Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[marija]

ПОИМАМ И СХВАТАМ НЕВИДЉИВУ ЛОГИКУ СВИХ ДОГАЂАЈА У ЉУДСКОМ ЖИВОТУ.НЕ РЕЧИМА И НЕ МИСЛИМА,НЕГО СВОМ ДУБИНОМ ЦЕЛОГ БИЋА ОСЕЋАМ ДИВНУ,НЕУМОЉИВУ РАВНОТЕЖУ КОЈА ВЛАДА У СВИМ НАШИМ ОДНОСИМА.СТРАДАЊЕ И ГРЕХ СЕ УПОТПУЊУЈУ КАО КАЛУП И ЊЕГОВ ОДЛИВАК.ЖИВОТ НАМ ВРАЋА ОНО ШТО ДРУГИМА ДАЈЕМО...

МИ НИСМО АТОМИ ПРАШИНЕ КОЈА СЕ У ОБЛАЦИМА БЕЗ ЦИЉА ДИЖЕ И ЛЕТИ НАД ДРУМОВИМА,НЕГО СИЋУШНИ ДЕЛОВИ БЕСКОНАЧНОГ МОЗАИКА,У КОМЕ САМ НАШАО МЕСТО И СТОЈИМ ПОБОЖНО КАО У ХРАМУ...

СЛАВА ТИ БОЖЕ,ЗА МУКУ ДАНА И МИР НОЋИ,ЗА КРАТКИ ЖИВОТ И ВЕЛИКУ ЗАГОНЕТНУ СМРТ.НЕКА СУ БЛАГОСЛОВЕНЕ ОДЛУКЕ ТВОЈЕ ПО КОЈИМА ДОЛАЗИМО НА СВЕТ,АЛИ ТЕШКО ЈЕ БИТИ ЧОВЕК, ГОСПОДЕ...

У БОГУ ЈЕ СВРШЕТАК МИСЛИ,КОЈА НАМ СЕ ГУБИ У ОЧАЈАН БЕСКРАЈ...

Иво Андрић

[marija]

"Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako, ne može živeti bez opraštanja. Svi su mi ljudi i te kako potrebni. Svi, od one starice koja me je primila na ruke kad sam došao na svet, pa do onog nepoznatog prolaznika koji će, kad mene budu nosili na neko groblje neki ljudi, skinuti kapu i prekrstiti se i zaželeti mi večni mir i laku zemlju."

Ivo Andrić

[marija]

Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.

Meša Selimović

[Тавита]

Živimo ! Da, gospodine, ali kako? Kao da smo na velikoj santi leda koja, sivim okeanom pod bezimenim nebom, plovi sve brže u nepoznatom pravcu, i sa svakim danom biva sve uža i tanja.

Ivo Andrić, "Znakovi pored puta"

[Тавита]

"Niko nije znao i niko nije ni pitao kad se ta zena odmara, kad spava i jede i kad nalazi vremena da se obuce i dotera. Jer, ona je uvek bila tu, svakome na raspolaganju, sa svima ljubazna, jednaka i jednako smela i otresita. Stasita, puna, zgasitobele koze, crne kose i zarkih ociju....sa svima njima je ona razgovarala smelo, slatko, duhovito, ostro, laskavo, umirujuce...."

"Zaborav sve leci a pesma je najlepsi nacin zaborava, jer u pesmi se covek seca samo onoga sto voli.. Zivot je neprestano cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto kao na Drini cuprija."

Na Drini cuprija- Ivo Andric

[Тавита]

"Zene, ja ne znam kome ste vi bile blaga 0110_hahaha jutarnja, ali u nas zivot ulazite kao pljusak noseni vihorima. Preko vasih bijelih telesa pjeni se bucno zivot nas, zustavlja se u virove i pada strmoglavce."

" I sve sto pogledam sve je pjesma i cega god se taknem sve je bol. "

Ex ponto- Ivo Andric

[Тавита]

"I dok mu se, u dusi, kao u beskrajnom krugu, jednako ponavljahu misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusiju, nad kojom se u ocajanju, iznemoglao, posle toliko meseci tumaranja i patnje bio nadneo, dotle mu je zaspalom prvi put opet kod kuce, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadasnje mladosti. Ono ga je odrzavalo ocajnog, zamuklog, suludog vec od patnje i tuge, medju tim barustinama i vodama, sto se isparavahu nad zemljom, koju je od miloste zvao Novom Srbijom. Crna sto ju i u njegovoj starosti sacuvalo u sebi moc da proklija i nadnese nova bica nad vremena i nebesa, koja ce se ogledati u vodama sto se slivaju i sastaju, tu ispod Turske i Nemacke, ogledati i nadnositi kao mostovi."

Seobe - Milos Crnjanski

[Тавита]

"Moje srce, ptica divljine, nasla je svoje nebo u tvojim ocima. One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njihovo osamno bespuce. Pusti me samo da delim njihove oblake, da shirim krila u sjaju njegovoga sunca."

Gradinar - Rabindranat Tagore

[Тавита]

BOSNA

Mi nismo niciji. Uvijek smo na nekoj medji, uvijek neciji miraz. Stoljecima mi se trazimo i prepoznajemo, uskoro necemo znati ko smo. Zivimo na razmedju svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu.

Otrgnuti smo, a neprihvaceni. Ko rukavac sto ga je bujica odvojila od majke pa nema vise ni toka, ni usca, suvise malen da bude jezero, suvise velik da ga zemlja upije.

Drugi nam cine cast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo.

Mame nas kad smo potrebni, a odbacuju kad odsluzimo.

Nesreca je sto smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i necemo iz nje, a sve se placa pa i ova ljubav.

Svako misli da ce nadmudriti sve ostale i u tome je nasa nesreca. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamrseniji ljudi na svijetu, ni s kim se istorija nije tako posalila kao sa Bosnom. Juce smo bili ono sto danas zelimo da zaboravimo, a nismo postali ni nesto drugo. S nejasnim osjecajem stida zbog krivice i otpadnistva, necemo da gledamo unazad, a nemamo kad da gledamo unaprijed.

Nesreca je sto smo zavoljeli tu svoju mrtvaju, pa necemo iz nje, a sve se placa, pa i ta ljubav. Zar smo mi slucajno tako pretjerano mehki i surovi, raznjezeni i tvrdi.

Zar se slucajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodredjenosti, zasto?

Zato sto nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znaci da smo posteni. A kad smo posteni, svaka cast nasoj ludosti.

Mesa Selimovic

[Тавита]

0442_feel 8084.gif 8084.gif klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

[Тавита]

Sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog, kad pobijediš svoju malodušnost,otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svijet više nije skučen ni pun prijetnji....

Mesa Selimovic

[Тавита]

ANDRIC - ZNAKOVI PORED PUTA

...

Izmedju bojazni da ce se nesto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.

Ono sto moze i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti.

Velika, prava ljubav pokazace svoju punu snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, nacini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreca, ni bolesti, ni zivota ni smrti.

Sto ne boli - to nije zivot, sto ne prolazi - to nije sreca.

Sapucu da ne bi vikali jedan na drugoga, jer ne umeju da razgovaraju.

Svetiti se zivotu - zaboravom.

I tuga je jedna vrsta odbrane.

Zato sto mogu, i sto se usudjuju da o svacemu svasta kazu, oni misle da sve znaju.

Cuvajte se onog koji zivi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji cesto, pred vece, donosi brza resenja zbog kojih se, te iste noci, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinocnih lakomislenih odluka.

Kao dva nejednaka kamena osecam u utrobi strah od minulog dana i neizvesnost sutrasnjeg.

...

[Тавита]

Nikada se ne suocavaj sa nevoljom polovicno.Nervoza je rdja zivota;kada dodas sutrasnji teret na danasnji,njihova tezina postaje nepodnosljiva.Izbegavaj klupu za oplakivanje i zahvaljuj se,umesto toga,za svoje poraze.Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni.Uvek uci od drugih.Onaj koji uci od sebe ima budalu za nastavnika.Budi oprezan.Ne preopterecuj svoju savest.Upravljaj svojim zivotom kao da ga provodis u areni punoj glodara.

Izbegavaj preterivanje.Ako primetis nesto u sebi sto te ispunjava ponosom,pogledaj bolje i naci ces vise nego sto je potrebno da se postidis.Budi mudar.Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki,jer nema jednakosti u prirodi,pa ipak,nijedan covek nije rodjen sa kojim nije rodjeno i njegovo stvaralastvo.Radi svakog dana kao da ti je prvi,ali ipak nezno postupaj sa zivotima koje dodirujes,kao da ce se svi zavrsiti u ponoc.

Voli svakog,cak i one koji te odbijaju,jer mrznja je luksuz koji ne mozes sebi da priustis.

Potrazi one kojima je potrebna pomoc.Nauci da onaj koji pruza iz jedne ruke,uvek dobija u obe.

Budi dobrog raspolozenja.Iznad svega,zapamti da je vrlo malo potrebno da bi se stvorio kafica zivot.Pogledaj gore.Pruzi ruke.Prosto ostani veran Bogu i putuj tiho svojim putem ka vecnosti sa milosrdjem i osmehom.Kada odes,svi ce reci da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji si zatekao.

Odlomak iz knjige "Akabarov dar",od autora Og Mondinoa.

[Тавита]

...poceo sam da razmisljam o onome sto niko nije domislio do kraja, a sto niko, kad sazri, ne ispusta iz misli: sta je to s nama i sa zivotom, u kakve se to konce splicemo, u sta upadamo svojom voljom, u sta nevoljom, sta od nas zavisi, i sta mozemo sa sobom. Nisam vjest razmisljanju, vise volim zivot nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se vecina stvari desava mimo nas, bez nase odluke. Slucajnost odlucuje o mome zivotnome putu i o mojoj sudbini, i najcesce bivam doveden pred gotov cin, upadam u jedan od mogucih tokova, u drugi ce me ubaciti samo druga slucajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim cu proci, jer ne vjerujem u neki narocit red ovoga svijeta. Ne odlucujemo, vec se zaticemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas samo ta prilika ceka, jedina koja nas moze sacekati u toku mijesanja. Ne mozes je zaobici, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padnes. Pa plivas, ili potones. (Dervis i smrt)

Mesa Selimovic

[Guest Izida]

"Jedina nagrada za vrlinu je vrlina, jedini način da imate prijatelja jeste da budete prijatelj". (Ralf Valdo Emerson)