Претражи Живе Речи Утехе

”Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem želju, ostajte mi zdravi, verni našem htenju, i kad umrem za istinu, ispunite moju volju, poljubite za mene neku Srbiju bolju!” (Beogradski Sindikat - Welcome to Srbija) Moj pokojni otac je imao običaj da kaže da smo mi potomci vezivača pertli. Znate ono, kada momci krenu u boj, a on kaže: “Sada ću ja, samo pertle da vežem…” Naravno, takvi su preživljavali, razmnožavali se, širili svoj genetski materijal i menjali prirodu ovog naroda koji je ostavljao svoje kosti od ukrajinskih stepa, pa sve do Egipta i Alžira. Nije bilo naroda koji se lakše odrekao svoje vere od ovoga, kada su došli “oslobodioci” sa pogrešne strane Drine i zauzeli tuđe kuće, pozatvarali bogomolje i pobili sve misleće. O ovome sam počeo da razmišljam nakon srednjoškolske ekskurzije, kada sam jedne nedelje u Zagrebu zaprepašćeno gledao čitave porodice koje odlaze svečano obučene u katedralu na misu. U istom trenutku dete u Kraljevu koje bi videlo sveštenika hvatalo se za dugme i udaralo najbližeg druga da “prenese baksuz”. Ovo su samo primeri više nego lake degradacije našeg naroda. Ima li leka? Bilo bi vrlo naivno očekivati to od političkih stranaka, jer svaka koja se dokopa vlasti samo će nastaviti debilizaciju. Setite se, nakon najcrnjih godina našeg života, ratova, sakaćenja, masovnih zločina, bombardovanja i izginuća silne dece, šta se dogodilo? Prvo su otrčali na Pink. Da li su naši nastavnici dobili društveni status koji im pripada? Lekari, sestre, sudije? Da li ste prestali da klečite ispred raznih mentolskih šaltera? Imali smo pune prodavnice, ali su nam duše i glave ostale prazne. Nakon one svinjarije sa glasanjem iz Bodruma nismo izašli na ulicu i pokazali im da sa institucijama nema zezanja. Možda bi predupredili Kolesare, Malije, imali pristojniju državu? I zato, nemojte me pitati bojkot ili ne. Potpuno ignorisanje nevažnog događaja – prividne raspodele moći. Pa šta da radimo? Da budemo nešto što ni jedni ni drugi nikada neće biti – da budemo šmekeri, da budemo ljudi. Da ne zaboravimo Aleksandra Obradovića, da ne zaboravimo otpuštene niške policajce, otpuštene prosvetare koji su odbili da budu botovi. Bili su sjajne vesti, ali od čega sada žive? Da otvorimo račun i svako od nas da uplati po 100 dinara. Da pomognemo ljudima koji nemaju prihoda zbog svoje hrabrosti. Da ih nerviramo i da im pokažemo da ne mogu da se bahate. Da lobotomiranim mučenicima ne dozvolimo da uđu u naše kancelarije, radnje, ordinacije sa tabloidnim smećem. Da im objasnimo da je sramota šetati se sa tim pod miškom. Da na svojim televizorima ne uključujemo kanale koji su propaganda gluposti, laži, mitomanije. I ono što je najvažnije – da nađemo vremena da svoju decu odgajamo kao slobodne, uspravne,vredne i hrabre ljude. Da ne budemo strogi prema njima, jer naša deca rastu kao pirinač, iz mulja ispod vode, što bi rekao brat Škabo. Da svojim stavom, integritetom, svojim kvalitetom okolini damo primer kakav čovek treba da bude. Da nam svaki dan prođe u tim malim borbama u našim mikrosvetovima i da ne odustajemo. Da ne dozvolimo da nam poviju kičme, ugase nam osmehe, u duše uvuku zebnju. Da ih dovedemo dotle da ih bude sramota da uđu u autobus pun sendviča, da stanu ispred sudnice i vređaju svoje komšije, da budu ono što su Turci zvali marva. Setite se, naši pradedovi su godine i godine proveli po rovovima, prošli sve užase koje bolesni um može da zamisli, od albanskih vrleti do beskrajnog mora, a mučenici veću vodu od Morave u životu nisu videli. I na kraju su izdržali. Proći će i ovo, ne klonite duhom, već apatiju izbacujte iz svojih duša. Gledajte ih u oči. Kada vide sebe u vašim očima neće više da budu tako gordi. Spremite se, bićete bacani na leđa sto puta, ali na kolena ne padajte nikad. Mi smo zajebani likovi. Mi smo jači. Mi ćemo da pobedimo jer je to neminovnost. Zašto? Zato što su delije čija prezimena nosimo nama ostavili ovu zemlju, ovu lepotu, a ne lopužama, kurveštinama, degenericima bez trunke morala i bez dana škole. A oni hoće da nam je otmu, kao i našu vodu, kao i naš vazduh. Naše živote. Za koga sam ovo pisao? Za sve moje ljude. Za sve vas! Ukoliko ste u mogućnosti i želite da pomognete ljudima koji su ostali bez primanja jer su časno radili svoj posao, uplate možete da izvršite na sledeće račune: Dinarski 265000000576857940 Devizni RS35265044000005631664 Piše Dejan Žujović: Za sve moje ljude NOVA.RS ”Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem želju, ostajte mi zdravi, verni našem htenju, i kad umrem za istinu, ispunite moju volju, poljubite za mene neku Srbiju bolju!” (Beogradski Sindikat -...

M. N. koja već tri godine radi u jednoj beogradskoj pekari tvrdi da su svi koji tokom posta pojedu nešto u njenom objektu - prevareni. - Stidim se što sam i ja deo takve prevare u kojoj proizvode koji nisu posni prodajemo kao posne, ali šta da radim, od ovog posla prehranjujem decu, a gazda je sve samo nije bolećiv. Najviše mi je krivo što uz malo truda uopšte ne bi moralo da bude ovako - započinje priču M. N. Prema njenim rečima, od proizvoda koji su navodno posni mušterijama nude žu-žu, pogačice, kifle, prazan burek, dve-tri vrste pita... - Od svega zaista su posne samo kifle, mada i njih ne pečemo u nekim posebnim plehovima, ali ajde da kažem da su one u redu. Što se tiče žu-žua i pogačica, njih premazujemo jajima. Istina, sasvim malo, samo da dobiju sjaj, međutim, jasno je da tu od posnog nema ni p. Burek i pite sečemo istim noževima kao i mrsne stvari, mešamo ih u tepsijama, često slažemo jedne preko drugih. Ipak, kad neko pita, sve je to posno, tako je naredio gazda. Na pitanje da li je nekad pomislila da se pobuni, odgovara: - Jesam, verujte mi, sto puta. I svaki put sam se ugrizla za jezik. Jedva sam našla ovaj posao, šta bih radila da ostanem na ulici ne smem ni da mislim? Ne znam kako je u drugim radnjama, ali poručila bih svima koji hoće stvarno da poste da zaobilaze pekare u širokom luku. RADNICA BEOGRADSKE PEKARE ŠOKIRALA: Stidim se što sam deo PREVARE, samo kifle su sigurne! Ćutim da ne izgubim posao | Najnovije vesti - Srbija danas WWW.SRBIJADANAS.COM M. N. koja već tri godine radi u jednoj beogradskoj pekari tvrdi da su svi koji tokom posta pojedu nešto u njenom objektu - prevareni.. Najnovije vesti iz Srbije - Online vesti, novosti Srbija...

"Eto, ja svima savetujem da decu ne vakcinišete, uopšte", poručio je Horepiskop Naum jedan je od sledbenika raščinjenog vladike Artemija, koga je Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne samo raščinila, već i proterala iz svojih redova. Naum deluje u okviru lažne Eparhije raškoprizrenske u egzilu, koja je u očima SPC bukvalno sektaški pokret, a njegova "beseda" još jedan je u nizu dokaza o vezama opasnih antivakcinaša i osramoćenih raspopa. Ovaj "savet" deo je šireg govora lažnog popa, Horepskopa Nauma, još iz 2017. godine, ali koji se ovih dana ponovo "zavrteo" na društvenim mrežama. Tako se u okvoru Jutjub snimka, naslovljenog kao "beseda Horepiskopa Nauma o vakcinaciji", snimljenog 17. juna 2017. u katakombi nepriznatog Manstira prepodobnog Justina Ćelijskog, u Barajevu, može čuti i sledeće: - Vakcine. To je samo jedan segment o tome. Vidimo zaista da deca mnogo boluju. Mnogo bolesne dece, od čega to? Ja mislim od tih vakcina. Ja mislim. Nešto sam čitao o tome i kažu da je to kao neki ruski rulet, koju ćeš vakcinu primiti i u kad će početi da deluju, u kom dobu života... Kod nekih deluje brzo, posle par meseci ili par godina, kod nekih se u zrelom dobu aktivira, čini zaista jedno veliko lukavstvo. Oni su tako napravili te vakcine da postepeno ubijaju čitavu jednu generaciju - priča lažni pop Naum, ograđujući se time da "on misli", iako nema nikakvog medicinskog znanja. Dalje, on medicinski napredak bukvalno naziva vređanjem boga. Izgleda da mu nije pala na pamet ideja da je upravo taj bog u koga veruje, koji je čoveka stvario i dao mu slobodnu volju, čoveku dao i pamet, znanje i mogućnost da napreduje, kako bi sam došao do otkrića lekova. - Eto, ja znam da sestre naše ovde iz katakombe, nisu dale da njihova deca primaju vakcicnu. Nijednu jedinu vakcinu nisu primili. Štaviše, ta sestra se u kući porodila. Pozvala babice (…) I evo ih deca, tu dolaze, najzdravija u katakombi. Nema ono što je Bog dao za zaštitu organizma, zar čovek može nešto da unapredi? Mislim, to je ruganje Bogu. Da ti dete štitiš nekim drugim merama, jer je Bog zaboravio da mu da taj sastojak u organizmu? Ludilo jedno. Ludilo, zaista. Savršeni Bog, koji je čoveka iz praha zemaljskog stvorio, dao mu sve što mu je za telesni i duhovni život potrebno, dao mu svaku zaštitu, od svega, i od greha i od telesne bolesti, mi ćemo sad nešto da dopunimo Boga. Kakvo bezumlje, kakvo ludilo, zaista ludilo - vidi se i čuje kako govori lažni pop Naum, odnosno Goran Mirković, kako mu glasi svetovno ime, ne shvatajući da jedino "ludilo" izlazi iz njegovih usta. Takođe je lagao vernike da su kazne male, "oko 1.000 dinara", i pozivao ih da se na to ne osvrću. Posebno je važno to što je ovaj snimak nastao 2017. godine, neposredno pre nego što je izbila epidemija malih boginja. Upravo pozivanje roditelja da odbiju vakcinaciju, plašeći ih navodnim štetnim sastojcima i efektima, dovelo je do smanjenog obuhvata vakcinacijom, a to dalje do epidemije. Prema zvaničnim podacima, epidemija morbila, bolesti koja u 21. veku ne bi ni trebalo da postiji s obzirom na medicinska dostignuća, buknula je u Srbiji krajem 2017. godine, odnela 15 života, a obolelo je blizu 6.000 ljudi. verovatno najpotresniji slučaj jeste smrt dvogodišnje Nađe, koja je preminula od morbila, a zbog autoimune bolesti nije smela da bude vakcinisana MMR vakcinom. Nju je zato kolektivni imunitet trebalo da zaštiti od bolesti. Razlog izbijanja epidemije je rušenje takozvanog kolektivnog imuniteta, odbrambenog bedema koji čitavu naciju treba da štiti od ove opasne zarazne bolesti, a koji se ruši upravo onda kada ljudi u većem broju odbijaju da vakcinišu svoju decu MMR vakcinom. Antivakcinaši su tada svojim, u najmanju ruku neshvatljivim kampanjama, srozali kolektivni imunitet u Srbiji ispod 95 odsto, koliko bi trebalo da bude vakcinisane dece, a koja bi bila bedem širenju epidemije malih boginja u Srbiji. Ko je Horepiskop Naum? Horepiskop je, inače, stari termin, odnosno funkciji koja više ne postoji u SPC - episkop pomoćnik, ali u okvirima Artemijeve crkve, očigledno - postoji. Goran Mirković (46), dok je bio deo SPC, zamonašen je pod imenom Naum, a kako se navodi na sajtu lažne Eparhije raškoprizrenske u egzilu, još pred kraj studija, 1996. godine, "stupa pod duhovno okrilje Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog G.G. Artemija". Stoga je i logično, da kad je "njegovo preosveštenstvo" zbog krađe novčane pomoći namenjene Srbima na Kosovu proterano iz Srpske pravoslaven crkve, da ga je Naum pratio. Činjenica da je deo lažne crkve u egzilu, koja nije zvanična niti priznata, znači da Goran Mirković nije deo SPC niti njegovi "saveti" o nevakcinaciji izražavaju stav zvanične Crkve. S druge strane, mantija je tu da da na težini njegovim rečima i zavede publiku, dajući ovim sumanutim govorima lažni autoritet. Ko je Artemije? SPC je zbog raskolničkog delovanja i milionskih finansijskih malverzacija sa novcem namenjenim kosovskim Srbima 2010. isprva oduzela Artemiju čin vladike, a potom ga, jer je nastavio da odbija saborske i sinodske odluke, 2015. vratila u red civila. To znači da ne samo što ne sme da nosi mantiju i činodejstvuje, nego ne sme ni da koristi monaško ime Artemije, već isključivo svetovno - Marko Radosavljević. To je prvi slučaj u istoriji SPC da je jedan episkop ne samo raščinjen nego i potpuno izopšten to jest ekskomuniciran iz Crkve. Protiv raščinjenog vladike Artemija i grupe njegovih sledbenika vodila se istraga zbog lažnog predstavljanja i prevare, saznao je "Blic" još 2016. godine. Krivične prijave podnele su eparhije Šumadijska i Raško-prizrenska jer se na njihovoj teritoriji raščinjeni vladika i grupa oko njega lažno predstavljaju kao monasi SPC, odnosno Eparhije raško-prizrenske u egzilu. Služili liturgije, krstili, venčavali i - zarađivali, a sumnja se da su u periodu od dve godine zaradili najmanje milion evra. - Tužilaštvo u Mladenovcu radilo je na slučaju u Barajevu po krivičnoj prijavi Eparhije šumadijske, gde je grupa smeštena u privatnoj kući u okviru koje se nalazi takozvana crkva. Saslušana su sva lica koja se predstavljaju kao monasi. Izdat je nalog o zabrani korišćenja objekta i delovanja, kao i da u roku od 30 dana podnesu zahtev za registraciju grupe. Za krivično delo lažnog predstavljanja i prevare zaprećena je kazna i do osam godina zatvora - rekao je tada za „Blic“ izvor blizak Tužilaštvu. Video na linku

Po principu "vaše je samo da umerete" Policija, Foto: Alo!/Z. Gligorijević * Organizacija „Biblijsko spasenje“ vrbuje ljude u Beogradu i Pančevu * Deli im letke sa uputstvima „kako da se spreme za smrt i odlazak na nebo“ * Pojedini sugrađani su u panici zvali policiju Sekta „Biblijsko spasenje“, koja sugrađanima nudi pomoć „da spremni odu na nebo“, prijavljena je policiji u Pančevu i Beogradu zbog sumnje da svojim članovima pre ispraćaja u raj pokušava da otme svu imovinu! Pojedini sugrađani su u panici zvali policiju, navodeći da sumnjaju da se iza vrbovanja krije čak i poturanje smrtne presude, po principu „vaše je samo da umrete“! Veliki broj letaka, u kojima piše: „Molim te, prihvati odmah besplatan poklon večnog života koji ti bog nudi da bi bio spreman za smrt“, osvanuo je juče u Pančevu i Beogradu. sekta, letak, Foto: Alo Naš čitalac koji je dobio ovaj letak kaže da ta organizacija objašnjava „kako da odete na nebo“. Za sebe kažu da pripadaju izvornom hrišćanstvu i da im je cilj da spasu duše, krste sve ljude i spreme ih za smrt, tačnije za raj, jer niko ne zna kada će mu kucnuti poslednji čas! U želji da čujemo o čemu se radi, pozvali smo ih telefonom, a izvesni Danijel nam je objasnio „da su oni samo hrišćani, čija je misija da ljude spreme za odlazak na nebo“. - Mi smo ponovorođeni hrišćani i živimo u blizini Beograda. Želimo da nađemo druge koji su zainteresovani da uče više o bogu i jevanđelju. Ono što pričamo je iz Biblije. Ovo je staro, biblijsko hrišćanstvo, a ne neka sekta. Kod nas nema katolika i pravoslavaca… Mi smo se vratili korenima - kaže Danijel, koji govori srpski sa stranim akcentom, ali je odbio da nam kaže odakle je. sekta, letak, Foto: Alo On je naveo samo da im je centar u Borči i naglasio da će uskoro otvoriti svoju crkvu u Pančevu. - Imamo službe tri puta nedeljno. Molitve se nedeljom održavaju ujutru i uveče. Da li ste zainteresovani da dođete? - pitao nas je Danijel. Na naše pitanje šta je potrebno za učlanjenje i koje su obaveze članova, diskretno je izbegao odgovor. - Dođite da vidite! Prvo mi treba da uradimo vaše spasenje, a zatim i krštenje po starim pravilima. Moramo da vas spremimo za odlazak na nebo jer niko od nas ne zna kada će umreti. O obavezama ćemo kasnije, kada se upoznamo uz kaficu. Kad rešite da dođete, zovite, pa ćemo vam dati adresu - rekao je Danijel. On nije želeo da govori o sebi i svom akcentu, navodeći samo da nije rođen u Srbiji, ali da ima srpsko državljanstvo. - Majka mi je iz Srbije. Rođen sam u inostranstvu, ali to nije bitno, jer je i svemir naš. Kada možemo da se vidimo, da vas spremimo i uradimo vaše spasenje? - kratko je rekao Danijel završavajući razgovor. Otac Ljubomir Ranković, Foto: TV Hram Otac Ranković: Rijaliti sekta obeća raj, a račun ispostavlja na kraju! iz Šabačke eparhije, protođakon i urednik „Glasa“, objašnjava za „Alo!“ da je reč o rijaliti sekti koja obećava raj, a račun ispostavlja na kraju! - Vremena velikih duhovnih i kulturnih kriza pogodna su za manipulacije na svim nivoima, naročito na verskom i religioznom polju. Takvo vreme je pogodno za rađanje brojnih sekti, čije delovanje razara duhovno biće čoveka kao pojedinca, porodicu i zajednicu u celini. Nastaju pod poznatom devizom: „Ako hoćeš da zaradiš milion dolara - osnuj sektu“. Počinju deljenjem letaka, koji su mamac na opasnoj udici. Kad se mamac proguta, onda čovek postaje žrtva i nađe se kao muva u paukovoj mreži - tvrdi otac Ljubomir. On kaže da Srpska pravoslavna crkva i njeno sveštenstvo treba da reaguju i zaštite pravoslavni narod, a policija treba da spreči „verske dilere“ . - „Biblijsko spasenje“, kako sebe nazivaju, grupa je rijaliti sektaša iz okoline Beograda. Po svom nastupu, vokabularu, obećanjima i ostalim manirima, klasična je zapadnjačka sekta koja traži žrtve nudeći „spasenje i raj na nebu“. Svi sektaši počinju obećanjima, a na kraju ispostavljaju račun za „spasenje“, koje se plaća rasprodajom celokupne imovine, a često i samoubistvom naivnih ljudi. Mnogi završe u kriminalu, drogi i prostituciji. Policija treba da spreči ovakve pojave „verskih dilera“ koji varaju pristojan svet. Oni nastupaju agresivno i uporno kao insekti i teško ih je se osloboditi. Srpska pravoslavna crkva ima obavezu da zaštiti svoje vernike od svake zloupotrebe pripadnika svetskog podzemlja, koji se pojavljuju u Srbiji kao vuci u jagnjećoj koži - izričit je bio otac Ljubomir. https://www.alo.rs/vesti/hronika/ulaze-ljudima-u-kuce-koriste-poseban-napitak-i-salju-ljude-u-smrt-gradani-u-panici-zovu-policiju/244241/vest

Ako ste se nekada zapitali zašto određene osobe jednostavno i lako privlače društvo, ali i ljubav u svoj život, nauka sada ima odgovor na to. Ravnodušnost je mnogim ljudima najveći afrodizijak. Antropolog Helen Fišer objašnjava da često, kada nas određena osoba ne simpatiše, mi počinjemo da osećamo duboku povezanost sa njom. "Umesto da je ignorišemo, ne razmišljamo o njoj ili se jednostavno dostojanstveno povučemo, postajemo opsednuti željom da je osvojimo, da joj se dodvorimo i približimo", objašnjava Fišer. Prema njenim rečima, kada želimo da osvojimo pažnju osobe koja je ravnodušna prema nama, receptori za nagrađivanje u mozgu bujaju. "U mozgu se u tom trenutku aktivira deo za nagrađivanje i vi osećate veliku energiju, snažan fokus, intenzivnu motivaciju i spremni ste da reskirate sve kako biste osvojili tu osobu, jer je doživljavate kao životnu nagradu. Opsednuti ste osvajanjem srca ravnodušne osobe", ističe Fišer. Ona podseća da to ne znači da ćemo biti srećni kada je osvojimo, jer mi više ne razmišljamo o suštini, nego samo o formi - kako da zauzmemo neosvojivu tvrđavu. "Potpuno smo zaslepljeni i tek kada prođe određeno vreme u stanju smo da vidimo koliko smo se uzaludno trudili", zaključije ona. https://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2018&mm=06&dd=10&nav_id=1402573

Dok se na Zemlji vrše poslednje pripreme za istorijski TV prenos sletanja Apola 11, lunarni modul Eagle nalazi se na 110 kilometara od površine Meseca, a astronauti koji su u njemu, Nil Armstrong i Edvin Oldrin u dramatičnom razgovoru sa bazom u Hjustonu donose odluku da li nastaviti misiju. U 102. satu i 38. minutu od lansiranja, 20. jula, na monitoru računara pali se žuti taster pokazujući grešku 1202. Armstrong zabrinuto izveštava Hjuston: “Program Alarm.” “Nama izgleda u redu”, odgovara Djuk iz Hjustona. “To je 1202”, kaže Armstrong. “Šta je to? Daj mi podatke sa radara. Pročitaj mi šta je taj alarm”, zahteva od Oldrina. Jedanaest sekundi tišine. Armstrong i Oldrin se pitaju da li je njihova misija okončana pred samim ciljem zbog preopterećenja kompjutera. Isto se pitaju i kontrolori leta u bazi u Hjustonu. Najzad, odluka je doneta. “Prijem”, javlja se Hjuston. “Status za taj alarm je – nastavi”. “Prijem”, odgovara Armstrong. Računar koji je odveo ljude na Mesec (AGC, Apollo Guidance Computer), imao je RAM od četiri kilobajta što bi se moglo uporediti sa memorijskim kapacitetom računara koji su prethodili čuvenom Komodoru 64. Za potrebe Apolo programa softver je rađen u laboratoriji “Čarls Stark Drejper” na Tehnološkom institutu u Masačusetsu. Prvi softveraš zaposlen na ovom zadatku bila je mlada kompjuterska programerka Margaret Hamiltonpod čijim je rukovodstvom napisan kod za komjuter koji je odveo ljude na Mesec. Fotografija u prilogu upravo prikazuje Margaret i kod za Apolo kompjuter. U slučaju da “padne” sistem Apolo kompjutera, korisnik je mogao da se vrati zadatku koji je bio u toku i sačuva najvažnije informacije. Za razliku od današnjih procesora koji operacije izvršavaju kroz takozvani multitasking metod podelom zadataka na delove koji se paralelno izvršavaju, ovaj kompjuter je izvršavao zadatke jedan po jedan. Pri tom, sledio je listu prioriteta, izvršavajući najpre najvažniji, a potom manje prioritetan zadatak. Zahvaljujući tome, kompjuter je bio u mogućnosti da izvrši kritične zadatke čak i kad su u sistemu ili softveru postojojali problemi. Upravo takva situacija se desila sa pomenutom greškom 1202, koja se pojavila u trenutku kad je lunarni modul Eagle počeo da sleće. Ona je označavala nedostatak memorije, a javila se zbog neočekivanog broja podataka o položaju modula. Na sreću, kompjuter je bio programiran tako da na njih gleda kao na podatke od sekundarne važnosti, pa ih je ignorisao zarad izvršavanja važnijih zadataka. No, Armstrong i Oldrin to nisu znali. Odluku o tome da se misija nastavi uprkos grešci doneo je dvadesetšestogodišnji Stiv Bejls, ekspert za sistem navođenja lunarnog modula u Kontrolnoj sobi. Tokom kritičnih 11 sekundi, Bejls se prisetio kako se taj alarm uključivao i tokom simulacije. “U kontrolnom centru, sve što traje duže od tri sekunde, traje predugo”, kasnije je rekao, objašnjavajući kako je doneo odluku da se misija nastavi. Kontrolor misije preneo je astronautima Bejlsovu poruku da ignorišu grešku, a iako se ona u narednih par minuta ponovila nekoliko puta, kompjuter je svaki put restartovan i pokrenuti su potrebni programi. S. Bubnjević /M. Đurić