Претражи Живе Речи Утехе

Zanimljivo pitanje na koje nemam odgovor. Možda pametniji da se uključe da objasne. Valjda ti ljudi postanu neosetljivi na potrebe drugih, a to nisu hrišćanske osobine... Misle da je crkva neko pomodarstva, njima nije potrebno da idu u crkvu... Kako je to moguće? Gde su iskušenja? I zašto vrlo mali broj ljudi koji su okusili težinu ovog života idu u crkvu ...

Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine. U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija. "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić. "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba" Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres. "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić. "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić. Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.

“Vi ste svetlost svetu”. Tako glasi jedna od najčuvenijih rečenica iz najpoznatije besede u istoriji. Ovo je priča o jednoj ženi koja svetli toliko da je svet, odviknut od ljubavi zbog narastajućeg samoljublja, ostao suznih očiju kada je njenom količinom ljubavi bio zaslepljen sa najveće scene.

Ovu rečenicu kao iz topa, ali iz duše rekli su samohrani roditelji u Srbiji sa kojima smo razgovarali. Tačan podatak o broju samohranih roditelja u Srbiji ne postoji, ali se zna da ih ima više od 100.000. Oni su svakodnevno sami suočeni sa brojnim poteškoćama, od finansijskih do organizacionih, ali i sa strahovima među kojima preovladava "da će njima nešto da se desi i da će dete ostati prepušteno samo sebi". Samohrani otac Aduš Avdo iz Subotice ima problem više jer njegova ćerka ima Daunov sindrom. - Od tuđe nege i pomoći plaćam njene troškove, a od socijalne pomoći račune. Iz devojčice prerasta u devojku, što meni kao muškarcu donosi nove poteškoće i velike izazove. Svaka čast svim samohranim roditeljima, ali verujte da je muškarcima teže. Mojoj ćerki je zbog bolesti teško objasniti šta je dobro, a šta loše, zbog čega dajem sve od sebe da je izvedem na pravi put. Mene u svemu tome nema nigde. Pratim je u školu i do kuće, idemo na kontrole u bolnice. Moj život je podređen njenom - iskren je Aduš Avdo. Foto: Biljana Vučković / RAS Srbija Adus Avdo sa ćerkom Dobio je pomoć u vidu građevinskog materijala i sam popravlja kuću, ali zbog obaveza prema ćerki mora da uloži dodatne napore da sve završi na vreme. - Od trenutka kada sam saznao njenu dijagnozu, mislim o tome šta će biti sa njom kada mene više ne bude. Sve me to plaši. Bojim se da će neko da je iskoristi. Ne volim da se žalim, ali teško je - priča nam Avdo. Josip P. ostao je udovac kada je mlađe dete imalo samo godinu dana. Ponosan je na svoju decu i na to što su se osamostalili, ali put do toga bio je trnovit. - Odgovornost da ih treba izvesti na pravi put, a da nemaš sa kim da podeliš odluku je najteža. Sve moraš sam i često se preispituješ. Održavao sam stalno kontakt sa nastavnicima da bismo pratili njihovo ponašanje pošto mi je to bilo veliko opterećenje - ističe ovaj Subotičanin. Da je bilo neophodno, kaže, zasukao bi rukave i radio još više, ali nikada ne bi tražio pomoć države. - Od najmlađeg uzrasta sam razvijao sa njima odnos poverenja. Voleo sam da upoznam njihovo društvo da bih znao sa kime su. Možda je prepotentno što ću reći, ali uspeo sam. Sada kada se osvrnem, izgleda sve prirodno, a bilo je jako teško - priznaje Josip P. Tajana H. je pre četiri godine ostala udovica. Veliku ljubav prekinula je tragedija, a činjenica da je ostala sama sa malim detetom suočila ju je s brojnim strahovima. - Kao da nema ni mene više. Mnogo snage mi treba da potisnem tugu i budem pred sinom raspoložena, ali mi istovremeno on daje volju da idem napred. Obaveza je mnogo. Najveći problem su moji strahovi da će se i meni nešto desiti i da će mi dete ostati samo. Tu je rodbina, ali oni koji sami podižu decu znaju na šta mislim - kaže samohrana majka. Najviše brine to što sin, osim dede, nema pored sebe odraslog muškarca. - Hteo je da se šminka. A kada sam ga pitala zašto, rekao je da svako jutro vidi kako to radim i da je mislio da i on treba isto. Tada sam shvatila koliko je bitno da deca imaju oba roditelja i da dečaci ujutru gledaju očeve navike, kako se briju... - poručuje ona. U situacijama kada su roditelji razvedeni ili nisu ni bili u braku, ali su prisutni u životu dece najveći teret pada na onoga ko ima starateljstvo. - Otac moje ćerke i ja smo prekinuli vezu kada sam ostala u drugom stanju. Viđa je, ali retko. Stručnjaci su mi rekli da treba što češće da bude u kontaktu sa njom da bi ona znala da ima oca. To će za nju biti vrlo važno kada krene u školu pošto vršnjaci mogu biti surovi. U današnje vreme je problem ako vam dete nema "najki" patike, a kamoli oca da nema. Ne znam da li uopšte postoje pogodnosti za samohrane roditelje. Lično nisam osetila nijednu. Naprotiv, primorana sam da vodim dete, recimo, u poštu jer nemam kome da je ostavim. Niko neće zbog toga reći „pustite majku sa detetom“, već će vam odbrusiti da ste poveli dete da biste došli prvi na red - priča samohrana majka M. S. Plata odlazi na račune i troškove za dete, a najveću odgovornost samohrana majka nosi zbog odluka o budućnosti deteta. - Sve sam radiš i nosiš odgovornost odluka o vaspitanju. Stalno se preispituješ. Parovi dele troškove i obaveze. Ako ne platim vrtić, niko neće reći sama je i ima dete. To nikoga ne interesuje. Jako sam umorna. Mnogo toga sam potisnula i posvetila se detetu, ali to nije rešenje. Problemi su i dalje tu, a obaveza sve više - zaključuje ova samohrana majka. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-zivi-vise-od-100000-samohranih-roditelja-a-svi-oni-dele-jedan-najveci-strah/f84g2vj

Predsednik o ponovnom uvođenju vojnog roka Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su procene o ceni vraćanja vojnog roka netačne, pretpostavljajući da je kako je rekao „Đorđević genije“ doša do tog iznosa, upitan da li bi cena vraćanja obaveznog vojnog roka mogla da bude oko 700 miliona evra, kako pišu dnevni listovi. „Govorim nešto što je državna tajna, a to je da do 2021/22 godine nećemo imati pilote zahvaljujući reformi koja se sprovodi, nećemo imati ko da nam vozi tenkove, a vama je teško da ustajete tri meseca rano i da zatežete krevet na ivicu!“, rekao je predsednik odgovarajući na optužbe, kako je rekao, „junacima iz Saveza za Srbiju koji se protive obaveznom vojnom roku a istovremeno bi da jurišaju na Kačanik i Ðakovicu“. Prema njegovim rečima ukoliko bi služenje vojnog roka trajalo 3 meseca potrošilo bi se ne više od 30 miliona dinara, dok bi za 6 meseci ta cifra iznosila 130 milona. Vučić je rekao da tek slede meseci razgovora na ovu temu. Ranije ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da su medijski napisi o ceni vraćanja vojnog roka od 700 miliona evra smešni i da bi uvođenje koštalo daleko manje. Takvu procenu je, međutim, pre dve godine u Skupštini izneo njegov predhodnik na mestu ministra odbrane Zoran Đorđević. Извор Видео: https://www.b92.net/video/vesti.php?yyyy=2018&mm=08&dd=21&nav_id=1433465 Ministarstvo odbrane je na osnovu naređenja predsednika Republike Srbije i vrhovonog komandanta Vojske Srbije, pristupilo izradi studije o svim modalitetima i mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka, rekli su za N1 u Ministarstvu. U Ministarstvu podsećaju da vojni rok nikada nije ukinut već je odlukom Skupštine Srbije od januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka obustavljena. “Od tada se vojni rok izvršava po principu dobrovoljnosti, a ostala je i obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu. S obzirom da je obustavom obaveze služenja vojnog roka prestalo organizovano osposobljavanje svih sposobnih građana za odbranu zemlje, Ministarstvo odbrane analizira efekte sadašnjeg rešenja po pitanju sprovedene profesionalizacije i traži optimalno rešenje koje je zasnovano na detaljnoj proceni bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, sagledavanju sopstvenih iskustava i iskustava stranih armija”, navedeno je. Dodaju da i u drugim razvijenim državama, osim modela profesionalne vojske, postoje i kobinovani modeli koji podrazumevaju redovno služenje vojnog roka i profesionalnu vojsku, i podsećaju da obaveza služenja vojnog roka postoji u Švedskoj, Austriji, Ruskoj Federaciji, Kipru, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Grčkoj, Turskoj, Norveškoj … U Ministarstvu odbrane su za N1 rekli i da se mogućnost ponovnog uvođenja obaveze služenja vojnog roka razmatra u Mađarskoj, kao i u Nemačkoj gde je predloženo da obavezni vojni rok traje osam meseci, dok se Austriji razmatra produženje služenja vojnog roka koji trenutno traje šest meseci, odnosno devet za civilno služenje. Predsednik Aleksandar Vučić juče je izjavio da se razmišlja o tome da se od 2020. ili 2021. godine uvede tromesečni ili šestomesečni obavezni vojni rok za muškarce. Извор: N1

Djecu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući grijeh ljudski, pa se zapitaš: „Treba li silom pobjeđivati, ili smirenom ljubavlju?” Uvijek odlučuj ovako: “Pobijedit ću smirenom ljubavlju.” Odlučiš li se tako jednom za svagda, cijeli svijet ćeš moći pokoriti. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svijetu! Svakog dana i sata, svakog trenutka nadgledaj samoga sebe, da ti izgled bude blago lijep. Eto, prošao si pored malog djeteta, prošao si ljut, sa ružnom riječju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primjetio dijete, ali je ono tebe vidjelo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo sjeme u njegovu dušu, a to sjeme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred djetetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i djelatnu ljubav. Braćo, ne bojte se grijehova ljudskih, volite čovjeka i u grijehu njegovom, jer kad ko voli čovjeka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božje i cjelokupno i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božju volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li volio svaku stvar – i tajnu ćeš Božju razumjeti u stvarima. A shvatiš li je jednom, ti ćeš je poslije neumorno početi poznavati sve dalje i više, svakodnevno. I zavoljet ćeš, najzad, sav svijet potpunom i univerzalnom ljubavlju. Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Božjoj. Čovječe, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinje: one su bezgrešne, a ti, sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš poslije sebe, – i to, avaj, skoro svaki, svaki između nas! Djecu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvrijedi dijete… http://www.6yka.com/novost/117059/dostojevski-tesko-onome-ko-uvrijedi-dijete

Goran Aleksić, čija oba sina boluju od autizma, nedavno je proglašen tehnološkim viškom u šabačkom javnom preduzeću “Toplana” čiji je direktor Aleksandar Prodanović, lider mitrovačke opozicije, objavio je portal “Zorainfo”. „Živeti sa decom koja imaju autizam, može da se opiše u tri reči – to je tuga, patnja i očaj“. Tako svoju priču počinje Goran Aleksić, otac dva decaka obolela od autizma, koji je do pre nekoliko dana bio jedini hranitelj porodice. Sada mu je uručen otkaz, a agonija i neizvesnost traju od 2009. godine, kada se posle stečaja u firmi gde je radio, preko agencije zaposlio na mesto portira u šabačkoj Toplani. U pitanju je moj komsija svi koji misle da mogu da mu pomognu na bilo koji nacin neka ga kontaktiraju na njegov broj mobilnog 063175407 Za sedam godina, dok je radio na određeno vreme, promenilo se pet direktora, a u iščekivanju stalnog zaposlenja, u njegovom sektoru, posao su dobila tri radnika koje je on obučavao, i to, kako tvrdi Aleksić, zahvaljujući politici. Njegova supruga je bez zaposlenja jer brine o bolesnoj deci, a sada je i on ostao na ulici. „Te 2010. godine muž tadašnje direktorke Predškolske ustanove „Naše dete“, Marice Vuletić, koji je u mesecu junu počeo da radi, posle šest meseci dobio je posao za stalno“, priča Goran i pokazuje dokumentaciju. Sa ugovorom na određeno vreme Goran je sačekao novog direktora, u nadi da će konačno dobiti sigurniji status. Međutim… „Početkom 2013. godine, u januaru, sin Salka Karadarevića, koji je u tom momentu bio okružni menadžer LDP-a, posle šest meseci rada, dobio je, takođe, posao za stalno“, objašnjava Goran. Goran je sa portirskog mesta, gde je radio četiri godine bez dana odmora, prebačen da čisti podstanice. Onda je, kako tvrdi, došao novi direktor iz SPS-a. Ne zadugo, usledilo je cepanje lokalnog SPS-a i imenovanje novog direktora, Srećka Đurića, koji mu nije dao novu šansu po isteku ugovora. „Ja sam pre toga pisao gradonačelniku i poslao mu medicinsku dokumentaciju o bolesti moga sina. Kada mi nisu produžili ugovor, ja sam se raspitivao da li će mi iz opštine neko pomoći. Sledećeg dana pozvao me je šef pravne službe, Dragomir Nikolić, i saopštio da je stigao odgovor da je na moje mesto zaposlen odbornik Lekić Suljo, iz SPS-a“, kaže Goran. Pisao je gradonačelniku, ministru Aleksandru Vulinu, zaštitniku građana, ali niko nije imao razumevanja niti rešenje za njegov problem. Onda je potražio pravdu na sudu. Apelacioni sud iz Novog Sada posle 14 meseci vratio ga je na posao, a onda ga je sačekao novi direktor, mitrovačke gore list – Aleksandar Prodanović. „Ja sam se na osnovu rešenja suda vratio na posao 7. novembra, radio sam petnaest dana, da bi mi posle toga bilo uručeno rešenje otkaza ugovora o radu i proglašen sam tehnološkim viškom“, priča Goran uz obrazloženje da je to rešenje potpisao privatni advokat Aleksandra Prodanovića, direktora JKP “Toplana“. Ni sa jednim direktorom, posle otpuštanja, nije bio u prilici da porazgovara. Nažalost, nismo uspeli ni mi. Srećko Đurić, koji je i posle smene ostao da radi u Toplani, kako nam je rekao, ne sme da priča bez odobrenja novog direktora. Novi direktor Aleksandar Prodanović nije se javljao na telefon, niti odgovarao na poruke, tako da nismo saznali da li je Goran Aleksić bez posla ostao po zakonu. Sve ovo zakonski možda i jeste, a da li je ljudski? https://wwwjutarnjiglasnik.000webhostapp.com/tragicna-prica-iz-sapca-otkaz-za-oca-dva-tesko-bolesna-deteta/