Šta je hula na Duha Svetoga?

[w.a.mozart]

U samoj biti jeste, jer je hula na zivot kao dar Boziji. Jedino je pitanje upravo kakav teret je pritiskao tog coveka, pa je on pod tom tezinom digao ruku na sebe. Sve to se svakako uzima u obzir pri razmatranju svake pojedinacne situacije.

 

Zvuči ko da si u komisiji koja razmatra 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zvuči ko da si u komisiji koja razmatra 

 

Komisija je otprilike tamo gde su dvoje troje sakupljeni u ime Gospodnje. Ko li je sa njima? :P

[Бели Раде]

Svesno samoubistvo je - bez izuzetka - hula na Duha zivota i istine. Ovo je ucenje i svedocenje Crkve od kad je ima...

 

 Извини, али са овим се не слажем.

 

 Као средњошколац био сам на корак од извршења самоубиства.

 Сви су примећивали промену у мом понашању, али нико није пришао и питао директно - Јел имаш неки проблем ? - или нешто слично.

 И тако сам сматрао да ни ја не треба никога са тим да оптерећујем.

 Само ме је Бог сачувао да не разнесем себи у главу. 

 

 Наравно, данас ми то из ове перспективе изгледа трагично, али хајде мало размисли, зар деца тог узраста која су спремна на суицид имају уопште представу о томе да је то грех и да постоји решење.

 Немају.

 А зашто. Зато што ово друштво, овај духовно и морално осакаћени народ па на крају и Црква (част појединим свештеницима и верним људима) нема слуха за туђе проблеме.

 Поготово не вршњаци. О томе сведочи самоубиство дечака од 14 година који се убио због вршњачког насиља пре неку годину.

 

 На основу свега овога што сам овако штуро изнео, извини али не могу да се сложим да је то хула на Духа Светога само једне особе, која се убије, него и свих оних који су допринели да дође до тога.

 

 

Niko te ljude ne mrzi, daleko bilo, ali opet - silom nikog neces da uteras u Carstvo nebesko, to mora da nam bude jasno.

 

 

 Нисам стекао такав утисак кад су у питању изјаве неких...

 

 

 Ево кога занима нека погледа овај снимак. Лекар је све објаснио, тако да није у питању никаква хула на живот. На против. 

 

 

[obi-wan]

Извини, али са овим се не слажем.

 

Nema sta da se slazemo ili ne slazemo. Ja nisam izneo svoje misljenje, nego izvorno svedocenje Crkve o svetinji Zivota. Dakle, radi se o principu. A ti ovde govoris o jednom specificnom pojedinacnom slucaju (detinji uzrast), a to je vec nesto sasvim drugo.

 

Ja sam poznavao devojcicu srednjoskolskog uzrasta koje je, na preveliku i ogromnu zalost svih nas, izvrsila samoubistvo prosle godine. O uzrocima ne bih sad, ali je dete dobilo opelo bez sekunde cekanja, naravno.

 

Ona je bila dugo pod nekakvim pritiskom, a nije imala zrelosti i umeca da se sa njim izbori. Za to nije ona kriva...

[Бели Раде]

Да али ти си рекао БЕЗ ИЗУЗЕТКА. Да цитирам поново ако треба.

 

Svesno samoubistvo je - bez izuzetka - hula na Duha zivota i istine. Ovo je ucenje i svedocenje Crkve od kad je ima...

 

И у том узрасту оно је свесно.

 

"Samoubistvo se ne bira; ono se dogadja kada bol nadjača mehanizme;koji inače služe da ga ublaže."

 

извор http://www.webmedicina.org/bolesti-sindromi/bolesti/bolestizavisnosti/3282-samoubistvo

[Volim_Sina_Bozjeg]

I ja tako razumem.

Nepokajanje u smislu da covek jednostavno ne zeli da bude u zajednici sa Bogom i bliznjima.

Sa tog aspekta pakao i ne postoji kao izraz bozije kazne coveku,vec kao izraz covekove slobodne volje,licnog izbora.

Milsim da je u ovome suština mog postavljanja teme! Može li se samoubica pokajati , gde i kako.

 

Inače potpuno se slažem da nepokajanje odnosno svesno odbijanje pokajanja jeste hula na Duha Svetoga.

 

Sa ovim bi sačekao i Jankov odgovor na pitanje čovek= duša+telo.

[Гром]

Hula na Duha Svetoga je kada i mi po ovim forumima hulimo na klir nase crkve jer su oni nasi posrednici pred samim Gospodom. Huleci na njih hulimo i na Duha Svetoga. Stoga prestanimo da hulimo na bilo kojeg svestenika, djakona, monaha, vladiku itd...da ne bi hulili na samog Duha Svetog.

 

Чекај мало, Има свештеника који баш и нису испуњени Светим Духом, понеки имају и курварског духа, и педофилског духа. а алкохоличарског духа и коцкарског да и не причамо. И ако похулимо на дела једног таквог свештеника ми не хулимо на Св. Духа. Мене понекад обузме дух љутње, гнева итд. И ако ми неко тад опсује бога он не хули на Духа Светога већ на тог духа који тад влада надамном.

Опасно је кад неко види дела да су плод Св. Духа, Духа Љубави и свесно хули. Е то је већ за размишљање. 

[Интегра]

Зар није и јерес, свесно проповедана, и на којој се инстистира, хула на Духа Светога? И рецимо, упорно уверење да је Бог неразуман, немилосрдан? Или упорно остајање у уверењу или да је Бог само праведан или само блага љубав?

 

За самоубиство, верујем да је у последњим тренуцима свести многима дато довољно времена (психолошки, то време може да траје врло дуго) да се покају и обрате Богу. Слично као једно од тумачења за Јудино самоубиство. Јуди је можда дато време за покајање.

 

У вези с тим, да ли то значи да таква хула неопозиво ускраћује човеку било какво касније покајање, јер се толико огрешио о саму суштину Бога да је постао духовно мртав? Односно, да ли он може касније искуствено или разумски да схвати своју грешку, да горко заплаче - али су то сада само саможиве, сатанске сузе? Оплакивање самог себе? Може ли му се Бог смиловати?

[w.a.mozart]

Postoje samo 3 osobe koje ti mogu dati tačan odgovor na ovo pitanje

[Гром]

Ми не можемо знати да ли је неко свесни извршио самоубиство или несвесно. Оби-ван је у праву. на крају треба да остане нека претња кија ће људе спречавати да то учине. Зато је и запрећено да се самоубиство неће опростити, да би човек верник имао неко оружје да заустави сотону који га наговара. Будући да не знамо да ли је неко свесно починио самоубиство: ко нам брани да се молимо за њега. Па молимо се за своје непријатеље и за оне који убијају људе,грешимо у многим стварима а да и не знамо. Ко зна можда на нашу моитву Бог ублажи муку тог јадничка. Е сад, читао сам негде да кад неко заслужи пакао ради свога зла, онда му наше молитве дођу као усијани џарач, онда је можда и боље да се не молимо за таквог човека да му не би стварали још веће муке. Дешавало се да зао човек кад падне у постељу покушава да повреди свог добротвора који се брине о њему. Јер будући зао он мрзи свог добротвора и његова га доброта вређа. Јер не може да прими љубав онај ко не може да је да. И онда га љубав само још више повређује. Зато је речено да ко опрости своме непријатељу ужарено угљевље ставља на његову главу. И то угљевље задаје бол зломе. Зато се треба упитати да ли помажемо или ћемо нанети бол ономе за кога се молимо. У паклу је бола и превише, само им још и наше молитве фале. А Што се тиче губитка живота у неком удесу где човек не стиже да се покаје; покајање је начин живота и не оставља се за крај. На крају живота покајање ће се примити ономе ко је тек тад постао свестан свог погрешног начина живљења. а вернику који је знао шта Христ очекује од њега а није се покајао и почео да живи исправно, то покајање на крају живота се неће примити.

[Интегра]

Да се не треба молити за мртве грешнике? Али негде на овом форуму сам прочитала предање о извесном свецу који је, у пустињи, наишао на лобању једног многобожачког жреца. Укратко, лобања му се захвалила на молитви, јер у паклу нико никога не види, сви су окренути једни другима леђима и страшно пате у бескрајној усамљености, а када се свеци помоле, онда се на тренутак грешници погледају.

Не знам, што би се рекло, нисам паметна. Бог свети зна.

[obi-wan]

Да али ти си рекао БЕЗ ИЗУЗЕТКА. Да цитирам поново ако треба.

 

 

И у том узрасту оно је свесно.

 

"Samoubistvo se ne bira; ono se dogadja kada bol nadjača mehanizme;koji inače služe da ga ublaže."

 

извор http://www.webmedicina.org/bolesti-sindromi/bolesti/bolestizavisnosti/3282-samoubistvo

 

Nismo se dobro razumeli, ja sam s razlogom odvojio detinji uzrast.

Malo procitaj pazljivije, i bice ti jasno...

[obi-wan]

Зар није и јерес, свесно проповедана, и на којој се инстистира, хула на Духа Светога? И рецимо, упорно уверење да је Бог неразуман, немилосрдан? Или упорно остајање у уверењу или да је Бог само праведан или само блага љубав?

 

За самоубиство, верујем да је у последњим тренуцима свести многима дато довољно времена (психолошки, то време може да траје врло дуго) да се покају и обрате Богу. Слично као једно од тумачења за Јудино самоубиство. Јуди је можда дато време за покајање.

 

У вези с тим, да ли то значи да таква хула неопозиво ускраћује човеку било какво касније покајање, јер се толико огрешио о саму суштину Бога да је постао духовно мртав? Односно, да ли он може касније искуствено или разумски да схвати своју грешку, да горко заплаче - али су то сада само саможиве, сатанске сузе? Оплакивање самог себе? Може ли му се Бог смиловати?

 

U principu, Oci su svakako dali dosta odgovora na ova pitanja. Ovo bi bile spekulacije, iz njih se nekako ocituje da Oce po ovim pitanjima nisi konsultovala. Naravno, uvek ima vremena za to.

 

...

 

Inace, dobro nam dosla na forum...

[Интегра]

Хвала! Прочитаћу свакако. Нека ме Бог сачува од моје лакомислености и незнања.

[Гром]

Да се не треба молити за мртве грешнике? Али негде на овом форуму сам прочитала предање о извесном свецу који је, у пустињи, наишао на лобању једног многобожачког жреца. Укратко, лобања му се захвалила на молитви, јер у паклу нико никога не види, сви су окренути једни другима леђима и страшно пате у бескрајној усамљености, а када се свеци помоле, онда се на тренутак грешници погледају.

Не знам, што би се рекло, нисам паметна. Бог свети зна.

 

Пакао је место где нема Божје светлости (Божје Љубави) И сад: ако је Бог светлост и у њему нема тамног кутка, откуд тама?

Тама настаје кад син окрене леђа Оцу који је светлост, тада син својим телом прави сенку и живећи у њој, живи у паклу.

Може бити да када се неко помоли за неког ко је окренут леђима то њега такне као усијан џарач и он се окрене да види ко га џара пун још веће мржње и види оне којима је окренут леђима. 

Испада да је се ђаво послужио лукавством у овом случају са лобањом, обезбедивши на тај начин да ми будемо мучитељи оних које је он преварио.

Јер ако је тачно да је наше праштање као ужарено угљевље на главама наших непријатеља онда следи да љубав онима који су у паклу само задаје бол и да им наше молитве никако не олакшавају муке, већ супротно.