Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[marija]

Izbegavanje

Ne želis da sadiš cveće
Kažeš:
"Neću da ga gledam
kako lagano vene"
Da
Baš zato što izbegavaš svršetak
Izbeći ćeš i svaki početak

Gu Čeng

[marija]

Enciklopedija mrtvih

Simon čudotvorac

... A sad me pusti da skupim svoju snagu, da saberem svoje misli u jednu žižu, da pomislim svom silinom na užas zemaljskog življenja, na nesavršenstvo sveta, na mirijade života što se razdiru, na zveri što se međusobno kolju, na zmiju koja peči lane što preživa u hladu, na vukove koji razdiru jagnjad, na bogomoljke što ubijaju svoje mužjake, na pčele što umiru posle uboda, na bol majki koje nas rađaju, na slepe mačiće što ih deca bacaju u reku, na užas riba u utrobi ulješure, na užas ulješure kad se nasuče na obalu, na tugu slona koji mre od starosti, na kratkotrajnu radost leptira, na varljivu lepotu cveta, na kratkotrajnu varku ljubavnog zagrljaja, na užas prolivenog semena, na nemoć ostarelog tigra, na trulež zuba u ustima, na mirijade mrtvog lišća što se taloži u šumama, na strah tek izleglog ptića koje majka istiskuje iz gnezda, na paklene muke gliste koja se prži na suncu kao na živoj vatri, na bol ljubavnog rastanka, na užas gubavaca, na strašnu metamorfozu ženskih sisa, na rane, na bol slepaca...

[Тавита]

Bože, ja te ne molim

da me oslobodiš

od životnih patnji,

nego te molim

da me u patnjama ne napustiš.

R. Tagore

Plod niče iz sjemena a djela iz misli.

L. N. Tolstoj

Oci i učitelji, pitam sebe:

"Šta je pakao?"

Mislim: "Patnja što čovek

ne može više voleti."

- Dostojevski

..tajna covecjeg zivota nije u tome da samo zivi, vec u tome zasto zivi.

-Dostojevski

[Тавита]

U našim najdubljim duševnim mukama naši roditelji nam malo mogu pomoći; malo ili ništa.

Ivo Andrić

Kad reč pođe jednom, ona se više ne zaustavlja, nego ide dalje i uz put raste i menja se.

Ivo Andrić

"Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: Trebam te jer te volim."

Erich Fromm

[Тавита]

Ustala je uzdahnuvši,umorna od njegovih pakosnih riječi, i sagla se da pokupi pjeskovitu zemlju i leš dragog cvijeta nemoćno ispružen na vreloj ploči kaldrme.

Ipak mu je žao: sagnuo se da pomogne.

-Bilo je slučajno,nisam htio.

-Ne mari.

-Donije'ću drugu saksiju.

-Ti si mali zločasti dječak.Sad se kaješ.

Eto,sve je pokvarila.Uvijek sve pokvari svojim nemogućim načinom,svojom šiparičkom infantilnošću,strašnom u bezubim ustima.Zašto ne ćuti,zašto ne zatrese glavom,tobože prijeteći,zašto ne kaže samo kratko,jednostavnu riječ,to bi bilo dovoljno.

Osjetio je okus bakra na nepcu,mučninu u stomaku,težinu u srcu:krhki pupoljak dobrote,nejak i tanašan,naglo je uvenuo ne pokazavši ni jednu svoju laticu.

I njena raznježenost se smrežurala,povukla,kao puž,neprihvaćena i povrijeđena.Opet je prihvatila svoje trpeljivo pristajanje,svoje dobrovoljno mučeništvo.A znala je i da je pokvarila njegovu dobru volju,ali nije mogla da se uzdrži od tih izliva nježnosti.Sad je željela da sve popravi:

-Neka ,dragi,ja ću donijeti saksiju.

On je već zaboravio na svoju riječ,ali sad nije htio popustiti:

-Ne!Rekao sam, i donije'ću!

Htio je da bude uvrijeđen i nesrećan .I bio je.

Donio je vazu iz šupe,a onda otišao do mora.

Stao je u mrtvu vodu.

Lijeno je mislio:more-staza bez prepreka,put bez granica,majka širine,otac slobodnog lutanja.

Otići će morem u nepoznato.Jednom.

Ostavi'će ovu vrelu kamenu liticu na kojoj i gušter izdiše,

i ovu sprženu tvrdu travu bez sokova,oko koje se samo guje uvijaju,

i ovu ružnu kuću u kojoj radost zamire,

i ovaj mrtvi kraj u kojem plemenitosti nema, ni ljubavi,ni želje čak.

-Neću da se pretvorim u suri kamen.

Zagazio je u plićak,i zastao,obuhvaćen morem do članaka.

-Otići ću jednom.

-Kuda?

-Ma kuda.

-Kada?

-Nikada. )

Čim đavo preciznosti došapne vrlo određena pitanja,maštanje prestaje. Ostaje tuga.

Ostaje život oko nas.

...

(''Ostrvo''-Meša Selimović;

str.18-19/izdanje:''Sloboda''-Beograd,1977.god.)

[marija]

Ukratko, šta vrijedi imati mnogo i biti nešto, kad čovjek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u riječima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva bijeda prati čovjeka u stopu, a taj ljepši bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.

Ivo Andrić

[marija]

Ljubav je uvek plemenita i lepa, ali se stvarnost pobrine da ona prođe kroz šumu trnja i kopriva.

Kessel

[marija]

Za one koji su nošeni mladošću i gonjeni željom, i dužina očekivanja i gorčina neizvjesnosti samo su sastavni dio velike slasti koju ljubav svakome obećava.

Ivo Andrić

[zlata]

Благост је јача од строгости,

вода је јача од стене,

љубав је јача од силе.

Разум и логика у животу не дају много разлога за радост,а ни за патњу.

Ризикујемо да уништимо значај,живот и смисао наших "атмосфера" ако их подредимо разуму.

Љубав је најбољи пример за то.

Ко је икада волео зато што је за то имао разлога или зато што је то желео?

Не, љубав се болује и што нас више боли то нам већу снагу даје.

Чудна је љубав,чак и у уметности.

Љубав има моћ коју култура,интелект и критика немају,повезује оно што је удаљено и спаја оно што је различито.Савлађује време јер сваку ствар ставља у своје средиште.

Само она даје сигурност,само она је увек у праву јер јој то није циљ.

Пут љубави је тако тежак јер се у овом свету мало у њу верује,јер се она увек са неповерењем дочекује.

Херман Хесе

[marija]

Mnogo je lakše razabrati zabludu nego otkriti istinu. Zabluda leži na površini i s njom ćemo lako izaći nakraj. Istina počiva u dubini. Tragati za njom nije svačija stvar.

Gete

[marija]

Tvoja misao je tvrđava koju ni munja ni oluja ne može da potrese.Moja misao je nežan list koji se povija u svakom pravcu i nalazi zadovoljstvo u svom savijanju.

Gibran

Svako u sebi reke druge

pod ovim istim mostom sretne.

Zato su naše sreće i tuge

tako drugačije istovetne...

Mika Antić

[marija]

Govoriti o ljubavi, to je već po malo voleti.Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim ko joj se ne sviđa kao čovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili poželeti.

Dučić

[marija]

U svetu ovom sa hiljadu čuda

svaki čovek živi svoje drame

I moja pesma neka pođe tuda

u svemu tome ima nešto za me.

I baš me briga i sve me se tiče

jer pesma koja dolazi iz tame

i reči njene na molitvu liče

u zvuku njenom ima nešto za me.

U ruci koja maše ili preti

u noći kad su zvezde tužno same

u suncu koje nikad neće umreti

u svemu tome ima nešto za me.

Duško Trifunović

[marija]

Neki glas, miris neki i jedna lijepa zvijezda ne mogu,
noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lijepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osjećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.


Ivo Andrić

[Jankovic_Dobra_Voda]

Jedno veliko BRAVO za ovu temu, za sve ucesnike koji

su citatima poznatih knjizevnika, ali i izborom ilustracija

ucinili da ova tema bude prava OAZA za oci, dusu i srce!

1405_love

Cestitke za sve Vas i izbor misli, poezije i citata !!!

Bravo!

klapklap