Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

"Laži su mala tvrđava; unutar nje osećaš se bezbedno i moćno. Pomoću svoje tvrđavice laži pokušavaš da upravljaš svojim životom i manipulišeš drugima.
Ali tvrđavi trebaju zidine, pa ih podižeš. To su opravdanja za tvoje laži.
Znaš, kao kad to činiš da zaštitiš nekoga koga voliš, da ga poštediš bola. Kakva god opravdanja, samo dok si pomiren s lažima.

Preuzmi rizik iskrenosti...Život je dovoljno stvaran i bez zavese laži."

Vilijem Pol Jang – „Koliba“

[JESSY]

„Ako smo ti i ja prijatelji, u našem odnosu postoji iščekivanje. Kad se vidimo ili smo razdvojeni, iščekujemo da ćemo se vidjeti, smejati ili razgovarati. To iščekivanje nema čvrstu definiciju; živo je, dinamično, a sve što proističe iz našeg druženja je jedinstven dar u kojem ne učestvuje niko drugi. Ali, šta ako promijenim ’iščekivanje’ u ’očekivanje’ – izgovoreno ili prećutno? Od tebe se sada očekuje da ispuniš moja očekivanja. Naše živo prijateljstvo brzo propada u nešto mrtvo, puno pravila i zahtjeva. Više nije riječ o tebi i meni, nego o onome što bi prijatelji trebalo da rade, ili o odgovornostima dobrog prijatelja."

 

William P. Young "Koliba"

[JESSY]

Tvojih osamnaest godina otpornosti prijateljstvu,
pakosti, ludosti pjesnika u Parizu kao
i brujanju sterilne pčele svoje pomalo lude
obitelji iz Ardenna, dobro što si ju raspršio
na vjetrovima pučine, bacajući ih pod nož
njihovim preuranjenim giljotinama. Imao si
pravo što si napustio bulevar ljenština, konobe
škrabala, za pakao životinja, za trgovinu lukavaca i
dobar dan priprostima.
Taj apsurdni uznos duše i tijela, to topovsko
đule koje doseže svoj cilj tako što ga raskomada, da, uistinu tu je životu čovjekovu!
Ne može se, na izlasku iz djetinjstva, beskonačno
daviti svog susjeda. Ako vulkani malo promijene mjesto,
njihova lava prođe prazninu svijeta i donosi
vrline koje pjevaju u svojim ranama.
Dobro da si otišao, Arthur Rimbaud!
Tek nekolicina je nas koji vjeruju bez dokaza u moguću sreću s tobom.


Rene Char

[JESSY]

““Dosta je”govorio sam sam sebi dok su me noge,koracajuci lijeno po strmoj padini planine,nosile dolje,prema mirnom potocicu;”Dosta je”,ponavljao sam udisuci smolasti miris borova gaja koji je postao narocito jak i prodoran od svjezine veceri koja se spustala;”Dosta je”,rekoh jos jednom posto sam sjeo na humak obrastao mahovinom upravo nad potokom i zagledao se u njegove tamne i spore valove iznad kojih je gusti trschak dizao svoje blijedozelene stabiljke…

“Dosta je” trebam da se ostavim tumaranja i zanosenja,treba da se obuzdam;vrijeme je da stisnem glavu sa obje ruke i naredim srcu da cuti.Necu vise da se predajem slatkom blazenstvu nejasnih,ali zanosnih osjecaja,necu vise da letim za svakim novim oblikom ljepote,necu vise da hvatam svaki treptaj njenih finih i jakih krila…
Sta imam od toga sto se upravo sada vecernje rumenilo sve sire i sve crvenije razlijeva nebom,kao da ga raspaljuje neka strast koja sve pobjedjuje?Sta imam od toga sto je na dva koraka od mene,usred vecernje tisine,sjaja i miline,odjednom zapjevao u rosnoj dubini nepokretna zbuna slavuj,tako carobnim glasom kao da prije njega nije na svijetu bilo slavuja,pa on prvi zapjevao prvu pjesmu o prvoj ljubavi?....Sve je to vec bilo,bilo i ponavljalo se i ponavlja se tisucu puta,pa kad pomislis d ace se sve to nastaviti tako kroz cijelu vjecnost-kao po naredbi,po zakonu-bude ti cak krivo!Da…bude ti krivo!…”


I.Turgenjev

[JESSY]

Zaljubljen u ljubav

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da se prestaju zaljubljivati kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada se prestanu zaljubljivati.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem. Stvari bih cijenio, ne po onome što vrijede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svakom minutom koju provedem zatvorenih očiju, gubim šezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore,... i kako bih uzivao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo tijelo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao sreće, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da ga zagrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvijezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osjetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....
Bože moj, kada bih imao jedan komadić zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih Volim. Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živio bih zaljubljen u Ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da se prestaju zaljubljivati kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada se prestanu zaljubljivati.
Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče letjeti...
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom...
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svijet želi da živi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreća u nacinu savladjivanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dijete stegne svojom malom šakom svoga oca da ga je steglo zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakirali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi umirati...

G. G. Marques

[ines]

 Kad pronađete svoj put vi takođe pronalazite i svoju ljubavnu priču. Kad nalazite ljubav, nalazite sebe. Put ljubavi nije izbor već sudbina. Zaljubljivanje nije slučajno - ne postoje slučajnosti u duhovnom životu. Svaka ljubav je zasnovana na potrazi za Duhom. Ne radi se o dvoje ljudi ludo zaljubljeni jedno u drugo, radi se o dvoje ljudi koji jedno u drugome prepoznaju Duh....Dipak Čopra

[Данче*]

Ne verujem da dolazi po zasluzi, ne verujem da može opstati na prevaru, ne verujem da se mora čekati. Ne verujem da postoji za svakog od nas, ne verujem da je svačija prava. Ne verujem da prvo moraš biti zaljubljen, ne verujem da je ima tamo gde ima preljube, ne verujem da je ima gde nisu jedno drugom sve. Jedino u šta verujem jeste to, da se isplati čak i gubiti, izgubiti i dati (sve od) sebe. Čak i da se ne isplati, nemoj mi reći da jeste to bilo to, ako nisi bio spreman da izgubiš i ako nisi gubio sve.

Onda si bio samo zanesena kukavica.

-Ratko Petrovic

[JESSY]

Te noci sam se zaljubio u glas. Samo u glas. Nisam hteo da cujem nishta vise. Digao sam se i otisao.
Bila je kao vrba. Kakva li ce biti u zimu, u mojim godinama? Jos uvek je vidim, uvek cu je videti ocima Adama. One nespretne, duge noge, dok izlazi iz aviona, povijeno telo dok dzara vatru, sa nama, u logoru, lakat savijen u mom pravcu dok pije vodu iz termosa.
Nekoliko meseci kasnije, prilikom jednog glupog izlaska u Kairu, igrala je sa mnom valcer. Iako pripita, imala je neosvojivo lice. Cak i sada verujem da se tada, tim izrazom lica, najvise otkrivala. Onda kada smo oboje bili pripiti, a ne ljubavnici.
Sve ove godine pokusavao sam da otkrijem sta je htela da mi kaze tim pogledom. Meni je to onda licilo na prezir. Sada mislim da me je proucavala. Njenu cednost je iznenadilo nesto u meni. Ja sam se ponasao onako kako se obicno ponasam u barovima, ali ovoga puta u pogresnom drustvu. Iamo sam razne vrste ponasanja za razne ljude."

Engleski pacijent - Majkl Ondatje

[ines]

 Jednog dana je jedna prostitutka prošla pokraj psa lutalice. Životinja je dahtala na vrelom suncu, žedna i bespomoćna. Prostitutka je odmah skinula cipelu i napunila je vodom iz obližnjeg bunara kako bi napojila psa. Zatim je krenula dalje svojim putem. Sledećeg je dana naletela na jednog sufija, čoveka velike mudrosti. Čim ju je ugledao, poljubio joj je ruke. Zapanjila se. On joj je rekao da je njena dobrota prema psu bila toliko iskrena da su joj njome oprošteni svi gresi...- Rumi

[Данче*]

Не занима ме како зарађујеш за живот.

Желим знати за чиме чезнеш и усуђујеш ли се сањати о испуњењу жеље свога срца.

Не занима ме колико ти је година.

Желим знати јеси ли спреман направити будалу од себе због љубави, због снова, због пустоловине која се зове Живот.

Не занима ме који планети су у опреци с твојим Месецом.

Желим знати јеси ли дотакнуо средиште своје туге, јесу ли те животне издаје отвориле или си се скврчио, затворио због страха од нове боли!

Желим знати можеш ли седети с боли, мојом или својом властитом, не помакнувши се да је застреш или умањиш или излечиш. Желим знати можеш ли боравити уз радост, моју или своју властиту; можеш ли се предати дивљем плесу и допустити да те занос прожме све до вршака прстију, не опомињући нас да будемо опрезни, да будемо реални, да не заборавимо своја људска ограничења.

Не занима ме је ли прича коју ми причаш истинита.

Желим знати јеси ли у стању разочарати другога како би остао веран себи; можеш ли поднети оптужбе о издаји и не издати властиту душу.

Желим знати можеш ли бити веран и стога достојан поверења.

Желим знати можеш ли видети Лепоту чак и ако је нема свакога дана, и можеш ли напајати свој живот Божјом присутношћу.

Желим знати умеш ли живети с поразом, својим и мојим, па ипак стати на обалу језера и довикнути сребрном Месецу: „Да!“

Не занима ме где живиш и колико новаца имаш.

Желим знати можеш ли након ноћи проведене у боли и очајању устати, измучен, с умором у костима, и обавити све оно што је потребно за децу.

Не занима ме ко си, ни како си дошао овамо.

Желим знати хоћеш ли стати са мном у средиште ватре и не устукнути.

Не занима ме где, ни шта, ни са ким си учио.

Желим знати шта те подупире изнутра, кад свега осталог нестане.

Желим знати можеш ли бити сам са собом и волиш ли уистину своје друштво у пустим тренуцима.

надахнуто Сањачем с планине Ориах,

индијански поглавица, 1994.

[ines]

Zovem se ljubav

 

Postojala sam prije nego što je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam prije nego što je postojala priroda, postojala sam prije nego što je postojao čovjek. Bila sam usamljena, htjela sam da podijelim sve ovo što nosim sa sobom kroz nebrojene vijekove i stvorila sam svijet koji sam htjela da se mojim imenom zove.

Uvukla sam se u more i jezera, u rijeke i potoke, u planine i beskrajna polja, u šume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udišete.

Volim da dođem iznenada, kada se ne nadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moć govora.Volim da vam srce brzo zakuca, da vam koljena klecaju, da često izgovarate nesuvisle rečenice.Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smijete kao djeca, volim da šetate livadama i berete rijetko cvijece.Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pjevate, volim da zbog mene pjesme pišete, da zbog mene priče izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.

Ali sam tužna kada me se bojite.

Tukli ste me, mučili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i žednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vječne kiše i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se širim i razvijam, govorili ste čak i da ne postojim. Niste vjerovali u mene, izmišljali ste strašne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljačkali ste, ubijali ste.

Ali sve sam zbog vas izdržala.

Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrećnu, da vas ne rastužim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rastjerala, neprimjetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Šunjala sam se kao mio lopov oko vaših srca, omekšavala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se neće moći nikada više ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, tjerala na smijeh kada ste mislili da ćete vječno plakati, tjerala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vječno ćutanje.

Ne bojte se.

Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vaše hramove. Pripremite sudove duše svoje da vam ih napunim radošću i veseljem. Ja ću biti vaša molitva, ja ću biti vaš vid kada ne vidite, ja ću biti vaš sluh kada ne čujete, ja ću vas nahraniti kada ogladnite, ja ću vas napojiti kada ožednite. Ja ću biti vaša svjetlost u mraku, ja ću biti put po kojim ćete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predjelima.

Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.

Zovem se Ljubav, samo me pozovite i biću tu.

[JESSY]

Иво Андрић - Разговор са Гојом

"...
- Ја се увек запрепастим и сажалим над самим собом кад помислим са како мало знања, са како много предрасуда и опасних прохтева сам некад ушао у живот. У оно време мислити о основним стварима живота, значило је неопростив порок. Такво је било друштво. А мени, неуком и свега жељном сликару, то је било добродошло. Али доцније, кад сам чуо како то исто друштво шкрипи у својим саставцима, прошло је испред мојих очију толико чуда и покора, да би и живинче, на мом месту, почело да размишља и ствара закључке.

[JESSY]

...neki kamen,neki list,neka pronadjena vrata;nekog kamena,nekog lista,nekih vrata.I svih zaboravljenih lica.
Goli i sami dosli smo u izgnanstvo.U njenoj mracnoj utrobi mi nismo znali lice nase majke;iz tamnice njenog tela dosli smo u neiskazanu i nesaopstljivu tamnicu ovoga sveta.
Ko od nas poznaje svoga brata?Ko je od nas zagledao u srce svoga oca?Ko od nas nije ostao zauvek zatocen u tamnicu?Ko od nas nije zauvek stranac i sam?
O pustosi gubitka,u vrelim lavirintima,izgubljen,medju sjajnim zvezdama na ovom najzamornijem tavnom ugarku,izgubljen!Secajuci se nemo,trazimo silni zaboravljeni jezik,izgubljeni kraj staze u nebo,neki kamen,neki list,neka nepronadjena vrata.Gde?Kada?
O izgubljeni,i vetrom oplakivani duse,vrati se.

(Tomas Fulf - "Pogledaj dom svoj,andjele")

[JESSY]

- Gordost je -izjavi Meri,koja se ponosila svojom mudroscu - cesta mana.Sudeci po svemu sto sam citala,uverena sam da je to zaista cesta mana,da joj je ljudska priroda narocito sklona i da je malo onih koji ne gaje osecanje samozadovoljstva zbog ove ili one stvarne ili zamisljene osobine.Sujeta i gordost su razlicite stvari,mada se te reci cesto upotrebljavaju ko da su sinonimi.Covek moze biti gord,a ne biti sujetan.Gordost se vise odnosi na nase misljenje o nama,sujeta na ono sto bismo hteli da drugi misle o nama...

(Dzejn Ostin - Gordost i predrasude)

[Данче*]

Не волим оно што је много дотерано умивено...

Слику,фигуру,причу.

Све сами слаткиши...

То је занат,нешто тачно и интересантно скројено,изгланцано...

Добро за очи,али нема душу.

Хладно и ледено.

Мртво.

Питам ја Европејца,мог другара,С.Винарева:

"Добро,то је лепо,али где је ту месо?

Где су коске?Где је крв?Где су осећања?

Где је,бре,лупање срца?

Где су очи душе?

Нема."

Глатко свилено - да,само ако је природно,живо.

Ако је на пример,жена.

Млада,бризгава жена...

Ту глаткоћу,тај прелив снаге у покрету,у погледу,у осмеху,

али да је у исто време и ватра,ја волим.

Па нека је мало и дивља и разблудна,

само да је од Бога створена

и онако како око тражи и душа сања...

Оно за чим се уздише и посрће целог живота...

И жељан одлази са овога света.

Бора Станковић