Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

"Jednom kad oluja prođe, nećeš se sjećati kako si je preživio. Nećeš biti siguran ni da li je oluja zaista prošla. Ali jedna će stvar biti sigurna. Kad preživiš oluju, nećeš biti ista osoba kao prije oluje. Upravo zbog toga oluje i postoje."
Haruki Murakami

[JESSY]

"Živimo u vremenu brzine. Krećemo se, mislimo, menjamo sve brže. Danas je više nego u bilo koje doba potrebno manje vremena da nešto pronađemo, primenimo, na to se naviknemo, a onda, jednako naprasno, sve to zaboravimo i odbacimo. Da se pomirimo sa zemljom koja nije centar vasione, trebalo nam je hiljade godina, da shvatimo kako je možemo uništiti – nekoliko decenija, a da je uništimo – svega nekoliko minuta..."

Borislav Pekić

[JESSY]

Neki ljudi pobeđuju, osvajaju, ali osećaj gubitništva ih tera da se iznova dokazuju, pa tako nastavljaju sa pobedama, sve do trenutka kada, istrošeni, padnu pod noge neprijatelju. Onda tek shvate da su sve dotadašnje pobede pretvorili u životni poraz, jer nikad nisu pobedili srcem, već su, u želji da budu pobednici u očima drugih, nesvesno pobedili sebe.

Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam. Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.

Slaviša Pavlović

[JESSY]

Neka vam dani koji dolaze donesu mnogo sreće, zdravlja, i naravno smeha sa
onima koji vas vole i koje volite, smeha najviše, kao što pesnik reče, on
nam uvek nedostaje.
Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće kuće ali kraće živce,
šire puteve ali uža gledišta.
Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više ali uživamo manje, više pogodnosti ali manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja.
Više stručnjaka ali ipak više problema, više znanja u medicini ali
manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smejemo se premalo,
vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše
umorni, čitamo premalo, gledamo TV suviše.Volimo preretko i mrzimo
prečesto.
Naučili smo kako da preživljavamo ali ne i da živimo.
Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.
Stigli smo sve do meseca i natrag.
Napravili smo velike stvari ali ne i bolje stvari.
Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.
Pišemo vise
ali učimo manje. Planiramo više ali postižemo manje.
Naucili smo žuriti ali ne i čekati.
Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih
karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa.
Ovo su dani luksuznijih kuća ali uništenih domova.
Ovo su dani
brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može
odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tela, i tableta koje čine sve - da
nadomeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju.
Smejte se često, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah.

Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite.
____________________________
Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.
Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam
oduzmu dah.

George Carlin

[JESSY]

Istina o mržnji

Istina o mržnji je sazdana od sto niti. Pokušaću da ukažem bar na dvije. Postojali su i još postoje učitelji mržnje. Oni koji svoje narode uče mržnji kao što djecu uče tablici množenja. Ta proizvedena mržnja, a znaju se i sredstva, i najbrži načini njene proizvodnje, ne može se precijeniti. Jer nikad, kao danas, nisu moćnici raspolagali tolikim i toliko učinkovitim oruđima za proizvodnju mržnje. Mislim da tim oruđima, danas, svaka vlast, od svojih podanika, može napraviti šta god poželi. Gotovo je prirodno postalo da ljudi kupuju novine i gledaju TV kako bi doznali koga će danas da mrze. A sad nešto o ljudskoj prirodi. Lav Tolstoj je negdje napisao: voli se ono što se razumije. Iz tog ugla gledano, mrziti je mnogo lakše nego voljeti. Da bi nekog volio, moraš uložiti napor da ga shvatiš, da uđeš unutra, da ga pogledaš iznutra: mržnja bi, na taj način, mogla biti dokaz i izraz vječite ljudske gluposti, mentalne ograničenosti, duhovne lenjosti. Za mržnju ne samo da nije potrebno ulagati nikakav saznajni napor, ni rad mašte, nego obratno: da bi mrzio Drugog, neophodno je da o njemu ne znaš ništa. Zato su stereotipi, to jest predrasude jednih o drugima, tako pouzdani prozvođači mržnje: stereotip naređuje da obustaviš vlastito mišljenje, a laž o Drugom ti servira kao krajnju istinu o njemu. Ako se vratimo Tolstoju koji kaže da se voli što se poznaje, nema nikakve sumnje da su prozvođači mržnje rukovođeni obratnom mišlju: mrzi se ono što se ne poznaje.

Marko Vešović

[JESSY]

Ako čovek pošteno i objektivno porazmisli o življenju, doći će do zaključka da su dani samo hodanje kroz sate pune besmislenog i jednolikog posla, da su noći i spavanje obična nesvestica u kojoj i ne postojimo i da je, za svakog čoveka, jedino pravo i značajno ono vreme pred san, oni trenuci kad sanjarimo o sebi i ljudima oko nas! Kad legnete, pa u mašti počnete da listate stranice svojih želja, pa evidenciju ostvarenja, pa da zamišljate kako ćete učiniti ono što morate učiniti, kako ćete očarati osobu koja je za očaravanje, ili pljunuti svog neprijatelja i reći mu ono što se niste setili, ili usudili, da mu kažete. Tek u tim večernjim sanjarenjima čovek živi svoj pravi život. I nikada ne možete zaista upoznati čoveka, ako ne saznate šta on prevrće po glavi dok ne zaspi!

Radivoj Lola Djukić

[JESSY]

..“Pa ipak, koliko god je svetlost večeri nesumnjivo čudesna, postoji nešto sto je lepše i od večernje svetlosti, a to je upravo kad, zbog nerazumljivih igri struja, šala vetra i nastranosti neba, zbog međusobne neotesanosti izobličenih oblaka i desetina kojekavih slučajnosti, zbog prave zbirke slučajeva i besmislenosti – kada na toj neponovljivoj svetlosti kakva je večernja svetlost iznenada počne padati kiša. Sunce je, i to ono večernje, a pada kiša. To je vrhunac. I nema čoveka koji, koliko god bio skrhan bolom ili iscrpljen nemirom, pred takvom apsurdnošću odnekud ne oseti kako mu se pokreće nezaustavljiva želja za smehom. Posle se možda i ne nasmeje, stvarno, ali kada bi svet bio milostiviji uzdah, uspeo bi da se nasmeje. Jer to je kao kakav kolosalni i univerzalni geg, savršen i neodoljiv. Prosto neverovatno. Čak ni voda, ona koja ti pada na glavu sitnim kapljicama ukradenim suncu što je nisko na obzorju, ne liči na običnu vodu. Ne bi bilo čudno da, kad je čovek proba, primeti da je pošećerena. Da tako kažemo. U svakom slučaju to nije obična voda. Opšti i spektakularni izuzetak od pravila. Zezanje svake logike. Emocija. Tako da se među mnogim stvarima koje daju opravdanje ovoj inače tako smešnoj navici da živimo, svakako ističe i ova, kao jedna od najjasnijih, najčistijih: biti tu, kada na tu neponovljivu svetlost kakva je večernja, nenadano počne da pada kiša. Barem jedanput biti tu”.


Zamkovi gneva, Alessandro Baricco

[JESSY]

"Svi su putevi isti-nikud ne vode.Jedan put je samo jedan put.Ako osecas da ne bi trebalo njim da podjes,onda niposto ne smes ostati na tom putu.Postavi sebi jedno pitanje:Ima li ovaj put srca?Ako ga ima,to je dobar put,ako ga nema,ne valja.Ni jedan ni drugi nikuda ne vode ali jedan ima srca a drugi nema.Na jednom je putovanje radosno,dok god se po njemu kreces,dok god si s njim sjedinjen.Drugi put ce te naterati da proklinjes svoj zivot.Jedan ti daje snagu,drugi ti je oduzima."
 

Karlos Kastaneda

[JESSY]

Ribari u dubinama ulovili bocu. U njoj papirić, a na njemu sledećereči:
"Ljudi, spasavajte! Ovde sam. Okean me izbacio na pusto ostrvo.
Stojim na obali, očekujuci pomoć. Požurite. Ovde sam!"

– Nedostaje datum. Sigurno je već kasno. Boca je mogla dugo plutati morem – reče prvi ribar.

– Nije označeno ni mesto. Čak se ne zna ni koji je okean – reče drugi ribar.

– Nije ni previše kasno, ni previše daleko. Ovde su svuda ostrva – reče treći ribar.

Postade neprijatno. Zavlada ćutnja. To je odlika opštih istina.


"Priča", Vislava Simborska

[JESSY]

"Hteo dam da kazem da su pakao drugi ljudi.Ali ta recenica,"pakao,to su drugi"je uvek bila pogresno shvacena.Smatralo se da sam time zeleo da kazem da su nasi odnosi sa drugima uvek zatrovani,da su to uvek pakleni odnosi.Ali ja sam zeleo da kazem nesto sasvim drugo.Hteo sam da kazem da ako su odnosi sa drugima napeti,iskvareni,to onda moze da bude samo pakao.

Zasto?Zato sto su drugi ono sto je najsustinskije vazno u nama samima da bi imali samosvest.Kada mislimo o sebi,kad pokusavamo da se spoznamo,u sustini koristimo znanja koja drugi imaju o nama.I sebe procenjujemo nacinima koje drugi poseduju,koje su nam dali da sebe procenjujemo.I sta god rekao ja o sebi,uvek je misljene drugoga unutra.Sto ce reci da,ako su moji odnosi sa ljudima losi,ja sam onda u potpunoj zavisnosti u odnosu na drugo bice.I tada sam u sustini u paklu.
Ali to nikako ne treba da znaci da ne mozemo da imamo i drugacije odnose s drugima.To samo pokazuje sustinski znacaj koji drugi ljudi imaju za svakog od nas.
Druga stvar koju sam zeleo da kazem,bila je da nam ljudi nisu slicni.Tri licnosti koje su akteri komada"Iza zatvorenih vrata"ne lice na nas jer smo mi zivi a oni su mrtvi.Naravno ovde "mrtvi"ima drugu simboliku.Ono sto sam zeleo da naznacim,je da je mnogo ljudi ukotvljeno u nizu navika,ob icaja,sudova o sebi zbog kojih pate ali ni ne pokusavaju da ih promene.I ti su ljudi kao zivi mrtvaci.U smislu da ne mogu da razbiju klupko svojih briga,opsesija i navika,i da tako ostaju zrtve sudova koji su drugi doneli o njima.I iako se tako gleda,ocima drugih,vrlo je ocigledno da su kukavice ili da su losi ljudi naprimer.
Ako covek postane kukavica,nista ne menja cinjenicu da je kukavica.I zato su ljudi mrtvi,i zato,je to nacin da se kaze da je to ziva smrt kad se covek okruzi stalnom brigom o sudovima i reakcijama koje ne zeli da promeni.Tako da,u sustini,posto smo zivi,hteo sam da pokazem prinicipom apsurda,kolika je vaznost ljudske slobode,to jest vaznost promene nekih delovanja drugim delovanjima.I kakav god da je pakao u kome zivimo,mislim da smo slobodni da ga razbijemo.I ako ga ljudi ne razbiju,takodje onda slobodnom voljom u njemu ostaju,tako da se moze reci da dobrovoljno ostaju u paklu.
I vidite,dakle,da odnosi s drugima podrazumevaju slobodu,slobodu kao drugu stranu nametnute patnje,i to su tri teme koje su sustinske u pozorisnom komadu.I voleo bih da se toga setite kad cujete da neko kaze"pakao,to su drugi"

Zan Pol Sartr

[JESSY]

"Ništa nemoj shvatati licno.
Ništa što drugi čine nije zbog tebe.
Ono što drugi kažu i čine samo je projekcija njihove vlastite stvarnosti, njihovog vlastitog sna.
Kada te mišljenja i postupci drugih ne mogu dosegnuti, više nećeš biti žrtva bespotrebnih patnji."
Don Miguel Ruiz (Četiri sporazuma - knjiga mudrosti starih Tolteka)

[JESSY]

Samo jedna stvar me čudi više od gluposti s kojom većina ljudi živi svoj život: inteligencija koja se krije u toj gluposti.
Jednoličnost običnih života je, naizgled, zastrašujuća. Ručam u ovoj prostoj kafani i gledam tamo, iza pulta, figuru kuvara i ovde, pored mene, kelnera, već ostarelog, koji me služi kao što, koliko mi je poznato, već trideset godina služi u ovoj istoj kući. Kakvi su životi tih ljudi? Već četrdeset godina ona senka od čoveka provodi gotovo čitav dan u kuhinji; retko uzme poneki dan odmora; spava relativno malo; odlazi s vremena na vreme u svoj zavičaj, odakle se vraća bez kolebanja i bez žaljenja; odlaže na stranu polagano novac koji lagano pristiže, bez namere da ga troši; razboleo bi se kad bi morao zauvek da napusti svoju kuhinju i da se povuče na zemlju koju je kupio u svojoj rodnoj Galiciji; već četrdeset godina živi u Lisabonu, a nikad se nije prošetao čak ni do Rotunde, niti je bio u pozorišti, ako ne računamo onaj jedan jedini put kad je gledao predstavu u Koloseumu – klovnove u unutrašnjim ruševinama njegovog vlastitog života. Oženio se, ne znam ni kako ni zašto, ima četiri sina i jednu kćer, a osmeh koji mu zaigra na licu kad se nagne preko pulta prema stolu za kojim sedim, izražava jednu ogromnu, svečanu i samozadovoljnu sreću. Ali on je ne glumi, niti ima razloga da je glumi. Ako je oseća, to je zato što je zaista srećan.
A stari kelner koji me služi i koji upravo spušta ispred mene sigurno već milionitu kafu jednog života provedenog u spuštanju šoljica za kafu na stolove? Vodi isti život kao i kuvar – s razlikom od četiri ili pet metara, koliko iznosi rastojanje izmedju kuhinje i sale za ručavanje. Što se ostalog tiče, ima samo dvoje dece, odlazi češće u svoju Galiciju, bolje poznaje Lisabon od onog drugog, a poznaje i Porto, gde je živeo četiri godine, i podjednako je srećan.
Posmatram s užasom panoramu tih života i otkrivam, u času kad me obuzima jeza, revolt i sažaljenje prema njima, da nikakvu jezu, revolt niti sažaljenje ne osećaju upravo oni koji bi najviše imali prava da ih osećaju, odnosno njih dvojica koji takvim životima žive. To je suštinska greška književne imaginacije: pretpostavka da su drugi isto što i mi i da moraju da osećaju kao mi. Ali, srećom po čovečanstvo, svaki čovek je onaj koji jeste, a samo je geniju dato da bude još ponešto.
Uostalom, sve što je dato odgovara onome čemu je dato. Mala ulična svadja zbog koje kuvar istrčava na vrata zabavlja ga više nego što mene može da zabavi promišljanje najoriginalnije ideje, čitanje najbolje knjige, najsladji od svih zaludnih snova. A ako je život po svojoj suštini jednoličan, činjenica je da taj kuvar izbegava jednoličnost života uspešnije nego ja. I neuporedivo lakše od mene. Istina nije ni na njegovoj ni na mojoj strani, jer ona nije ni na čijoj strani, ali je zato sreća zaista na njegovoj.
Mudar je onaj ko monotono živi, jer u takvom životu i najsitniji dogadjaj ima draž čarolije. Za lovca na lavove, posle trećeg lava, lov gubi čar pustolovine. Za mog monotonog kuvara svaka ulična tuča poprima razmere jedne skromne apokalipse. Za nekoga ko nikad nije napuštao Lisabon, vožnja autobusom do Benfike predstavlja putovanje do ruba beskraja, a ako jednog dana ode i do Sintre, imaće utisak da je otputovao na Mars. Putnik koji je obišao celu zemaljsku kuglu, posle predjenih pet hiljada milja ne oseća čar novine jer nailazi samo na nove stvari; na svakom koraku nešto novo, starost večite novine, ali apstrakni pojam novine ostao je na dnu mora, posle drugog susreta s nečim novim.
Čovek, ako je obdaren istinskom mudrošću, može uživati u prizoru čitavog sveta sedeći u svojoj naslonjači, pa čak i ako ne ume da čita, pa čak i ako ni sa kim ne razgovara. Dovoljno je da upotrebi čula i dušu koja ne zna za tugu.
Mogu da zamišljam da sam sve, jer nisam ništa. Da sam nešto, ne bih mogao da zamišljam. Pomoćni knjigovodja može da sanja da je rimski imperator; Kralj Engleske to ne može, jer je Kralj Engleske lišen mogućnosti da bude, u snovima, neki drugi kralj, osim onog koji jeste. Njegova stvarnost ne dopušta mu da sanja.

Fernando Pesoa

[JESSY]

KROCITE SMIRENO KROZ BUKU I STRKU I NE POZELITE MIR, KOJI DONOSI VJECNA TISINA.
TRUDITE SE, ALI BEZ POTCINJAVANJA, DA BUDETE U DOBRIM ODNOSIMA SA SVIM LJUDIMA.
GOVORITE SVOJU ISTINU TIHO I JASNO, I SLUSAJTE STA VAM DRUGI GOVORE, JER CAK I DOSADNI I NEUKI IMAJU SVOJU PRICU.
IZBJEGAVAJTE GLASNE I AGRESIVNE OSOBE – ONE UZNEMIRAVAJU DUSU!
UPOREDJUJUCI SEBE SA DRUGIM LJUDIMA MOZETE POSTATI SUJETNI I OGORCENI, JER CE UVIJEK BITI GORIH I BOLJIH OD VAS.
UZIVAJTE U SVOJIM DOSTIGNUCIMA, KAO I U SVOJIM PLANOVIMA.
VODITE RACUNA O SVOM ZVANJU, MA KOLIKO SKROMNO BILO, JER TO JE NESTO STO STVARNO POSJEDUJETE U OVOM NEMIRNOM I PROMJENJIVOM VREMENU.
BUDITE SVOJI!
POSEBNO NE ISKAZUJTE LAZNU NAKLONOST, NITI BUDITE CINICNI U LJUBAVI.
UNATOC SVIM PREVARAMA I RAZOCARENJIMA LJUBAV UVIJEK ISPOCETKA NICE, POPUT TRAVE.
BRIZLJIVO POSTUPAJTE SA ISKUSTVOM KOJE VAM DONOSE GODINE, I DOSTOJANSTVENO IM PREDAJTE MLADOST.
RAZVIJAJTE SNAGU DUHA, DA VAS ZASTITI OD IZNENADNIH NEDACA.
NE MUCITE SEBE SUMNJAMA I NEGATIVNIM RAZMISLJANJIMA. PREVISE JE STRAHOVA RODJENO U SAMOCI I PREMORENOSTI ZIVOTOM.
ISPOD ZDRAVE DISCIPLINE BUDITE NJEZNI PREMA SEBI.
VI STE DIJETE SVEMIRA, I JEDNAKO KAO I STABLA I ZVIJEZDE I VI IMATE PRAVO BITI OVDJE.
I BEZ OBZIRA DA LI JE TO VAMA JASNO ILI NE, SVEMIR SE RAZVIJA TACNO ONAKO KAKO TREBA.
ZATO, BUDITE U MIRU BOZIJEM, MA STO ZA VAS ON BIO, I MA KAKVI BILI ZADACI U OVOJ LUDNICI, SACUVAJTE MIR U SVOJOJ DUSI.
SA SVIM SVOJIM PREVARAMA, SVOJOM ISTROSENOSCU I IZGUBLJENIM SNOVIMA, OVO JE JOS UVIJEK PREDIVAN SVIJET.
CUVAJTE SEBE, ULOZITE SVE STO IMATE I JESTE, I BUDITE SRETNI.

 

Pronadeno u crkvi Svetog Pavla u Baltimoreu 1692.g.

 

[Milica Jakovljevic]

- Život se ne sastoji od velikih stvari već od sitnica koje se nižu I sačinjavaju naš vek.Zato prvenstveno u njima treba uživati I nalaziti radost… Jer, velike stvari se dogode jedanput, dvaput ili nikad, a radovati se treba svaki dan. 

Gordana Kuić - Cvat lipe na Balkanu

[JESSY]

Do kraja mog života dva me dana nikada više neće brinuti.
Prvi dan je juče, sa svim svojim greškama i suzama, lažima i porazima. Juče je prošlo i zauvek izmaklo mojoj kontroli. Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i pretnjama, opasnostima i tajnama. Dok sunce opet ne bude izašlo, nemam udela u sutrašnjem danu, jer nije se još ni rodio.

Og Mandino