Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[w.a.mozart]

“POGLEDAO JE OKO SEBE.DOBAR DEO LJUDI KOJE JE POZNAVAO BILI SU SLIČNI NJEMU,SPUTANI SVOJOM NEVINOŠĆU,KOJE NISU MOGLI DA SE OSLOBODE.BILI SU TOLIKO OSETLJIVI PREMA ŽENAMA DA BI IH SE RADIJE ZAUVEK LIŠILI NEGO DA IM NANESU NEKI BOL ILI NEPRAVDU.KAO SINOVI MAJKI ČIJI SU MUŽEVI NA GRUB NAČIN POVREDILI NJIHOVU ŽENSKU UZVIŠENOST ONI SU BILI ISUVIŠE BOJAŽLJIVI I STIDLJIVI.LAKŠE IM JE BILO DA SE ŽRTVUJU NEGO DA SE IZLAŽU UKORU JEDNE ŽENE , JER SU U SVAKOJ ŽENI VIDELI SVOJU MAJKU I BILI POTPUNO PROŽETI OSEĆANJIMA PREMA MAJCI.VIŠE SU VOLELI DA PODNOSE NEZGODE CELIBATA NEGO LI DA IZLOŽE OPASNOSTI DRUGU OSOBU. “

OPET D.H.LORENS , ISTA KNJIGA

[w.a.mozart]

izvinjavam se za velika slova,tako sam već imao kucano

[marija]

izvinjavam se za velika slova,tako sam već imao kucano

ša se dereš po netu https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused' />

[marija]

Ukratko, šta vrijedi imati mnogo i biti nešto, kad čovjek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u riječima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva bijeda prati čovjeka u stopu, a taj ljepši bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.

Ivo Andrić

[marija]

Svi mi iskorišćavamo jedni druge i to nazivamo ljubavlju. Nemogućnost da se međusobno iskorišćavamo nazivamo-mržnjom.

Vilijams

[marija]

Nisu oni koje nazivamo pokojnicima tako mrtvi kao što se to obično misli. Isto kao što ni oni koji sebe smatraju živima nisu onako ni onoliko živi koliko bi hteli da izgledaju i kako sami sebe vide.

Ivo Andrić

[w.a.mozart]

ne mogu a da ne primetim da su ti komentari uglavnom kritike društva i ljudi....kaj ne  confused

selimović

[marija]

ne mogu a da ne primetim da su ti komentari uglavnom kritike društva i ljudi....kaj ne  confused

kritika...ili poziv za samospoznaju...svako vidi ono što hoće https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='womens' />

p.s šta ću kad s esvi bave drugima pa im ne ostaje vremena da s ebave sobom 1405_love

[After forever]

"Не смем да се бојим.

Страх сатире ум.

Страх је мала смрт која доноси потпуно брисање.

Спремно ћу се суочити са стархом. Допустићу му да прође преко мене и кроз мене.

А када буде минуо, управићу своје унутрашње око да му осмотрим трагове које је оставио.

Али тамо куда је страх прострујао неће остати ничега.

Остаћу само ја."

Френк Херберт - Дина, пешчана планета

[marija]

"Не смем да се бојим.

Страх сатире ум.

Страх је мала смрт која доноси потпуно брисање.

Спремно ћу се суочити са стархом. Допустићу му да прође преко мене и кроз мене.

А када буде минуо, управићу своје унутрашње око да му осмотрим трагове које је оставио.

Али тамо куда је страх прострујао неће остати ничега.

Остаћу само ја."

Френк Херберт - Дина, пешчана планета

bene geserit, ako se ne varam  :smiley:

[After forever]

"Не смем да се бојим.

Страх сатире ум.

Страх је мала смрт која доноси потпуно брисање.

Спремно ћу се суочити са стархом. Допустићу му да прође преко мене и кроз мене.

А када буде минуо, управићу своје унутрашње око да му осмотрим трагове које је оставио.

Али тамо куда је страх прострујао неће остати ничега.

Остаћу само ја."

Френк Херберт - Дина, пешчана планета

bene geserit, ako se ne varam  :smiley:

Не вараш се  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/1406_love.gif

"Литанија против страха из обреда упражњаваног међу Бене Гесеритама"

confused

[marija]

Ako verujete u određene reči, vi verujete u njihove skrivene sadržine. Kada verujete da je

nešto ispravno ili pogrešno, istinito ili lažno, vi verujete u pretpostavke u rečima koje

izražavaju te sadržine. Takve pretpostavke su obično pune rupa, ali ostaju najdragocenije

za ubeđenog

Arakis Frenka Herberta

dada

[marija]

"Bez obzira koliko smo sposobni ili dostojni, nikada nećemo dopreti do boljeg života dok ga ne zamislimo i dozvolimo sebi da ga imamo."

"Loše stvari, nisu najgore stvari koje nam se mogu desiti. Najgora stvar koja nam se može dogoditi je Ništa!"

"Osećamo se najbespomoćnije kada smo napravili odluku ne odlučivši ništa, kada sami ne krojimo svoje živote."

"Treba sami da sledimo svoju stazu, da sledimo sopstveno a ne tudje osećanje ispravnog."

Ričard Bah "Jedno"

[marija]

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S

Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.

Ponoć je. Dovidjenja.

Branko

Bjankinijeva 11

Zagreb

Branko Miljković - pismo prijatelju

[marija]

Halil Džubran