Претражи Живе Речи Утехе

Дана 20. маја 2016.године, Уставни суд Косова, након 16 година дугог судског процеса који је прошао све судске инстанце, коначно је завршио спор око 24 хектара земље око манастира Високи Дечани, потврдивши одлуку Врховног суда да поменута земља припада манастиру Високи Дечани. Иако је реч о одлуци која је res judicata (тј. завршна и без могућности ревизије) и коју су косовске институције катастра дужне да примене по закону, већ је пет година како се то није догодило. Манастир је одмах после одлуке писмено тражио од општине Дечани и катастра да се одлука спроведе у дело и земља укњижи у катастру али тај захтев је игнорисан. У јуну 2019. године, Уставни суд се обратио манастиру, након што се манастир Високи Дечани жалио због неизвршавања поменуте одлуке, и саопштио да су одлуке Уставног суда обавезујуће за судове, сва лица и институције на Косову и да су одлуке Уставног суда објављене у Службеном гласнику. Пошто је то учињено, Уставни суд наводи у свом одговору, то обавезује све стране у процесу. На крају писма Уставни суд саопштава да ће предузети све што је у његовој надлежности по уставу и законима. Нажалост, иако се манастир у међувремену обратио и Централном катастру у Приштини, одлука није извршена. Прошле године, уз пуни надзор мисије ОЕБС-а на КиМ, поновљена је процедура захтева за упис земље по одлуци Уставног суда и пред локалним и пред Централним катастром, и у оба случаја захтев манастира је игнорисан. У међувремену, у својим извештајима за 2019. и 2020. годину о верским правима, амерички Стејт Департмент је стално помињао овај проблем истичући да нико није одговарао пред законом због неизвршења одлуке Уставног суда.. На основу свега овога јасно је да је реч о намерној опструкцији косовских институција и на централном и на локалном нивоу, а под утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца који су очигледно решени да се одлука никада не спроведе. Нажалост, сведоци смо да је локално законодавство немоћно да ишта учини, да су институције у рукама појединаца који кроје правду мимо Врховног и Уставног суда и закона и да међународни представници једноставно до сада нису нашли начина како да косовске институције принуде да поштују одлуку сопствених највиших правосудних институција и владавину права. Истовремено ових дана смо сведоци да је министар за просторно планирање Косова у влади Албина Куртија Либурн Алиу, према извештајима медија јасно рекао да је изградња пута „Дечани-Плав у складу са захтевима Српске православне цркве опасан преседан и да је изричито против градње заобилазнице око специјалне заштићене зоне манастира“. Да подсетимо, у новембру 2020. године Комисија за примену специјалних заштићених зона (СПЗ), у којој су поред шефа ЕУ мисије и мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији учествовали и министри тадашње владе за културу и просторно планирање, као и представници Епархије рашко-призренске (СПЦ), а у присуству команданта КФОР-а, италијанског амбасадора у Приштини и градоначелника Дечана, једногласно прихватили одлуку Савета којом се прихвата Аранжман за решавање питање пута Дечани-Плав. Наиме по одлуци Комисије за специјалне заштићене зоне предвиђено је да пут Дечани-Плав ни у ком случају не може да пролази кроз заштићену зону (правну студију да је то противзаконито претходно су урадили експерти ОЕБС-а и ЕУ канцеларије). Зато је одлучено да се ради заобилазница око заштићене зоне, а да се радови на рехабилитацији локалних путева у зони уз поштовање свих рестрикција Закона о СПЗ спроводе паралелно и фазно док се ради заобилазница. Другим речима, сваки рад на локалним путевима без одговарајућих радова на заобилазници око заштићене зоне били би незаконити. Својим ставом нови министар за просторно планирање је практично одбацио одлуку Комисије за примену СПЗ и тиме позвао на кршење закона тј. фаворизујући градњу магистралног (транзитног) међународног пута за Црну Гору кроз заштићену зону. Оба ова случаја изашла су у јавност поново управо у тренутку када су косовски министри за културу и спољне послове у свом јучерашњем писму организацији Еuropa Nostra (писмо је објављено у медијима пре него што је послато примаоцу, што је скандал своје врсте) изнели став да се манастир Дечани мора скинути са листе 7 најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину коју је саставила 8 априла ове године организација Europa Nostra, јер наводно манастир Високи Дечани није угрожен, пошто, како се каже, Косово поштује све међународне принципе заштите. Како се може видети, косовске власти не само да не поштују сопствене судске одлуке, законе, институционални континуитет одлука претходних влада, него и отворено скривају истину о правном безакоњу и институционалном притиску против СПЦ који је само завршна фаза притисака који су још од 1999. године почели систематским уништавањем српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, девастацијом гробаља и других објеката културе. Епархија рашко-призренска овом приликом изражава не само жаљење него и отворену индигнацију због оваквог понашања приштинских институција које нескривено показују правну некомпетентност и недобронамеран однос према Српској православној цркви и њеној баштини. Епархија рашко-призренска СПЦ увек је била и биће отворена за дијалог са свим људима добре воље јер је то став Св. Архијерејског Сабора наше Цркве, али док се не изврши одлука Уставног суда Косова и не упишу у катастарску листу манастира 24 хектара земље по пресуди представници Епархије неће бити у могућности да учествују у састанцима са представницима локалних институција. Такође, уколико се не испоштује одлука Комисије о специјалним заштићеним зонама која је једногласно прихваћена и потписана, Епархија рашко-призренска неће моћи да учествује у седницама Комисије јер је беспредметно седети са онима који не поштују сопствене одлуке и обавезе. Епархија још једном наглашава своју спремност на дијалог, као Епархија Српске православне цркве са административним центром у Београду (како се наводи и у Ахтисаријевом документу) али само у случају да са косовске стране постоји спремност на дијалог и поштовање закона и судских одлука посебно према СПЦ (на што се косовска влада обавезала Вашингтонским споразумом прошле године) и на чему инсистира и садашња администрација САД. За сваки дијалог је потребно поверење и поштовање раније преузетих обавеза. Пошто не видимо да је то случај, очекујемо од међународних представника да косовске званичнике приволе да поштују владавину права и закона. Питање земље манастира Високи Дечани је решено неопозивом одлуком највиших судских тела на Косову, Врховног и Уставног суда, а питање заобилазнице око заштићене зоне је дефинисано одлуком Комисије за имплементацију СПЗ и представља једини начин да се изградња пута Дечани-Плав обави у складу са законима на Косову и Метохији. Спремност Приштине да се обе одлуке спроведу отвориће пут за дијалог о другим практичним питањима живота СПЦ на овом простору и Епархија Рашко-призренска остаје отворена за конструктиван дијалог те врсте. Извор: Епархија рашко-призренска

У писму Васељенском патријарху упућеном 30. априла, архиепископ Тиране и све Албаније г. Атанасије, један од најугледнијих савремених богослова, поновио је став да решавање украјинског раскола на начин спроведен од Цариграда, не одговара дејству Светог Духа кроз предање Цркве. Главна теза архиепископа Атанасија јесте да се не могу прихватити рукоположења од стране одлучених расколника, без претходног покајања и хиротесије (прерукоположења) при чему им се, аналогно историјским примерима одређује нови степен у Цркви и место пребивања. Архиепископ Атанасије посебно анализира превазилажење мелатијанског раскола у Александријској цркви четвртог века, на који се у претходном одговору Албанској цркви позвала Цариградска патријаршија. Блажењејши Атанасије показује у свом писму да су ствари тада текле управо другачије него што их представља сада Цариград, док у савременом случају немамо никакву потврду да је анатемисани Филарет Дионисенко поднео икакво покајање. Упркос томе, одлуком Синода Васељенске патријаршије примљен је у Цркву а и даље се представља као "патријарх кијевски". Даље, архиепископ Атанасије одговара патријарху Вартоломеју да се не може правити никаква паралела између "ПЦУ" и сједињења Руске заграничне цркве са Московском патријаршијом, или превазилажења бугарског раскола деведесетих година.

САОПШТЕЊЕ С обзиром да хуманитарна организација „28. јуни“ која је регистрована у Београду (при општини Савски Венац) често објављује преко друштвених мрежа и медија да обезбеђује велику хуманитарну помоћ за Косово и Метохију и да сарађује са нашом Црквом на овом простору сматрамо за потребно да обавестимо јавност о следећем: Хуманитарна организација „28. јуни“ никада није успоставила званичан контакт са Епархијом рашко-призренском, нити је обезбеђивала помоћ за наше манастире и парохије преко наших свештеника са благословом Епископа. Све вести о сарадњи са нашом Црквом на Косову и Метохији су једноставно измишљене, што за последицу може да има манипулацију јавношћу. У свом најновијем саопштењу од 12. фебруара, поменута организација се између осталих активности хвали посетама и „донацијама“ манастирима Св. Архангела код Призрена и Девиној води код Звечана. Према до сада прикупљеним подацима, ниједан манастир није ништа ни тражио ни добио од организације „28. јуни“ и покушај да се једна мања донација једне вернице из иностранства манастиру Девина вода прогласи као дар „28. јуна“ у јавности и тим поводом покрене шира акција скупљања новца за овај манастир, представља груб пример злоупотребе „28. јуна“, што може представљати и индицију да је овај покрет прикупљао средства за која нема покрића где се користе, а све под видом тобожње помоћи нашим манастирима. Фотографисања припадника 28. јуна у неким од наших манастира или пред нашим светињама нису су ништа друго него непоштени начини да се створи утисак да организација ради уз благослов Епархије Рашко-призренске и да им треба веровати и давати новац за помоћ Косову. Након појављивања тих фотографија на друштвеним мрежама и у медијима уз текстове о наводној огромној помоћи нашим манастирима, сви наши манастири и парохије су упозорени да избегавају сваки контакт са лицима која на било који начин раде или сарађују са овом организацијом. Још једна неистинита информација коју је пласирала организација „28. јуни“ догодила се и крајем 2018. године. Наиме, шлепер хуманитарне помоћи који је према саопштењима више медија 29. децембра 2018. год. наводно стигао преко ове организације за народне кухиње и обданиште Ђурђевак, заправо је стигао у организацији Митрополије Црногорско-приморске и организације Човекољубље СПЦ. Истина је да је само један мањи део робе у последњем тренутку прикључен овој хуманитарној пошиљци од стране организације „28. јуни“, која се у медијима представила практично као главни организатор ове акције. У више медија пренесено је да је организација „28. јуни“ себе кроз ову акцију промовисала као „прву хуманитарну организацију из централне Србије која доставља помоћ српским енклавама на Косову“ (Вечерње новости 29. децембар), док је сама организација послала саопштење да је „хитном доставом хране пробила блокаду увоза српских производа“. Ова информација није тачна јер хуманитарна помоћ других организација који раде преко наше Епархије редовно и несметано и поред уведених такси долази из централне Србије и Црне Горе. Епархију Рашко-призренску више наших свештеника и верника обавестило је са забринутошћу о изјавама за медије организације „28. јуни“ која у својим мејл-порукама и на друштвеним мрежама саопштава о наводно огромној помоћи која се већ годинама наводно обезбеђује за Србе на Косову и Метохији, иако се према нашим до сада сакупљеним сазнањима те вести ничим не могу поткрепити осим фотографијама које се каче на друштвене мреже, са понеким пакетом или робом на коју је прикачен лого 28. јуна. Ако је неке мање помоћи и било, она је рађена без благослова и знања Епархије и, вероватно, у циљу представљања ове организације као неприкосновеног душебрижника Срба на Косову и Метохији. У противном, ова би организација радила транспарентно и с благословом Епархије као и друге хуманитарне организације које помажу наш верни народ и светиње. Имајући у виду да нам је на могуће неправилности у раду ове организације указивано од стране других проверених хуманитарних организација са којима наша Епархија сарађује, као и од донатора из Епархије Аустралијско-новозеландске и Источно-америчке, затражили смо од наших надлежних свештеника да нам редовно достављају све информације о евентуалним новим активностима ове организације на простору наше Косова и Метохије, како би се оне провериле са изјавама које „28. јуни“ пласира у медијима. Стога и свим верницима наше Епархије препоручујемо велики опрез у раду са поменутом организацијом због више основаних сумњи о могућим злоупотребама. Активности организације 28. јуни о извесној петицији за заштиту Срба на КиМ и заштити наше баштине апсолутно су непознате нашој Епархији и нису рађене са благословом ни Епископа, a колико нам је познато, ни Св. Архијерејског Синода. Дубоко смо забринути да је реч о стварању виртуелне слике о наводном патриотском кредибилитету „28. јуна“, о чему коначну реч препуштамо државним органима који би требало да провере рад ове организације, у циљу провере њихових навода и у циљу отклањања сваке могућности злоупотребе било које врсте, до које би могло да дође на темељу лажно створене слике о блиској сарадњи између Епархије Рашко – призренске и те организације. Користимо ову прилику да изразимо посебну благодарност Епархијама наше Цркве које редовно шаљу помоћ са благословом надлежних Архијереја, Канцеларији за Косово и Метохију Владе Србије као и хуманитарним организацијама: Срби за Србе, Солидарност за Косово Арно Гујона, Дечански хуманитарни фонд о. Нектарија Серфеса из САД, IOCC, Млади за Космет из Подгорице и другим организацијама, које већ годинама раде са нашим архијерејским благословом и активно помажу нашем верном народу на Косову и Метохији. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Призрен-Грачаница, 14. фебруар 2018. године. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/eparhija-rasko-prizrenska-upozorava-svestenstvo-monastvo-i-verni-narod-na-sumnjive-aktivn

У Митрополији наводе да Црква ништа нема против слободе говора и могућности да свако може јавно да изнесе свој став – ма какав он био, али дјелује неукусно, да двије већински државне фирме ”Аеродроми Црне Горе” и ”Електропривреда Црне Горе”, чији се буџет највећим дјелом пуни из џепа вјерујућег народа, финансирају ову приватну циркуску тачку поменутог самозванца. ( Да не буде забуне, у Цркву се иде добровољно, а плаћање струје и вожњу авионом сваки Црногорац мора да плати баш овим фирмама. ) –Све дјелује још неукусније када чујемо, да овај ”истјеривач”, са толико омразе помиње српску културу и тако поспрдно изговара ријечи на екавици, а знамо да му је цио живот, удобно и комотно баш у Београду, гдје живи и ради. А да видимо како он то ”истјерује митове”. Прво, он тврди, а да не трепне, како су крајем Првог свјетског рата у Никшићу вршене импровизоване сахране црногорских светитеља!? Гдје је то прочитао овај вајни научник? Једини извор на који се позива је пропагандно антисрпско штиво ”Из крвавог албума Карађорђевића”. Тај материјал нико озбиљан у науци не узима као прворазредни извор, већ само као примјер политичке пропаганде у династичком сукобу Петровића и Карађорђевића. Једноставно, ако се већ боримо против митова, овдје треба подвући да о таквој ”сахрани” нема релевантних докумената- сматрају у МПЦ. Они такође упозоравају да помињање Подгоричке скупштине у контексту антицрквених предлога и идеја, које су се на њој чуле – еклатантан је примјер неистина коју производи овај смутљивац. На тој скупштини, поменут је, али није узиман у разматрање, предлог тројице младих црногорских социјалиста ( М.Булајић, М.Јовановић и М.Терић ) да се свештеничка служба расформира, религије укину а мошти светаца о државном трошку сахране на гробљу!!! Од 165 посланика те скупштине, само су тројица били ”ове памети” и њихов предлог је игнорисан! ( др Ј.Бојовић ”Извори за историју радничког покрета у црној Гори 1919-29”, Титоград 1971. ) -А ако бисмо ипак могли са неким да доведемо у везу оваква размишљања, то онда свакако нијесу посланици Подгоричке скупштине који су овај њихов ”Меморандум” презрели, него неке струје будућих комуниста, и њихова идеологија у Црној Гори од 1945 до данас, која ће, рушећи капелу на Ловћену, а градећи Мештровићев маузолеј, устврдити како црква и религија нијесу будућност црногорске социјалистичке омладине!!! А то јесте школски примјер митологије – када, насупрот чињеницима и доказивој истини, конструишеш приче на основу сопствених увјерења и емоција. И то је очигледно интелектуални идентитет овог ”утјеривача монтенегринског мита”- сматрају у МПЦ. Самозваном истјеривачу митова и духова на мети је и Свети Сава. Он тврди да је култ Светог Саве увезен у Црну Гору, и да га овдје није било прије 19.вијека. Самозванац има невоља са голим чињеницама, доказаним у науци. –Свети Сава је оснивач првих православних епархија са домицилном, народном јерархијом, овдје у Црној Гори, тачније на простору средњовјековне Зете. А то су епархије: Зетска, Хумска и Будимљанска. Све оне трају до данас, и у свакој од њих се непрекидно његује култ Светог Саве. У Зетској ( касније Цетињској ) култ Светог Саве затичемо у историји приморских манастира, али и у богатом насљеђу манастира Мораче; у богослужбеним књигама штампарије Црнојевића и Божидара Вуковића (крај 15. и почетак 16.вијека ), у бројним народним предањима ( нпр. Светосавски пост, до данас важећи у селима око Цетиња ), као и у храмовима и светковинама из времена књаза Данила и краља Николе. У Хумској ( касније Захумско-рашкој ) светосавски култ је очигледан у историји манастира Пива и Острог, као и у бројним народним предањима из Пиве, Дробњака и Бањана. Коначно, бројне породице из ових крајева славе Св.Саву као своју крсну славу или прислужбу, па би ту свако даље истјеривање мита, могло да нас доведе само до радикалног атеистичког комунизма – и његове ”развојне” философије, да није добро славити славе које су нам ђедови оставили- појашњавају у МПЦ. Тај ”трговац маглом”, упоран је да докаже како на Рибници нема никаквог Немањиног града! Он чак инсистира да нам се представи као научник и истраживач,па постојање Немњиног града негира тако што тврди да је ту изграђено турско војно утврђење Депедеген! –Па шта онда? Да ли је било утврђења и насеобина у данашњој Подгорици и прије Турака? Или је то мит? Истражујући которске архиве чувени научник Ристо Ковијанић доказује како се први помен средњовјековних насеобина крај Рибнице среће још 1326. А то је, ако нећемо да производимо неку нову митологију, – много прије турског доласка у ове крајеве. Коначно, у Немањиним животописима, која су, вијек и по старија од ових архивских документа, – поред свих стилских украса које одликују овакве текстове – стоје и непобитни подаци, извјештаји синова о томе да им се отац родио крај ријеке Рибнице!!! Као и о томе да је Немања, ослобађајући ту исту Рибницу од Византије, фактички ослободио ”отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ”!!! И на крају, питање: Зашто се од државних пара финансира овај модерни митотворац који хоће да утјера у нас, нешто што је смислио у својој београдској доколици? – питају у МПЦ. https://www.in4s.net/mitropolija-crnogorska-primorska-upozorava-na-lazne-ucitelje-na-privatnoj-tv-od-drzavnih-para-istjerivac-mitova-zabavlja-lakovjerne/