Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[Vizantiona]

Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja.

U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.

Ono što je najlepše u iskrenoj i dubokoj ljubavi u kojoj je sve lepo,to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna naša mana ne dolazi do izraza.

Mnogo šta što je zlo u nama iščezava a ono što je dobro utrostručuje se

U ljubavi ima mnogo bola,nereda i nepravde.Ali ljubav je tako tajanstvena stvar da i to možda samo tako izgleda pred našim površnim nesavršenim sudom.

Snaga i veličina ljubavi,koju nikada dovoljno ne poznajemmožda je tolka da se i to što nama izgleda kao bol,nekad i nepravda ispravlja i poravnava negde,na nekom višem planu koji mi ne vidimo

Nije najgore što sve prolazi nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom činjenicom

Što ne boli to nije život,što ne prolazi to nije sreća.

Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali.A nije trebalo.Trebalo je živeti.

A vrhunac njegove tragedije je u tome što jeu njemu probuđena svest da istina postoji,

da je treba tražiti i sa njom stajati i padati a da je bez nje život lišen smisla i dostojanstva

Pobeći od bola.Pustiti se i pasti sopstvenom težinom,kao predmet,na usamljenu gomilu kamenja?Ili sam poći u susret bolu,protrčati kroz njega do kraja i izaći na drugu stranu,gde više ne boli?

Spasti se od njega,predajući mu se potpuno.Uništiti ga postavši jedno sa njim.

Velika,prava ljubav pokazaće svoju pravu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika,slabih ljudi,

načini stvorenja koja se ne boje ni promena,ni nesreća,ni rastanka,ni bolesti,ni života,ni smrti.

Ivo Andric

[Тавита]

MISLI

Ne volis da budes na smetnji, ne volis da te ko krivo pogleda, ne volis da ti iko ruznu rijec kaze. Kako onda mislis da zivis.

Dusa moze cesto da odrzi tijelo, ali tijelo dusu nikad; ona posrce i gubi se sama.

Ako bismo otpatili svaciju nesrecu, sta bi bilo od nas?

Najmanja je mogucnost da pogrijesim ako budem cutao.

- Sta bi ti savjetovao covjeku kome zelis dobro?
- Da se svojim misljenjem ne izdvaja medju ljudima s kojima zivi. Zato sto ce se onemoguciti prije nego sto ista ucini.
- Drugi moj savjet covjeku kome zelim dobro bio bi: ne govori uvijek ono sto mislis.

... sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covjek ne smije predati. Tesko jedok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive. Ali kad se otkines od sebe neodlucnog, kad pobijedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svijet vise nije skucen ni pun prijetnji.

Sve cemer, sirotinja, glad, nesrece... A zasto je tako? Ne znam. Mozda zato sto smo po prirodi zli, sto nas je bog obiljezio. Ili sto nas nesrece neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da cemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je ondacudo sto se uvijamo, krijemo, lazemo, mislimo samo na danasnji dan i samo na sebe, svoju srecu vidimo u tudjoj nesreci. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji.
Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja ni cistog zivota.

Cetrdeset mi je godina, ruzno doba: covjek je jos mlad da bi imao zelja a vec star da ih ostvaruje. Steta sto nemam deset godina vise pa bi me starost cuvala
od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.

Smijesno je mozda , bio sam covjek s onim od juce, i hocu da budem covjek s ovim od danas, drukcijim, mozda i suprotnim, ali me to ne buni, jer covjek je promjena, a zlo je ako ne poslusamo savjest kad se javi.

Niko nikome ne moze natovariti toliko muke na vrat koliko moze covjek sam sebi.

Nikad covjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo sto je proslo.

Nije vazno sto ne cinimo dobro, vazno je da ne cinimo zlo.

Ko oprosti, on je najveci.

Lijepo je osecanje ponosa, brani nas od kajanja.

Nekad i sad to su dva covjeka.

Ali ponekad, ne tako cesto, kad mi se zgadi laz, onda govorim istinu. Crno je, u teskom vremenu zivimo, a zivimo jadno i sramotno. Utjeha je samo sto ce oni koji budu poslije nas zivjeli, preturiti preko glave jos teza vremena, i pominjati nase dane kao srecne.

Lako ce se sporazumjeti dva covjeka koji misle.

Kud vojska prodje, trava ne nice, ali nicu djeca.

Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objasnjavati ni traziti joj razlog.

Od pamtivijeka sinovi su nerazumniji od oceva, i razuma bi tako sasvim nestalo, ali srecom, sinovi postanu razumni cim postanu ocevi.

Nemojte nikad reci da ste sreli najglupljeg covjeka; uvjek se moze desiti da ga neko pretekne!

Sve ce proci. Ali, kakva je to utjeha? Proci ce i radost, proci ce i ljubav, proci ce i zivot. Zar je nada u tome da sve prodje?

Pretvorio sam se u covjeka koji moli, a to je posljednje bice na zemlji. Ispod toga nema nista.

Zaustavice te na svakom koraku, ogadice ti svaki pokusaj, ponudiće ti bezbroj dokaza da je najbolje cutati, mirovati, gledati iz prikrajka.

Ono sto nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.

... nije tesko kad biju, tesko je kad cekas. Gledas i cekac, pa boli unaprijed.
Boli i posle, ali je to lakse.

Covjek je nepopravljiv, i najcesce laze sam sebi.

Muz koji zeli sebi dobro, poslusace ono sto mu zena kaze.

Svakome cu priznati pravo da me prevari, osim prijatelju.

Neprijateljstvo obavezuje kao i prijateljstvo.

Mesa Selimovic

[Тавита]

Ex Ponto

Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Ta mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još u bilu krvi moje. S čega‚se mudračeve oči mute i svetačke usne blijede?
Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Šta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu?
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prsto u parčad.

Ivo Andrić
(1891-1976)

[Тавита]

Ne molim Te, Gospodine, za cuda i videnja, nego za snagu u svakodnevnom životu.Nauci me umijecu malih koraka. Ucini me sigurnim u razdvajanju vremena.Obdari me osjetljivošcu da odredim što je veoma važno,a što manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i mjeru,da kroz život ne klizim, vec da razumno odredujem dnevni raspored,da primjetim svjetlost i vrhunce, da s vremenom na vrijeme nadem vremena za ljepotu, umjetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i buducnosti ne vode daleko.Pomozi mi da dobro djelujem neposredno,da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sacuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteci.Obdari me trijeznom spoznajom da su teškoce,neuspjesi i udarci stalni pratioci života- uz koje rastemo i zrijemo.
Podsjeti me da srce cesto zamucuje razum.U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reci istinu.
Uvijek cu Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reci sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najljepšem, najzahtjevnijem i najosjetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku,na pravu adresu uputim paketic dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene covjeka koji ce brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, vec ono što mi treba.
Nauci me umijecu malih koraka.

Antoine de Saint-Exupéry (Umijece malih koraka)

[Тавита]

"Pocinjem ovu svoju pricu, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jaca od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da ce se naci neko rješenje kad bude racun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što ceka kao izazov. Ne znam šta ce biti zabilježeno, ali ce u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više nece gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako cu moci da vidim sebe kakav postajem, to cudo koje ne poznajem, a cini mi se da je cudo što uvijek nisam bio ono što sam sad. Svjestan sam da pišem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja što mi predstoji, zbog sudenja koje otpocinjem, a sve sam ja na tom sudenju, i sudija i svjedok i tuženi. Sve cu biti pošteno koliko mogu, koliko iko može, jer pocinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se medu sobom. "

Dervis i Smrt - Selimovic

[Тавита]

....Tesi se - rece moj otac smeseci se.
Ti imas osnova za vrlo dobrog supruga. Razborite zene opazaju to brzo. Samo, nekoj sasvim sirotoj ne smes verovati. Mogla bi gledati na tvoj novac. A ako ne nadjes onu koju zamisljas i koju bi rado voleo, ni onda jos nije sve izgubljeno. Ljubav izmedju mladih ljudi i ljubav u dugom braku, nije ista stvar. U mladosti svako misli na sebe i brine o sebi. Ali kad se vec jednom svije dom, tada treba voditi druge brige. I meni se isto to desilo. To svakako treba da znas. Ja sam bio veoma zaljubljen u tvoju majku i nas brak je nastao iz prave ljubavi. No to je trajalo samo godinu-dve dana. Tada je zaljubljenost prestala i uskoro od nje nije vise bilo traga, pa smo mi tako bili tu, neznajuci sta da jedno sa drugim pocnemo. Upravo u taj cas dodjose deca, tvoj stariji brat i sestra, koji su rano pomrli, te smo tako morali da se staramo za njih. Usled toga poceli smo da manje iziskujemo jedno od drugoga. Otudjenost je iscezla i ljubav se odjednom pojavila ponovo, naravno ne ona stara, nego sasvim drugcija. I ona se od toga doba odrzala; nije joj trebalo mnogo zakrpa - evo vec vise od trideset godina. Svi brakovi iz ljubavi ne prolaze tako dobro, stavise, jedva samo poneki....

H.Hese "GERTRUDA"

[Тавита]

"Između sopstvenog bića i drugih ljudi, između vizionara i psihopate, između ljubavnika i ljubavi, između podzemnog sveta i podzemnog sveta, pada Senka.

    Prolazi vreme, U svojim snovima Ormus i dalje plovi na Gajomartovom tragu kroz Las Vegas podzemnog sveta, ali isto tako često, a možda još češće, stoji naspram sopstevnog bića na ulici nikad viđenog ali poznatog grada, slušajući šta mu govori sopstveni lik iz sna. Još je mlad.
   
  Svet nije ni cikličan, ni večan, ni stalan, već neprestano prelazi iz jednog oblika u drugi u nepovratnoj promeni, kojo možemo dati svoj dooprinos.

    Nastavi da živiš, izdrži, jer zemlja rađa čuda. I kad ti proguta srce, čuda se i dalje događaju. Skineš kapu i sve ti je oprošteno, Od tebe se očekuje samo da pomno pratiš događaje oko sebe.

    Tvoje pesme su planete. Boravi na njima, ali se ne zadržavaj. Gubiš ono o čemu pišeš. Pevanje te drži na krilima pesme.

    Pevaj protiv smrti. Zauzdaj gradsku divljinu.

    Jedina sloboda jeste sloboda nepristajanja. Sloboda održavanja je opasna.

    Život je negde drugde. Preskoči granice. Odleti."

Salman Rušdi - Tlo pod njenim nogama

[marija]

"Bez obzira koliko smo sposobni ili dostojni, nikada nećemo dopreti do boljeg života dok ga ne zamislimo i dozvolimo sebi da ga imamo."

"Loše stvari, nisu najgore stvari koje nam se mogu desiti. Najgora stvar koja nam se može dogoditi je Ništa!"

"Osećamo se najbespomoćnije kada smo napravili odluku ne odlučivši ništa, kada sami ne krojimo svoje živote."

"Treba sami da sledimo svoju stazu, da sledimo sopstveno a ne tudje osećanje ispravnog."

Ričard Bah "Jedno"

[marija]

Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.

Alber Kami

[marija]

"Da! Ja sam dobro razumeo vaš SISTEM! Dali ste im bol, glad i odvojenost da zaokupite njihovu pobunu. Iscrpljujete ih, ispijate njihove snage i proždirete njihovo vreme da ne bi imale ni snage ni vremena za gnev! Oni tapkaju, budite zadovoljni... Ali ja, koji sam porobljen kao i oni, ponižen s njima, ja vam ipak objavljujem da ste ništa. (Ona se smeje) Ne smejte se! Ne smejte se, budalo...Kažem vam, izgubljeni ste.Već ste pobedjeni, u krilu vaših najznačajnijih pobeda, zato što postoji u čoveku - gledajte mene - neka sila koju vi nećete ukrotiti, neka bistra ludist, delo straha i smelosti, neznana i zauvek pobednička. To je snaga koja će se dići i onda ćete znati da je vaša slava bila od dima."

Alber Kami "Pravednici"

[zlata]

Naučio sam...
Najbolji školski čas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.
Naučio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naučio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan... ", onda je moj dan sasvim drugačiji.
Naučio sam...
Da je najmirniji osećaj na svetu, kada ti dete zaspi u naručju.

Naučio sam...
Da je važnije biti ljubazan nego biti u pravu.
Naučio sam...
Da nikada od deteta ne smeš odbiti 0110_hahaha.
Naučio sam...
Da uvek možeš za nekoga moliti, ukoliko sam nema snage da može sebi pomoći na drugi način.
Naučio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život od tebe zahteva, uvek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.
Naučio sam...
Da je ponekad sve što je nekome potrebno, nečija ruka za držanje i srce za razumevanje.
Naučio sam...
Da je život kao rolna toaletnog papira. Što je bliže kraju brže ide.
Naučio sam...
Da trebamo da budemo zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo. Da se novcem ne mogu kupiti čast i stalež..
Naučio sam...
Da mali svakodnevni dogadjaji čine zivot spektakularnim.
Naučio sam...
Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa neko ko želi da je cenjen i voljen.
Naučio sam...
Da Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?
Naučio sam...
Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.
Naučio sam...
Kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vredjati.
Naučio sam...
Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam...
Najlakši način da kao ličnost rastem, da se okružim ljudima koji su pametniji od mene.
Naučio sam...
Da svako koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam...
Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam...
Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.
Naučio sam...
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.
Naučio sam...
Kada naučis da živiš u luci gorčine, sreća će se uvek sidriti negde drugde.
Naučio sam...
Da bih voleo da sam svom dedi, pre nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.
Naučio sam...
Da treba podeliti reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
Naučio sam...
Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
Naučio sam...
Da ne mogu da biram kako ću da se osećam, ali da mogu odlučim šta ću da uradim sa tim.
Naučio sam...
Da, kad ti jednom novorodjeno unuče uhvati mali prst svojom šačicom, ti si zarobljen doživotno.
Naučio sam...
Da svi žele da žive na planini, ali da se sva sreća i rast dogadjaju dok se penješ.
Naučio sam...
Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.
Naučio sam...
Što imam manje vremena, više stvari mogu napraviti.
Naučio sam...
Ujed psa neće proći ako psa ubiješ.

anonimni autor

[Tanja]

U jednom periodu mog zivota njegovi stihovi bili su mi jedini drugovi. Jedna od mojih najboljih drugara:

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,

a bio sam ti drag,

onda će u tebi

odjednom nešto posiveti.

Na trepavici magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad

mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam

evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba

lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.

I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme

:cheesy2: visoko...

Visoko.

Zar misliš da moja ruka,

koleno,

ili glava

može da bude sutra

koren breze

il' trava?

Ako ti jave: umro sam,

ne veruj

to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nešto

kao lepršav trag.

I zato: ne budi tužan.

Toliko mi je stalo

da ostanem u tebi

budalast i čudno drag.

Noću,

kad gledaš u nebo,

i ti namigni meni.

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim

kad vidiš neku kometu

da nebo zarumeni,

upamti: to ja još uvek

šašav letim, i živim.

Miroslav Antic

[Никола Ђоловић]

"Живот, грех, ред, закони, границе, све су то тако мутни појмови за мене. Ја томе нисам крив. И био, какав био, ја знам да ћу умрети са уморним, али светлим осмехом, мада ми је нејасно све шта сам учинио и преживео..."

М. Црњански

[minana78]

Evo i mog malog doprinosa ovako lepoj i korisnoj temi  0442_feel

"Isto kao sto se mati raduje kad prvi put primeti da joj se dete osmehne,

isto tako mora da se i Bog obraduje svaki put kad ugleda da mu se gresnik

od sveg srca moli"

                                  -F.M.Dostojevski-

"Znaj meru, znaj vreme, nauci se tome"

                                    -F.M.Dostojevski-

"Znajte da nema niceg viseg i jaceg, i zdravijeg, i korisnijeg za buduci zivot

nego kakva lepa uspomena, a narocito kad je ponesena jos iz detinjstva, iz roditeljske kuce...

Jedna tako divna, sveta uspomena, ocuvana iz detinjstva, mozda je bas

najbolje vaspitanje.

Ako covek ponese mnogo takvih uspomena sa sobom u zivot,

onda je taj covek spasen za ceo zivot.

A ako makar i samo jedna lepa uspomena ostane u nasem srcu, i to nam nekad

moze posluziti kao spas"             

                                -F.M.Dostojevski-   

[w.a.mozart]

“TI SI ZAMISLJALA DA JE ON NESTO STO NIJE BIO.TAKVA JE ZENA.ONA MISLI DA ZNA STA JE DOBRO ZA COVEKA I ONA CE SE POSTARATI DA ON DO TOGA DODJE; NISTA SE NJE NE TICE AKO ON PRI TOM UMIRE OD GLADI.COVEK CE UZALUD DA VAPIJE ZA ONIM STO MU JE POTREBNO;GLAVNO JE DA GA ONA IMA ZA SEBE I DA MU DAJE ONO STO ONA SMATRA DA JE DOBRO ZA NJEGA. ’’

lorens,sinovi i ljubavnici