Св. Петка - преп. муч. Параскева

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Чисто срце Господ жели,

Јеванђеље тако вели.

Чиста дева ти остаде,

Чисто срце Богу даде,

О предивна светитељко,

Наш узоре, Света Петко!

Ум пречисти Господ тражи,

Без маштања и без лажи,

Ти Му даде ум пречисти

К'о анђелски -- такав исти,

О предивна светитељко,

Чуј нам молбе, света Петко!

Душу чисту Господ иште

К'о небесно светилиште,

Такву душу ти одгаји

Што на небу сад се сјаји,

О предивна светитељко,

Помози нам, света Петко!

Помози нам молитвама

У животним невољама,

У облачној земној тузи

Засветли нам, слично дузи,

О предивна чедна дево,

Света мајко Параскево!

[JESSY]

[JESSY]

Тропар (глас 4): Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими девами предстојаше Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Тропар Светој Петки

Теби, која си изабрала тихи и усамљенчки живот и пошла за Христом, Младожењом својим,

Теби, која си на себе узела благи Његов јарам и наоружала се Крстом,

Теби, која си се постом, сузама и саможртвовањем борила против духовних непријатеља,

Теби, која са мудрим девицама стојиш пред Христом,

Ми који чувамо успомену на Тебе, молимо се за спас душа наших. Амин.

[JESSY]

Света Петка Параскева је одувек била најпоштованија код нас, одмах после Пресвете Богородице. Параскева је хришћанска подвижница из 11. века која је цео свој живот посветила Богу и тако оставивши овај пропадљиви живот, примила вечни и непропадљиви. С тога су јој ученици веронауке ОШ "Милан Муњас" из Уба посветили пажњу и њену личност и величину исказали кроз ликовне радове и две песме.

 

 

Света Петка

У граду, на обалама Мраморског

мора, Света Петка рођена је.

 

Као мала, побожна била је,

своје родитеље поштовала је.

 

После њихове смрти замонашила

се и богатства одрекла се.

 

За материјалним она није жалила,

већ је у монаштву само Христу служила.

 

Кући се вратила, мало је живела,

лепо је сахрањена али издвојена.

 

Она Богу данас служи и са

Христом вечно се дружи.

 

Да ли и ви мислите исто што

и ја да је Света Петка жена најбоља.

 

песму написао Максим Максимовић, ученик VI разреда

 

 

Света Петка Параскева

 

Свету Петку воли ти,

можда ти није слава крсна,

слави је 27. октобра.

 

Веруј Светој Петки,

помоли се њој,

теби биће боље,

имаћеш мир свој.

 

Бог Отац прославио је њу, 

ти јој се обрати 

и осетићеш снагу њену. 

Воли је срцем свим,

и моли јој се ти.

 

Ближи нам се Света Петка, 

обратимо јој се, 

славимо је јер она,

нашу славу заслужује.

 

песму написала Анастасиа Леповић, ученица VI3

 

[Матусал]

Да ли постоји човек који зна каква је то трава што је светитељка држи у руци и шта она представља?

[Milan Nikolic]

Желим свима срећну славу коју данас славим. Волео бих кад бисте могли сви код мене, има свега посног и јако лепог.

[obi-wan]

пре 11 часа, Milan Nikolic рече

Желим свима срећну славу коју данас славим. Волео бих кад бисте могли сви код мене, има свега посног и јако лепог.

E pa da vam je svima u kuci srecna i dugovecna slava!

[PredragVId]

Наравно, пре две недеље у Јашију у Румунији, прослављен је празник свете Параскеве, па кога интересује може да погледа овогодишње снимке, на теми...

Ове године било је присутно 20.000 верника, 20 првојерарха учествовало је у празничној Светој Литургији а ред за целивање пред моштима Свете Петке, веровали или не, био је дугачак чак 4 километара!

[PredragVId]

СЛИКЕ: Синоћ је било велико бдење у Ружици

http://churchpic.com/album/D89u

а јутрос у манастиру Раковица Литија до капеле извора Свете Петке

http://churchpic.com/album/DNIJ

 

[JESSY]

Кондак, глас 6.

Прославимо сви побожно најчаснију Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она, оставивши пропадљиви живот, прими вечни, непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе славу и благодат да чини чуда.

[JESSY]

МОШТИ СВЕТЕ ПЕТКЕ

Мошти Свете Петке - фотографија кивота са моштима у Јашију - Румунија

Мошти Свете Петке говоре нам о непојмљивости и величини Божје промисли, о значају Свете Петке, али и о историји простора на којима живе православни народи.

„Примери како светитељи сами откривају људима своје скривене мошти, оправдавају поштовање моштију светитељских, а да и не говоримо о чудотворном дејству тих моштију, које их двоструко оправдава“, речи су Светог владике Николаја забележене у знаменитом „Охридском прологу“, а посвећене управо начину на који су октривене мошти Свете Петке.

 За гроб Свете Петке, неко времена после погребења, нико није знао. Међутим, десило се да неки морнар, који је боловао од тешке болести, буде сахрањен недалеко одатле. Из његовог гроба, ширио се јак смрад. У близини се налазио подигнут подвижнички стуб на коме се подвизавао столпник, и како више није могао да поднесе несносан мирис, сишао је са стуба и, уз помоћ неколицине мештана, закопао морнарево тело у новоископани, дубљи гроб, у коме се већ налазило тело Свете Петке. Иако су видели да је тело које су нашли очувано, томе нису придавали већи значај. Сматрали су да ако је тело те жене свето, Бог би га већ открио на пригодан начин. Пошто чудеса нити ичег сличног није било, закључили су да није реч ни о каквој светитељки, па су морнарев леш ставили у гроб у коме је почивала Света Петка.

Један од мештана који су учествовали у овом чину, по имену Георгије, уснио је сан у коме му се јавила прелепа царица, у пратњи великаша. Један од њених пратилаца му је рекао: „Човече, зар се Бога не бојиш? Оно тело на које си наишао, свето је. Ви погребосте иструлело и смрадно трупло са телом божанствене Параскеве!“  Затим му се обратила и сама царица, тј. Света Петка, речима: „Одмах извади мошти моје и положи их на друго место, јер не могу подносити више смрада онога леша.“ Те ноћи, исто виђење имала је жена по имену Јефимија.

Сутрадан, сељаци су почели да копају и наишли на мошти од којих се ширио умирујући миомирис. Извадили су њено тело из земље, ставили у ковчег и донели у цркву Светих апостола у Каликратији, недалеко од Цариграда, где  су, са највећим старањем,  чуване скоро читав век. Свете мошти су одмах почеле да изливају многа исцељења – слепи би прогледали, хроми проходали, болесни добијали исцељење, што је све доприносило јачању угледа Свете Петке, који је имала међу захвалним људима, а  којих је, Божјом промишљу, из дана у дан, бивало све више.

У првој половини XIII века, крсташи су заузели и опљачкали Цариград, а хришћанске драгоцености Источног царства, међу којима и мошти Свете Петке, настојали су да пренесу у папске земље. Бугарски цар Јован Други Асен, користећи своје ратне победе, понудио је Латинима откуп светих моштију,  и био спреман да за њих плати највишу цену. Његова замисао је била да од Трнова направи нову православну престоницу. У том граду су већ биле сабране мошти многих православних светитеља.

Године 1231,  мошти Свете Петке донете су у Трново и положене у Саборну цркву. О значају овог догађаја говори чињеница да је читавим путем до Трнова, народ дочекивао свете мошти са великом побожношћу и молитвеном радошћу. Сам цар Асен, у пратњи мајке, супруге, великаша и црквеног клира, изашао је неколико километара ван града, како би их свечано сачекао.

Турци су освојили Трново 1393. године. Одатле су протерали  остарелог патријарха Јефтимија, првог писца житија Свете Петке, опљачкали цркву, а свете мошти избацили из кивота украшеног златом и драгим камењем, и свукли са њих златоткану одору.   

Убрзо, залагањем кнеза Страшимира, мошти су пренете у Видин. Но, само три године касније, Турци су и ту стигли, погубили су Христољубивог господара, а благо из видинских ризница, укључујући и светитељкине мошти, нашло се у Серу као ратни плен султана Бајазита. Тамо су остале две године.

Године 1398, ову светињу су од султана Бајазита измолиле три знамените Српкиње – побожна и мудра кнегиња Милица, знаменита песникиња и везиља деспотица Јефимија и Миличина кћерка Оливера, која је пристала да се, за спас свог народа и Цркве, жртвује и оде у Бајазитов харем. Када је чуо шта му кнегиња тражи Бајазит се насмејао и питао: „Зашто од других многе и велике цене достојних имања не молите, већ само сухе кости?” Овакав поступак кнегиње Милице, у чијој основи лежи непоколебљива вера у Бога и његову милост, као и жеља да свом народу обезбеди молитвену заштиту светитељке, султану, човеку другачијег кова, није ни могао да буде јасан.

Знајући вредност онога за шта моли, наша благочестива кнегиња  смерно је истрпела и ту увреду, и још му је понудила сва своја земна блага и имања у замену за свете мошти. Тако је Света Петка стигла у Крушевац, престоницу Светог кнеза Лазара, у дворску цркву - Лазарицу. Поводом преноса светих Моштију у Србију, знаменити Бугарин Григорије Цамблах, митрополит кијевски,  је записао „сва слава Петкина узе се Бугарској и подари земљи српској”.

Када је, почетком 15. века деспот Стефан Лазаревић, син кнегиње Милице, преселио престоницу из Крушевца у Београд, понео је и светитељкине мошти. Похранио их је најпре у Успењску цркву Митрополије београдске, а потом у нoву цркву Свете Петке, саграђену крај чудотворног извора под Београдском тврђавом.

Када су, 1521. године, Турци заузели Београд,  многи Срби су силом пресељени у Турску, а из опљачканог града однете су три светиње: чудотворна икона Пресвете Богородице, мошти царице Теофаније и мошти Свете Петке.

Светитељка се, после готово три века поново обрела у свом земаљском завичају. Мошти су положене у хранилницу часних моштију при Патријаршијској цркви Светога Георгија. Али Цариград је, у међувремену, постао престоница Отоманског царства.

У XVII веку Патријаршија цариградска упала је у велике дугове због тешких дажбина које јој је наметнула турска власт. Тада је војвода Василије Лупул, господар Молдавије, понудио да огромним прилогом покрије дугове Патријаршије, а да за узврат добије нетрулежне мошти Свете Петке. Тако су, 1641. године, свете мошти доспеле у Јаши, где су најпре, смештене у раскошни храм Света три јерарха.

Једне ноћи, 1888. године, храм је захватио велики пожар. Запалио се свећњак крај светитељкиног одра и од њега се раширила ватра. Том приликом, храм је изгорео до темеља. Спољашњи део кивота, начињен од сребра и злата, сасвим се истопио. Унутрашњост кивота од дрвета, тек је мало нагорела и то споља. Испод дрвеног поклопца лежале су мошти недодирнуте ватром. Нису се истопили чак ни печати од воска на њеној ризи.

После тога мошти су пренете у Саборну цркву посвећену Сретењу Господњем, где се и данас налазе, и где долазе хиљаде ходочасника из свих православних земаља да се поклоне вољеној светитељки, да је замоле за помоћ или да се захвале, након што су је добили.

[JESSY]

 

[JESSY]