Санскрт

[Božena]

„Српски и санскрт су некад били један језик“: Представљен и први санскртско-српски речник

17:35 17.11.2021 спутник

 

Први санскртско-српски речник има фонд од 70.000 санскртских речи, од којих је преко 5.000 сродно са српским језиком, рекао је данас његов аутор Момир Никић на промоцији речника.

Никић је истакао да је његов речник са 1.261 страном у издању куће „Прометеј“ био сложен пројекат у лингвистичком, лексикографском, техничком и физичком погледу, налик дугогодишњем „послу у руднику старом 3.500 година“.

На промоцији у Клубу РТС-а, Никић је рекао да је у лексикографском смислу то практично скуп неколико речника: значења, морфологије, етимологије, акцента, извора за санскрт, индо-европских компарација, а садржи и лексикон санскртско-српских сродности.

 

„Ово је први класични речник санскрта на нашем језику. Он је и једини такве величине и сложености на било ком словенском језику. Има знатно мањих дела просте лексикографске грађе, вокабулара и пратећих глосара уз преводе и приручнике…“, навео је Никић.

 

Према његовим речима, наши најбољи лингвисти су запазили велику сличност српског и санскрта, неки су утврдили да су негде и једном били један језик, али „није никада постављено питање о ком санскрту је реч?“
„Наша истраживања потврђују да је српски најближи најстаријем слоју – ведском и преведском. Довољно је навести огромну блискост у морфологији, флексијама, деклинацијама, конјугацијама, процесима палатализације, еуфонији; бројевима, заменицама, падежима; коренима, суфиксима…“, рекао је Никић.

Он је истакао и огромну сличност „и у лексици о анатомији човека, бојама, природном окружењу, сточарству и пољопривреди, бивствовању, терминима сродства, друштвене организације, религије и ритуала, ратне и војне терминологије“.

„У фонду од неких 70.000 санскртских речи назначили смо преко 5.000 сродних. Већину смо сами констатовали, али знатан је и део оних које су већ до сада запажене“, истакао је аутор.

Историјски санскритски рукописи: верски текст (врх) и медицински текст.

CC BY 4.0 / cropped photo/Wellcome Library, London /

Никић је дипломирао и магистрирао светску књижевност и први је доктор антропологије на Београдском универзитету. Ангажован је на пољу историјске антропологије и антрополошке лингвистике.

 

Професор доктор Милош Ковачевић је истакао да је Никићев речник, када се говори о мртвим језицима, „можда бољи од свих које имамо на српском језику, или бившем српскохрватском“.

„Ово је књига за све библиотеке, све лингвистичке катедре и за изучавање опште лингвистике на свим факултетима“, истакао је Ковачевић.

Професор доктор Вељко Брборић је оценио да је појава Никићевог речника „важан тренутак у лингвистици Србије“, јер њима спадамо у ред европских народа који су приближили санскрит читаоцима и историчарима језика.

 

„Ово припада категорији двојезичких речника и у културно-цивилизацијском смислу ће помоћи свима који се баве српским језиком да виде ту старину. Сигуран сам да ће ово бити почетак нових открића“, навео је Брборић.

 

Амбасадор Индије Санџив Кохли изразио је дубоку захвалност Никићу на речнику, истакавши да је за тај посао био потребан „човек великог интелекта, непоколебиве упорности и посвећености и јаке жеље да истражи неистражено“.

 

„Санскрт је за нас у Индији свети језик. То је језик старе индијске филозофије, класичне и духовне мисли“, истакао је Кохли.

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Тражитељ]

Делује као псеудонаука. Бар оваква новинарска интерпретација.

Нити је санскрт некаква мајка свих језика, нити српски испољава икакве необичне сличности с њим.

Ми немамо катедру за хиндологију нити стручњаке за санскрт и апсолутно сам скептичан да је ово дело најбоље "међу свим словенским језицима" и да смо по том питању јачи од нпр. Руса. Поређења ради, Чешка има више експерата за старословенски, језик који је настао на тлу средњовековне Србије и Бугарске, него Србија и Бугарска заједно.

[Božena]

@Тражитељ  Za vreme komunizma nije postojala katedra za grčki, pa nikome nije padalo na pamet da je grčki pseudonauka, možda poređenje nije adekvatno jer je grčki živ jezik. Pre neku godinu bio je reči da Filološki ima katedru za indologiju.

Ako se sanskrtom govorilo 5 000 godina pre Hrista kojim jezikom su govrili Adam i Eva?

 

[Božena]

 

Sanskrt kao duhovna i jezička bliskost dva naroda

Srbi ne zaslužuju da im se sanskrt predstavlja kao mističan i težak za učenje, jer postoji ogromna sličnost jezika na svim nivoima, kaže Mirjana Petrović, prevodilac i učitelj ovog drevnog jezika…

Nedavno je (26. januara) Indija proslavila 70 godina od stupanja na snagu ustava svoje nezavisne države kojim je 1950. godine zamenjen britanski kolonijalni akt o upravljanju. Ovim ustavom, kog je sačinio dr B. R. Ambedkar čija se veličina prema mišljenju mnogih poredi sa Gandijevom, ukinuta je hiljadama godina duga kastinska podeljenost indijskog društva i proglašena pravna i ekonomska ravnopravnost svih državljana. Dobar povod da se podsetimo da je i Srbija odmah nakon oslobođenja od turskog ropstva, sopstvenim snagama (kao i Indija) sve svoje građane proglasila slobodnim i ravnopravnim.

Srbija i Indija imaju dugotrajno prijateljstvo na nacionalnoj, političkoj, ekonomskoj i kulturnoj osnovi. O duhovnoj bliskosti dva naroda pisao je i vladika Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski, duhovni otac i prosvetitelj Srba, čije je književno delo bilo daleko iznad vremena u kome je živeo, a o srodnosti našeg jezika i sanskrta – jezika Veda i celokupne drevnoindijske misli danas se sve više govori na obe strane.

– Tokom prošlog veka sanskrtom su se u Srbiji bavili pojedinci (jer je katedra za hindologiju u SFRJ bila dodeljena Zagrebačkom univerzitetu), kao prevodioci – na primer Pavle Jevtić, Miroslav Marković, Radoslav Miroslavljev… i kao lingvisti – prof. dr Radivoje Pešić i prof. Radmilo K. Stojanović koji je sa velikom voljom do duboke starosti jedini držao nastavu sanskrta ostavivši za sobom brojne poštovaoce i učenike koji su, svako na svoj način, doprinosili upoznavanju javnosti sa bliskošću dva jezika – kaže prevodilac i predavač sanskrta Mirjana Petrović, koja ovaj drevni jezik prenosi današnjim generacijama, idući tragom svog učitelja, prof. Stojanovića. Jer učitelj je na sanskrtu sveta reč koja označava čoveka „koji treba da te uzme za ruku i dovede tamo gde ćeš moći samostalno da rasuđuješ”, objašnjava ona i dodaje da je učitelj tu da nauči, nastavnik da nastavlja, a da „pitanje uloge profesora svakako ostaje nedorečeno”.

U poslednjih nekoliko godina kulturna saradnja Srbije i Indije je posle duže utrnulosti snažno oživela, zalaganjem pređašnjeg ambasadora Indije, gospođe Nirender Čohan, i njenoj saradnji s prof. dr Aleksandrom Petrovićem sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji predaje Kulturnu istoriju Indije, prvi opšti predmet posvećen Indiji i njenoj kulturi u istoriji Univerziteta.

– Prvo predavanje na kursu održala je upravo gospođa ambasador, koja je napisala i predgovor za knjigu putopisa po Indiji kneza Božidara Karađorđevića koju je preveo profesor Petrović, inače i rukovodilac projekta Matice srpske „Kulturne veze Srbije i Indije kroz istoriju”. U okviru projekta objavljena je najpre profesorova knjiga „Od Nalande do Hilandara”, a potom i pomenuti knežev putopis. Posebno je važno da je prof. Petrović organizovao prvi srpsko-indijski naučni skup čiji je prvi deo u organizacija Instituta za evropske studije održan septembra 2017. u Beogradu, dok je drugi održan decembra iste godine na Univerzitetu Madras pod nazivom Technology, Religion and Cultural Identity” – dodaje naša sagovornica.
Indijski ministar Džitendra Sing i profesor Aleksandar Petrović

Prošle godine je u izdanju Matice srpske objavljen i „Manuov zakonik” kog je sa sanskrta, na čist srpski, bez ikakvih tuđica, preveo dr Svetislav Kostić, koji se vratio u Srbiju nakon što je okončao radni vek profesora i šefa katedre za hindologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu.

– Ova knjiga, sa podnaslovom: „Učenje o ljudskim zakonima, pravdi i redu” sažetije od bilo kog drugog dela prikazuje staroindijsko društvo i hinduizam u samom korenu. Matica najavljuje još dva prevoda prof. Kostića „Arthašastru (nauku o ekonomiji i upravljanju državom)” i „Kamašastru (nauku o telesnom uživanju)” čime će biti zaokruženo drevno indijsko učenje o tri čovekova životna cilja – naglašava Mirjana Petrović, ujedno i redaktor „Manuovog zakonika”. Pitali smo našu sagovornicu kako bi ona nekome predstavila sanskrt?

– Može se reći da je sanskrt opis stvarnosti, u pojedinostima i u celini, onako kako su je videli mislioci drevnog Istoka, te je učenje jezika trajalo 12 godina i bilo osnovno obrazovanje viših kasti. Srbi ne zaslužuju da im se sanskrt predstavlja kao mističan i težak za učenje, jer postoji ogromna sličnost jezika na svim nivoima, od glasova, korenskih reči, gramatike, mišljenja uslovljenog jezikom a prepoznatljivog u konstrukciji iskaza, pogledu na svet, poslovicama…

Sanskrt je jezik sačinjen, što mu i ime govori, za potrebe drevne duhovne i intelektualne elite, na njemu su, pored Veda, svetih spisa, ispisana velika dela religiozne, filozofske i naučne misli, ispevani epovi, ispričane legende i sačinjena brojna književna dela. Starost mu nije tačno utvrđena, nije ni važno da li je to „najstariji jezik” ili ne, bitno je da je to jedini drevni jezik kojim su se hiljadama godina prilježno bavili gramatičari, ta su dela sačuvana, te imamo neposredni uvid u njihov „unutrašnji” pogled na jezik. Šteta što srodni srpski na sebe nije „navukao” logičnu i prirodnu gramatiku krojenu po meri, koja bi se mogla sačiniti po ugledu na sanskrtsku, već se pati u prepravljenoj latinskoj gramatici – zaključuje Mirjana Petrović, prevodilac i učitelj ovog drevnog jezika.

(Danijela Knežević Stevanović, „Politika“)

[Božena]

 

[Justin Waters]

Српски је сличан са санскриту колико и други индоевропски језици. Санскирт је индо-аријански језик који има заједничко источиште, у индо-европском језику, са осталим језицима истог стабла. 

[Božena]

 

[slovoA]

On 18.11.2021. at 15:14, Justin Waters рече

Санскирт је индо-аријански језик који има заједничко источиште, у индо-европском језику, са осталим језицима истог стабла. 

У вријеме доласка аријевске расе у Индију, на њеном тлу су постајала два језика, дравидски и негритски. Ти језици тада, наравно, нису имали везе са аријевским (санскртом, или прасанскртом), а до извјесног мијешања је дошло касније. Међутим, то мијешање није много утицало на санскрит, а та кованица "индоевропски" је заправо измишљена, као обично заметање трагова не само о језику, већ и самој аријевској (српској) раси.

[Božena]

Visoki I plavi dosli u Indiju I doneli jezik...

 

[Н И Н Е]

пре 4 часа, slovoA рече

У вријеме доласка аријевске расе у Индију, на њеном тлу су постајала два језика, дравидски и негритски. Ти језици тада, наравно, нису имали везе са аријевским (санскртом, или прасанскртом), а до извјесног мијешања је дошло касније. Међутим, то мијешање није много утицало на санскрит, а та кованица "индоевропски" је заправо измишљена, као обично заметање трагова не само о језику, већ и самој аријевској (српској) раси.

Пре бих се по раси изјаснио као енглески кокер шпанијел него Србин Аријевац.

[slovoA]

пре 6 минута, Н И Н Е рече

Пре бих се по раси изјаснио као енглески кокер шпанијел него Србин Аријевац.

Добро. Кад питање поријекла, тј. припадности одређеном народу или одређеној раси буде ствар изјашњавања, слободно се тако изјасни. А дотад пробај бар да разграничиш та два појма. Измећу народа и расе постоји огромна разлика, из те аријевске расе су настали многи народи.

А ако су ти по том питању расе Хитлерови Аријевци проблем, то је само један историјски фалсификат, који се уопште не дотиче историје Арија.

[Н И Н Е]

Пре сат времена, slovoA рече

Добро. Кад питање поријекла, тј. припадности одређеном народу или одређеној раси буде ствар изјашњавања, слободно се тако изјасни. А дотад пробај бар да разграничиш та два појма. Измећу народа и расе постоји огромна разлика, из те аријевске расе су настали многи народи.

А ако су ти по том питању расе Хитлерови Аријевци проблем, то је само један историјски фалсификат, који се уопште не дотиче историје Арија.

Ти си тај који меша појмове. Не постоји српска нити аријевска раса.