Претражи Живе Речи Утехе

У овом историјском тренутку, док Сирија пролази кроз нову транзицију, ми, поглавари хришћанских Цркава у Сирији, обраћамо се јавности поруком љубави и наде. Ова порука проистиче из нашег осећаја одговорности и дубоке вере у мисију нашег Господа Исуса Христа, Који је благословио миротворце и назвао их децом Божјом (Мт 5,9). У овом светом рождественском периоду, Христос нас позива да будемо весници мира на земљи. Данас стојимо на прагу нове ере која од свих нас захтева понизност, храброст и одлучност да изградимо Сирију будућности. Ова нова фаза захтева посвећеност култури дијалога и отворености према другима. Она захтева мудрост, разборитост и проницљивост, као и способност да се избегне уплитање у бесмислене спорове, популизам или изолацију. Као хришћани, имамо виталну и кључну улогу у овој фази, сарађујући са свима ради напретка и обнове ове домовине. Препознајемо да нас наша духовна, морална и национална одговорност обавезује да увек подижемо глас ради истине, да бранимо људско достојанство у свим околностима и снажно тежимо подршци путу демократије, слободе, независности и мира, који осигурава права и достојанство свих Сиријаца. Наша данашња порука заснива се на четири кључна начела: – измирење, – апел свету за укидање спољних економских санкција, – партнерство и – нада. Прво: Национално измирење и дијалог као пут ка јединству Сирија је нација са људским и цивилизацијским идентитетом, изграђена на историји и географији које су се развијале вековима. Ипак, она је остала постојана у својој вољи за суживотом који осигурава заједничке интересе. Етничка, верска и културна разноликост која је одликовала сиријске локалне заједнице представља извор њеног богатства и снаге. Данас је Сирија призвана да поврати своју улогу активног члана међународне заједнице и учврсти припадност ширем географском и арапском окружењу. Како би се то постигло, позивамо на: започињање свеобухватног националног дијалога који укључује све слојеве и компоненте друштва, подстиче поверење и социјалну кохезију, бави се коренима конфликта и поново одређује национални идентитет Сирије на основу заједничких вредности: грађанства, достојанства, слободе и суживота. покретање дијалошких радионица на локалном нивоу широм свих покрајина, градова и села ради решавања изазова који утичу на социјалну кохезију и суживот, затим ради постизања истинског измирења у областима у којима су потребни измирење и транспарентност, и ради оснаживања самих заједница да раде на заједничком опоравку широм Сирије. изградњу поверења међу свим Сиријцима кроз развојне друштвене пројекте који доприносе обнови друштвеног ткива и јачају заједнички осећај припадности јединственој држави. оживљавање духа суживота, који је увек био део нашег сиријског наслеђа. Ово подразумева рад на елиминисању предрасуда и сузбијању реторике искључивости, говора мржње и дискриминације, јер освета и незадовољство не граде нацију. сарадњу на побољшању безбедности и сигурности како би се осигурало благостање свих грађана и учврстио грађански мир. Друго: Апел свету за укидање спољних економских санкција Сирија је недавно претрпела економске санкције и економску блокаду. Оне су негативно утицале на све слојеве сиријског друштва. Ове санкције су негативно утицале на локалну заједницу у Сирији, али и на суседне заједнице, које су такође погођене миграцијом. Последице санкција прошириле су се и на земље које примају Сиријце, било легалном или илегалном миграцијом. Стога, позивамо међународну заједницу да хитно делује у правцу укидања ових неправедних санкција, подршке путу обнове и економског опоравка, као и стварања радних места. Треће: Учешће у изради новог устава земље Верујемо да је израда новог устава, који одражава тежње Сиријаца, кључна за изградњу модерне и демократске државе. Стога, наглашавамо: неопходност да процес израде устава буде свеобухватан и инклузиван, укључујући све компоненте сиријског друштва – разне етничке групе, верске заједнице, мушкарце и жене, младе и старе – како би устав представљао вољу народа у свој његовој разноликости. поштовање начела грађанства у уставу, која гарантују људска права, владавину права и поделу власти, уз поштовање јавних и индивидуалних слобода, укључујући слободу мишљења и вероисповести, као и укључивање жена. усвајање вредности правде и једнакости у уставу као темеља за изградњу државе која пружа једнаке могућности свим својим грађанима, без икакве дискриминације у политичком, друштвеном и економском животу. Четврто: Нада у светлу будућност Верујемо да нова Сирија треба да остане јединствена и служи као модел модерне државе засноване на принципима грађанства, демократије и људских права. Стога, потврђујемо нашу визију за Сирију сутрашњице: Јединствена, суверена и независна Сирија која чува достојанство сваког грађанина, без обзира на веру, конфесију, етничку припадност или политичко уверење. Сирија вођена уставом који осигурава владавину права, једнакост пред законом, поделу власти и поштовање разноликости и слобода. Сирија у којој сви, посебно жене и млади, активно учествују у изградњи будућности. Сирија у којој држава одржава једнаку дистанцу према свим верама и конфесијама, уз устав који гарантује неутралност државе према вери и верским установама. То обезбеђује одвојеност државних институција од верских и спречава злоупотребу власти у верске сврхе или експлоатацију вере у политичке сврхе. Позив на посвећеност и деловање Ми, поглавари хришћанских Цркава које су у Сирији присутне скоро два миленијума, позивамо све Сиријце, у домовини и дијаспори, да раде заједно како би остварили ову визију и оживели је. Такође, позивамо наше хришћанске вернике да се не повлаче у изолацију или страх, већ да активно учествују у јавном животу, вођени духом Јеванђеља, како би били партнери у изградњи нове Сирије. Апелујемо и на међународну заједницу да стане уз Сиријце у обнови њихове домовине унутар њених међународно признатих граница, спречи било какве спољне повреде националног суверенитета и укине санкције које су им наметнуте, како би могли слободно и независно да обнове своју земљу и свој народ. Верујемо да ће нас Бог, који нас је сабрао у овој земљи, из које су потекле цивилизације и верске поруке, благословити у нашим напорима и водити нас путем мира. Подигнимо срца и руке к Њему, измиримо се једни с другима и тражимо од Њега снагу и мудрост да идемо напред. Будимо миротворци, носећи наду Христову и остајући верни Његовој поруци измирења, братске љубави и мира на земљи. ЈОВАН X Грчки православни Патријарх антиохијски и свег Истока МОР ИГЊАТИЈЕ ЈЕФРЕМ II Сиријски Патријарх антиохијски и свег Истока и врховни поглавар Васељенске Сиријске (дохалкидонске) Православне Цркве ЈОСИФ I АБСИ Мелкитски гркокатолички Патријарх антиохијски и свег Истока https://mitropolija.com/2024/12/31/zajednicko-saopstenje-poglavara-hriscanskih-crkava-u-siriji/

У оквиру беседе управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, осврнуо се на срамно исмевање хришћанских светиња приликом званичног отварања Олимпијаде у Паризу и, између осталог рекао: – Погледајте отварање Олимпијаде у Паризу. Исмевање хришћанских светиња. Отворено исмевање хришћанских светиња од стране корпоративног капитала до те мере да није поштеђено чак ни једно од можда најлепших уметничких д‌ела – „Тајна вечера“ Леонарда да Винчија. До те мере је то прешло сваку границу да је чак и Илон Маск реаговао. Човек који није хришћанин, који је можда у најбољем случају агностик, који поштује хришћанство зато што хришћанство има најузвишенији етички систем. Каже да је то нешто недопустиво колико је то увредљиво за хришћане, али томе смо и сами криви, а рећи ћу вам и зашто. Зато што не држимо до своје вере и до свог хришћанског призвања, до своје части. Ако бисмо држали глобално гледано, начелно сви, и ми православни и римокатолици и протестанти, ми бисмо рекли „нећемо куповати производе тих компанија које су спонзорисале тај догађај, уколико се не извине и уколико не осуде тај перформанс“; „нећемо гледати телевизије које су пренеле тај перформанс уколико га не осуде“; „нећемо куповати новине које су преносиле тај перфоманс, уколико га не осуде“. Дакле, немамо чврстину, немамо карактер и то је проблем. Велики проблем нашег времена и хришћана савремених. Стога браћо и сестре, да будемо људи чврсте вере, чврстог карактера, да своју веру поштујемо, да своје хришћанско призвање ценимо, да Господа Бога славимо и да никада не дамо да се хули име Божије – закључио је презвитер др Оливер Суботић. цео текст

Уредништво портала Поуке.орг честита празник Рођења Богомладенца свештенству и верницима хришћанских Цркава који Божић славе по грегоријанском календару. Нека је благословен овај свети Дан и Ви будите благословени у том светом Дану, Христовом Рођендану. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећајмо и говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

Поводом завршеног састанка предстојатеља свих хришћанских Цркава у сиријском граду Дамаску, у манастиру Светог Јефрема Сирина, учесници овог сусрета су издали заједничко саопштење у којем је изражена нада да ће хришћанско становништво – упркос тешким друштвеним околностима – остати и опстати у земљи својих предака. Међу учесницима састанка био је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован, предстојатељ славне, богочуване и од апостола Христових основане Антиохијске Цркве, историјски друге, а у диптисима аутокефалних помесних Цркава треће по реду. Саговорници су заједнички промишљали о општој ситуацији у региону, као и кризи коју је изазвао вишегодишњи рат. Последице те кризе највише осећају хришћани, чији се број смањује услед честих миграција. Такође, хришћански представници жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице митрополита, Павла Јазигија из Антиохијске Патријаршије и Григорија Јохана Ибрахима из Сиројаковитске Цркве. Већ дуже од шест година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Извор: Romfea.gr. (приредила Информативна служба Епархије бачке) Заједничка изјава поглавара хришћанских Цркава у Дамаску -аутор емисије: БЕСЕДА | Радио Беседа BESEDA.RS

На дане празника ми и не чинимо ништа друго него прослављамо Бога непосредно (ако је реч о Христовим празницима) или посредно (ако је реч о празницима светитеља). Стога свете угоднике Божије помињемо на свакој литургији (јер је празник хришћански неодвојив од литургије), а посвећујемо им посебне песме на дане њихових празника, молећи Бога да их се сети у царству своме, јер само онај постоји истински, тј. постоји вечно, у вечној заједници са Богом, ко постоји у сећању Божијем.Сећање Божије, наиме, није попут људског – само отимање од заборава онога кога се Бог сећа, него је то отимање њега од вечне смрти, од његовог поништења, од не-бића. Стога и Црква памти своје свете, јер заборавити их била би страст (πάθος) којој у Цркви нема места, и помиње их на литургији, јер и они, иако свети, имају потребу да буду поменути у Божијем присуству у литургијској заједници, пошто се и свети спасавају једино тиме што су чланови тела Христовог, тј. Цркве.Прослављање Бога и светих његових није, дакле, нека додатна или украсна особина евхаристијске заједнице, него једна од суштинских карактеристика њених, јер се спасење тражи и налази увек и само у заједници свиху једном телу Христовом. Прослављајући Бога и свете, на црквене празнике, ми посредно прослављамо и радосну истину оваплоћења Божијег. Тиме што се Син Божији оваплотио и, остајући истински Бог, постао и истински човек, он је показао да материја од које смо саздани и без које не можемо, није достојна презрења, него да је и сама света и достојна сваке почасти, само ако се спасоносно употребљава, а не погубно злоупотребљава. А светитељи, подучени Христом као вечним примером, показују како материја треба да општи са Богом, како створени свет треба да се односи према Богу да би, иако створен, постао непролазан. Другим речима, они показују какав ће бити свет када се коначно једног дана преобрази у царство Божије. Можемо се запитати – зашто не прослављамо Бога какав је по себи и за себе, него увек кроз Христа оваплоћеног и кроз светитеље Божије? Одговор се налази у чињеници да Бог, ако га одвојимо од Богочовека Христа и од светитеља његових, људима остаје као нека, ма колико велика и моћна била, ипак онострана, тј. од људи и света издвојена сила која је нама непримерена и туђа. Стога се Бог и оваплотио, тј. узео на себе људску природу и, да тако кажемо, свео себе на „нашу меру“ да би нас уздигао на своју. Постајући прави и истински човек од крви и меса, Бог је показао да је људска природа способна да буде света, да је способна да у себе прими не делић или мрвицу Божанства, него васцелог Бога – творца њеног. Природа људска је, дакле, нешто толико велико да је се њен творац није постидео, него ју је створио таквом да се једног дана, када је то човеку затребало, сам Бог у њој сав могао сместити, показујући тиме за шта је, тј. за какве је све величине створена. И то показујући, не убеђујући речима или притискајући доказима, него својим реалним постојањем – када је, не престајући да буде Бог, живео као човек. Због свега овога прослављање светитеља истовремено је и прослављање истине о оваплоћењу Божијем. Бог, остајући Бог, постаје човек, да би човек, остајући човек, постао бог (додуше, не бог по природи својој, јер само је један такав, него бог по благодати Божијој, тј. по усиновљењу). Светитељи су живи доказ истине да човек може постати бесмртан живећи са Богом и по Богу – и то је оно што прослављамо и чему се радујемо празнујући их. (Узгред буди речено, отуда и они који не признају, и стога и не прослављају, светитеље у ствари тиме прогоне Бога из тела, разоваплоћују Христа и тиме руше основну спасоносну истину хришћанства – да је човеков живот са Богом не само могућ, него и неопоходан ако човек жели да живећи пуним животом постоји као истински човек у непролазном царству Божијем.) Пре свега сам Христос, а потом и светитељи (које прослављамо на празнике) живи су доказ да је Бог наш пријатељ и доброчинитељ, јер нама људима даје и (1) знана, и (2) само слућена, и (3) још неслућена блага, пошто, по речима апостола Павла, „што око још не виде и ухо не чу и на срце човеку не дође, то је уготовио Бог онима који га љубе“. Одсјај ових неслућених блага небеских видимо на светитељима и радујемо се празнујући их. Славље и свечана, празнична атмосфера у ствари је слика и одраз атмосфере која влада у долазећем царству небеском. Стога на празник облачимо најлепша, најсвечанија одела, а свештеници најсвечаније одежде. На празник се обавезно служи литургија, или још тачније – празник је тада када се служи литургија и када се причешћујемо, јер литургија је та која један дан чини празничним, тј. светим. Будући да је литургија есхатолошки догађај, дакле догађај који предосликава будуће царство Божије, она не може а да не буде празнична, свечана, раскошна (то је и разлог због којег се у дане поста литургија не служи). Носећи са собом свечани, празнични карактер, литургија ‘иконама’ и ‘символима’ показује радост будућег царства. А та непролазна радост омогућена је тиме што је Бог постао човек и тако из вечности ушао у време, у историју, у наш живот и цело наше биће, да би га, будући једини свет, осветио и учинио непролазним. Отуда о празничним евхаристијским слављима Црква, (као историјска слика заједнице светих у будућем царству Божијем) пројављује улазак царства Божијег у историју. Стога су црквени празници, тиме што освећују време, као неко крајеугаоно камење временске зиданије чији смисао и није ни у чему другом до у слављењу Бога у светима његовим. Извор: Πειραϊκή Ἐκκλησία (2005) = Саборност, 3-4 (1997), 61-64.

У заједничкој изјави од 14. априла 2018. године, навели су да се ради о нелегалном и бруталном чину агресије који је покренут без икаквих ваљаних доказа те да је противан свим повељама УН. Како у изјави наводе, ова “брутална агресија” уништава могућност мирног разрешења кризе те води у ескалацију сукоба. Такође су навели да оваква ситуација погодује терористима који добијају време за наставак тероризма. Изјаву су потписали патријарси Грчке Православне Цркве, Сиријске Православне Цркве и Мелкитско-гркокатоличке Цркве. Папа Фрања и патријарх Кирил провели су време у телефонском разговору како би дошли до заједничког става. Патријарх Кирил је након разговора пред новинаре изнео како је и папа Фрања врло забринут због догађања у Сирији где због напада пате многи невини људи: “Морамо размислити како ми као хришћани можемо утицати на ситуацију у Сирији да зауставимо насиље и рат”. Папа Фрања се за сада није огласио службеним саопштењем. Извор: POGLAVARI KRŠĆANSKIH CRKAVA SIRIJE OSUDILI ZRAČNE NAPADE AMERIKE, VELIKE BRITANIJE I FRANCUSKE