Пушење

[andrej]

Наравно, има људи којима су у духовном смислу потребна чврста и јасно дефинисана формална правила понашања, а понекад чак и размишљања. Слобода је заправо најтежи крст а закон љубави најтежи закон, јер себи суди за њено одсуство. Мислим да чак већину верника свих религија (па чак и будизма) чине људи склонији формализму и морализму. То је, само по себи, у реду. Проблем међутим настаје када такви људи добију жељу да меру свога формализма наметну другима. Из те жеље за "побољшањем" света по сопственим критеријумима (која је заправо гордост) настају сви наводно "верски" сукоби. Али, то је онај лажни хуманизам, земљопоклоништво о ком је, поред осталих, писао и свети авва Јустин.

Морализам и формализам имају сврху само на личном нивоу, а ако се проповеда или, не дај Боже, намеће, придружујемо се човекобожачким заблудама какве су често показивали римокатолици и протестанти. Пуританизам је у православљу могућ само као лични концепт.

[dusanj]

Ovo su samo neke od oboljenja koje izaziva pusenje:

-Psorijaza

-Ostecenje mozga

-Stvaranje bora

-Kataraka

-Rak usta

-Ostecenje koze

-Rak grla

-Ostecenje srca

-Oboljenje pluca

-Cir na zeludcu

[No name]

-Kataraka

Ovo me zbog gramatičke greške asocira na to da pušenje izaziva i "upalu (katar) grobnog mesta (raka)" 

E, a zaboravio si i impotenciju koju, kad dobiješ napismeno na pakli, rado menjaš za paklu na kojoj je rak pluća ili ma šta drugo... winter

[dusanj]

Katarakta izvinjavam se zbog greske.

[Милан Меденица :)]

-Kataraka

Ovo me zbog gramatičke greške asocira na to da pušenje izaziva i "upalu (katar) grobnog mesta (raka)"  lqj2e2sokakote

E, a zaboravio si i impotenciju koju, kad dobiješ napismeno na pakli, rado menjaš za paklu na kojoj je rak pluća ili ma šta drugo... 4chsmu1

:cheesy2:више среће други пут, овај пут сте ииииииизвуклииииииииииииииииии: ИМПОТЕНЦИЈУУУУУУУУУУУУ !!!!!!!

:bla: smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

[Solomon Kane]

Што сте бре напорни!  :cheesy:

[karadjordje]

Ovo su samo neke od oboljenja koje izaziva pusenje:

-Psorijaza

-Ostecenje mozga

-Stvaranje bora

-Kataraka

-Rak usta

-Ostecenje koze

-Rak grla

-Ostecenje srca

-Oboljenje pluca

-Cir na zeludcu

Драгану Шоћу кад су рекли да се од пушења умире он је река:Сви ћемо умријет.

[Милан Меденица :)]

Што сте бре напорни!  0110_hahaha

признај да си данас извукао ''срећну'' паклицу  :cheesy: 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

иначе једини већи бум који би могли да направе са цигаретама је да направе неку наградну игру:

- попушите 10 пакли и пошаљите на адресу хмхмхмхмхм и учествујете у премији од 500.000 евра или стан у центру града ...

после тога би сви живи од муке пропушили ...

[Solomon Kane]

Што сте бре напорни!  greengrin

признај да си данас извукао ''срећну'' паклицу  0409_feel 0409_feel greengrin

Свака моја паклица је срећна...што ме има. greengrin

[Prolece]

I ja sam nekada pusila, uglavnom u drustvu ili kada se iznerviram,Ostavila sam  hvala  0409_feel kada sam pocela da idem u Crkvu 0409_feel

[Јован Чакарески]

Prvo sam ukrao jednu cigareticu (malboro) sakrio se ispusio do pola i skontala me keva odma  0409_feel al to pre 7-8 god. Inace sam imao takve pokusaje jos par puta al onako od radoznalosti  0409_feel nisam se navukao  greengrin

[Evdokija]

Била сам пушач тридесет година –преко двије кутије цигарета дневно.Сву палост своје душе, свакодневно сам потврђивала и овим гријехом. У поређењу са мојим случајем, наркомани су били само обични пушачи.

Десетак  година, није било дана, у којем нисам пожељела да престанем да пушим и пожалила због сваке цигарете коју сам запалила, али сам била немоћна да престанем. Мени је цигарета била оно, што је коњу коцка шећера. По престанку сваког рада, ја бих сједала и палила цигарету, тако да ми је било, недвосмислено, јако добро познато, од кога примам награду, за свако своје дјело. По уласку у Цркву, и не знајући што радим, ја сам чак, сама, затражила (па и добила) благослов свог Старца, да престанем да пушим. Мислила сам, таква блесава и неупућена у тајне Христове науке, да ће то, добијањем благослова, ко руком бити однешено. Е, па није било тако! Кад год бих помислила да ми се снага воље увећала и да сам спремна да се са тим ухватим у коштац, мене би почеле да обузимају врућина и знојење, немир и свраб коже постајали би несносни, тражила сам поводе, да истресем на некоме то из себе, а редовно и истресала - на својим најближима. Иако су се моја знања о штетности пушења по здравље (та црна плућа и то...) увећавала, као и сазнања  о читавом, личном, греховном клупку, у чијем је саставу, као једна од  најжилавијих нити, под обавезно, био уплитан и овај гријех – помака није било! Једном сам, тако профињено, смислила, како да насамарим Старца и да покушам да га наведем да преузме на себе сву одговорност за  овај гријех, јер ја не могу. Испричам ја Оцу два примјера из житија Светог Пајсија. У једном, Старац бива вођен, Духом Светим, до пећине у којој се монах-самац грчи, ваља по поду, јер покушава да пости. Господ каже Старцу да ће богато даа награди монаха због његове борбе и труда. У другом примјеру, монах, због Јеврејке, изашао је из манастира и чак се због ње и изругивао Православљу. Ипак, догоди се да он замоли неке монахе, да Старцу пренесу, да се моли за њега. Да не дужим, због човјекољубља Св. Пајсија који се не одрече љубави према палом, чак и када га је Господ посјетио и позвао на одговорност због тога што се моли за оног који хули на Његово Свето Име, Господ покаја монаха. Е, кажем ја Оцу, пошто свако има свог Оца, шта ћемо са мном? Да ли ћемо по примјеру А или Б, а мој добри, Богу вјеран, Отац ни не трепну '“а то, поделићемо сестро – ја ћу да се молим, а ти се ваљај“! А, ја очекивала да ће он све да узме. Прошле и године, и Отац се упокојио (наглашавам да се он никада на мене није љутио што опет, и опет, долазим са истим, нити ме је изобличавао, али био је непопустљив према сваком, па и том, гријеху).

Много сам пострадала од оних, који су ме обасипали савјетима, иако их ја нисам тражила (и то баш од људи који редовно посјећују Цркву) и који су ме изобличавали, а једном ми је, један стари монах, толику фрку направио (видио је да сам изашла испред манастира, а претпоставио да је то због пушења, што и јесте било тачно) да сам пала, моментално, у очај. Баш сам највећи могући противник самоубиства, а тада кад се нисам, исти час, бацила под први  ауто који је наишао, помрачена реченицом којом ме је дубоко ранио – „НИКАДА се благодат Светога Духа, неће уселити у твоје смрадно срце!“ Бог да му опрости за ове ријечи и његов поступак према мени. У потрази за рјешењем, чак сам звала и, више пута, овдје помињаног, о. Јоила, али га нисам никада добила. Богу, хвала, што нисам имала сусрет са њим. Данас, када год чујем да је неки монах, специјалиста за ову или ону духовну болест, ја га заобиђем у широком луку.

Догоди се да сам почела да се молим за једну особу која се одвратила од Цркве и која ме је, тада, језиво мрзила, јер сам је подсјећала на Цркву, а ја сам баш тој особи и помогла да уђе у Цркву. Почнем да читам акатист Светом Василију, не би ли га Господ, заступништвом Светитеља вратио (потпуни прекид комуникације између мене и те особе је био наступио - скоро годину дана). И, би, да ми, послије неког времена, Господ отвори пут, да одем под Острог, да се тамо молим за ту душу. Уочи пута, исповиједим се, детаљно, у једном манастиру у Херцеговини а догодило се, исте ноћи, дође ми порука баш од те особе. По први пут, догоди се и то, да тако лебдећа, послије исповијести, не запалих цигарету, а сутра стигох под Острог. Провела сам тамо пет дана - ако бих и помислила да запалим, отежа ми рука, перце не бих могла да држим у њој и притисне ме таква опојност неког мира, да бих одмах заспала. А, догодило се, стварно, благог појма нема са некаквим мојим планом, ја уопште нисам знала да ћу тада да престанем да пушим, да је мој први дан без цигарете, управо имендан мог Старца (мени је ово директан доказ да је мој Отац жив Господу и да је, мада је преселио свијетом, одржао свој дио нашег договора и да се моли за моју душу). И, она особа се, Богу хвала, вратила у Цркву. Не повукох ни дим (сада је три године), а ни једну кризу нисам имала. Данас, уопште ни не примјећујем да људи око мене пуше. Богу хвала, који ме заступништвом Светог Василија и на молитве мога Старца, ослободи овог претешког гријеха!

[No name]

E, to ja zovem "Ispovest" draga Evdokija  blessyou

"Ostavljam cigarete" je u 99 odsto slučajeva ili laž ili zabluda autora, ali lično smatram da i kad neko zapali, ako se zadrži na razumnom nivou (pakla - tri, četiri dana) tj. ako je On gospodar i kontrolor svoga tela i uma, ne smatram ga pušačem, već hedonistom, i u tu grupu ubrajam sebe (plus: ne palim nedeljom NIKADA, kao ni za vreme posta)

Shvatio sam iz vašeg komentara stepen zavisnosti koji ste imali i Hvala Bogu i Svetom Vasiliju Ostroškom što se tako završilo.

Ps. još pamtim brendiranu paklicu britanske kompanije "The Enlightened Tobacco Company" pod imenom: "Death" (Smrt) a, koje su bile pakovane u crnoj pakli sa logoom od mrtvačke glave sa ukrštenim kostima. Strategija im je bila brutalna iskrenost u pogledu efekta njihovog proizvoda na zdravlje pušača:

"Let us be the nail in your coffin!" (Dozvolite nam da budemo ekseri u vašem (mrtvačkom) sanduku)  pravopop

[Evdokija]

Брате Василије, слажем се да није (ни приближно) слично, то што на твојој души производи гријех пушења, у односу на дејство које је имао кроз мене. Код тебе је, нешто друго, прече. Стратегија -брутална искреност, имала би погубно дејство на многу душу. Некоме би, стварно, помогао страх од смрти, али код оваквих жилавих грешника, какав сам ја (ма колико патосирана, ја и даље хоћу да се бијем), могло би да искаже само супротан ефекат, а не дај Боже, и да одведе у неповрат. Да Бог да, да ти јутрошња Света Литургија буде на Спасење!