Претражи Живе Речи Утехе

Први пут од рата, послије око 30 година, православна литија је у недјељу прошла улицама Вуковара. Вуковар: Литија Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста. На том мјесту крст је подигнут још крајем 19. вијека, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града. Литија је на улице извела више стотина Срба који су, послије готово три деценије, своје молитве изнијели из храма под ведро небо. - Колону, која се послије освећења крста вратила у цркву, обезбјеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду - каже замјеник градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и предсједник Демократског Савеза Срба Срђан Милаковић. Он не крије радост због обнове крста, али каже да се овај чин не може назвати важним кораком у међунационалним односима у граду у коме су на појединим мјестима још видљиве ратне ране. Небројени су, каже, проблеми који Србе притискају, али највећи је лош дискурс у јавности, етикетираност и маргинализација Срба, у сваком смислу. Вуковар: Освећење Богојављенског крста - Одатле извиру и свакодневни проблеми које као припадници српске заједнице имамо. Најтежи су они који се тичу Уставом загарантованих права националних мањина, али у глобалу, то је једна повријеђеност људи ставом јавности према њима која се рефлектује и у материјалним правима, у свему. Људи се свјесно маргинализују од стране већине, зато што се то показало као нешто што је оправдано, нешто што је у цијелој земљи нормално - каже Милаковић. Он као примјер велике муке Срба у овом дијелу Хрватске наводи регистрацију школа на српском језику и ћириличном писму. У Вуковару је то некако ријешено, али у околним општинама - Борову, Трпињу и Негославцима, српским селима којима је град окружен - још није. - Не могу да се школе региструју на језику и писму српске националне мањине. Тренутно имамо и проблем са уџбеницима за први и пети разред, којих у настави на српском језику и ћириличном писму - нема. Министарство је лоше организовало тај посао, па још уџбеници у настави на српском у тим одјељењима не постоје, дјеца раде без уџбеника - објашњава Милаковић. Муке са запошљавањем Као посебан проблем Срба у Вуковару - замјеник градоначелника наводи запошљавање. У јавном сектору Срби и даље нису пожељни, иако би, по закону, морало да постоји такозвано пропорционално запошљавање. Нема их ни у управама градова, ни жупаније, ни у било којим државним органима. О томе најбоље говори његов примјер. - Ја лично са градоначелником готово и да нисам у комуникацији, заправо уопште нисам у посљедње двије године, поготово од протеста за санкционисање ратних злочина. А када је у питању ратна прича и санкционисање злочина над Србима, то је остало на апсолутној нули, без икаквог помака. Чак је и у јавности врло тешко говорити о томе и пробити баријере када је у питању истина о тим дешавањима - истиче Милаковић. Он додаје да Србима, да би се о овим проблемима говорило, највише недостаје медијски простор. Иако би требало да постоји мањинска редакција на државној телевизији, Срби морају да се задовоље једном емисијом. - Када би чули свој језик у медијима, људи би почели да се осјећају слободно, а отвориле би се и друге теме - каже он. Вуковар: Освећење Богојављенског крста Чести међунационални инциденти - Једна од тих тема су и инциденти који се дешавају када је у питању млађа популација. Они се релативно често дешавају и сврставају се под малољетничку делинквенцију и сукобе навијачких група, а у ствари пуно њих има међунационални карактер, што се покушава сакрити - указује Милаковић. Ипак, Богојављенски крст је обновљен, а Срби су послије тридесет година са својим свештенством и црквеним заставама прошли градом. - То улива наду да се макар њихова свијест мијења, а колико ће се промијенити, то прије свега зависи од њих самих - сматра замјеник градоначелника Вуковара. Христос се роди - на ћирилици и латиници - Треба да осјетимо да живимо, да људи осјете да имају слободу и да то зависи од њих. Важно је испољавање властите духовности и културе у много већој мјери и у том смислу се морамо ослободити. То не треба да постане никаква ексклузива, да у Вуковару у центру града стоји поздрав "Мир Божији, Христос се роди" на латиници и на ћирилици, као што је било на Бадњи дан. Много таквих малих симболичких корака потребно је предузети како би се људи ослободили закључује Милаковић. Свечаном чину освећења православног крста на Дунаву у име градског руководства присуствовала је и замјеница градоначелника Ивана Мујкић, што је у српској заједници схваћено као гест добре воље. Први пут послије тридесет година - литија Срба центром Вуковара (ФОТО) WWW.RTRS.TV Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of...

Слава Града Кикинде, летњи Свети Никола, данас је достојанствено обележена. Литија је прошла тргом и централним градским улицама, а овом догађају је присуствовало око 1.000 људи. Велику поворку предводили су функционери локалне самоуправе и свештенство СПЦ. У Градској кући обаљено је свечано резање славског колача. Кум овогодиње славе био је Никола Лукач, начелник Севернобанатског округа. Домаћину славе, куму, званицама, али и свим грађанима, славу је честитао јереј Никола Мишковић, старешина храма Светог оца Николе. Он је изразио је задовољство што су заједно прославили летњег Светог Николу, јер је то и њихова храмовна слава: - У нашем народу је обичај и тако смо одувек научили, да свака породица има своју крсну славу. Када се сви укућани, чланови породице, окупљају око истог стола, око славског колача, ма где они били. Како се породица окупља, тако треба да се окупи друштво у овом нашем народу - рекао је јереј Мишковић. Домаћин славе Павле Марков, градоначелник Кикинде, у свечарској беседи је указао да наш град има богату културну традицију и велико духовно наслеђе: - Наш основни задатак јесте да традицију и наслеђе сачувамо, а суграђанима обезбедимо квалитетније услове за живот. У обавези смо и да будућим поколењима оставимо оно што смо наследили, а то једна посебност. Остварење ових циљева није могуће без заједништва. Желим да вам данашњи дан протекне у здрављу и миру - поручио је Марков гостима. Градска управа је поводом обележавања славе града, летњег Светог Николе, расписала конкурс за најбољи славки колач. У конкуренцији 20 славних колача, по оцени стручног жирија, поново је тријумфовала Слободанки Радак , из Удружења жена града Кикинде.

На Лазареву суботу - Врбицу, 31. марта 2018. године, после вечерње службе и освећења врбе верни народ који се окупља на богослужењу у храму Светих бесребреника Козме и Дамјана заједно са јерејем Зораном Керезовићем, старешином храма и духовником Клиничког центра, прошао је у литији између комплекса зграда Клиничког центра Србије. Док су појци заједно са оцем Зораном и народом појали радосни тропар празника Обшчеје воскрсеније деца су делила врбице и звонца болесницима и запосленима који су били на прозорима или испред својих болница. Највише их је било испред Поликлинике гинекологије а сви су с приметном радошћу дочекали литију и узели дароване им врбове гранчице и звонца. Јереј Зоран Керезовић редовно обилази, исповеда и причешћује болеснике ове здравствене установе и труди се да их обрадује за велике празнике, посебно за Божић и Васкрс. Отац Зоран већ осам година редовно на Врбицу организује литију у комплексу Клиничког центра и већ неколико година на Васкрс заједно са верним народом који му помаже обиђе цео Клинички центар и болесницима у њиховим собама подели васкршња јаја и честита, и запосленима, Васкрс. Радост ових сусрета је обострана, а за учеснике литије и Васкршњих активности и оца Зорана велика јер су у име Христа Господа ближњег посетили и обрадовали. Извор: ВДС View full Странице