Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Sve što upravo proživljavaš samo je jedna od milion mogucih
staza kojima putuješ.Zbog toga moraš uvijek imati na umu,
da je staza samo staza; ako ti osjecaji kažu da po njoj ne
smiješ putovati, ne smiješ na toj stazi ostati ni po koju
cijenu. Da bi imao pravilnu jasnost moraš živjeti disciplinovanim
životom. Samo tada ceš znati da je svaka staza samo staza
i da nije uvreda ni za tebe ni za druge da je napustiš ako
ti tako tvoje srce nalaže. Pritom tvoja odluka da ostaneš
na stazi ili da je napustiš mora biti oslobodena od straha
ili ambicije.
Upozoravam te. Provjeri svaku stazu temeljito i promišljeno.
Provjeri toliko puta koliko misliš da je potrebno.
Ovakvo pitanje samo star covjek postavlja. Da li ova staza
ima srce? Sve staze su iste, ne vode nikuda. Ima staza koje
vode kroz grmlje, ili u grmlje. Na mom vlastitom putu mogu reci
da sam prešao duge, duge staze, a sada se nigdje ne nalazim.
Ima li ova staza srce? Ako ima staza je dobra, ako nema staza
je bez vrijednosti. Obe staze ne vode nikuda; ali jedna ima
srce druga ga nema. Jedna cini da je putovanje veselo,
dok njom putuješ, jedno si s njom. Druga ce uciniti da proklinješ
svoj život. Jedna te jaca druga slabi.
Prije nego što stupiš na bilo koju stazu postavi pitanje:
Da li ova staza ima srce?
Ako je odgovor ne, to ceš znati, i tada moraš potražiti drugu stazu.
Nevolja je u tome što niko ne postavlja takva pitanja; kad
covjek konacno utvrdi da je izabrao stazu bez srca, staza je
vec spremna da ga ubije. Na tom mjestu rijetki se ljudi zaustave
da bi promislili i napustili stazu. Staza bez srca nije nikada
prijatna. Moraš se mucno potruditi, cak, da bi uopšte njom krenuo.
S druge strane, staza sa srcem je laka; nije potrebno da se
trudiš da bi je volio.
Rekao sam ti da izbor staze sa srcem mora biti slobodan od
straha ili ambicije. Želja da se uci nije ambicija. Sudbina nas
ljudi je da želimo znati.
Staza bez srca ce se okrenuti protiv covjeka i uništiti ga.
Nije potrebno mnogo da covjek umre a tražiti smrt je traženje
nicega.
Za mene postoje samo putovanja stazama koje imaju srce,
bilo kojom stazom koja ima srce. Njima putujem i jedini vrijedni
izazov je da ih prodem citavom njihovom dužinom.
I tako putujem – i gledam, gledam bez zraka.

(Karlos Kastaneda

[Maslacak_]

"Шта је љепше од пјесме о цвијећу и звијездама?

Одмах ће свако рећи - пјесма о љубави!

Шта је љепше од сунца у ведро мајско подне?

Заљубљени ће одмах рећи - моја љубавница!

 

Ах, дивне су звијезде на поноћном небу - знам!

И сунце је дивно у ведро подне љета - знам!

Очи моје драге љепше су од сваког цвијета - знам!

А осмијех њен је љупкији и од сунца - знам!

 

Али још није испјевана најљепша пјесма -

пјесма о почетку свих почетака на свијету,

пјесма о срцу свијета, о чудесном срцу,

о срцу оне што је људи - Мајком зову!"

 

Максим Горки - Двије приче о мајци

[JESSY]

Sve moje ljubavi trajale su najviše sedam godina: kažu, telo se obnavlja svakih sedam godina.
Uvek je predivno u početku. U sredini je još lepše. A na kraju ... zavisi od toga ko se prvi zasiti.
Uvek je teško na kraju. Nikad nisam nekog volela, a da ga nisam još i "posle" volela. "Posle" ne
postoji više ona povezanost glave s telom. Tad funkcioniše samo glava... Ali ipak nešto ostaje...
nešto nalik na ožiljak. Ne u tužnom smislu te reči. Ostaje ožiljak koji nam služi na čast.
Najlepše odlikovanje...

Francoise Sagan

[Данче*]

Često čovek ima potrebu da gorčinu velikog poraza pretoči u nešto što će nadalje ličiti na sopstvenu čvrstu odluku. Tako je - jer on to želi. Slabost i nemogućnost prihvatanja gubitka - u sebi pretvara u ideju o hrabrosti na tešku odluku, u ideju o žrtvovanju. Plašeći se da se ponovo nađe u situaciji koju s početka nije imao snage da prihvati, čovek postavlja "odluku" kao štit između sebe i sveta. Onda vremenom čovek počne čvršće da stoji uz svoju "odluku", no uz sve ono drugo što je u životu odlučivao, u šta je verovao, šta ga je činilo vrednim. Počne sve više da se zatvara se u oklop "odluke". Oklop je iznutra postavljen iglama, a "odluka" je balon koji vremenom raste. Na kraju, kad tad, taj bedem se rasprsne, a čovek unakažen sopstvenim oklopom opet biva suočen s onim - pred čim je odavno zatvorio oči.

 

Ratko Petrović

[Иван Ивковић]

http://www.denver.goarch.org/liturgical/triodion/

 

Странствовати, бити на путу, далеко или близу... Заиста је странствовање благословено за ученике Христове, јер је и Бог странствовао. И сам Његов овоземаљски живот био је једно велико путовање. Најпре из горњег света на грешну земљу. Затим по брдима и долинама Галилеје, по врелим пустињама и узаврелим градовима... По помрчини људских душа... По свету који је створио, међу људима који су заборавили да су Његова деца и наследници.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/ArhimandritTihonNesvetiSveti/ArhimandritTihonNesvetiSveti48.htm

[pahulja]

Milena, Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro delo. Dobrotom najgorih evo ti nekoliko recenica, bez kojih bih umro mnogo tuzniji nego sto jesam. Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu smrt, Tebi darujem poslednju bol. Otkad sam zavoleo Tebe, cinio sam sve sto sam mogao za Tvoju i nasu ljubav. Jedino nisam mogao svoju sudbinu da promenim. Kada sam i na to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu. Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom. Moleci Te da mi poverujes, ne molim za oprostaj. Hvala ti i za patnju koja je moju srecu ucinila visom od srece. Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dusu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja. Mi smo bili srecni ljudi. Osmehni se, duso! Petar Dobrica Cosic

 bez teksta sam... clap

[Снежана]

Rekla je da ti je dala šansu, a u stvari je očekivala od tebe da vozeći se na ringišpilu - rešavaš ukrštene reči čoveka koji stoji pored. Nema veze, jer kad pogledaš šta si joj pisao, shvatiš da je poezija jedna od gorih stvari koje su mogle da ti se dogode. Kao veliko i strano tkivo po sred sopstvenog lica da gajiš. Odbojna i patetična slabost. Sledećeg trenutka uhvatiš sebe kako se pakuješ, bežiš od svog dvojnika idiota i posledica koje ostavlja za sobom... Ništa nije dovoljno daleko da nestaneš. Ni ekspedicija na Mt. Logan...

u meni stanuju svi
prvi padovi s bicikle
i svi završeci
tužnih bajki

tu su i sve
odbačene igračke
posle detinjstva

uvelo cveće
prvih i poslednjih
sastanaka

treće smene
kunjaju u meni,
i svi zaboravljeni,
otpisani i neizlečivi
bolesnici sveta,
koji upravo ovog trena,
tupo zure u olovnu
prazninu samoće na
kliničkoj tavanici

Ratko Petrović

[JESSY]

Само они људи који личе на Њега - мили су нам. Они су род наш, и бесмртност наша, и љубав наша. Душа је тих људи саткана од Његове доброте, и самилости, и љубави, и нежности, и благости, и праведности, и мудрости. Њихова је интелигенција божански мудра, божански добра, божански кротка, божански самилосна. И они личе на светле и свете анђеле. Јер велика интелигенција и велика доброта, спојене у једно, и јесте анђео.

Зато наша љубав сва хита ка Исусу свеблагом, сведобром, свемилостивом, свенежном. Он је - Бог наш, и Бесмртност наша, и Вечност наша. Његово Еванђеље је више наше него људско, јер је у нама више Његове доброте, Његове љубави, Његове нежности. . . Он, о! благословен Он у свима срцима и у свима нашим световима! Он - Господ и Бог наш! Он - наша слатка утеха у овом горком свету који пролази, и наша вечна радост у оном бесмртном свету који наилази...

 

св.Јустин (Поповић)

[JESSY]

Zamkovi gneva - Alesandro Bariko

...Neko se ujutru probudi, uradi ono što mora da uradi, a onda uveče ode na spavanje. E, tu postoje dva slučaja: ili je u miru sa samim sobom i spava, ili nije u miru sa samim sobom i ne spava. Dakle, treba stići do večeri u miru sa samim sobom. Za to postoji jedan vrlo jednostavan put: ostati čist. Čist unutra, što znači ne raditi ništa zbog čega bismo se posle stideli. Dovde je sve jednostavno. Komplikovano postaje kada taj neko primeti da želi nešto čega se stidi; ludo žudi za nečim što ne sme da se uradi, ili je grozno, ili vređa drugoga. Onda se upita: da li treba da sledi tu želju ili treba da je izbije iz glave. Čovek razmisli i na kraju odluči. Sto puta je izbije iz glave, a onda dođe dan kada je zadrži i odluči da učini ono što toliko želi; učini i, eto ti gluposti. S obzirom na to da nismo čarape već ljudi, nije nam glavni cilj da budemo čisti. Želje su najvažnije što imamo i ne možemo im se stalno podsmevati. Tako se ponekad isplati ostati budan samo da bismo sledili neku svoju želju. Napraviš glupost a onda posle platiš. Zapravo, samo to je važno: da, kada za to dođe trenutak, platiš, da i ne pomisliš da pobegneš, već da ostaneš tu, ponosno, i da platiš. Samo to je važno...

[Снежана]

Ако ћеш да је водиш у биоскоп, води је у отворени док веје. Ја бих је тако водио. Води је кад је мећава, кад се небо загрцнуло и стотину хиљада пахуља веје пред платном црнобелог филма. Пола филма би појеле пахуље на путу до платна, али нема везе, ја бих је тако водио. Ја бих је тако водио, зато вероватно и не иде са мном него са тобом.

Ратко Петровић

[JESSY]

Postoji samo jedan grijeh, samo jedan. A to je krađa. Svaki drugi grijeh neka je
vrsta krađe. Kada ubiješ čovjeka kradeš život,kradeš pravo njegove žene na muža,
otimaš njegovoj djeci oca. Kada slažeš kradeš nečije pravo na istinu. Kada varaš,
kradeš pravo na pravdu.


"Lovac na zmajeve"
Khaled Hosseini

[Milena B.]

Čovek...
Čovek ima više hrabrostri prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga,
ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da
bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam
puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili
strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su
bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek
propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena,
jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što
pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno
kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući
sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi
najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom
sebi.

Blago Cara Radovana,J.Ducic

 

 

 

Iz knjige "Jedan od onih života"

Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u
fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...

I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...

I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...

I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći
gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?

Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...

I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...



Đorđe Balašević

[JESSY]

Molitva neznanom prijatelju
Moj sasvim posebni prijatelju,zahvaljujem ti na spremnosti da me saslušaš.I samom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru koju imaš u mene.
Hvala ti,takođe,i za ovo mesto na kojem sada prebivam.I neka me nikad,ništa,ni posao,ni zabava,ma koliko časti ili zadovoljstva u sebi nosili,ne odvoje na duže vreme od ljubavi koja drži na okupu moju milu porodicu.
Pouči kako da igru života igram pošteno,odvažno,samouvereno i srčano.
Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti,a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Podari mi blagostivo srce,kao i um koji neće zazirati od putovanja,premda na mom drumu,možda,neće biti putokaza.
Omogući mi da imam smisao za humor,kao i,tu i tamo,malo slobodnog vremena koje ći provesti u dokolici.
Pomozi mi da se izborim za najviša,opravdana priznanja za zasluge,za težnje koje u sebi nosim i za prilike što ih stvaram;a opet,učini da da ne zaboravim da predusretljivo i prijateljski pružim ruku svima onima kojima su potrebni ohrabrenje i pomoć.
Daj mi snagu da se suočim sa svime što će naići,kako bih bio odvažan u opasnosti,postojan u nedaćama,umeren u gnevu i uvek pripravan za svaki obrt sreće.
Omogući mi da se osmehujem umesto da se mrgodim,da sejem ljubazne umesto grubih i gorkih reči.
Učini da budem samilostan prema čemeru drugih,da shvatim da postoje skriveni jadi u svačijem životu,ma koliko mogao izgledati da je ispunjen vedrinom.
Učini da uvek ostanem dostojanstven u svakom svom životnom preduzeću-da ne budem,neosnovano,pun sebe,ali,isto tako,da ne podležem ni još ozbiljnijoj grešci,samopotcenjivanju.
U čemeru,neka mi mi dušu čini vedrom saznanje da bez senki ne bi bilo ni sunčeve svetlosti.
U neuspehu,učini da sačuvam veru.
U uspehu,učini da ostanem smeran.
Učini da postojano odrađujem svoj deo posla,pa i preko toga,što većma mogu;i kada svoj posao privedem kraju,zaustavi me i isplati onoliko koliko misliš da zaslužujem.I omogući,na kraju,da sa ljubavlju u srcu izreknem...jedno zahvalno:Amin

Og Mandino

[JESSY]

Poznate i bliske stvari muče čoveka u samoći. Iz njih izvire dugogodišnje sećanje, a u sećanju je uvek puno bola i kajanja. Naprotiv, udaljene i retko viđene stvari ostavljaju čežnju, čežnju i slatku setu za onim što se samo željama miluje i samo uzdasima pozdravlja.
Isidora Sekulić

[Arsenija]

Paulo Koeljo me nervira.

Nije da se hvalim,ali procitala sam sve njegove knjige,i ni jedna mi se ne dopada . A posebno ne ova posledjnja.

 

Zanimljiv je Idiot,2. deo ,66.strana... Ko bi rekao da je i Dostojevski cuo za Vulina...     ... Slucajno zapamtih ove brojke ,a pasus zaboravih takodje slucajno.