Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[Данче*]

Ogroman je problem kada je čovek veći iznutra nego spolja. Jer, ljudi imaju granice u očima, sa olako podmitljivim stražarima... Nauči da stvari gledaš po tome kako dišu i ne slušaj šta govore, već traži šta su nam prećutale. Nauči da stvari ljubiš tamo gde im je srce, a ne gde su im spojevi usana i tek tada će te se dotaći skroz. Nauči da grliš ramenima, a ne šakama. Ramenima se više obuhvata. Zaboravi svoje ime i prezime. Ti se zoveš onako kako te zovu ljudi koji te vole.

-Ratko Petrovic

[JESSY]

Кратко и јасно => "Никада не волиш довољно,ако не волиш превише!"

 

Мислим да је ово од Достојевског и не могу се тренутно сјетити које дјело је у питању.

da, Dostojevski je u pitanju...i jako je dobro....

[JESSY]

Te noći sam se zaljubio u glas. Samo u glas. Nisam hteo da cujem ništa vise. Digao sam se i otišao.
Bila je kao vrba. Kakva li ce biti u zimu, u mojim godinama? Još uvek je vidim, uvek ću je videti ocima Adama. One nespretne, duge noge, dok izlazi iz aviona, povijeno telo dok džara vatru, sa nama, u logoru, lakat savijen u mom pravcu dok pije vodu iz termosa.
Nekoliko meseci kasnije, prilikom jednog glupog izlaska u Kairu, igrala je sa mnom valcer. Iako pripita, imala je neosvojivo lice. Čak i sada verujem da se tada, tim izrazom lica, najvise otkrivala. Onda kada smo oboje bili pripiti, a ne ljubavnici.
Sve ove godine pokušavao sam da otkrijem šta je htela da mi kaže tim pogledom. Meni je to onda ličilo na prezir. Sada mislim da me je proučavala. Njenu čednost je iznenadilo nešto u meni. Ja sam se ponašao onako kako se obično ponašam u barovima, ali ovoga puta u pogrešnom društvu. Imao sam razne vrste ponašanja za razne ljude."

Engleski pacijent - Majkl Ondatje

[JESSY]

Molitva neznanom prijatelju
Moj sasvim posebni prijatelju,zahvaljujem ti na spremnosti da me saslušaš.I samom ti je znano koliko se silno trudim da opravdam veru koju imaš u mene.
Hvala ti,takođe,i za ovo mesto na kojem sada prebivam.I neka me nikad,ništa,ni posao,ni zabava,ma koliko časti ili zadovoljstva u sebi nosili,ne odvoje na duže vreme od ljubavi koja drži na okupu moju milu porodicu.
Pouči kako da igru života igram pošteno,odvažno,samouvereno i srčano.
Daruj mi nekoliko prijatelja koji će me razumeti,a ipak mi i dalje ostati prijatelji.
Podari mi blagostivo srce,kao i um koji neće zazirati od putovanja,premda na mom drumu,možda,neće biti putokaza.
Omogući mi da imam smisao za humor,kao i,tu i tamo,malo slobodnog vremena koje ći provesti u dokolici.
Pomozi mi da se izborim za najviša,opravdana priznanja za zasluge,za težnje koje u sebi nosim i za prilike što ih stvaram;a opet,učini da da ne zaboravim da predusretljivo i prijateljski pružim ruku svima onima kojima su potrebni ohrabrenje i pomoć.
Daj mi snagu da se suočim sa svime što će naići,kako bih bio odvažan u opasnosti,postojan u nedaćama,umeren u gnevu i uvek pripravan za svaki obrt sreće.
Omogući mi da se osmehujem umesto da se mrgodim,da sejem ljubazne umesto grubih i gorkih reči.
Učini da budem samilostan prema čemeru drugih,da shvatim da postoje skriveni jadi u svačijem životu,ma koliko mogao izgledati da je ispunjen vedrinom.
Učini da uvek ostanem dostojanstven u svakom svom životnom preduzeću-da ne budem,neosnovano,pun sebe,ali,isto tako,da ne podležem ni još ozbiljnijoj grešci,samopotcenjivanju.
U čemeru,neka mi mi dušu čini vedrom saznanje da bez senki ne bi bilo ni sunčeve svetlosti.
U neuspehu,učini da sačuvam veru.
U uspehu,učini da ostanem smeran.
Učini da postojano odrađujem svoj deo posla,pa i preko toga,što većma mogu;i kada svoj posao privedem kraju,zaustavi me i isplati onoliko koliko misliš da zaslužujem.I omogući,na kraju,da sa ljubavlju u srcu izreknem...jedno zahvalno:Amin

Og Mandino-Najveći trgovac na svetu

[ines]

 Želim ti uvijek iznova iskustvo da je život sam po sebi najveći od svih darova. Tada će tvoja nova godina života biti više od pukog koračanja u brojkama. Ti se možeš i mijenjati, smiješ uvijek iznova gledati život s nove strane. To što sebi danas još ne možeš zamisliti, možeš susresti već sutra. Pođi jednostavno u susret novosti koja već čeka na tebe.

Želim ti sve ono što ne možeš kupiti novcem. Susrete s ljudima koji te mogu potaći i promijeniti, otvorene oči i uši za mnoge prilike koje nam se u životu nude. Svaka od njih je jedinstvena i dragocjena. Ne želim ti veliku sreću i ispunjenje svih tvojih želja, nego sposobnost da prepoznaš male radosti i podijeliš ih s drugima. Želim ti nerazorivu nadu koja ti, unatoč svih razočaranja, daje uvijek iznova vjeru u dobro u ljudima i u samome sebi. Želim ti vrijeme za život, da ti susreti s drugima ili mirni trenuci sa samim sobom budu važniji od želje za imetkom i pritiska termina.

Svejedno, u koje si vrijeme godine rođen, u područje tvoga života spadaju sva godišnja doba. Dio ispunjenja života su i naoko nespojive suprotnosti, koje mogu biti tako različite kao proljeće i jesen, kao ljeto i zima. Upravo takva različita iskustva čine tvoj život bogatim i jedinstvenim. Darivaju ti snagu preko koje se možeš sve više razvijati, snagu koja ti daje iznutra rasti.

Želim ti sva godišnja doba na tvome putu...

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  
• 

 

[ines]

Kuća vam je uvijek tamo gdje poslije večere imate da sa nekim popijete čašu vina.

Čovjek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.

Zvijezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.

Možda se sreća sastoji u tome da na vrijeme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života prije no što nam ljekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav?

Na današnjim djevojkama primjećujete njihov vitki, visoki rast, duge noge, uske kukove i široka ramena, slobodni sportski korak, a posljednja stvar koju ćete na njima zapaziti su njihove oči, pogled i ono iza pogleda. - MOMO KAPOR

[Trifke]

[Данче*]

Моја ме душа поучавала те ме научила да ме не узбуђују хвалоспеви и да не будем нетрпељив према покудама. Пре него што ме душа томе научила, стајао сам, подозрив, на брегу свога делања све док време не пошаље неког ко ће га похвалити или покудити. Сада знам да дрвеће цвета у прољеће, плодове даје у лето, а да при том не мари за похвалу; знам да дрвеће расипа лишће у јесен и да је голо зими, а да се при том не плаши прекора.
-К. Гибран

[Данче*]

Виктор Иго: МУШКАРАЦ И ЖЕНА

Мушкарац је најузвишеније створење.
Жена је најдивнији идеал.

Бог је створио престо за мушкарца;
За жену олтар.
Престо слави;
Олтар свети.

Мушкарац је ум.
Жена је срце.
Ум ствара светлост; срце производи љубав.
Светлост оплођава;
Љубав оживљава.

Мушкарац је снажан због разума.
Жена је непобедива захваљујући сузама.
Разум убеђује;
Сузе смилују.

Мушкарац је спреман за свако херојство.
Жена за све патње.
Херојство оплемењује;
Мартиријум уздиже.
Мушкарац има надмоћ.
Жена избор.
Надмоћ значи сила;
Избор представља право.

Мушкарац је геније.
Жена је анђео.
Геније је неизмерив;
Анђео неописив.

Тежња мушкарца је највиша слава.
Тежња жене је крајна врлина.
Слава чини све што је величаствено;
Врлина чини све што је божанствено.
Мушкарац је код.
Жена је јеванђеље.
Код поправља;
Јеванђеље усавршава.

Мушкарац размишља.
Жена сања.
Размишљати значи имати у глави ларву;
Сањати значи имати на челу ауреолу.

Мушкарац је океан.
Жена је језеро.
Океан садржи бисер који кити;
Језеро је песма која задивљује.

Мушкарац је орао у лету.
Жена је славуј што пева.
Летети значи господарити простором;
Певати значи освајити Душу.

Мушкарац је храм.
Жена је сакраријум.
Пред хрмом скидамо капу;
Пред сакраријумом клечимо.

Укратко: мушкарац је тамо где се земља завршава;
Жена, где небо почиње.

[JESSY]

Biti jedno

Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto…zajedničko svima nama.
Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.
Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:
Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima,…
Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.
Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno.Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se rastvaraju pomoću svetla…

Nebojša Jovanović

[JESSY]

Sta jedna osoba daje drugoj?
Ona daje od sebe, onog najdragocenijeg sto ima, daje od svog zivota. Ovo ne znaci nuzno da ona zrtvuje svoj zivot za drugog, vec da daje od onoga sto u njoj zivi, daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, od svog humora, svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga sto u njoj zivi. Davanjem svog zivota ona obogacuje drugu osobu, pojacavajuci svoju sopstvenu zivotnost pojacava osecaj zivotnosti drugog. Ona ne daje da bi primila, samo po sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajuci, ona ne moze a da nesto ne ozivi u drugoj osobi, a to sto je ozivljeno povratno se u njoj odrazava, u istinskom davanju ne moze a da ne primi ono sto joj se uzvraca. Davanje podrazumeva da smo i drugu osobu ucinili davaocem i da zajedno delimo radost sto je, zahvaljujuci oboma, nesto zazivelo.
Erih From - Umece ljubavi

[JESSY]

Sta jedna osoba daje drugoj?
Ona daje od sebe, onog najdragocenijeg sto ima, daje od svog zivota. Ovo ne znaci nuzno da ona zrtvuje svoj zivot za drugog, vec da daje od onoga sto u njoj zivi, daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, od svog humora, svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga sto u njoj zivi. Davanjem svog zivota ona obogacuje drugu osobu, pojacavajuci svoju sopstvenu zivotnost pojacava osecaj zivotnosti drugog. Ona ne daje da bi primila, samo po sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajuci, ona ne moze a da nesto ne ozivi u drugoj osobi, a to sto je ozivljeno povratno se u njoj odrazava, u istinskom davanju ne moze a da ne primi ono sto joj se uzvraca. Davanje podrazumeva da smo i drugu osobu ucinili davaocem i da zajedno delimo radost sto je, zahvaljujuci oboma, nesto zazivelo.
Erih From - Umece ljubavi

[JESSY]

"Većini ljudi život je prejak. I zato ga ne mogu izdržati bez opojnih sredstava. Vrlo je teško piti čisti život. Čovek postaje melanholičan od toga, ili podivlja ili posrće. Samo ga najsnažniji podnose bez krivotvorenja, s celokupnim mirisom, samo najjači znaju u životu nadiruću opijenost trezveno i čisto živeti.

Radi što hoćeš. Ali ćeš uvek znati čega si se bojao. Bojati se isto je što i umreti. Isto kao i propustiti. Isto kao i nikada. Nikada više. Shvati, nikada, nikada više."

Bela Hamvaš

[JESSY]

”Šta ti znaš o meni? Šta znaš ti o tom kad u život u kom je sve postalo problematično uđe ljubav? Šta je prema tome tvoj jeftini zanos? Kad od neprestanog padanja odjednom postane zastoj, kad beskonačno Zašto postane konačno Ti, kad se, kao fatamorgana nad pustinjom ćutanja, najednom izvije osećanje, oblikuje se, i varljivo priviđenje krvi nad nemoćnim rukama postane predeo prema kome su svi snovi bledi i građanski?

Šta ti znaš o tom kad se otvore grobovi i kad se u strahu stoji nad mnogim bezbojnim noćima jučerašnjice – a ipak se otvaraju i u njima ne ostaje više nijedan kostur, samo je još zemlja u njima. Zemlja, plodna klica i prvo zelenilo već. Šta ti o tom znaš? Ti voliš zanos, savlađivanje, tuđe Ti, koje hoće da ti nestane a nikad neće nestati, ti voliš burnu obmanu krvi, ali srce će ti ostati prazno – jer u čoveku ništa ne ostaje sem ono što u njemu raste. A u buri ne raste mnogo. Prazne noći samoće su vreme kada raste – ako ne očajavaš. Šta ti znaš o tome?”


E. M. Remark ~ "Trijumfalna kapija"

[JESSY]

Nije ovo nikakav početak, ali počeću. Zvala se. Bila je kći nekog oficira, poštara ili železničara, neke uniforme u svakom slučaju. Sećam se da je nedeljom prolazila šetalištem držeći svojom tankom belom rukom neku ruku koja je baš znala šta hoće, i koja je bila obučena u rukav nekakve uniforme. Mislim da se doselila pre rođenja. Rodila se tek kasnije. Dugo nisam znao ništa o njoj. Slučajno sam je video petnaest godina nakon rođenja, a dvadeset nakon što se doselila. Ponedeljkom je -nikada to neću zaboraviti- oblačila belu haljinicu prepunu nekakvih šljokica, nekakvih čipkica, nekakvih volančića i ostalih deminutiva. Imala je petnaest godina a ja sam kao i obično, imao trideset. Stanovala je u sivoj zgradi na čijoj fasadi beše natpis, nekakva nečitka firma, nešto kao M. Petrović & sinovi. Samo mi je to ostalo u sećanju. I to da je svirala klavir, sudeći po tome nije bila kći železničara već oficira. Oficiri vole vojnu muziku. Možda je bila kći nekog oficira koji je mnogo putovao železnicom. Tako, neka bude tako. Imala je prekrasne oči. Pričali su mi da su prekrasne. Ja nikada nisam smogao hrabrosti da je pogledam u oči. Imao sam dvojicu ili trojicu prijatelja, veoma smelih momaka, oni su mi pričali sve: i to da nedeljom oblači belu haljinu, da ima mladež na bradi, da ima plave oči. Ne bih sada, da im nisam verovao, smeo sa sigurnošću tvrditi da je uopšte imala oči. A opet, njene su mi oči mnogo značile. Naši susreti? Nisam siguran u pogledu naših susreta. Treba biti ja, pa sve to nazvati susretima, a to je prilično teško. Viđao sam je retko: uvek nedeljom, samo u snu, uvijek s leđa. Sanjao sam, ne znam zašto, najčešće sredom, da je nedelja i da ona dolazi s kraja neke druge ulice koju ću kasnije vrlo često pominjati u svojim pričama. Ja bih, u snu naravno, stajao ispred poslastičarnice, čekao je posmatrajuci kroz trepavice njenu siluetu, a kada bi mi se približila, ja sam kukavički obarao pogled. Pa ipak, ti su mi susreti mnogo značili. U to vreme, ako je to neke uteha, snovi su bili malo stvarniji.

Svetislav Basara – Peking by night