Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj duševni mir.

Mnogi se uplaše kad se ona pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi svoj svet u ruševinama.Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji, i da očuvaju kuću ili bilo koju tvorevinu koja je već trula iznutra. To su čuvari preživelih stvari.
Drugi, pak, postupaju suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im ljubav rešiti sve probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što nisu očekivali, sve opustošilo.
Okrenuti leđa strasti ili joj se slepo prepustiti – koja je od te dve mogućnosti manje destruktivna? Ne znam.

Paulo Coelho

[Данче*]

 

Интересантно, видиш двоје, разговарају. О љубави. Једна страна слуша, друга се жали. Каже, једино јој љубав у животу треба. То јој је најважније, а баш то једино нема. Без љубави, каже једна страна - њен живот је безлична, равнодушна линија лаганог одумирања. Али љубави нема, па нема. Крив је овај свет. Искварио се народ. Тешка времена. Људи хоће савршенство. Све сам скот. Даш себе целог, распарчају те. Нема се пара. Проблеми на Блиском истоку. Отопљавање леда на полу. Пуко глечер на пола. Онда је ова друга страна подсети, да ипак има љубави, да воли одавно ту особу. Добар део свог живота. Међутим, ова прва остаје незадовољна и поред те чињенице. Није то та "љубав". Не. Она, ова прва, би да је воле они које она воли. То би за њу била љубав. Једино то. Тако... Те каже - љубави нема. То је евентуално - пријатељство. Нема хемије. Разговарају потом о времену. Снег ће, неће. Плаћају рачун. Одлазе на различите стране. Растају се... Више ни као пријатељи.

 

-Ратко Петровић

[JESSY]

Ceo život provedemo želeci da nešto dostignemo, sledeci snove, verujuci da cemo kad to dobijemo postati srecni. ali nije tako.
Život je u putu, ne na kraju. Nije važno koliko je lepo produhovljeno je ono cemu težimo. Poslednja stanica je smrt. Ako ne umemo da budemo srecni, da budemo bolji, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu, necemo to postici ni na kraju. Život je prepun blaga za kojim ljudi jure to su sve one stvari za koji oni veruju da ce im doneti srecu a za koje se uglavnom ispostavi da su varke i ponekad kad dostigne ono za cim je toliko žudeo, covek se zatekne samo s prazninom u rukama.


Horhe Molist – Prsten

[JESSY]

S koliko god nežnosti i mudrosti negovali taj naš odnos tananog prijateljstva,
ono nije moglo da potraje zauvek. Ono što smo imali u rukama,
bilo je kao samo produžena slepa ulica. To mi je bilo sasvim jasno.


(Haruki Murakami)

[JESSY]

Milena,
Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro delo.
Dobrotom najgorih evo ti nekoliko recenica, bez kojih bih umro mnogo tuzniji nego sto jesam.
Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu smrt, Tebi darujem poslednju
bol. Otkad sam zavoleo Tebe, cinio sam sve sto sam mogao za Tvoju i nasu ljubav. Jedino nisam mogao svoju
sudbinu da promenim. Kada sam i na to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu.
Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom. Moleci Te da mi poverujes, ne molim za oprostaj.
Hvala ti i za patnju koja je moju srecu ucinila visom od srece.
Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dusu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja.
Mi smo bili srecni ljudi. Osmehni se, duso!

Petar


Dobrica Cosic

[Снежана]

 

Ratko Petrović

[JESSY]

“Mislim sada da sloboda nije biti ni mocan ni bogat, ni omiljen ni bez obaveza, vec biti u stanju da voliš. Voleti drugoga toliko da makar i za tren zaboraviš na sebe, to znaci biti slobodan. Mistici i crkvenjaci govore o odbacivanju ovog tela i njegovih žudnji, o odbijanju da robuješ puti. Ne kažu da se kroz put (telesno) oslobadjamo. Da ce nas žudnja za drugim uzdici iz nas samih potpunije no išta božansko.
Mlak smo mi svet i naša ceznja za slobodom, ceznja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko cenili sve te ratne cinove.
Ljubav je, kažu ropstvo, a strast je demon i mnogi su se zbog ljubavi izgubili. Znam da je ovo istina, ali znam da i bez ljubavi samo pipamo kroz tunele svojih života i nikad sunca ne vidimo.”

Janet Vinterson, “Strast”

[JESSY]

Možda čovek ponekad izgubi sve što mu je drago i oseti se napušten. Sam, sasvim sam.
Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve oko sebe (čak i u sebe) i kao ptica bez gnezda tražiš utočište pod tuđim krovom.
Možda ponekad, ali jednom sigurno, isprečiće se neko pred tobom, neko preko koga ne možeš tako preći, pogledati ga preko ramena.
Jednom, sigurno, shvatićeš da nekog duboko voliš.

Hemingvej

[JESSY]

Sve bitke u zivotu sluze da nas necemu nauce - ukljucujuci i one koje gubimo. Kad porastes, shvatices da si cesto branio lazi, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti. Ako budes dobar ratnik, neces sebe optuzivati zbog toga - ali niposto ne dozvoli da se tvoje greske ponove.

Peta gora, Koeljo

[Данче*]

Koliko me je ko tražio, toliko me je i otkrio.

Koliko me otkrio, toliko me je zaslužio.

I dajem sve, tek kad ima ko da sve i ponese.

 

Ratko Petrovic

[JESSY]

LJ e r m o n t o v

"Junak Našeg Doba"

Prelazim u pameti svu svoju prošlost i nehotice se pitam: Zašto sam živeo? U kakvom sam se cilju rodio? A cilj je taj zacelo postojao, i zacelo mi je bio odredjen neki visoki zadatak, jer osećam u svojoj duši neizmernu snagu... Ali ja nisam pogodio taj zadatak, mene su zaveli mamci praznih i niskih strasti; iz ognja tih strasti iskovao sam se tvrd i hladan kao čelik, ali sam zauvek izgubio žar plemenitih težnji - najbolji cvet života. I otada koliko sam puta već igrao ulogu sekire u rukama sudbine! Kao orudje smrtne kazne padao sam na glave nesrećnih žrtava, često bez mržnje, uvek bez sažaljenja... Moja ljubav nije donela nikom sreće, zato što nisam ništa žrtvovao za one koje sam voleo. Ja sam voleo sebe radi, za svoje zadovoljstvo; zadovoljavao sam čudnovatu potrebu svog srca, žudno gutajući njihova osećanja, njihovu nežnost, njihove radosti i patnje, i nikad se nisam mogao zasititi. Kao kad čovek mučen gladju, iznemogao zaspi i vidi u snu divna jela i penušava vina: on guta s oduševljenjem vazdušaste darove uobrazilje i čini mu se da mu je lakše; ali čim se probudi, prividjenja nestaje... Ostaju udvojena glad i očajanje.
A možda ću sutra umreti!... I neće ostati na zemlji nijedno stvorenje koje bi me potpuno razumelo. Jedni me smatraju za goreg, drugi za boljeg nego što sam u stvari. Jedni će reći: bio je dobar čovek, drugi - loš. Ni jedno ni drugo neće biti istina.

[JESSY]

”Čovek koji se hvali da nikad ne menja svoje mišljenje obavezuje se da će uvek ići pravim putem. To je glupak koji veruje u nepogrešivost. Ne postoje načela, postoje samo događaji; nema ni zakona, ima samo okolnosti: viši čovek prima događaje i okolnosti da njima upravlja. Kad bi postojali stalni zakoni i utvrđena načela, narodi ih ne bi menjali kao što mi menjamo košulje. Pojedinac ne mora da bude pametniji od celog naroda.”
(BALZAK; Čiča Gorio)

”Laskanje nikad ne potiče iz velikih duša; ono je urođeno sitnim dušama kojima ide od ruke da se načine još manje da bi lakše ušle u životnu sferu ličnosti kojoj teže. Laskanje je uvek sračunato.”
(BALZAK; Evgenija Grande)

[Данче*]

Uvek ću s tobom leći kao muškarac, a probuditi se kao dečak. Uvek ću stići pre svih, iako sam pešak. Neću imati velike priče za tebe, biću velika priča. I imam i ja konačno plan, samo je sveden na jednu jedinu stvar - nasmejati te svakog dana.

 

Ratko Petrovic

[JESSY]

"Ostani Žena. Pretežak je taj teret na tvojim ledjima.
Nosi ga ponosno, jer jedina si ti za život na zemlji zaslužna.
Ostani ljubavi željna, ostani izvor sreće i strasti, ostani ponos i patnja, ostani ostvarenje snova i sklonište od bola. U
ovom svetu prevare i laži, budi jedina koja će ponosno stajati, za
pravdu se boriti, svoj porod golim rukama štititi, kao tigrica na
neprijatelje skakati, kao žena soko svoje gnezdo braniti.
Jer ti si
Žena, sestra, supruga i ljubavnica. Uteha, sklonište i oprost ,
sluškinja, vila i kraljica. Jer ti si Žena, Majka svojih sinova i kćeri.
Prokleta da svoj život poklonis njima. Budi žena i kad Tvoji ptići
rašire krila i odlete. Samo budi Žena.
U bolu i patnji svi te dozivaju i svi te se sete.."- Tomas Man

[JESSY]

Zivot je ostrvo cije su litice zelje, drvece snovi,
cvece samotinja, vrela zedj, a ono je usred mora samoce
i izdvojenosti.
Tvoj zivot je, prijatelju, ostrvo odseceno od svih ostrva
i kontinenata. Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim
obalama i koliko god ladja stiglo na tvoje obale, ti si
ipak samo ostrvo izdvojeno u svome bolu, usamljeno u radosti,
daleko u ceznji, nepoznato sa svojim tajnama i zagonetkama....

Khalil Gibran