Претражи Живе Речи Утехе

Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...

Vučić: Platićemo sve što treba za SPC u Crnoj Gori Beograd -- Srbija će, ako treba, pomoći SPC u Crnoj Gori, da nam ne bi oduzimali svetinje, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Foto: Depositphotos/Ryhor Na pitanje da prokomentariše to što je direktor Poreske uprave Crne Gore saopštio da je ta institucija pokrenula kontrolu zbog duga koji, kako tvrdi, ima Mitropolija crnogorsko-primorska i upozorio da će naplata, ako Mitroplija ne plati dug dobrovoljno, naplata biti prinudna, Vučić je rekao da će Srbija platiti sve što treba za SPC u Crnoj Gori. "Ne znam šta da kažem, nemam nikakav problem sa tim. Ako treba da pomognemo SPC i Mitropoliiji crnogorsko-primorskoj ili bilo kojoj eparhiji u Crnoj Gori po tom pitanju da nam ne bi uduzimali svetinje, pomoći ćemo, platićemo sve što treba da platimo", poručio je Vučić gostujući na Prvoj TV. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=23&nav_id=1658135

Oduzimanje imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, a koje pokušava da sprovede vlast u Podgorici, presedan je koji treba da posluži i kao model Prištini za otimanje crkvene imovine na Kosovu i Metohiji. U Crnoj Gori se tokom vikenda doslovce dogodio narod. Ogromni plato ispred podgoričkog hrama Hristovog vaskrsenja ispunilo je nekoliko hiljada građana iz svih delova Crne Gore, sveštenstvo i monaštvo. Sa ovog sabora je jasno poručeno vlastima i tamošnjem predsedniku Milu Đukanoviću da povuku sporni zakon koji ima samo jedan cilj - oduzimanje imovine Srpske crkve, ali i da ukoliko odbiju, "narod neće dozvoliti otimanje i da će telima braniti crkve i hramove SPC". Sporni zakon o slobodi veroispovesti još nije usvojen u Skupštini, ali jeste predlog zakona koji je jednoglasno usvojio kabinet premijera Duška Markovića. Milo Đukanović prepoznat je kao svojevrsni pokrovitelj spornog propisa. Sabor - na koji je narod i sveštenstvo pozvao mitropolit Amfilohije zajedno sa trojicom vladika, čije se eparhije prostiru delom i na teritoriji Crne Gore - završen je, ali je u Podgorici ostala krajnje usijana atmosfera. FOTO: ANADOLIJA Odredba zakona o slobodi veroispovesti, a zbog koje je po svemu sudeći pisan ceo sporni zakon, glasi: "Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina". U zakon je utkana kao osnovna odredba ono što i jeste višegodišnje nastojanje crnogorskih vlasti, a to je prisvajanje hramova Srpske crkve. Sporni zakon nema samo taj cilj. O dvostrukoj opasnosti inicijative u Crnoj Gori za "Blic" govori protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. On kaže da ukoliko se ovakav vid prisile nametne u Crnoj Gori, gotovo sigurno biće sproveden i na Kosovu i Metohiji. FOTO: ANADOLIJA - Skandalozne i neprihvatljive odredbe koje su se našle u predlogu zakona, pored ostalih, otvorile su i pitanja o ciljevima koji se njime žele postići, kao i o aspektima koji izlaze izvan granica Crne Gore. Mora se znati da se u Crnoj Gori pokušava napraviti presedan sa oduzimanjem imovine crkava i verskih zajednica. Presedani obično služe da bi se ukoliko zatreba još negde primenili. Nije mali broj znavenih ljudi koji ovo što se danas pokušava sprovesti gledaju i izvan Crne Gore. I tu se, pre svega, misli na Kosovo i Metohiju - poručuje otac Velibor. On dodaje da ako se "ovo na ovakav način nametne i primeni u Crnoj Gori, onda možemo da budemo sigurni da će se to uraditi i na Kosovu i Metohiji". - Ima znatan broj gotovo identičnih odredbi u pokušaju prištinskih Albanaca da od 2012. godine na svaki način usvoje Izmene i dopune Zakona o verskim slobodama iz 2007. godine i da za početak kršenjem autonomnog verskog prava crkava i verskih zajednica stvore mehanizme državne kontrole njihovog unutrašnjeg verskog života u svakom segmentu. Čitam ovih dana i upoređujem ta dva teksta i u pojedinim delovima vidim isti rukopis - naglašava koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. Otac Velibor kaže: "Ne bi me sutra čudilo da Tači ili Haradinaj prepišu ovaj predlog zakona iz Crne Gore". - I javno obznane svoje aktivnosti u pogledu daljeg gonjenja Eparhije raško-prizrenske SPC i stvaranja nekakve "kosovske pravoslavne crkve" ili da, zagovarajući objedinjavanje Albanaca i stvaranje jednog albanskog društva, zatraže bilo šta što bi značilo uništenje kanonskog crkvenog poretka. I zbog toga je važno da se stručno i argumentovano obrazloži neprihvatljivost ponuđenog akta u Crnoj Gori ne samo za našu Crkvu nego i za temeljne ljudske vrednosti i prava - poručuje otac Velibor. FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA Govoreći generalno o pitanju crkvene imovine, naš sagovornik kaže da se mora imati u vidu da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama posle rata bilo na snazi isto zakonodavstvo o crkvama i verskim zajednicama i da ni u jednoj od novih država crkvena imovina nije proglašena za državnu. - Naprotiv, otvoren je zakonski proces restitucije i obeštećenja za oduzetu imovinu crkava i verskih zajednica. I poratno oduzimanje šuma, zgrada i obradive zemlje od manastira i hramova jasno pokazuje da u vreme socijalizma to nije bila državna ili društvena imovina. Jer, zašto bi država onda sama od sebe oduzimala? Imam pune kutije dokaza da crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine nije bila državna, ali intencija predloga zakona nije vezana za dokaze i postupke nego za jednostranu konfiskaciju manastira, crkava i njihove imovine i to bez dokaza - ističe Džomić. Već jednom pali pred Venecijanskom komisijom Vlast u Podgorici jednom je već imala pokušaj oduzimanja imovine SPC i to nacrtom iz 2015. godine. Ovaj dokument je zbog grube manjkavosti i pravno spornih odredbi povučen iz procedure pred Venecijanskom komisijom, a sve njegove nedostatke taksativno je obrazložio pravni tim Mitropolije. Sada je na stolu ponovo dokument, ovog puta u formi predloga zakona, a koji je u pojedinim delovima isti, a delom još spornije napisan nego nacrt iz 2015. Željka JEVTIĆ, BLIC

„Ja sam kompletan čovjek“! U toj rečenici stalo je bogato životno i profesionalno iskustvo Nikšićanina Pavla Maksimovića, koji je zagazio u desetu deceniju, i koji skromno nosi titulu najstarijeg živog pilota u Crnoj Gori. I još važnije, osnivača Avio - helikopterske jedinice Crne Gore. Da nema, pak mjesta skromnosti govori i sljedeći podatak – iza Pavla Maksimovića je 40 godina aktivnog letjenja, odnosno 60 godina radnog staža, na preko 20 različtih tipova letjelica i ko zna koliko hiljada sati letjenja. No, protiv ljudske prirode se ne može. Ali, može se odati zahvalnost za sve zasluge ovom čovjeku, makar i pričom, jer Pavle Maksimović je vrijedan svakog slova. Mnogi bi rekli da nije najvažnije koliko život traje, već koliko je ispunjen? Pavle Maksimović, međutim, može se pohvaliti i jednim i drugim. Kako je teklo školovanje u Rusiji, koliko je bilo teško osnovati Avio-helikoptersku jedinicu, od kojih situacija mu se “ledila” krv u žilama, budući da je zanimanje pilota jedno od najstresnijih, kako je uspio da „katapultira“ stres iz svoje životne kabine sve te godine… DIVIO SE VAZDUHOPLOVSTVU, KASNIJE I NJEMU SVI Pavle Maksimović rođen je prije 96 godina u Gornjem Polju, u mjestu Brod. „Živjeli smo u to vrijeme dobro, sve dok se nije zaratilo - 1942, kada su nam Italijani zapalili kuću, prvu u Gornjem Polju. Moj otac Rako je, inače, bio veliki radnik i napravio je 1928. veliko imanje od 80 rala u Gornjem Polju, sa hidroelektranom i sistemom za navodnjavanje imanja u dužini od skoro dva kilometra. Imali smo struju, veliku trgovinu... Prije nego što je moj otac umro, dobio je odlikovanje od Jugoslavije, Zlatni krst Svetog Save, kao uzoran domaćin, poljoprivrednik. Razbolio se, međutim, rano i umro“, crtica je to samo iz Maksimovićevog života u kome je ljubav prema letjelicama još u ranoj mladosti zauzimala posebno mjesto. „Sjećam se kada je bila kapitulacija stare Jugoslavije, kada je kralj Petar II Karađorđević pobjegao sa Kapinog Polja, tu je bilo aviona, i ja sam kao klinac trčao da vidim avione, divio sam se vazduhoplovstvu.” I sam je postao neko kome su se divili, o čijim vještinama i majstorstvu ispod oblaka i danas sa velikim poštovanjem govore kolege sa prostora bivše Jugoslavije. Baš onako kako su mu se divili drugovi - pitomci kada je izveo prvi let u Rusiji. Bili su, sjeća se i tog momenta, svi u čudu kako sve to uspijeva, na šta im je Maksimović u šali odgovorio: „Da ste kao i ja vozili zaprežna kola kao niz Šipačnu stijenu i vi biste isto“! ŠKOLOVANJE Na pilotskoj akademiji, u gradu Čkalov - Orenburg na Uralu proveo je tri godine, do 1948. Ruski jezik, kaže nije znao, ali to mu nije smetalo da „kao od šale“ savlada ono zbog što je i došao iz Gornjeg Polja. Savršeno je, ipak razumio ono što su mu instruktori tokom obuke često govorili: „Maksimovič, harašo“! Priznaje i da nije bio tako dobar đak kao njegov brat Dragiša i sestra Milena, ali kada je došao u Rusiju, druge kaže nije bilo, no sjedi i uči. Tako i bi. „Moj uspjeh je bio izvanredan tokom školovanja u Rusiji. Ono što sam i najviše želio i uspio sam – savladao sam tu avijaciju, išlo mi je to nekako od ruke. Obučavao se na školskim avionima tipa UT-2 i na borbenim avionima tipa IL-2 zvani Štormovik, koji su Njemci zvali “ Vazdušni tenk”, tako da sam komotno mogao da ratujem sa tim čuvenim avionima koji su bili fantastično naoružani“. BOGATA PILOTSKA KARIJERA Nakon završene pilotske akademije januara 1948. Maksimović dolazi u Jugoslaviju u borbene jedinice, tačnije u 422. vazduhoplovno borbeni jurišni puk lociran na aerodromu Pleso u Zagrebu. „Cijelu '48 vozili smo avione koji su imali rusku tehniku. Godinu kasnije nastupa promjena, Infobiro kada smo počeli da dobijamo zapadne avione - Tanderbolte, fine, lovci- bombarderi, nakon čega je uslijedila kompleta preobuka“. Po završetku obuke Maksimović se vraća u vazduhoplovnu bazu Brežice, Slovenija gdje je na dužnosti komadira eskadrile ostao do kraja 1959. Nakon toga, zajedno sa još pet pilota, nastavnika letjenje stiže u vazduhoplovni puk vazduhoplovne baze Golubovci u Podgorici gdje je postavljen za komandira škole rezervnih oficira. Počinje da obučava pilote na školskim avionima tipa Aero3 i školsko borbenim avionima tipa 522. jugoslovenske proizvodnje. “Bez ijednog udesa mog ili mojih pilota, izveo sam osam klasa rezervnih oficira, od kojih su mnogi nastavili u JAT i drugim aviokompanijama”. Tu se zadržava godinu do prebaziranja eskadrile na aerodrom Zemunik u Zadru. 1961. biva upućen na aerodrom Pula, gdje završava obuku visokog stepena rukovođenja operativnim jedinicama. Po završetku obuke vraća se u Zadar gdje nastavlja poslove komandira škole rezervnih oficira sve do 1965. Nakon toga se vraća u Podgoricu i gradi pilotsku karijeru do 1985, kada završava letačku karijeru. I u penziji, znao je sebe da “počasti” po nekim letom, jer godine nijesu umanjile ljubav prema helikopterima, zato u šali Maksimović u desetoj deceniji znao je i da kaže: “Sad garant, samo malo da pogledam instrumente mogao bih da poletim”. OSNOVAO AVIO-HELIKOPTERSKU JEDINICU Maksimović je osnovao dvije jedinice Avio-helikoptersku sa pilotima i Avionsku sa dva aviona: “Pajper“ i Beechcraft, što tada nije bilo nimalo na oduševljenje Armije . Razlog - nije bilo dovoljno pilota. Ipak, pustili su ga, kaže na jedvite jada da dođe i uspješno odradi još jedan zadatak. Preciznije 1972. na zahtjev Izvršnog vijeća Crne Gore Maksimović biva odabran za formiranje Avio - helikopterske jedinice Republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova Vlade Crne Gore i ujedno penzionisan sa činom pilota potpukovnika JNA. „Te godine prelazim u Republički SUP. Tada sam nabavio iz Italije mali fini helikopter AB 206. Takođe, iz Milana, u Galarateu sam nabavio veliki helikopter, koji je mogao da nosi do 18 vojnika sa ratnom opremom, imao je dva jaka motora, ako jedan otkaže, drugi je tu, zaista sigurna letjelica. Kasnije smo nabavili Gazelu, AB21…“, priča Pavle koji je uporedo okupljao i obučavao pilote. UVIJEK SPREMAN- U PODNE U PONOĆI „Ono na šta sam posebno ponosan jeste što sam obučio petoro njih na helikopterima, to je velika stvar, a za to nikada ništa nijesam tražio, dobio sam simbolično primanje. Volim sam zaista da letim, ne za pare, već iz meraka i uvijek sam bio spreman, u podne, u ponoći“. U Avio-helikopterskoj jedinici odškolovao je pilote među kojima su: Milija Rovčanin, Dragan Popović, Branislav Stojanović, Vuka Zečević, Savo Drobnjak, Imre Šimon, Dragan Šćepanović, Đoko Masoničić, Radomir Peković. Neki od njih su kasnije otišli u Montenegroairlines, zbog čega Maksimović i smatra da MA potiče iz Avio-helikopterske jedinice Crne Gore, koju je osnovao početkom 70-tih. „Nikada se nije desilo da Avio- helikopterska jedinica nije bila spremna da odgovori na zadatke. Ta jedinica je, zapravo Bogom data za sve - i policiji, poljoprivredi, zdravstvu, i kao takva treba da ima što više pilota, da se modernizuje i ojača“, smatra Maksimović. NESREĆA NA MAGANIKU, POTRAGA ZA KARAVELOM U sjećanju Maksimovića urezan je i 11. septembar 1973, kada je avion „Karavela“ sa linije Skoplja udario u Babin zub. To popodne, kada je obaviješten da se dogodila nesreća, u kojoj je inače poginulo svih 35 putnika i šest članova posade, i dalje je pred očima ovog iskusnog pilota: „Brže bolje, pokupim mehaničara i dođemo do aerodroma. Tada je u potragu bio uključen i pomoćnik Sekretara SUP-a. I krenem maršutom kojom je trebalo "Karavela" da dođe - od Skoplja preko Mojkovca do Podgorice. Taj avion je, međutim, napravio zaokret kod Mojkovca, toliko se bio spustio, što je dosta greška pilota, a i kontrole letjenja koja je to trebalo da zna, tako da je on na kraju sa sjeverne strane od Mojkovca udario u vrh Maganika“, prisjeća se Pavle koji u jednom dahu nastavlja priču: „Maganik je bio u oblacima, a sjeverni vjetar je bio toliko jak da je bacao helikopter kao perušku. I baca nas tako gore, dolje, i ja odlučim da napravim čitav jedan krug. Ne vidim vrh Maganika, ali ne odustajem, i kažem: “Ajde da napravim još jedan krug". Oblaci se pomjeraju, čas ima, čas nema Sunca, i samo u jednom trenutku vidim olupinu na dnu Maganika, nakon čega smo obavijestili toranj o tom strašnom događaju”. I poslije nesreće, Maksimović je išao na Maganik, vozio je pojedine rukovodioce da kupe djelove od aviona. „To je bio dosta težak zadatak, jer zaista bilo je loše vrijeme, toliko je bio jak sjeverni vjetar da sam se borio praktično sa mašinom da je održim u vazduhu“, kaže Maksimović pred kojim je bilo mnogo izazova, ali gotovo nikada ne i prepreka. ZEMLJOTRES 1979. Još jedan prizor je pred očima Maksimovića - zemljotres 1979, tada su učestvovali u spašavanju povrijeđenih, a na raspolaganju su, kaže imali - mali Ben i Gazelu. „Kada je zatreslo bio sam u stanu u Podgorici. Odmah sam pozvao da se pripremi helikopter. Nakon toga, pozvao me je sekretar SUP i saopštio da će i predsjednik Izvršnog vijeća hitno ići u obilazak primorja. Mehaničar i ja „fićom“ krećemo ka Aerodromu. I tada smo Gazelom obišli područje od Ulcinja do Herceg Novog. Nijesmo ulazili u kuću tih dana”, sjeća se Pavle. Vrijedan pomena je i podatak da je za vrijeme zemljotresa, Crna Gora dobila i prvi AB212 sa autopilotom. MNOGE ŽIVOTE SPASIO, RIZIKUJUĆI SVOJ Toliko je bilo situacija, da je nemoguće nabrojati sve u kojima je humanost Maksimovića ostavljala bez riječi. O tome najbolje svjedoči, koliko bi se ljudi na ulici javilo ovom Nikšićaninu u znak zahvalnosti. A ovo su samo neke od tih, u kojima je želja da se pomogne drugom bila mnogo jača od straha za sopstveni život. „U mjestu Sirovac kod Šavnika, jedan čovjek je pao sa kuće, čistio snijeg i oba kuka polomio. Bio je snijeg toliko veliki da nijesam mogao da sletim ispred kuće, ali uspjeli smo nekao umotanog u ponjave da ga ubacimo u helikopter i dopremili do bolnice u Nikšiću“. Takođe, život je spasio jednom dvanestogodišnjaku iz Šavnika, kome je bilo puklo slijepo crijevo. Sjeća se i porodilje Solumiju Dakić, koja se, istina i Maksimovića sjećala do pred smrt. „Tu porodilju iz snijegom osiječene Male Crne Gore po jakom vjetru helikopterom prevezli smo do nikšićke bolnice. Ne znam ni sam kako, ali sam uspio da sletim pred samu kuću. Ali, nijesam smio da pustim komande, otišao sam bez mehaničara. Njenom mužu uspio sam da objasnim kako da uđu u helikopter, zatvore vrata i zavežu se. Žena Boga moli da se ne porodi u helikopteru, i eto, nekim čudom, dovezem ih do bolnice i žena se srećno porodila“, priča Pavle koji je za ovaj gest dobio grudu sira i kablić skorupa. „Često sam nosio ljekove do Šavnika, Žabljaka. Stalno sam, zapravo krstario po Crnoj Gori. Ono što se mogu pohvaliti jeste da ko kog je tražio od Republičkog SUP-a helikoptere za pomoć nikada nikome nijesmo odbili, iako je bilo rizika na pretek". Prisjeća se Pavle još nekih opasnih situacija iz kojih je uspio da se bezbjedno izvuče. „Dešavao se da nestane struja, pokidaju se dalekovodi. Muka živa je to bila, vrlo opasno je to letjenje bilo. Prst pred okom se ne vidi, mećava i po takvom nevremenu tražili smo kvar čitavom trasom od Podgorice do Berana, Bijelog Polja...Kada pronađemo gdje su pokidane žiće, spustimo radnike da otklone kvar. Elektroprivreda je mnogo tražila od nas i mi smo mnogo toga uradili za nju“. No, nijesu to bile jedine drame na nebu, a koje su na sreću imale srećan kraj za Maksimovića. „Nekoliko puta je grom udarao u moje avione i crknu instrumenti na komandnoj tabli, ali srećom ne i motor“. Izbjegao je toliko kritičnih situacija na nebu, jednu pak ispred svoje kuće nije, cijepajući drva ostao je bez prsta. No, ni to mu nije bio problem da nastavi letjenje, još 15 godina pilotirao je bez palca. Uspio je 1988. i da preživi teški saobraćajni udes u Brezoviku. Mnogo toga, zapravo uspio je u životu Pavle Maksimović, dostojanstveno i nadasve skromno kako voli i sam da kaže. I onda kada je život imao ugasitije boje, uz porodične tragedije, ipak zahvaljujući onome za šta ne postoji mjerna jedinica, a to je ljubav i pažnja najbližih, Maksimović ponosno gazi svoje godine i daje, bez lažne skromnosti primjer kako je to biti maestro u svom poslu. Jelena Ćetković

Nisam znao gde da ovo stavim pa postavih ovde. Neka adm. pomeri gde treba http://rtcg.me/vijesti/drustvo/248797/ujedinjenje-u-jednu-crkvu-nemoguce.html?fbclid=IwAR3e2-9Ebu0OviH94Osso7YSGDYtH2QeKj6hnYqYXFiS4VHlFwEZ852S6Do MIHAILO PORUČIO Ujedinjenje u jednu crkvu nemoguće Inicijativu predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da se u jednu - pravoslavnu ujedine Srpska i Crnogorska crkva, poglavar CPC vladika Mihailo smatra nemogućim i neprihvatljivim rješenjem i poručuje da "pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat". "Pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat": Mihailo (Foto: Anadolija) " "Svaka pravoslavna crkva depozit je tradicije i kulture naroda koji joj je povjeren na razvijanje hrišćanskih vrlina. Svaka je lojalna svojoj državi i narodu, Srpska - srpskome, Ruska - ruskome i tako redom. Zato pravoslavna crkva koja nije nacionalno obilježena i čije biće nije i nacionalno ne postoji u pravoslavnoj vaseljeni. Da ima osnova za nju, već bi takva bila oživljena i prožeta Duhom Svetijem", istakao je mitropolit Mihailo. Predsjednik Đukanović nedavno je ponudio svojevrsnu platformu za rješavanje crkvenog pitanja u našoj zemlji - smatra da bi formiranje pravoslavne crkve Crne Gore bez nacionalnog predznaka stavilo tačku na podijeljenost pravoslavnih vjernika. On je ranije u intervjuu u "Živoj istini" istakao da bi ta crkva trebalo da bude otvorena "za sve vjerujuće ljude pravoslavne vjeroispovijesti i koja će svima koji su do sada službovali u ovoj ili onoj crkvi otvoriti mogućnost da svoje usluge, iskustvo i znanje stave u funkciju da se ta crkva razvije i postane važan oslonac dalje društvene kohezije u Crnoj Gori", pozvavši Mitropoliju crnogorsko-primorsku i ostale eparhije SPC u našoj zemlji da budu dio "rješenja, a ne da ostanu tradicionalno dio problema". Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je dva dana kasnije kako u Crnoj Gori postoji tendencija ljudi "koji ne znaju ni šta je crkva, niti vjeruju u Boga, niti su kršteni da stvaraju svoje ‘crkve’". Crnogorska pravoslavna crkva do sada se nije oglašavala povodom Đukanovićeve inicijative, a vladika Mihailo u izjavi za Pobjedu kategoričan je da ne gledaju blagonaklono na takvo rješenje decenijskog spora dvije vjerske zajednice. "Srpska crkva već se gromoglasno protivi i samome pomenu takvoga rješenja, a Crnogorska ga smatra nemogućim i neprihvatljivim. Moguće da je nekome cilj da napravi treću, takozvanu pravoslavnu crkvu. U svakome slučaju, pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat, niti se tako rješava podijeljenost unutar nacionalnoga bića pravoslavnih Crnogoraca. Evo sto godina ta podijeljenost nije prevaziđena. Nijedne vlasti do sada se nijesu trudile da osnaže crnogorski identitet i da državu oslone na Crnogorce. Slom Crne Gore 1989. godine je dokaz tome, a ni danas nijesu bolje prilike", upozorava Mihailo.

Društvenim mrežama šire se snimci katedrale Notr Dam u Parizu koja je sva u plamenu. Pariska vatrogasna jedinica saopštila je da je u toku velika akcija gašenja požara. 20.05 - Toranj katedrale Notr Dam sa zvonikom se srušio. Ovaj momenat možete pogledati na priloženom snimku. 19.46 - Francuski predsednik Emanuel Makron hitno je otkazao obraćanje naciji zbog požara koji je zahvatio parisku katedralu. izvor

Informer E. I. | 25.08.2018. | 23:22 U SUTOMORU GORE NEGO U SPLITU! Crnogorac ubio od batina mladića jer je iz Srbije HRONIKA ● 0 Stefan Novoselac (19) pao u komu pošto ga je brutalno pretukao Petar Vojvodić (19). Tuči prethodila prepirka oko kruške za udaranje u luna-parku. Vojvodić je napao Stefana kada je čuo da je ovaj iz Srbije: "Ođe si, seljaku, došao da se kurčiš", urlao je Crnogorac Crnogorac Petar Vojvodić (19) iz Bara pretukao je u Sutomoru Stefana Novoselca (19) iz Rume samo zato što je po govoru prepoznao da je iz Srbije. Zbog teških povreda Stefan je upao u komu i primljen je u Klinički centar u Podgorici, gde mu se lekari bore za život. Policija je pronašla i uhapsila Vojvodića. Sukob između Stefana Novoselca i Petra Vojvodića izbio je u noći između srede i četvrtka, i to oko kruške za udaranje u luna-parku. Zverski napad - Stefan i njegov drug S. G. (19) bili su u kafiću u Sutomoru, pa su odlučili da se oprobaju udarajući u krušku u luna-parku. Posle izvesnog vremena došao je Petar Vojvodić, koji je bio u društvu nekoliko mladića. U početku su uredno svi čekali svoj red da udaraju u krušku, ali ubrzo je Petar počeo da provocira Stefana i njegovog druga - kaže naš izvor i dodaje: - Mladići iz Srbije nisu reagovali na prozivke, ali je ipak zbog uvreda Stefan izgubio strpljenje i suprotstavio se bahatom Vojvodiću. Petar se u trenutku začudio kada je čuo da Stefan i njegov drug nisu iz Crne Gore, pa se okrenuo prema svom društvu i rekao: "Pa oni su iz Srbije." U tom trenutku, kako navodi Informerov izvor, Petar Vojvodić se zaleteo na Stefana Novoselca govoreći: "Ođe si, seljaku, došao da se kurčiš." Tada je počeo da ga besumučno udara pesnicama i šutira nogama. - Novoselac je pao i udario potiljkom u beton, a onda je Vojvodić u lice udario i S. G. Srećom, sukob su sprečili drugi mladići iz Crne Gore, koji su jedva uspeli da obuzdaju pomahnitalog mladića - saznaje naš list. SARA VIDAK (20) VEĆ DEVET DANA NEVINA ROBIJA! Srpkinja žrtva torture u zatvoru u Crnoj Gori! Informer MESTO INCIDENT Kruška u luna -parku u kom je Petar Vojvodić pretukao Novoselca Nakon dobijenih batina, mladići iz Srbije su krenuli u apartman u kom su boravili. - Novoselac je, dolazeći prema apartmanu, sve vreme povraćao, ali je njegov drugo mislio da povraća jer je pijan. On je odmah legao da spava, ali je onda pao u komu, pa je S. G. pozvao Hitnu pomoć. Novoselac je prebačen u barsku bolnicu, ali je zbog težine povreda odmah prebačen u Klinički centar Crne Gore u Podgorici. Njegovom takođe pretučenom prijatelju lekari su konstatovali težak prelom vilice - objašnjava naš sagovornik. Pao niz stepenice Crnogorski portali su naveli da je policija došla u bolnicu i da su drugari povređenog Novoselca rekli da je on pijan pao niz stepenice i tako se povredio, ali ubrzo je otkriveno šta se zaista desilo. - Inspektori su locirali Petra Vojvodića i odmah ga uhapsili. Identifikovana su i dvojica mladića koji su u trenutku napada bili sa njim, ali protiv njih neće biti podneta prijava jer oni nisu učestvovali u tuči, nego su čak pokušali i da je spreče - pišu tamošnji mediji. Sasvim je interesantno da je crnogorska policija pokrenula postupak i protiv Stefanovih drugara. - Njima se na teret stavlja krivično delo prikrivanje. Navodno, oni se terete zato što nisu rekli da je Stefan napadnut, nego su slagali policiju rekavši da je pao niz stepenice - kaže naš sagovornik upućen u ovaj incident. Informer Stefan Novoselac Baka: Stefan ni mrava ne bi zgazio Reporteri Informera u Rumi su juče zatekli Stefanovu baku Maricu. Ona nam je ispričala da njen unuk nikada ni mrava ne bi zgazio. - Verujte, šokirana sam što je Stefan tako brutalno pretučen. Prosto ne mogu da verujem da je Stefan pretučen samo zato što je iz Srbije. Ako je to tačno, to je strašno. Stefanova majka Slavica je otišla u Crnu Goru, dok je njegov otac Nikola iz Švedske takođe otputovao dole. Zasad nemam više nikakvih informacija. U Glavnoj ulici u Rumi ispred porodične kuće Novoselac i njihovog kafića "Novoselac NS kafe" u petak su se okupile mnogobrojne komšije. - Znam tu porodicu godinama, vredni ljudi, Stefanov otac Nikola je kamiondžija u inostranstvu. Stefan je divan mladić, povučen i kulturan, završio je nedavno Srednju poljoprivrednu školu ovde u Rumi. Uvek se lepo javljao, nikad nikakve probleme nije pravio, svima nam je žao zbog svega što se desilo. Šta reći, dečko ni mrava ne bi zgazio, a evo šta mu se desilo - kaže komšija. Neki od Srba koji su stradali u Crnoj Gori facebook/Sara Vidak * Srpska državljanka Sara Vidak (20) već deset dana nevina čami u zatvoru u Spužu zbog navodnog napada na sudiju Prekršajnog suda u Kotoru Jelenu Stanišić. Devojka je po hitnom postupku optužena, i sve odluke koje su bile na njenu štetu donošene su bez odlaganja, dok su one koje su njoj išle u prilog na čekanju. Interesantno je da je sudija koja optužuje našu državljanku navela da joj je u napadu povređena ruka, ali su mediji objavili njene fotografije na kojima se vidi da su njene optužbe lažne. * Sredinom jula u Bečićima je poginuo Miloš Vukomanović (25) iz Kraljeva, dok je njegova verenica Snežana Rudinac (24) teško povređena kada je na njih dok su prelazili ulicu na pešačkom prelazu naleteo automobil. Kobne večeri na njih je svojim vozilom naletela Emina Adrović poznata slikarka iz Budve protiv koje je tek u četvrtak podignuta optužnica.

Nisam nasla clanke na ovu temu. Interesuje me sta vi mislite; izvolite

Sekta “Aum Šinrikjo” unapređuje svoju mrežu u Crnoj Gori, iako je većina članova proterana pre dve godine, navode u Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA). Na sajtu američke obaveštajne agencije japanska sekta je obeležena kao jedina teroristička pretnja u Crnoj Gori. “Organizacija “Aum Šinrikjo” u Crnoj Gori unapređuje mreže za regrutovanje i prikupljanje sradstava za svoje operacije. Održava ograničeno prisustvo. Članstvo je drastično smanjeno u martu 2016. godine kada su vlasti proterale 58 stranih članova”, navodi se na sajtu CIA. Posebne jedinice policije su u martu 2016. u podgoričkom hotelu “Ramada“ i “Perjanik“ u Danilovgradu, uhapsile 58 članova kulta odgovornog za smrtonosni napad sarinom u tokijskom metrou. Tada su uhapšena 43 državljanina Rusije, sedam iz Belorusije, četiri iz Japana, tri iz Ukrajine i jedan iz Uzbekistana. Iz Uprave policije su tada akciju hapšenja sproveli nakon dojave partnerskih bezbednosnih službi koje su upozorile da u Crnoj Gori borave članovi “inostrane verske grupe zatvorenog tipa”. Iz policije su tada pojasnili da su pripadnici sekte nakon hapšenja i saslušanja deportovani iz Crne Gore. Japanska sekta je odgovorna za teroristički napad gasom u Japanu 1995. godine u kojem je ubijeno 13, a povređeno više hiljada osoba. Japan je nedavno pogubio poslednjih šest pripadnika kulta “Aum Šinrikjo”, osuđenih na smrtnu kaznu zbog napada u tokijskom metrou. Još sedam pripadnika kulta, među kojima je bio i lider Šoko Asahara, pogubljeno je u julu. Kult je bio optužen i za sedam drugih ubistava, kao i prethodni napad sarinom 1994. kada je ubijeno osam, a ranjeno 600 ljudi. Svedoci napada su tvrdili da su primetili pakete iz kojih nešto curi, a da su odmah potom osetili isparenja od kojih su ih pekle oči. Otrov je delovao na žrtve u roku od nekoliko sekundi, od čega su se gušili i povraćali, dok su neki oslepili i bili paralisani. Sledbenici kulta su verovali da uskoro sledi kraj sveta i da će svi oni koji nisu sa njima ići u pakao - osim ako ih ne ubiju. Nakon napada u tokijskom metrou članovi kulta su nekoliko puta bezuspešno pokušavali da ispuste hidrogen-cijanid na nekoliko stanica. Osnivač grupe, Šoko Asahara, poznat i kao Čizou Matsumoto, proglasio je sebe Hristom i prvim “prosvetljenim” još od Bude. “Aum Šinrikjo” je stekao zvanični status kao religijska organizacija 1989. godine, a na svom vrhuncu Asahara je imao na desetine hiljada sledbenika širom sveta. Grupa je ubrzo postala paranoični kult apokalipse, ubijeđena da će se svet završiti u svetskom ratu i da će samo oni preživeti. Kult se posle napada 1995. godine povukao i preimenovao u “Alef” ili “Hikari no Va”. “Aum Šinrikjo” je označena kao teroristička organizacija u SAD i mnogim drugim državama, ali Alef i Hikari no Va legalni su u Japanu, mada su proglašeni “opasnim religijama” koje su pod prismotrom. Droga najveći problem u regionu Crna Gora je jedina država u regionu u kojoj se na sajtu CIA upozorava na opasnost od terorizma. CIA navodi da Srbija nije rešila probleme granica sa Kosovom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Navodi se da kroz Srbiju prolazi ruta za transport heroina iz Azije ka Evropi, kao i da je njena ekonomija ranjiva kada je u pitanju pranje novca. CIA navodi da problem sa pranjem novca ima i Albanija, kao i da kroz tu državu prolaze kanali za krijumčarenje narkotika, oružja i migranata. U Bosni i Hercegovini, kako se navodi, raspostranjen je problem pranja novca i korupcije, dok je pravosuđe slabo. Navodi se i da je Hrvatska tranzitna zemlja za morsko krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike ka zapadnoj Evropi. izvor

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je "špijunomanija" između Rusije i SAD veštački pokrenuto pitanje i da je mešanje Rusije u američke izbore izmišljeno, istakavši da će se odnosi dve zemlje vratiti u normalu. Foto: screenshotVladimir Putin On je održao svoju godišnju konferenciju za novinare, kojoj je prisustvovalo rekordnih 1640 novinara, a koja je trajala skoro četiri sata. Među temama o kojima je govorio ruski predsednik su Severna Koreja, Sirija, Ukrajina, SAD, Donald Tramp, kao i brojnim domaćim temama, naročito u vezi sa predsedničkim izorima. "Opozicija nema pozitivne predloge, želite li da nam Sakašviliji trčkaraju po Rusiji?" Foto: RT / screenshotKsenija Sobčak Putinu je pitanje postavila i novinarka i njegova protivkandidatkinja Ksenija Sobčak, koja je rekla da jedino ovako može da priča sa njim jer on ne učestvuje u debatama. Pitala ga je zašto se Kremlj plaši opozicije i navela brojne uhapšene opozicionare poput Alekseja Navalojnog. Putin je rekao da opozicija nema nikakav pozitivan program i da su mnogi opozicionari agresivni. -Ti ljudi koje ste spomenuli su ruske verzije Sakašvilija. Želite li da po Rusiji trčkaraju Sakašviliju? Nećemo dozvoliti da se ponovi ukrajinski scenario u Rusiji - rekao je on. "Terorizam nije potpuno uništen u Siriji" Ruski predsednik je rekao da problem terorizma još nije potpuno rešen u Siriji. - Vidimo da teroristi beže iz Sirije u Irak, a SAD ih ne napadaju, jer bi možda želeli da ih kasnije koriste protiv (sirijskog predsednika Bašara) Asada ... To je vrlo opasno - rekao je on. -Treba rešavati problem izbeglica iz Sirije, to sam Damask ne može - rekao je Putin. Ruski predsednik je izjavio da je odavno nameravao da poseti Siriju, ali danije bilo bezbedno. On je dodao da je slanje policije sa Severnog Kavkaza u Siriju bila njegova odluka. "Nismo umešani u smrt Leha Kačinjskog" Leh Kačinjski Putin je odgovorio na pitanje poljske TV stanice koja je pitala da li je pad aviona u Smolensku 2010. godine, u kojem je ubijen predsednik Leh Kačinjski posledica napada ruskih agenata. Ruski predsednik je odbacio te špekulacije kao smešne. -Žalili smo se s vama nakon tragedije. Ne treba politizirati pitanje kako bismo zaradili političke poene. Rusko-poljski odnosi su važniji od kratkoročne poljske politike - kaže Putin. "Dobri odnosi sa Kinom" Putin je rekao da su rusko-kineski odnosi veoma dobri, da je Kina važan strateški i trgovinski partner Rusiji, ali da je trenutno malo usporila trgovina. Ipak to ga ne brine. - Kina želi da bude stabilna država... Siguran sam da ćemo dobro sarađivati još dugo - rekao je on. Rekao je da je Kina važan partner u mnogim projektima i da je u planu projekat brzog tranzita od Kine do Evrope preko Rusije. "U Donbasu pokolj gori od Srebrenice" - Što se tiče tragedije koja se tamo odigrava, treba uvek gledati šta je prvi izvor toga a to je državni prevrat - odgovorio je Putin na pitanje o Ukrajini. On je rekao da ruske vojske nema na teritoriji Donbasa. Foto: SERGEI CHIRIKOV / EPA; - Tamo su zaista formirane određene jedinica milicije koje su spremne da odbiju bilo kakve vojne akcije protiv Donbasa. Mi smatramo da to odgovara interesima ljudi koji žive na toj teritoriji, zato što će tada tamo dogoditi pokolj gori od Srebrenice - rekao je Putin. "Ne priznajemo nuklearni status Severne Koreje, SAD je provociraju" Na pitanje novinarke AP da li bi saradnja SAD i Rusije oko Severne Koreje pomogla poboljšanju odnosa SAD i Rusije, Putin je rekao sledeće: - Vi ste interesantan narod. Vaši senatori su pametni ljudi sa lepim odelima i kravatama, ali su nas stavili na isti nivo sa određenim zemljama, što nema smisla. Trudimo se da radimo sa svima o kritičnim pitanjima - rekao je on. Foto: SERGEI CHIRIKOV / EPA; - Što se tiče Severne Koreje, mi je ne priznajemo njen nuklearni status. Međutim, SAD su provocirale Severnu Koreju da se povuče iz sporazuma - rekao je Putin. On je rekao i da su SAD najavljivale da će prestati sa vojnim vežbama blizu Severne Koreje, ali se to nije desilo. - Obe strane moraju da zaustave rast tenzija - rekao je on i ukazao da bi eskalacija mogla da dovede do katastrofe. Foto: SERGEI CHIRIKOV / EPA; - Videli smo šta su SAD uradile u Drugom svetskom ratu kada su koristile svoje nuklearno oružje u Japanu - rekao je Putin. "Sakašvili? Zar u Ukrajini nema pravih Ukrajinaca?" Putina su upitali i šta misli o Mihailu Sakašviliju, bivšem predsedniku Gruzije koji je sada opozicionar u Ukrajini. Putin je rekao da Sakašvili "pljuje u lica i Gruzijaca i Ukrajinaca". - Zar u Ukrajini nema pravih Ukrajinaca? - pitao je on. Foto: YURI KOCHETKOV / EPA; Ruski predsednik je rekao da su istorijski i suštinski Rusija i Ukrajina ista nacija. "Mi se ne povlačimo iz sporazuma" Na pitanje da li sporazum START o ograničenju naoružanja može da preživi, Putin je rekao da se Rusija neće povlačiti iz sporazuma od fundamentalnog značaja. On je istakao da je Amerika ta koja se jednostrano povlači iz važnih sporazuma. Foto: YURI KOCHETKOV / EPA; - Mi ne planiramo da se povlačimo iz bilo kog (sporazuma o naoružanju) sami. Ako SAD to učine, to će biti opasno. Mi ćemo održati našu bezbednost, ali nećemo početi trku naoružanja - rekao je on. Rusija ne može sebi da dozvoli takve rashode na odbranu, kao što mogu SAD istakao je ruski predsednik. - Mi trošimo 46 i nešto milijardi dolara na vojne rashode - izjavio je on, uporedivši to sa 700 milijardi dolara koliko SAD planiraju da potroše 2018. godine. Putin ispričao vic i nasmejao novinare Ilustrujući problem toga što Rusija mnogo manje ulaže u vojne rashode, Putin je ispričao vic. Kod bivšeg oficira dolazi sin, i on pita sina: — Tu je bio neki bodež, gde je on? — Ne grdi me, zamenio sam ga za sat sa dečakom iz susednog dvorišta. — Pokaži mi sat. Da, dobar je. Ali, ako sutra dođu banditi kod nas, ubiju mene, majku, tvoju braću, a sestru siluju, šta ćeš im reći? ’Dobro veče, moskovsko vreme je 12 sati i 30 minuta‘. "Vidim Trampova dostignuća, optužbe su izmišljene" - Nije moje da ocenjujem Trampov rad, ali vidim ozbiljna dostignuća u njegovom radu - rekao je Putin odgovarajući na pitanje šta misli o američkom predsedniku Donaldu Trampu. Foto: SERGEI CHIRIKOV / EPA; Putin je naglasio da Trampov rad treba da oceni američki narod. On je obratio pažnju na to da investitori imaju poverenje u SAD i to je važan pokazatelj. Govoreći o navodnoj vezi Trampove kampanje sa Kremljom, Putin je rekao da je ona izmišljena od strane onih koji žele da delegitimišu Trampa. - Ti ljudi ne shvataju da podrivaju sopstvenu državu i da ne pokazuju poštovanje prema onim Amerikancima koji su glasali za Trampa - rekao je on i naglasio da se radi o "ruskoj špijunskoj histeriji". Foto: SERGEI CHIRIKOV / EPA; Prema njegovim rečima, SAD i Rusija treba da "prekinu da se bore kao životinje" i da postoji mnogo stvari koje mogu da ujedine Rusiju i SAD. - Rusija i SAD dele zajedničke izazove, kao što je terorizam -rekao je ruski predsednik. Putin je govorio i o tome što je američko ministarstvo pravde ruski državni medij RT proglasio za stranog agenta. Kako je rekao, time je prekršena sloboda medija i rekao je da je to znak da se Vašington plaši. Prema njegovim rečima, američki mediji imaju ogroman broj reklama, dok ograničenja uvode protiv ruske televizije. "Sportisti su kažnjeni zbog mene" Rusija je delimično sama kriva za skandale s dopingom, jer je dala povod za to, rekao je Putin. Kako je rekao, bilo je nekih neregulacija. - U drugim državama se takođe otkrivaju slučajevi uzimanja zabranjenih preparata, ali oko toga se ne diže prašina - rekao je on. On je dodao da će Rusija pomoći svojim sportistima da se bore za svoja prava pred međunarodnim sudovima. Međutim, on je rekao i da nije slučajnost to što je zabranjeno ruskim sportistima da učestvuju na Zimskim olimpijskim igrama baš one godine kada se održavaju predsednički izbori u Rusiji. Govoreći o uzbunjivaču Grigoriju Rodčenkovu, bivšem šefu ruske antidoping laboratorije, Putin je rekao da je Rodčenko sam otvoreno rekao da ga zanima samo novac. Ukazao je i na njegovo problematično mentalno zdravlje. Zaključio je da nema dovoljo osnova da se Rusija kazni. "Biću nezavisan kandidat" On je na konferenciji rekao da će se kandidovati za novi predsednički mandat, kao nezavisan kandidat, ali i da se nada da će imati podršku nekih partija i javnih organizacija. Ipak, on je rekao da ne želi sada da diskutuje o svom programu kampanje. Putin je počeo konferenciju odgovorom na pitanje o ciljevima svog kandidovanja za predsednika. Rekao je da se ruska ekonomija mora zasnivati na visokoj tehnologiji i da je njegov prioritet povećanje zarada domaćinstava. Foto: YURI KOCHETKOV / EPA; - Mogu vam reći koja je glavna stvar, na koju , prema mom mišljenju, vlasti i društvo treba da se fokusiraju. To su pitanja poput razvoja infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja. Tehnologije, povećanje produktivnosti rada, sve to mora biti usmereno na povećanje prihoda građana, dohotka naših ljudi - rekao je aktuelni predsednik. Na pitanje šta misli o opoziciji, on je rekao da ljudi imaju prava da se čuje njihov glas ako nisu zadovoljni, ali je istakao da opozicija nema pravi program. Upitan da pruži neke dokaze o napretku ekonomije za vreme njegovog mandata on je rekao sledeće: - Ekonomski rast nastavlja. Rusija je uspela da prevaziđe velike krize: kolaps cena energetskih prevoznika i trgovinske sankcije. Ali zemlja se kreće u pravom smeru sa većim fokusom na domaću proizvodnju. Putin je rekao da sankcije jesu negativno uticale na ekonomiju, ali da je veći uticaj imao pad cena nafte. Istakao je značaj Arktika, rekavši da će se "Rusija obogatiti od Arktika" i da vlada ima spreman ceo program o razvoju severnih oblasti zemlje. Na konferenciji se nalaze i novinari iz SAD, Kine, Japana, Nemačke, Francuske, Poljske,... On održava konferenciju da bi sumirao rezultate odlazeće godine, a kako ne postoje ograničenja što se tiče tema, pa tako ruski predsednik odgovara na razna pitanja - od unutrašnjopolitičkih, preko spoljne politike, kao i ličnog života.Zanimljivo je to da je među gostima i Ksenija Sobčak, njegova protivkandidatkinja na predstojećim predsednilkim izborima. Prema najavama Dmitrija Peskova, ova konferencija za novinare će biti posebna. - Vlada veliko interesovanje za konferenciju i ova će biti posebna. Sada kada je pri kraju njegov (Putinov) predsednički mandat, a znamo da će se kandidovati na sledećim izborima, konferencija će biti značajnija nego ona iz 2012. godine, kada je bio izabran za predsednika - rekao je Peskov, prenosi Tass. Peskov je rekao da je Putin ceo jučerašnji dan, "od svitanja do sumraka", posvetio pripremama za konferenciju. Peskov je naveo da postoji izvesno ograničenje trajanja konferencije, ali da je istovremeno njena dužina fleksibilna. - Biće dovoljno vremena da konferencija za novinare bude prilično obuhvatna, kao što obično i jeste - rekao je Peskov u odgovoru na pitanje da li će konferencija biti vremenski ograničena. Najduža Putinova konferencija za novinare trajala je četiri sata i 40 minuta, a održana je 2008., a najkraće 2001. - jedan sat i 33 minuta. Počev od 2004. njegove godišnje konferencije za medije ne traju kraće od tri sata uzastopno. Inače, za ovogodišnju konferenciju ruskog predsednika akreditovan je rekordan broj novinara - 1.640 njih, a lista akreditovanih novinara dostupna je na sajtu Kremlja, javio je Tas s ranije. Foto: SERGEI CHIRIKOV / EPA; Godine 2015, 1.390 novinara bilo je akreditovano za Putinovu konferenciju za medije, a 2016. godine - njih 1.350, podseća ruska agencija. Putin ove konferencije drži od 2001. godine, a pauzu je imao u periodu izmedju maja 2008. i maja 2012. kada je bio premijer. http://www.blic.rs/vesti/svet/godisnja-konferencija-putin-u-ukrajini-ce-se-desiti-gori-pokolj-nego-u-srebrenici/h23zfee