “causing at least 7,475 deaths of mainly Bosnian Muslim men in Srebrenica, the destruction of this part of the group, which numbered in total approximately 38,000 to 42,000 prior to the fall” constitutes a substantial part of the group not only because it targeted a numerically high number of victims, but also because the victims represented a significant part of the group. It was common knowledge that the Bosnian Muslims of Eastern Bosnia constituted a patriarchal society in which men had more education, training and provided material support to their family. The Prosecution claims that the VRS troops were fully cognisant that by killing all the military aged men, they would profoundly disrupt the bedrock social and cultural foundations of the group. The Prosecution adds that the mass executions of the military aged men must be viewed in the context of what occurred to the remainder of the Srebrenica group. The offensive against the safe area aimed to ethnically cleanse the Bosnian Muslims and progressively culminated in the murder of the Bosnian Muslim men as well as the evacuation of the women, children and elderly. In the Prosecution’s view, the end result was purposeful, as shown by the longstanding plan of Republika Sprska to eliminate the Bosnian Muslims from the area.

(...)

The Defence argues in rejoinder that, “although the desire to condemn the acts of the Bosnian Serb Army at Srebrenica in the most pejorative terms is understandably strong”, these acts do not fall under the legal definition of genocide because it was not proven that they were committed with the intent to destroy the group as an entity. First, the killing of up to 7,500 members of a group, the Bosnian Muslims, that numbers about 1,4 million people, does not evidence an intent to destroy a “substantial” part of the group. To the Defence, the 7,500 dead are not even substantial when compared to the 40,000 Bosnian Muslims of Srebrenica.The Defence also points to the fact that the VRS forces did not kill the women, children and elderly gathered at Potočari but transported them safely to Kladanj, as opposed to all other genocides in modern history, which have indiscriminately targeted men, women and children.

The Defence counters the Prosecution’s submission that the murder of all the military aged men would constitute a selective genocide, as the VRS knew that their death would inevitably result in the destruction of the Muslim community of Srebrenica as such. According to the Defence, had the VRS actually intended to destroy the Bosnian Muslim community of Srebrenica, it would have killed all the women and children, who were powerless and already under its control, rather than undertaking the time and manpower consuming task of searching out and eliminating the men of the column.

The Defence rejects the notion that the transfer of the women, children and elderly can be viewed cynically as a public relations cover-up for the planned execution of the men. First, it says the decision to transfer the women, children and elderly was taken on 11 July, i.e. before the VRS decided to kill all the military aged men. Further, the Defence points out, by the time the evacuation started, the world community was already aware of, and outraged by, the humanitarian crisis caused by the VRS in Srebrenica, and the VRS was not concerned with covering up its true intentions. The Defence also argues that the VRS would have killed the Bosnian Muslims in Žepa, a neighbouring enclave, as well, if its intent was to kill the Bosnian Muslims as a group.

Furthermore, the Defence claims that none of the military expert witnesses “could attribute the killings to any overall plan to destroy the Bosnian Muslims as a group”. To the Defence, a true genocide is almost invariably preceded by propaganda that calls for killings of the targeted group and nothing similar occurred in the present case. Inflammatory public statements made by one group against another – short of calling for killings - are common practice in any war and cannot be taken as evidence of genocidal intent.The Defence argues that, despite the unprecedented access to confidential material obtained by the Prosecution, none of the documents submitted, not even the intercepted conversations of VRS Army officers involved in the Srebrenica campaign, show an intent to destroy the Bosnian Muslims as a group. The Defence contends that the facts instead prove that the VRS forces intended to kill solely all potential fighters in order to eliminate any future military threat. The wounded men were spared. More significantly, 3,000 members of the column were let through after a general truce was concluded between the warring parties.

The Defence concludes that the killings were committed by a small group of individuals within a short period of time as a retaliation for failure to meet General Mladić’s demand of surrender to the VRS of the BiH Army units in the Srebrenica area. The Defence recognises that “the consequences of the killings of 7,500 people on those who survived are undoubtedly terrible”. However, it argues that these consequences would remain the same, regardless of the intent underlying the killings and thus “do not contribute to deciding and determining what the true intent of the killing was”.The Defence concludes that “there is no proof and evidence upon which this Trial Chamber could conclude beyond all reasonable doubt that the killings were carried out with the intent to destroy, in whole or in part, the Bosnian Muslims as an ethnic group”.

The Trial Chamber concludes from the evidence that the VRS forces sought to eliminate all of the Bosnian Muslims in Srebrenica as a community. Within a period of no more than seven days, as many as 7,000- 8,000 men of military age were systematically massacred while the remainder of the Bosnian Muslim population present at Srebrenica, some 25,000 people, were forcibly transferred to Kladanj. The Trial Chamber previously described how the VRS attempted to kill all the Bosnian Muslim men of military age, regardless of their civilian or military status; wounded men were spared only because of the presence of UNPROFOR and the portion of the column that managed to get through to government-held territory owed its survival to the fact that the VRS lacked the military resources to capture them. Granted, only the men of military age were systematically massacred, but it is significant that these massacres occurred at a time when the forcible transfer of the rest of the Bosnian Muslim population was well under way. The Bosnian Serb forces could not have failed to know, by the time they decided to kill all the men, that this selective destruction of the group would have a lasting impact upon the entire group. Their death precluded any effective attempt by the Bosnian Muslims to recapture the territory. Furthermore, the Bosnian Serb forces had to be aware of the catastrophic impact that the disappearance of two or three generations of men would have on the survival of a traditionally patriarchal society, an impact the Chamber has previously described in detail. The Bosnian Serb forces knew, by the time they decided to kill all of the military aged men, that the combination of those killings with the forcible transfer of the women, children and elderly would inevitably result in the physical disappearance of the Bosnian Muslim population at Srebrenica. Intent by the Bosnian Serb forces to target the Bosnian Muslims of Srebrenica as a group is further evidenced by their destroying homes of Bosnian Muslims in Srebrenica and Potočari and the principal mosque in Srebrenica soon after the attack.

Finally, there is a strong indication of the intent to destroy the group as such in the concealment of the bodies in mass graves, which were later dug up, the bodies mutilated and reburied in other mass graves located in even more remote areas, thereby preventing any decent burial in accord with religious and ethnic customs and causing terrible distress to the mourning survivors, many of whom have been unable to come to a closure until the death of their men is finally verified.

The strategic location of the enclave, situated between two Serb territories, may explain why the Bosnian Serb forces did not limit themselves to expelling the Bosnian Muslim population. By killing all the military aged men, the Bosnian Serb forces effectively destroyed the community of the Bosnian Muslims in Srebrenica as such and eliminated all likelihood that it could ever reestablish itself on that territory. The Chamber concludes that the intent to kill all the Bosnian Muslim men of military age in Srebrenica constitutes an intent to destroy in part the Bosnian Muslim group within the meaning of Article 4 and therefore must be qualified as a genocide.

The Trial Chamber has thus concluded that the Prosecution has proven beyond all

reasonable doubt that genocide, crimes against humanity and violations of the laws or customs of

war were perpetrated against the Bosnian Muslims, at Srebrenica, in July 1995. The Chamber now

proceeds to consider the criminal responsibility of General Krsti} for these crimes in accordance

with the provisions of Article 7 of the Statute.

Или укратко - Тужилаштво је навело, а суд се сложио, да су босански муслимани били толико назадно патријархално друштво у којем су само мушкарци били школовани и способни да зарађују, као и да су Срби знали за ту чињеницу па су циљано елиминисали само мушки дио становништва како би спријечили са једне стране даљи физички опстанак и обнављање босанских муслимана као народа у Сребреници. Суд закључује потом да је ВРС тиме "фактички елиминисала све прилике да се босански муслимани било када у будућности опет успоставе као народ на тој територији".

Проблема са овим има више:

1. Хашки суд је овом пресудом на контроверзан начин попунио правну празнину и допунио правну дефиницију геноцида у дијелу који је све до тог тренутка био споран и о којем се никада прије није одлучивало ( наиме, питање је шта у дефиницији "уништење народа у цјелини или у једном дијелу" тај израз "у једном дијелу" представља? Да ли он обухвата - а) уништење само једног дијела народа у општем смислу ( мушкарци, жене, дјеца ), или; б) подразумијева и уништење једног дијела од једног дијела народа ( само мушкарци, само жене, само дјеца )? Постављало се питање, у суштини, шта значи покушати уништити дио народа и Хаг је превагнуо да геноцид преставља и уништење и дијела од дијела народа );
2. Нетачно је да су босански муслимани били на том нивоу патријархалности. Нису живјели у Саудијској Арабији, него у социјалистичкој Југославији, а прије тога у европској Краљевини Југославији, а прије тога у Аустро-Угарској царевини. Потпуно је сулудо закључити да су они као народ затуцани попут Саудијаца од прије 50 и више ( или мање ) година   Држава је све људе запошљавала, и мушкарце и жене, јер се активно и успјешно градио социјализам у тих 50 година, сви људи су једнако еманциповани. Забога, пола запослених данас у ФБиХ је запослено на државним јаслама, и мушкарци и жене, као у Југославији што је било прије и током 90-их;
3. Попис становништва 2013. показује да Бошњаци у Сребреници и даље постоје као народ и то натполовичан и даље ( истина, смањен им је постотак са око 70 и нешта процената на нешто преко 50%, али постоје ).

Или још краће - Хаг је закључио да је покољ у Сребреници дјело геноцида јер су Бошњаци, наводно, затуцане балканске муслиманчине које и даље живе у Средњем вијеку, па су Срби знајући то побили само мушкарце јер жене су, услијед јаког патријархата, неспособне да обезбиједе саме себи егзистенцију.

Ево и пресуда у пдф-у у прилогу.

Чудни су ми и други аспекти осуде Младића, и то чак неки који иду Младићу у корист, али нисам се удубљивао у образложења за те дијелове. Неком другом приликом, када будем докон. Мада, ако је ова пресуда генералу Крстићу, на којој је у крајњој црти и заснована пресуда Младићу за геноцид, било какав индикатор - вјерујем да се свашта спорно може наћи.

Krstić - presuda.pdf

[Вилер Текс]

пре 2 часа, sanja84 рече

A i Ukrajinci su uglavnom pravoslavne vere, tako da pod tom borbom za pravoslavlje neće moći da se provuče ovaj sukob. Najlakše da nekog animiraš za neki glupi rat je da ga proglasi svetim. Tako  na Kosovu svi izginuše, da bi posle proradila diplomatija. Ćerka u harem bla bla... Kosovski zavet... Mačku o rep. 

Украјинци су православне вере па их хушкају да се одвоје од цркве, па се они приме (срећом у великој мањини) а пре тога их наложе на Мајдан, па их наложе на рат са Русима, па их пре тога наложе на унију...

Не кажем да нема топовског меса, има! Али је украјинска државна политика усташка и напада на православље.

Украјина је јако подељена земља и није занемарљив утицај усташа и унијата у политичком смислу.

Украјинци су испали глупи на Мајдану, као и ми 5.октобра 2000.

И због те испале сада иду у рат и постају топовско месо.

Да нема Косовског завета сад би ти била Фикрета84 а овај форум би се звао Шућур Алаху.

И у принципу тврдиш да би ти мудрије поступила од Светог Кнеза Лазара. И то што је теби бла бла је жртва једнака као и Косовски бој.

Као и обично јављају се генерали после битке да говоре како су мудрији од мученика и генерала.

[sanja84]

пре 17 минута, Вилер Текс рече

Да нема Косовског завета сад би ти била Фикрета84 а овај форум би се звао Шућур Алаху.

И у принципу тврдиш да би ти мудрије поступила од Светог Кнеза Лазара. И то што је теби бла бла је жртва једнака као и Косовски бој.

Као и обично јављају се генерали после битке да говоре како су мудрији од мученика и генерала.

Ne bih...samo kažem kako je postupila njegova žena kneginja Milica.

 

Цитат

И због те испале сада иду у рат и постају топовско месо.

eto, zato mi ih je i žao

[Вилер Текс]

пре 15 минута, sanja84 рече

Ne bih...samo kažem kako je postupila njegova žena kneginja Milica.

 

eto, zato mi ih je i žao

Зашто мислиш да ти не би била Фикрета а ја Ибро да нема Косовског завета?  Тај поступак кнегиње Милице је једнака жртва као и жртва косовске битке. Кнегиња Милица је такође светитељка наше Цркве.

И мени је жао али није решење причати приче о злом систему и причати како "не раду багери" и сви смо браћа и треба да свира рок. Тиме се разводњава све и меша се добро и зло па кусамо бљутаву чорбу једнакости.