Претражи Живе Речи Утехе

VESTI “U mom radnom veku koji i dalje traje, od 365 dana u godini ja sam 300 ustao pre svanuća i radio dok se ne smrkne na njivi i u šumi. Mnogo sam napravio i stvorio, pa sam želeo sebi da sagradim i grobnicu da olakšam svojim potomcima”, priča Dejan za RINU. Međutim, njegova građevina više liči na apartman nego na grob. U prizemlju je soba kao i svaka druga u kojoj se nalaze dva kreveta, televizor i frižider, pa ako gledate samo sa unutrašnje strane nikad ne biste posumnjali za šta je namenjena. “Meni je to sve normalno i prirodno. Razgovarao sam sa monahinjama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuljenje. Svi ćemo jednog dana završiti i biće nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam želeo sebi za života da napravim nešto veće. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na groblju, a gore u letnjikovcu se sastajemo nakon daća i na Zadušnicama”, izjavio je ovaj Šumadinac. Dejan je mislio na sve, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni već drveni na kom stoji poruka - mene ne niko ne razume, da li neće, il ne ume, piše na hrastovoj ploči. “Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo”, kaže on. I dok se većina ljudi bori da što bolje provede svoj životni vek, ne razmišljajući o onom što će doći posle, Dejan Milošević svakako je primer da se ništa, pa čak ni smrt i sahrana - ne prepušta slučaju. Izvor: Kurir CELA ŠUMADIJA SE KRSTI: Dejan (43) iz Knića sebi sazidao grobnicu na dva sprata, a pogledajte kako je opremio unutra! (FOTO) - iKragujevac WWW.IKRAGUJEVAC.COM

Kako je juče preneo portal Obris, Hrvatska je započela proces nabavke američkih višenamenskih helikoptera Sikorsky UH-60M Black Hawk. Nakon što je američki State Department prethodnog dana odobrio moguću prodaju dva helikoptera ovog tipa Hrvatskoj, u početku nije bilo sasvim jasno da li se radi o početku sprovođenja realizacije američke donacije UH-60M koja je objavljena oktobra 2018. godine ili je u pitanju direktna nabavka ovih letelica. Zbog ove nedoumice, iz Obris-a su pokrenuli detaljnu proveru o čemu se tu radi i iz službenih američkih izvora im je potvrđeno da se zapravo radi o kupovini UH-60M preko linije FMS – Foreign Military Sales a nezavisno od donacije dva helikoptera koja je dogovorena ranije. Kako dalje navode isti izvori, Hrvatska je zahtev Sjedinjenim Državama za kupovinu dva UH-60M poslala još u julu ove godine. Hrvatski portal podsetio je i da je to deo plana da hrvatsko Ratno vazduhoplovstvo postepeno dobije ukupno 10 Crnih jastrebova. Obris takođe podseća da bi prva dva UH-60M koji će biti predmet donacije (vrednost od 53,2 miliona dolara u potpunosti pokrivaju SAD) i koji bi trebali da stignu sledeće godine, trebala biti u konfiguraciji za specijalne jedinice i iznosi informaciju da je ovoga puta reč o dva primerka u standardnoj varijanti. Kada je reč o vrednosti helikoptera koji se kupuju, navodi se da je procenjena vrednost čitavog paketa oko 115 miliona dolara od kojih se oko 38 miliona dolara odnosi na same helikoptere a ostatak na prateću opremu i rezervne delove. U prenošenju vesti da je američka Agencija za odbrambeno-bezbednosnu saradnju DSCA (Defence Security Cooperation Agency) objavila da je State Department odobrio moguću kupovinu dva helikoptera UH-60M, Obris je naveo i spisak dodatne opreme koja je navedena u saopštenju DSCA a koju je, pored dva helikoptera, Hrvatska zatražila od SAD. Na spisku se, pored dva UH-60M u standardnoj konfiguraciji za američke državne korisnike (GFE – Government Furnished Equipment) nalazi i do 9 motora T700-GE-70 ID, do 9 sistema navigacije GPS/INS H-764GU (Embeded Global Positioning/Inertial Navigation – EGI), IFF transponderi AN/APX-123A, radio uređaji AN/ARC-201D RT-1478D i AN/ARC-231 RT-1808A, potom rezervni delovi, oprema za logističku podršku, oprema za komunikaciju, uređaji za noćno letenje, alati, oprema za ispitivanje, usluge kalibracije, naoružanje, municiju, osiguranje samih helikoptera, podrška za osiguranje operativnosti, publikacije i tehnička dokumentacija, obuka kadra i uređaji za obuku, izviđanje lokacija, usluge tehničke logističke podrške Vlade SAD i ugovornih izvršitelja kao i ostala logistička i programska podrška vezana za čitav posao. DSCA u svom saopštenju napominje da obaveštenje da je State Department odobrio Hrvatskoj nabavku helikoptera ne znači da je posao sklopljen, što kako Obris navodi predstavlja formalnu činjenicu. Hrvatski portal takođe podseća da se priča o nabavci UH-60 provlači još od 2014. godine, da su od tada američki helikopteri ovog tipa dva puta boravili u Hrvatskoj i da je sada konačno izvesno da će doći do potpisivanja ugovora za kupovinu prva dva helikoptera. Međutim, Ministarstvo odbrane Hrvatske će ovaj posao morati prvo da predstavi pred Odborom za odbranu hrvatskog Sabora, koji bi, kako navodi Obris, prema Zakonu o odbrani, pre pokretanja procesa trebalo da iznese svoje mišljenje. Prema izvorima Obrisa, iz SAD bi za oko 15 dana u Hrvatsku trebalo stići službeni dokument sa konkretnom cenom ove željene nabavke Hrvatske nakon čega bi odbrambeni resor trebao pokrenuti proceduru u Saboru. Hrvatskoj nakon donacije dva helikoptera UH-60M odobrena nabavka još dva helikoptera istog tipa - Tango Six TANGOSIX.RS Kako je juče preneo portal Obris, Hrvatska je započela proces nabae američkih višenamenskih helikoptera Sikorsky UH-60M Black Hawk. Nakon što...

Kako je Tango Six danas prvi javio, prva dva Erbasova H145M za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije sleteli su danas na Aerodrom Nikola Tesla. Helikoptere je dočekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovića Helikopterska jedinica organizovala je i svečani doček podizanjem u vazduh svojih helikoptera Bel 212, Gazela i Sikorski S-76. U Gazeli se nalazio fotograf koji je napravio i prve profesionalne fotografije srpskih H145M u vazduhu. D-HADO budući je YU-MED / Foto: Tango Six Sikorski i Erbas u istom kadru / Foto: Tango Six „Camera ship“ gore levo, u fokusu Sikorski i Erbas / Foto: Tango Six Vojska Srbije promovisala svoj prvi helikopter u Nemačkoj zatim na najvećem svetskom sajmu vazduhoplovne industrije i na kraju na nedavno završenom Partneru. Juče je došao red na policiju. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je prilikom dočeka da će Super Pume, za koje je već potpisan ugovor, stići za manje od tri godine. Dobili smo i okvirnu potvrdu perioda za dolazak YU-ICE i YU-MUP. Ministar je izjavio da će treći helikopter stići najkasnije početkom avgusta dok se dolazak četvrtog očekuje početkom sledeće godine. Novi komandant jedince Nenad Nedić izjavio je juče medijima da će svi piloti koji su opredeljeni za H145M završiti obuku za novi tip do kraja godine a da će deo te obuke biti i korišćenje NVG opreme za koju je Erbas kompatibilan i za koju će piloti takođe proći kvalifikaciju. Budući YU-SAR / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Budući YU-MED / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Helikopterskoj jedinci MUP-a juče su isporučeni YU-MED i YU-SAR istom rutom iz Graca kao kada je i RV i PVO dobilo svoj „14501“. Suptilna razlika bila je u promociji. Za razliku od vojske kod koje je često sporo, nekad tajno i prilično proceduralno, Helikopterska jedinica se potrudila. Potrudila se da za svoje i potrebe okupljenih novinara organizuje doček u vidu formacije tri druga tipa helikoptera koje koristi. Tako su dva H145M letela uz Gazelu, Bela i Sikorskog. Istorijski trenutak ostaće zauvek zabeležen iz vazduha zahvaljujući fotografu Dimitriju Ostojiću koji je Erbasove dočekao u Gazeli. Out with the old? Ne. Sikorski još može da leti, leteće i da, i dalje je sexy kad uvuče „noge“ / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Zahvaljujući logici i incijativi MUP-a uloge svih helikoptera biće praćene odgovarajućim registracijama. Ova scena, patroliranje iznad naselja, biće razervisana za YU-MUP / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Spektakularne performanse i na jednom motoru, cold start-to hover za oko 1:20. Ozbiljna mašina / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Trakka reflektor, na levoj skiji helikoptera ima nekoliko raznobojnih stakala koje menja unutar kućišta u zavisnosti od potrebe / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Tramp, Kraljica Elizabeta i Helikopterska jedinica MUP-a Srbije imaju nešto zajedničko a nije Erbas / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Procedura helikopterskog sletanja na veće aerodrome nekada se sastoji i od praćenja profila kratkog finala kao kod aviona / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Savršeno „očišćena“ atmosfera za slikanje zahvaljujući konvektivnoj aktivnosti noć pre / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Dve nijanse plave / Foto: Dimitrije Ostojić, Helikopterska jedinica MUP-a Petar VOJINOVIĆ

Da inspekcija zatvara lokale i trgovinske radnje zbog neizdavanja fiskalnog računa odavno je uobičajena pojava u Srbiji, ali vlasnici porodičnog restorana „Amadeo S“ u Priboju, tvrde da su zatvoreni na tri meseca zbog doručka koji je pojeo njihov zaposleni. "Poštena Srbija": Ulazna vrata zatvorenog pribojskog lokala U porodici vlasnika ovog restorana smatraju da je ova kazna nepravedna i drakonska, jer se utvrđene nepravilnosti odnose na, kako kažu , dva jaja i dva parčeta hleba, koje je pojeo radnik. Inspektorka iz poreske inspekcije iz Kragujevca je, nakon kontrole krajem februara, u rešenju ipak konstatovala nepravilnosti oko izdavanja fiskalnog računa. Svetlana Radovic, ćerka vlasnika ovog porodičnog restorana svoje negodovanje je izrazila na društvenim mrežama, objavljujući fotografiju postavljenu na ulazna vrata lokala, ispod koje piše: „Ovaj lokal je zatvoren na 90 dana zbog dva jaja i dve kriške hleba koje su pojeli radnici. Ovo je poštena Srbija“ – Da, dobro ste pročitali zbog dva jaja, koja su u subotu 23. februara pojeli zaposleni za doručak, dovedeno je u pitanje šta ćemo svi mi jesti naredna tri meseca, tokom kojih će restoran biti zatvoren po nalogu poreske inspekcije. Pošto je proverom utvrđeno da su sve porudžbine izdate tog jutra uredno kucane na fiskalnoj kasi, inspektorka, prilično neprijatna i drska, utvrdila je da smo ipak oštetili budžet Republike Srbije za dva jaja koja je pojeo konobar, a za koja nije imao fiskalni račun uz direktnu pretnju:“Proći ćete gore nego da ste ubili čoveka“. I prošli smo izgleda, pošto se u ovoj zemlji takvima i ne sudi nego se koplja lome o leđa građana koji pokušavaju da žive život dostojan čoveka. Kao student četvrte godine farmacije, koji do sada nije razmatrao opciju odlaska u inostranstvo nakon završetka studija, uviđam da sam 23 godine živela u iluziji da se u Srbiji može živeti od svog rada, a da ti tata pri tom nije obezbedio posao, kad je prodao dušu đavolu i zavalio se u partijsku fotelju., napisala je na stranici „Priboj“ Svetlana Radović „Ogorčena i razočarana građanka Republike Srbije“. Negodovanju su se pridružili i zaposleni u lokalu zabrinuti za izdržavanje svojih porodica, a bilo je i konstatacija da razne inspekcije pribojske lokale kontrolišu vrlo selektivno i da postoje oni u koje se, kako kažu, ne ulazi. U pokušaju da povodom ovog slučaja, dobijemo izjavu inspektorke koja je bila u kontroli, zaposlene u Poreskoj upravi u Regionalnom odeljenju Kragujevac, pozivali smo telefonski broj centrale ovog odeljenja. Niko se nije javljao, a na jednom od ostalih telefona, čiji su brojevi navedeni u kontaktima na sajtu Ministarstva finansija, rečeno nam je da operater ovih dana ne radi. Na telefon se javio šef terenske kontrole odeljenja, u kome je ova inspektorka angažovana i rekao da nije praksa da inspektori telefonom daju izjave novinarima, već da treba da se inspektorki obratimo pisanim putem i zatražimo informacije. Pitanja smo uputili mejlom i dobili obaveštenje od Poreske uprave Srbije „da su primili obraćanje pismenim putem na koje će biti odgovoreno u narednih nekoliko dana“. Do zaključenja ovog broja odgovor nije stigao. Žalili se na rešenje Od članova porodice vlasnika porodičnog restorana „Amadeo S“ u Priboju“ dobili smo informaciju da su se žalili na rešenje kojim im se lokal zatvara na 90 dana. Očekuju odgovor. https://www.danas.rs/drustvo/zbog-dva-jaja-katanac-tri-meseca/?fbclid=IwAR2MrpEBgqHMLAkScV9b6f2acQBADLhlerhHBx1Yo5u8x12ofAKGRwNQ4Rg

Nakon što je 22. novembra Vojsci Srbije kompanija Erbas Helikopters zvanično predala prvi vojni primerak helikoptera H145M, juče je u krugu Erbasovove fabrike, u nemačkom gradu Donavurtu izvršena primopredaja i prva dva helikoptera H145M namenjenih Helikopterskoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Od dva predata helikoptera jedan je namenjen za traganje i spasavnje (maskirni primerak sa registracijom YU-ICE, privremena nemačka registracija D-HADR) a drugi za hitnu medicinsku evakuaciju (helikopter u civilnoj šemi farbanja registracije YU-MED). Jedan od dva H145za MUP ima montiranu dizalicu koja se može koristiti u zadacima traganja i spasavanja. Oba helikoptera bi zajedno sa jednim vojnim H145M trebala da budu isporučena Srbiji u martu ili aprilu sledeće godine a ostalih 6 bi trebalo da stignu do kraja 2019. i to u nekoliko isporuka. Kako Tango Six saznaje, policijski helikopteri će biti preleteni iz Nemačke sa barem jednom usputnom stanicom za popunu goriva. U kokpitu na fotografiji se prepoznaje Nenad Nedić, od pre nekoliko dana i zvanično novi komandant Helikopterske jedinice MUP-a Srbije. YU-ICE biće jedini maskirni MUP-ov H145M. Za razliku od vojnih primeraka svi policijski imaće meteo radar prepoznatljiv po izbočini na nosu. Da će MUP umesto prvobitno planirana tri dobiti 4 helikoptera konačno je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Helikopterska jedinica policije (HJP) koristiće H145M za različite zadatke, osim traganja i spasavanja, medicinskog i VIP prevoza upotrebljavaće se i za specijalne operacije. Osim H145M za potrebe srpske HJP biće nabavljena i tri helikoptera H215 Super Puma. Petar VOJINOVIĆ

Kako je danas na svom internet sajtu objavilo hrvatsko Ministarstvo odbrane, na aerodromu Pleso, u kasarni “Pukovnik Marko Živković“, jutros su predstavljeni višenamenski helikopteri UH-60M “Black Hawk“ koje je Vlada SAD poklonila Hrvatskoj a koji bi trebalo da stignu 2020. godine. Reč je o donaciji koja je vredna 53 miliona dolara i koja podrazumeva isporuku dva helikoptera poslednje generacije, obuku letačkog i tehničkog sastava, rezervne delove i svu potrebnu prateću opremu. Predstavljanju helikoptera prisustvovali su najviši predstavnici Ministartsva odbrane i oružanih snaga Hrvatske, ambasador SAD i američko vojno osoblje. – Ovom investicijom Sjedinjenih Američkih Država učinjen je prvi korak u zameni postojećih helikoptera istočne proizvodnje s helikopterima zapadne proizvodnje. Kao pouzdana i verodostojna članica NATO saveza, prelazak na zapadnu tehnologiju je jedini mogući i ispravni put – rekao je tom prilikom ministar odbrane Damir Krstičević. On je dodao da se helikopteri, uz tradicionalne vojne zadatke, mogu koristiti i za zadatke pomoći civilnim institucijama – gašenje velikih šumskih požara, traganje i spasavanje, hitno medicinsko prevoženje, i da zbog toga oni nisu samo dodatno povećanje vojnog arsenala već sredstvo koje uz dobar menadžment može rezultirati rešenjima u odgovoru na sve moguće zahteve koje se stave pred Razno vazduhoplovstvo, kako u vojnom smislu tako i u pomoći narodu. Video snimak američkih UH-60M koji su juče sleteli na aerodrom Pleso: Ambasador SAD u Hrvatskoj Robert Kohors rekao je kako se radi o najnaprednijim teretnim helikopterima u svetu koji podržavaju zajedničku nameru dve države da brane jedna drugu i sarađuju u stvaranju bezbednosti i stabilnosti u svetu. – Donacija je znak predanosti SAD očuvanju partnerstva i osiguranju bezbednosnih ciljeva. Ovi će helikopteri pokrenuti razvoj hrvatskih vazduhoplovnih snaga prema zapadnoj platformi i omogućiti Hrvatskoj interoperabilnost unutar NATO-a u budućnosti – objasnio je Kohorst. List “Jutarnji list“ podsetio je danas da je u aprilu ove godine ministar Damir Krstičević u Komandi HRZ-a rekao da je plan da se do 2025. godine, kada ističu resursi postojećim helikopterima Mi-8, nabavi eskadrila novih transportnih helikoptera. Takođe je tada naveo da je cilj sadašnjeg ministarstva i oružanih snaga da se u sledećih nekoliko godina u potpunosti pređe na vazduhopovnu tehniku zapadne proizvodnje. Međutim u upotrebi bi ipak bilo zadržano 10 transportnih višenamenskih helikoptera Mi-171Š koji se trenutno nalaze na generalnom remontu i koji bi nakon njega mogli ostati u naoružanju narednih 10 godina. U sastavu HRZ se nalazi još 14 helikoptera familije Mi-8, poslednjih godina upravo se kao njihova zamena spominjao američki UH-60 a o tome smo od aktuelnog hrvatskog ministra odbrane dobili zvaničnu najavu i potvrdu oktobra prošle godine.

Izvesno se pre godinu dana znalo da će Ana Brnabić biti Vučićev izbor za premijera Srbije, kao što se sada skoro izvesno zna da Irena Vujović neće biti gradonačelnica Beograda. Za Brnabić se procenjivalo da će biti kratkoročan potez – unapred žrtvovana figura, kako bi se u narednih šest meseci dogodili vanrendni parlamentarni izbori. Ali, niti su se ti izbori dogodili, niti je rejting Srpske napredne stranke opao. Procene da desni birači SNS neće oprostiti partiji osobu kojoj su odrednice - gej, ateista, USAID, Ist-vest bridž - pokazale su se potpuno pogrešnim. Jer, Brnabić kao “nestranačka ličnost” doživljena je kao neko koga je stranka profesionalno unajmila, bez ikakve političke težine. Slično premijerku doživljavaju i kolege iz vlade – kao nekog pomoćnika ministra ili državnog sekretara, koji igrom slučaja predsedava skupom, ako je skup sednica Vlade, ili neki drugi događaj. Ipak, Brnabić ispoljava sitne znake sopstvene važnosti, kao što je blago kašnjenje kod Vučića, na koje se drugi ne usuđuju, čak to izbegava da radi i Ivica Dačić. Doduše, trebalo bi videti svojim očima ledenu smirenost Zorane Mihajlović i Rasima Ljajića, potpunu ignoraciju od strane Jadranke Joksimović, i hiperaktivnost Nenada Popovića, kada su u istoj prostoriji sa premijerkom, kako bi se stekao pravi uvid o zlosutnoj atmosferi u vrhu vlasti. Sa Brnabićevom kao premijerkom, Vučić je postigao tri važna politička cilja. Prvi je da je zarotirao celu političku scenu, imajući u vidu da kontroliše njen lavovski deo, ka liberalno-prozapadnom polu. Rotaciju su analitičari nazvali kontinuitetom, mada je to sve samo ne kontinuitet, to je rez u odnosu na situaciju do maja 2017. Do tada su tandem bili konzervativni predsednik Tomislav Nikolić i nešto liberalniji premijer Vučić. Od tada je Vučić ušao u ulogu konzervativnijeg faktora, dok je liberalni pol potpuno zaoštren sa Anom Brnabić. U tom pravcu niko u Srbiji ne bi mogao da ode dalje, čak i da neka NVO poput Inicijative mladih za ljudska prava, dođe na vlast. Drugo, oslabio je udarce opozicije. Jer, opozicioni napadi na Brnabićevu su udaranje u prazno. Opozicija bi mogla efektnije da nastupa protiv vlasti da je premijer Nikola Selaković, Nebojša Stefanović ili Miloš Vučević iz Novog Sada, odnosno bilo koji izvorni ili preleteli naprednjak. I treće, Vučić je pokazao da politički prostor osvaja višedimenzionalno, odnosno da ima za svaku bitnu funkciju više ličnosti. Kao što mu je recimo, sada šef diplomatije Ivica Dačić, tako bi to mogao biti i Čedomir Jovanović. U oba slučaja prethodna kompromitacija je nebitna, kao što nije važno to ni što Jovanović samo mucanjem može da odgovori na pitanje “ako smo izgubili Kosovo 1999. što nam traže da to potpišemo 2019.”. Uostalom, Jovanović zamuckuje u spomen na Zorana Đinđića, jer pre ulaska u politiku nije mucao, svakako ne toliko izraženo. Sad, zašto se Vučić verovatno neće odlučiti za Irenu Vujović, budući da bi to bio gest koji bi obradovao SNS. Kad se kaže da “stranka voli Irenu” obično se misli na vrh, ali ovde je u pitanju baza. Na skupovima SNS u beogradskoj kampanji pojava predsednice opštine Savski venac izazivala je iskrene aplauze i skandiranja, kakve ni približno nije dobijao niko od beogradskih funkcionera. Kad je reč o opoziciji, izborom Vujovićeve, Vučić bi postigao donekle isti efekat kao i sa Brnabić, neutralisao bi napade opozicije. Kako bi izgledali Đilasovi nastupi protiv Irene Vujović – morao bi stalno da pazi da ne pređe neku liniju političke nekorektnosti, a to je već osujećujuće. Pomoćnik gradonačelnice mogao bi da bude Andreja Mladenović, bivši DSS, koji je praktično obavljao tu funkciju, dok je Siniša Mali bio pod baražnom vatrom medija i pritiskom afera. Stranka bi možda bila zadovoljnija i imala bi veći motiv da se bori u Beogradu. Ali, Mladenović, navodno ne stoji uopšte dobro, jer nije ispunio očekivanja. I logika je potpuno drugačija od očekivane koja glasi da je Beograd načet aferama i da bi na prvoj sledećoj mogla da se razvije ozbiljna politička kriza. Naprotiv, izgleda da se procenjuje suprotno. Antivladin potencijal prestonice je dosadašnjim aferama pričilno istrošen, a Beograd je oduvek bio liberalniji, i njegovi stanovnici spremniji da podnesu dogovore sa Kosovom i evrointregracijsku agendu. Zato ništa neće smetati da operativac Goran Vesić bude gradonačelnik i da se odmerava sa Đilasom. U tom kontekstu, u odnosu na gradsku vlast, i premijerska i predsednička će izgledati državotvornije. A naprednjaci kojima se Vesić iskonski ne sviđa, i koji bi želeli da njihova stranka ima lepo lice Irene Vujović, moraće ponovo da pobeđuju Đilasa da bi došli do tog cilja.

Posle ovog teksta će vas sigurno biti sramota da kažete da nemate vremena za nešto! Printskrin: Youtube/RTS Kvadratura kruga - Zvanični kanal Dejan Stojadinović je službenik Žandarmerije, student teologije, novinar i poljoprivrednik. Živi u selu Bistrica kod Petrovca na Mlavi je zaposlen u bazi Žandarmerije u Rakovici. Uz to, Dejan je student Bogoslovskog fakulteta i autor emisije "Ličnost i zajednica" koja se emituje na Televiziji Hram. Dejan Stojadinović/Printskrin: Youtube/RTS Kvadratura kruga - Zvanični kanal Dejan je i poljoprivrednik koji se ne stidi da sedne na traktor ili uzme motiku u ruke, u kojima je nekoliko sati pre toga držao hekler dok je sa kolegama iz žandarmerije bio u nekoj akciji. Kako sve te uloge i ličnosti miri u sebi, Dejan je otkrio u emisiji Kvadratura kruga, gde je Branku otkrio koliko je detinjstvo ispunjeno odricanjima i nemaštinom isklesalo Dejana kao čoveka. Dejan Stojadinović/Printskrin: Youtube/RTS Kvadratura kruga - Zvanični kanal - Sve te uloge i ličnosti izgrađuju mene, kada bih bilo šta od toga oduzeo ne bih bio kompletan - rekao je Dejan. Dejanova supruga kaže da bez obzira koliko on ima obaveza i koliko je često odsutan, energije ima na pretek i uvek nađe vremena da pokloni pažnju njoj i deci. Dejan je autor emisije "Ličnost i zajednica" koja se emituje na Televiziji Hram/Printskrin: Youtube/RTS Kvadratura kruga - Zvanični kanal Dejanov život je pun odricanja. Iako mu je plata opterećena kreditom, Dejan je uspeo da sagradi kuću. Sa svojom platom izdržava devetočlanu porodicu, a već 10 godina svake noći ustaje u dva sata kako bi iz Homolja stigao na vreme na posao u Beograd. Dejan osim svojoj porodici pomaže i baki Zlati (92), koja živi u blizini, jer ko zna šta je muka ima i osećaj za druge. Pogleajte imisiju o svestranom Dejanu Stojadinoviću: http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2951388-dejan-radi-u-zandarmeriji-student-je-teologije-novinar-i-poljoprivrednik-vec-10-godina-ustaje-u-dva-nocu-kako-bi-sve-to-postigao-foto-video

O staroj jagodinskoj crkvi doskora se nije ni pisalo. Ktitor svetinje zidane 1818. bio knez Miloš Obrenović. Vukašinoviću epitaf napisao Sima Milutinović Sarajlija. Ova crkva je najstarija građevina u Jagodini. Foto Z. Gligorijević U vreme kada je nicala crkva posvećena Svetom arhangelu Mihailu, ili, kako je starosedeoci zovu Stara crkva, te 1818. godine Jagodina je imala dvadesetak srpskih kuća i džamiju, ali ne i pravoslavnu bogomolju. Podatak da je ktitor ove svetinje bio knez Miloš Obrenović govori o tome koliko je Jagodina bila značajna u to doba. Ova crkva, najstarija građevina u gradu na Belici, obeležila je dva veka postojanja i bogosluženja. Međutim, mnogo poznatija je spomen-kosturnica izginulim ratnicima u Prvom svetskom ratu, koja se nalazi u njenoj porti. - Pošto se o ovom božijem hramu nikada nije pisalo, sveštenstvo je iniciralo nastanak zbornika radova "Dva veka Stare crkve u Jagodini". Gotovo svaki od 16 radova doneo je mnogobrojne novine, tako da ova publikacija predstavlja pravu riznicu podataka - ocenjuje jedan od urednika, dr Branislav Cvetković, viši kustos Zavičajnog muzeja u Jagodini. Prema njegovim rečima, pronađena je, snimljena i spremna za konzervaciju ogromna zbirka ikona, koja je bila u raznim delovima kompleksa, manastiru Kalenić i Narodnom muzeju u Beogradu. Najznačajniji deo zbirke su pokloni ondašnjih jagodinskih esnafa, kao i mali broj ikona iz Rusije i Grčke. Najstarija je ikona Svetog Jovana, koja datira iz sredine 19. veka čiji autor nije poznat, značajna zato što ukazuje na srednjovekovnu ikonografiju. - Pronašli smo i ktitorski natpis koji je od 1860. godine bio sklonjen sa fasade i ležao na časnoj trpezi, pa je tek 2016. stavljen na unutrašnji zid priprate. Pronašli smo i druge natpise, "obradili" grobove oko crkve koji su "izronili" 2002. godine, dok je Vuk Dautović pisao o riznici koja je dosad bila potpuna nepoznanica - dodaje Cvetković. Drugi urednik zbornika, istoričar Ninoslav Stanojlović, istražio je biografije više od 40 sveštenika tokom prvog veka Stare crkve. On je došao do podataka da je prota Miloje Vukašinović aktivno učestvovao u izgradnji jagodinske crkve, započetoj 1818. godine. - Ovaj prvi pravoslavni hram u varoši na Belici završen je i svečano osvećen tek 1825. godine - kaže Stanojlović. - Zabeleženo je da su od sredine jula 1819. godine u nedovršenoj crkvi službu božju obavljali prota Miloje i jereji Nestor i Živko. A, protoprezviter Miloje Vukašinović sahranjen je kod oltara Stare crkve, a na nadgrobnoj ploči uklesan je danas izgubljen epitaf, koji je napisao književnik Sima Milutinović Sarajlija. NEOBIČNE PROTE Stanojlović je došao i do podataka da je protojerej Jovan Dimitrijević bio veliki protivnik namere većeg dela jagodinskog građanstva da se podigne još jedna crkva u varoši 1846. godine. Iste godine protiv njega je sprovedena istraga zbog crkvenog novca. "Bio je aktivno uključen u tzv. Mađarsku bunu 1848/'49. godine, ne samo zbog činjenice da je pričestio Tasu Ivanovića Aračliju, kada je sa 300 Cigana krenuo u istu, nego i zbog toga što su mu se stariji sin jerej Vasilije Dimitrijević i sinovac Uroš Dimitrijević takođe pridružili srpskim dobrovoljcima u južnoj Ugarskoj", navodi Stanojlović. Zanimljiv je i podatak da je prota Miladin Milićević namesnika Matiju Đurića okarakterisao kao nemarljivog, gordog, proti neposlušnog, koji hoće u kafanama da puši i da se karta. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:721313-Dva-veka-jagodinske-tajne

U intervjuu za N1, potpredsednik Erbas Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael Cezar Sančez Lopez govorio je o značaju saradnje te kompanije sa Srbijom, njenim daljim razvojem, kao i helikopterima koje je Srbija od Erbasa naručila za potrebe Vojske i policije. Kako je tom prilikom podsetio, ugovor sa Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova za nabavku devet H145M vojnih helikoptera potpisan je u decembru 2016. godine, pri čemu se njihova isporuka Srbiji očekuje krajem ove godine: – To je važan događaj i vrlo važan projekat za Srbiju, ali i za region. Ovim projektom srpsko Ministarstvo odbrane praktično obnavlja svoju flotu i modernizuje srpske vojne sposobnosti i kapacitete, tako da se vaša zemlja približava jednom novom setu standarda koji nisu postojali decenijama. – Sve opcije H-Force paketa naoružanja za H145M / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Prema njegovim rečima, tri helikoptera namenjena su Ministarstvu unutrašnjih poslova, dok su preostalih šest namenjeni Vojsci, a prva dva helikoptera trebalo bi da budu isporučena krajem 2018. godine. On je govorio i o trenutnom stanju helikopterskih flota u regionu i objasnio da je većina takvih flota stara i do 40 godina, što znači da se tu mogu javiti problemi pouzdanosti i bezbednosti, a da Erbas ima način da u tome pomogne: – Mi možemo da pomognemo da se napravi jedna moderna flota helikoptera koji su višestruke namene – za civilnu pomoć, bezbednost, kontrolu granica, borbu protiv požara, evakuaciju u medicinske svrhe za spasilačke misije, ali i za vojne misije. – Srbija ispunjava standarde za učešće u vazduhoplovnoj industriji / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Lopez je takođe govorio i o tome da se Erbas uvek vodi određenim parametrima kada je reč o tome da li će da investira u neku zemlju ili ne. Na pitanje da li Srbija ispunjava neophodne standarde kako bi učestvovala u vazduhoplovnoj industriji on je odgovorio potvrdno: – Srbija ima jednu sjajnu prošlost u toj oblasti iz vremena bviše Jugoslavije u vazduhoplovstvu. Prema našim podacima Srbija je uložila velike napore da se oporavi i vrati na međunarodnu scenu i ispuni te standarde. Industrijska saradnja u domenu nabavke i kupovine su primer toga. – Kao idealnu priliku za planiranje dalje saradnje sa Srbijom i regionalnim akterima Lopez je istakao predstojeći Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope. Prema njegovim rečima, postoje velike prilike za rast i razvoj koje Erbas može da pomogne, a Samit daje mogućnost da se brojni akteri povežu i sednu za isti sto: – Zahvaljujući tome odlučili smo da pomognemo Samit time što smo Generalni sponzor tog događaja, pri čemu će on simbolizovati naše opredeljenje da ulažemo u Srbiju i saradnju koju imamo i zajedno razvijamo u ovoj zemlji. – Sančez Lopez će otvoriti drugi SEAS svojom 30-minutnom prezentacijom o planovima Erbas grupe u Srbiji i regionu, ne samo u oblasti helikoptera. Više o nabavci helikoptera, logističkoj podršci i planu za revitalizaciju zavoda „Moma Stanojlović“, kao i učešću Erbasa na ovogodišenjem Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope pogledajte na sledećem video snimku: Marta LUTOVAC

Prekjučer je bila svetkovina Božića prema Julijanskom kalendaru. To je dan, znamo, koji se praznuje u slavu rođenja Isusa Krista u kojem je jedan dio Židova vidio velikog učitelja, islam proroka, hinduisti avatara (onaj koji dolazi, ponovo se rađa), a kršćani neponovljivo utjelovljenje Božje. U subotu, na Badnjak, nakon liturgije, bilo je lijepo i ohrabrujuće na prijemu, koji je organizirao mitropolit Porfirije, slušati pozdrave katoličkog biskupa (pomoćnog zagrebačkog) Šaška koji je stajao u pratnji dobroga apostolskog nuncija nadbiskupa Pinta (koji je govorio i u ime svih prisutnih kršćana drugih denominacija), pa rabina Prelevića, muftije Hasanovića… Još mi je milije bilo, nakon prijema, a ispred pravoslavnoga hrama, na ulici vidjeti veliki broj preostalih vjernika/ca koji su s veseljem stajali i pjevali božićne pjesme. Činilo mi se da je diskretna pratnja policije nepotrebna, da je napokon nastupilo vrijeme mira i međusobnog uvažavanja. Sadržaj božićnih poruka je u duhu Isusova propovijedanja – mir, pomirenje, pravda za sve, ovo je vrijeme u kojem se traži čovjek koji u sebi nosi dobrotu, sućut i osjećaj pomoći slabijem i nemoćnom Znam da nije tako, da u društvu imamo nemali broj onih koji se truju mržnjom prema Srbima i da je Porfirije Perić bio točan kada je tijekom liturgije badnje večeri rekao: ”Braćo i sestre, posebno večeras vas molim da se ne bojite da budete ono što jeste, a moje je iskustvo da postoji strah u vama. Ne ulazim u to koliko je opravdan, ali sam siguran da od vas zavisi da li ćete biti hrabri i postojani.” Ja tomu dodajem: Mir, braćo i sestre pravoslavni, Mir Božji, Hristos se rodi! I kažem to iz sveg srca jer je i meni Božić i jer smatram da moramo, punim plućima, dva puta slaviti Božić, jer su ”oba” datuma naša, kršćanska. Božić po Julijanskome kalendaru nije blagdan ”onih” eto Srba koji su tu ipak, nakon svega što se dogodilo, ”s nama”. To je praznik koji nas pobratimljuje, jer smo mi, Hrvati i Srbi, u Bogu jedno – djeca. Dakle, ovo što slijedi je potrebno napisati i povodom 25. prosinca i povodom 7. siječnja! Izvor znanja o Isusu uglavnom su evanđelja, pogotovo ono po Marku, koja se uzimaju kao najvjerodostojnije štivo u kojem se govori o Isusu. Pisalo se dosta, s pažnjom su praćene njegove propovijedi, ali nitko nije zapisao dan njegova rođenja, pa se misli da je za evanđeliste bilo važnije otajstvo otkupljenja koje je počelo njegovim dolaskom. Istraživanja kada se Isus rodio počela su u drugom stoljeću. Prvi je tragati počeo Klement Aleksandrijski saznavši da se na Istoku pripovijeda da je Isus rođen 20. svibnja, a drugi da se to zbilo 20. travnja, pa 17. studenoga. Zabilježeno je i jedno mišljenje iz 243. godine prema kojem se Isus rodio 28. ožujka, jer je to četvrti dan stvaranja svijeta, kada je Bog stvorio sunce, pa je i Krist došao na svijet kao Sunce Pravednosti. Nakon toliko različitih mišljenja utvrđen je dan rođenja 25. prosinca. Naime, toga se dana u Rimu slavio blagdan koji je simbolizirao Sunce, Natalis solis invicti, Mitre. Dana 21. prosinca počinje rasti dan, pa se obilježavao početak novog života u prirodi. Kada je kršćanstvo u Rimskom Carstvu ojačalo, moglo je svoje blagdane štovati na dane kada su pogani svetkovali svoje najveće svečanosti. Tako su Isusovo rođenje počeli slaviti na Dan sunca koji postade simbolom Krista, Sunca Pravednosti. Nadnevak 25. prosinca počeo se slaviti 354., što svjedoči liturgijski kalendar izdan u Rimu te godine. Ta svetkovina u Rimu najprije se ogledala u tri mise, od kojih je posljednja bila polnoćka, koja je brzo prihvaćena u cijeloj zapadnoj crkvi, a obilježila ju je pjesma ”U polnoći se Bog rodi” Taj dan vezuje se i za Isusovu savršenost. Krist je umro, smatrali su crkveni oci, na proljetni ekvinocij 25. ožujka. Kako je kod njega sve moralo biti savršeno, morao je 25. početi i njegov život na zemlji. Od jednog do drugog dana ima devet mjeseci, pa je 25. ožujka moralo biti i začeće Kristovo. Nadnevak 25. prosinca počeo se slaviti 354., što svjedoči liturgijski kalendar izdan u Rimu te godine. Međutim, Klement Aleksandrijski navodi jednu gnostičku sektu na Istoku koja je 6. siječnja već oko 215. godine slavila dan rođenja, ujedno i krštenje Isusovo. Ta svetkovina se u Rimu najprije ogledala u tri mise, od kojih je posljednja bila polnoćka, koja je brzo prihvaćena u cijeloj zapadnoj crkvi, a obilježila ju je pjesma ”U polnoći se Bog rodi”. Svašta je tijekom povijesti bilo, pa tako pamtimo i da su engleski puritanci pokušali ukinuti slavljenje Božića aktom parlamenta 1664. godine, ali je praznik ponovo uveden uvođenjem republike. Rođenjem Isusa ispunilo se mesijansko iščekivanje. Sve je počelo kada su Kaldejci pod Nabukodonosorom porazili Judu, kada je razoren hram i najveći dio Židova odveden u babilonsko sužanjstvo. Želja da se vrati ono što je izgubljeno nikada nije nestala. Kako je vrijeme odmicalo, u svijesti svakog Židova bila je sve jača. Tako prošlost postaje nezaboravna budućnost. Rađala se nada u povratak kralja stare Davidove loze, ali njihovi gospodari za te njihove snove nisu smjeli znati, pa su o kralju koji bi se u nekom vremenu trebao pojaviti i uspostaviti staro moćno kraljevstvo zlatnog doba govorili kao o Mesiji, što znači pomazan, jer se ustoličenjem kralj pomazivao uljem. Stoljećima se nada družila s tugom. Neki stihovi koji govore o zlatnom dobu iz kojih se naslućuje povratak Mesije stavljeni su u knjigu Izaije, proroka iz 700. prije Krista. Drugi hebrejski prorok Mihej iz vremena prije Izaije prorokuje Mesijino rođenje koje će se dogoditi u Betlehemu: ”A ti, Betleheme efrato, nipošto nisi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će izaći onaj koji će biti gospodar Izraela, onaj čiji su izlasci od početka, od vječnih vremena”. Prihvatimo li tradiciju i legendu o Isusovom rođenju u betlehemskoj štali, kažimo ovako: u štalici se rodio Onaj koji će kasnije za sebe reći da je baš on Svjetlo svijeta, Svjetlo koje rasvjetljuje svakog čovjeka koji dolazi na ovaj svijet. On je doista postao ljudima svjetlo – primjerom svoga života skromnosti, nesebičnosti, žrtve i predanja iz ljubavi za čovjeka Evanđelist Matej izvješćuje da je Isus rođen u Betlehemu Judinu, za vrijeme cara Heroda, a izvješće drugog evanđelista Luke to potvrđuje. To je teološki diskurs, jer svi drugi izvori koji upućuju na povijesnu figuru navode da je Isus došao iz Nazareta. Zapravo, kako sam nedavno napisao, prije će biti da je Isus rođen u Nazaretu, ali legenda o rođenju u Betlehemu se nametnula. Što se tiče rodoslovlja, Matej vodi, po lozi Abrahamovih potomaka, do Josipa, muža Marije. Tako se dokazuje porijeklo iz Davidova zlatnog doba, iz vremena i loze o kojoj su sanjali Židovi još od sužanjstva u Babilonu. Rodio se Mesija kojeg Židovi nisu prepoznali. Danas je Betlehem mali gradić u kojem se nalazi crkva Isusova rođenja koju je sagradio Konstantin oko 330., a obnovio Justinijan oko 550. godine. Sadržaj božićnih poruka je u duhu Isusova propovijedanja – mir, pomirenje, pravda za sve, to je vrijeme u kojem se traži čovjek koji u sebi nosi dobrotu, sućut i osjećaj pomoći slabijem i nemoćnom. Veselo ozračje Božića stvorilo je kroz stoljeća bogatstvo narodnih običaja. Božić se dočekuje izniklom pšenicom, posudom u kojoj su sve vrste žita, božićnim kruhom, simbolom tijela Isusova. Pale se božićne svijeće, po podu na selu, naročito u pravoslavnim kućanstvima, stavlja slama ili sijeno kao spomen na Isusov krevetac, unosi se badnjak na ognjištu na kojem se čuva žar do blagdana, također mitološke naravi, kao sjećanje na vatricu koja je u štalici grijala malog Isusa. Iza polnoćke na stol se stavljala pečena ovca, a na njenoj lopatici gatalo se o životu u budućoj godini. Božić nije transcendentalni pojam nevidljivog Boga, promišljanja koje putuje beskrajem. Ono čemu se klanjamo je čovjek, Božić – mali Bog, koji je došao na svijet po Duhu Svetom, savršenstvo Božje. Sve treba biti savršeno, pa i čestitanje Božića. Vjera u spasenje koja se rodila s Isusom Kristom dala je narodu poticaja u promišljanju kako obogatiti božićne blagdane vedrinom i veseljem. Crkveni oci uvijek su isticali otkupiteljski vid utjelovljenja. Ćiril Aleksandrijski piše: ”Onaj koji je od vijeka, rođen je u tijelu, uzevši sve što je naše, zato da bi plod tijela – mi, koji bijasmo na putu propasti, ostali u njemu, koji je postao ono što jesmo, da bi nas učinio dionicama onoga što je on.” Oprost grijeha bez kazne donosi izvjesnu sigurnost, ali ne i duhovni mir. Ne može se zanijekati istina da se grijeh koji nije kažnjen najčešće ponavlja. Tako je i svijet nakon Kristove žrtve nastavio svoj hod putem osvajačkih ratova u kojima se zbog pljačke ubijalo i gazilo slabijeg. S druge strane, krađe i drugi poroci grešnog morala prekrili su zemaljsku kuglu. Zašto treba slaviti Božić? I zašto dva puta? Prihvatimo li tradiciju i legendu o Isusovom rođenju u betlehemskoj štali (ja, naime, tvrdim da je Isus rođen skromno, ali ne kako ga želi prikazati srednjovjekovna duhovnost u talijanskih kršćana), kažimo ovako: u štalici se rodio Onaj koji će kasnije za sebe reći da je baš on Svjetlo svijeta, Svjetlo koje rasvjetljuje svakog čovjeka koji dolazi na ovaj svijet. On je doista postao ljudima svjetlo – primjerom svoga života skromnosti, nesebičnosti, žrtve i predanja iz ljubavi za čovjeka. Dva puta ćemo slaviti svi mi koji smatramo da su oni drugi zapravo naši i da će tako biti sve dok ne ujedinimo kalendar, što su već neke pravoslavne crkve učinile. Tada ćemo i zbiljski biti jedno. Isus je postao svjetlo svojom riječju istine koja proniče dubine ljudskog srca i obasjava svu povijest čovječanstva. I gdje god su pojedinci i narodi bili otvoreni tom svjetlu, tu su se smanjivala područja mraka nehumanosti, a širila se područja nade, ljubavi i svakog pravog napretka. Zbog toga je meni opet Božić: hoću da me pravoslavni oplemene, da mi kažu ”ti si naš”, da me prisvoje, jer ću ja njima reći da je tako u Božjem naumu i u Pavlovoj teologiji: da nema više oni, ovi… U Isusu smo svi jedna velika pogača koja se mora lomiti da gladnih više ne bude.

Na šestoj sednici Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove Narodne skupštine juče se moglo čuti dosta interesantnih zvaničnih komentara, novih informacija i ličnih razmišljanja o budućnosti srpske, pre svega lovačke, vojne avijacije. Mediji su preneli informaciju o dolasku MiG-ova kao ključnu ali bilo je interesantnijih momenata / Foto: Ministarstvo odbrane Redovno (trebalo bi biti tromesečno) informisanje Ministarstva odbrane o svom radu poslanicima radi pirvida postojanja civilne kontrole, počelo je sa izlaganjem ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je rekao da se ministarstvo intenzivno bavi izradom strategijsko-doktrinarnih dokumenata, da su formirane radne grupe koje su proizvele prve nacrte i da ćemo uskoro imati ažurirano sve od bele knjige odbrane do krovnih strategija nacionalne bezbednosti. Neki od ovih dokumenata imaće veze sa vazduhoplovstvom, pa ih i mi željno iščekujemo. Uvek interesantno mesto za postavljanje konkretnih pitanja o izazovima i problemima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije / Foto: Ministarstvo odbrane Deo dvosatne sednice koji se dotakao lovačke avijacije počeo je pitanjem poslanika opozicije u vezi postojanja prethodne analize potrebe za nabavkom aviona MiG-29. Poslanik je naglasio da je jedina stavka koja je njima zvanično komunicirana po ovom pitanju suviše opšta i zatim ju je citirao: „…za nas bi bilo veoma povoljno da ruska strana prihvati mogućnost da u okvirima novčanih sredstava kojima raspolažemo omogući navedenu modernizaciju i nabavku dovoljne količine raketa za avione radi uspostavljanja ravnoteže prema zemljama u okruženju.“ Poslanika je zanimalo koliko tačno iznose ta sredstva, odakle dolaze i koje su to „dovoljne“ količine koje su nam potrebne. Ministar Vulin je odgovorio da „naravno da postoji analiza“, da je RV i PVO izrazilo potrebu i da tu potrebu izražava još od 2000. godine od kada, kako kaže, „suštinski nismo imali lovačku avijaciju“: „Radimo na povećanju plata i nagrađivanju naučnika, mehaničara…“ / Foto: Ministarstvo odbrane – Nismo imali kompletnu eskadrilu MiG-ova od 1999. godine, potrebni su nam brojniji i savremeniji PVO sistemi. Zbog čega ni jedan MiG nije nabavljen decenijama? – uzvratio je Vulin kontra pitanjem i istakao da ruska donacija MiG-ova 29 dolazi „do kraja godine“. Vulin se zatim osvrnuo i na teme zadržavanja, nagrađivanja i osnovica plata visokoškolovanog kadra u vojnim remontnim i naučno-istraživačkim ustanovama o čemu je Tango Six već pisao. Narativ je i dalje na uzlaznoj putanji obećanja u pogledu povećanja standarda ali ministar nije dao konkretne primere ni cifre osim potvrde da se „na tome radi“. Pri pominjanju zavoda Moma Stanojlović Vulin se osvrnuo na helikoptere Erbas H145M rekavši da nam je bio potreban „helikopter između Gazele i Mi-8/17“ i da ovaj zavod trenutno radi na remontu dva makedonska helikoptera Mi-17. Lazanski staje u odbranu lovačke avijacije Podjednako interesantan segment sednice bio je istup člana Srpske Napredne Stranke, narodnog poslanika i komentatora Politike Miroslava Lazanskogposvećen problemima lovačke avijacije. On je (misleći da nije u toku prenos uživo i da novinari koji su sedeli sa strane nisu prisutni) otkrio informaciju da je usled udara ptice u motor jedini operativni lovac MiG-29 van stroja i da je dežurna para spala na dvosed naoružan raketama, koji bi, kako je Lazanski naglasio, za air policing misije ipak morao da ima i topove. Lazanski je na interesantan i sveobuhvatan način objasnio zbog čega nam treba lovačka avijacija, kako je njeno postojanje povezano sa civilnim vazdušnim saobraćajem (pre svega finansiranjem njegovih najbitnijih institucija), otkrio je da su mu Rusi uputili kritike da Srbija previše javno govori o donaciji MiG-ova i da mu je takođe rečeno da je originalan rok za isporuku MiG-ova bio šest meseci od potpisivanja ugovora (što još nije isteklo). Pogledajte njegov govor: Petar VOJINOVIĆ

Snimak koja ovih dana kruži Jutjubom i izaziva zgražavanje čak i onih najliberalnijih, nije nažalost ono najstrašnije što se može videti na ulicama Brazila. Snimak 12-godišnjeg dečaka koji skoro bez odeće pleše vrlo seksualizirani ples, izvijajući se i trzajući stražnjicom i bokovima pred oduševljenom publikom na gej paradi u Sao Paolu održanom 6. juna ove godine izaziva zgražavanje. U njegovoj blizini vide se dvojica tranvestita, i sasvim jasno da ga jedan od njih instruira i podstiče na takav izazovni ples. Ponaša se kao da je dečak njegovo "vlasništvo". Dečak sasvim sigurno nije sam došao na ideju da svoje telo pretvara u seksualni objekat među gomilom razularenih odraslih svakakvih seksualnih orijentacija. http://www.kurir.rs/planeta/2869889/video-uzas-decak-na-gej-paradi-u-sao-paolu-zgranuo-javnost-izveo-seksi-ples-pored-dva-tranvestita-koji-su-mu-zastitinici

Valjevski Hram Vaskrsenja Gospodnjeg drugi je po veličini u Srbiji, odmah iza Hrama Svetog Save u Beogradu, a skoro da je i po dužini gradnje stigao najveću pravoslavnu bogomolju na Balkanu. Foto: RAS / RAS Srbija Skoro dve i po decenije traje gradnja Hrama Vasrkrsenja Gospodnjeg u Valjevu, a ove godine prvi put je izostala pomoć države, iako je još pokojni premijer Zoran Đinđić izgradnju ovog hrama proglasio državnim poslom. Izgradnja druge po veličini srpske crkve, posle Hrama Svetog Save, počela je 1993. godine, a temelje je osveštao tadašnji patrijarh srpski Pavle. Hram, koji je u srpskom i vizantijskom stilu projektovala Ljubica Bošnjak, zaista je impozantnih dimenzija - sa osnovom površine 46 sa 24 metra, prizemljem koje ima skoro 1.000 kvadrata, visinom od 40 metara i šest metara visokim krstom na glavnoj kupoli, kapaciteta više od 1.000 vernika tokom bogosluženja. Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija Iako nije završen, u Hramu se održavaju bogosluženja Starešina Hrama, prota Dragomir Jovanović, podseća da je crkva već 2010. dobila završni spoljni izgled, ali nije završena unutrašnjost. - Sad je u toku četvrta faza gradnje. Instalacije za podno grejanje su upravo završene, ali u budućem periodu treba naći način za grejanje, a jedan od predloga su kotlovi na pelet. Van Hrama, u sklopu parternog uređenja, još samo treba zelenilo, a u unutrašnjosti nas očekuju veliki poslovi. Najpre paraklisi vladike Nikolaja i oca Justina u oltarskom delu, ikonostas i podovi od mermera, a potom i oslikavanje hrama, što je ogroman posao, pošto je reč o 5.000 kvadrata - priča Jovanović. Finansiranje svih tih radova, kako kaže, trenutno je samo na SPC i donatorima. - Pokojni premijer Đinđić je u jednoj od svojih prvih poseta Valjevu, kao premijer, rekao da je Hram od izuzetnog nacionalnog značaja i da je njegova izgradnja državni posao. Više od 15 godina država je ulagala, što iz svog, što iz budžeta grada. Ove godine, međutim, iz gradskog budžeta nismo dobili ni dinara. Nadamo se, ipak, rebalansu - zbori prota Dragomir i dodaje da je najvažnije da crkva živi, jer bogosluženja traju već devet godina, a Hram je za praznike često pun vernika, ali i turista koji dolaze u Valjevo. Ako se zna koliko dugo traje gradnja, za starešinu tog hrama je nepoznanica koliko je sve do sada koštalo. - Teško je proceniti jer je bilo donacija i u materijalu, a ne samo u novcu. A opet, koliko je to ne može se reći, jer kad je dolazio šleper cigle, u gradnji bi to bio samo jedan red cigle, kolike su dimenzije crkve - objašnjava Jovanović, koji je četvrti po redu starešina Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg. Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija Dragomir Jovanović, starešina hrama Napominje da ima još 19 godina do penzije i da se nada da će do tada, "bez obzira na to kakva će biti Božja volja što se tiče njega samog", u Hramu biti postavljen ikonostas i urađen pod. Sporije nego u 14. veku Gradnja ovog hrama veoma je zahtevan graditeljski poduhvat, ali istorija podseća i na sledeće: kralj Stefan Dečanski i episkop Danilo imali su čuvenog neimara fra Vitu iz Kotora, pa su Visoki Dečani sazidani od 1327. do 1335. godine, dok je oslikavanje manastira završeno 1350. godine. Dakle, 23 godine u 14. veku. Na prelazu iz 20. u 21. vek valjevski hram se gradi već 24 leta, a kraj se ne nazire, iako je građevinaca, za razliku od jednog fra Vite i njegovih dunđera, bilo mnogo - počev od nekadašnjeg giganta, a u međuvremenu propale valjevske "Jablanice". Na temeljima srednjovekovne crkve Plac na ušću Gradca u Kolubaru, gde se nalazi Hram, poklon je Opštine crkvi iz 90-ih, još dok je gradonačelnik bio Dušan Mihajlović. Na tom mestu, inače, prethodno su otkriveni ostaci nekropole, pa je Hram praktično podignut na temeljima srednjovekovne crkve. link

Najbolji mladi sportista naše zemlje 2014. godine, dvostruki juniorski prvak Evrope u džudou Nemanja Majdov, prolazi kroz pravu dramu u Azerbejdžanu, gde se na aerodromu nalazi već 48 sati jer ga matični Savez nije prijavio za tamošnju vizu. Foto: M. Metlaš / RAS SrbijaNemanja Majdov Kako je istakao na društvenim mrežama, Majdov je krenuo na prestižni Grand pri, no od njegovog nastupa u "Hejdar Alijev areni" nema ništa. "Još sam na aerodromu u Bakuu, i to već 48 sati, bez hrane. Ne mogu da mrdnem bez policije, nemam vizu, pustite me kući. Kakva sramota, ljude iz džudoa boli ***", napsisao je Majdov na Tviteru. Ovaj 20-godišnjak, rođen 10. avgusta 1996, bio je juniorski prvak Evrope 2014. u Bukureštu u 2016. u Malagi, kadetski vicešampion kontinenta 2013, a osvajač bronze na Grend slemu u Abu Dabiu 2016, u konkurenciji džudista do 90 kilograma. On je istakao da je naš Savez napravio grešku, da od petka pokušava da nekako dobije vizu, ali i da je tada verovao da se to neće desiti "jer nikoga iz džudoa nije briga za ovu situaciju". "U međuvremenu sedim i čitam statistiku sa turnira. Prosto pokušavam da zaboravi ma ovo sr***, bar na trenutak. Ne mogu da verujem da Grend slem u Bakuu prolazi bez mene", poručio je Majdov, koga je Olimpijski komitet Srbije 2014. godine proglasio za našeg najboljeg mladog sportistu. On je osvojio četiri zlatne medalje na seniorskom prvenstvu naše zemlje, kao i jednu bronzu, a sa Evropskog kupa ima i tri kadetska zlata, te dve juniorske bronze. Pokušaji Blicsporta da kontaktiraju Džudo savez Srbije ovim povodom ostali su bez odgovora.

Goran Aleksić, čija oba sina boluju od autizma, nedavno je proglašen tehnološkim viškom u šabačkom javnom preduzeću “Toplana” čiji je direktor Aleksandar Prodanović, lider mitrovačke opozicije, objavio je portal “Zorainfo”. „Živeti sa decom koja imaju autizam, može da se opiše u tri reči – to je tuga, patnja i očaj“. Tako svoju priču počinje Goran Aleksić, otac dva decaka obolela od autizma, koji je do pre nekoliko dana bio jedini hranitelj porodice. Sada mu je uručen otkaz, a agonija i neizvesnost traju od 2009. godine, kada se posle stečaja u firmi gde je radio, preko agencije zaposlio na mesto portira u šabačkoj Toplani. U pitanju je moj komsija svi koji misle da mogu da mu pomognu na bilo koji nacin neka ga kontaktiraju na njegov broj mobilnog 063175407 Za sedam godina, dok je radio na određeno vreme, promenilo se pet direktora, a u iščekivanju stalnog zaposlenja, u njegovom sektoru, posao su dobila tri radnika koje je on obučavao, i to, kako tvrdi Aleksić, zahvaljujući politici. Njegova supruga je bez zaposlenja jer brine o bolesnoj deci, a sada je i on ostao na ulici. „Te 2010. godine muž tadašnje direktorke Predškolske ustanove „Naše dete“, Marice Vuletić, koji je u mesecu junu počeo da radi, posle šest meseci dobio je posao za stalno“, priča Goran i pokazuje dokumentaciju. Sa ugovorom na određeno vreme Goran je sačekao novog direktora, u nadi da će konačno dobiti sigurniji status. Međutim… „Početkom 2013. godine, u januaru, sin Salka Karadarevića, koji je u tom momentu bio okružni menadžer LDP-a, posle šest meseci rada, dobio je, takođe, posao za stalno“, objašnjava Goran. Goran je sa portirskog mesta, gde je radio četiri godine bez dana odmora, prebačen da čisti podstanice. Onda je, kako tvrdi, došao novi direktor iz SPS-a. Ne zadugo, usledilo je cepanje lokalnog SPS-a i imenovanje novog direktora, Srećka Đurića, koji mu nije dao novu šansu po isteku ugovora. „Ja sam pre toga pisao gradonačelniku i poslao mu medicinsku dokumentaciju o bolesti moga sina. Kada mi nisu produžili ugovor, ja sam se raspitivao da li će mi iz opštine neko pomoći. Sledećeg dana pozvao me je šef pravne službe, Dragomir Nikolić, i saopštio da je stigao odgovor da je na moje mesto zaposlen odbornik Lekić Suljo, iz SPS-a“, kaže Goran. Pisao je gradonačelniku, ministru Aleksandru Vulinu, zaštitniku građana, ali niko nije imao razumevanja niti rešenje za njegov problem. Onda je potražio pravdu na sudu. Apelacioni sud iz Novog Sada posle 14 meseci vratio ga je na posao, a onda ga je sačekao novi direktor, mitrovačke gore list – Aleksandar Prodanović. „Ja sam se na osnovu rešenja suda vratio na posao 7. novembra, radio sam petnaest dana, da bi mi posle toga bilo uručeno rešenje otkaza ugovora o radu i proglašen sam tehnološkim viškom“, priča Goran uz obrazloženje da je to rešenje potpisao privatni advokat Aleksandra Prodanovića, direktora JKP “Toplana“. Ni sa jednim direktorom, posle otpuštanja, nije bio u prilici da porazgovara. Nažalost, nismo uspeli ni mi. Srećko Đurić, koji je i posle smene ostao da radi u Toplani, kako nam je rekao, ne sme da priča bez odobrenja novog direktora. Novi direktor Aleksandar Prodanović nije se javljao na telefon, niti odgovarao na poruke, tako da nismo saznali da li je Goran Aleksić bez posla ostao po zakonu. Sve ovo zakonski možda i jeste, a da li je ljudski? https://wwwjutarnjiglasnik.000webhostapp.com/tragicna-prica-iz-sapca-otkaz-za-oca-dva-tesko-bolesna-deteta/