Претражи Живе Речи Утехе

ПРОТЕСТ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКE Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду - Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши са својим свештенством и групом верника служили су јуче мису на остацима православног Саборног храма Светог Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху, директор приштинског Завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине. Тим поводом Епархија рашко-призренска је објавила саопштење за јавност. Епархија рашко-призренска је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (Института за археологију) на том средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности Српске Православне Цркве. Наиме, недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма. Наиме, на храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Светог Николе детаљно су представљени у монографији Црква Свeтог Николе - Катедрала Новог Брдаархеолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Та вредна књига у pdf формату доступна је на https://d.pr/free/f/34iYBL Информативна служба Српске Православне Цркве 03 / 08 / 2019

Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/ Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашћишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма. Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч. Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак. Дато у Епархији Рашко-призренској 2. августа 2019. год.

Након недавног саопштења Епархије о сумњивим активностима хуманитарне организације "28. јун", ова организација огласила се у јавности преко појединих новина и друштвених мрежа са оптужбом да Епархија рашко-призренска шири нетачне информације о њиховом раду. Поводом тога из канцеларије Епархије по благослову Епископа Рашко-призренског Теодосија објављујемо најновије саопштење: САОПШТЕЊЕ У свом саопштењу од 14. фебруара Епархија Рашко-призренска изнела је озбиљне сумње у могуће велике финансијске малверзације хуманитарне организације 28. јун, које су засноване како на сведочанствима наших свештеника, верника, тако и на више информација које смо добили од проверених хуманитарних организација које су већ имале озбиљне проблеме са "28. јуном". Такође, конастантно добијамо и информације из дијаспоре да је против "28. јуна" покренута и кривична тужба о чему ће тужиоци ускоро обавестити јавност. Негативна искуства наших епархија у САД и Аустралији само додатно потврђују да се ради о организацији која је врло могуће повезана са крајње сумњивим круговима "хуманитараца" који оперишу у више земаља света и који свој кредибилитет гради виртуелно на интернету увећавањем цифара новчаних донација без јасног покрића, транспарентних извештаја и финансијске контроле (посебно у земљама дијаспоре). Будући да најновије оптужбе "28. јуна" против наше Епархије објављене у неким средствима јавног информисања и преко друштвених мрежа нису засноване на истини, већ на манипулацији и нетачним подацима и да се пропаганда "28. јуна" о тобожњој помоћи Србима на Косову уз бројне фотографије са појединим породицама којима Епархија годинама помаже и даље шире интернетом, још једном УПОЗОРАВАМО наше вернике у огаџбини и иностранству да помоћ која је намењена Косову и Метохији НЕ ШАЉУ ПРЕКО ОВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, већ да директно сарађују са епархијама СПЦ и хуманитарним организацијама које раде са благословом СПЦ. Наше свештенство и монаштво је у непосредном контакту са својим верним народом и координише расподелу помоћи. Наше парохије и манастири су додатно упозорени да не дозвољавају било какве активности "28. јуна" у оквиру своје одговорности и да у случају донација раде искључиво са провереним донаторима и по благослову Епископа. Дато у канцеларији ЕРП Призрен-Грачаница, 19. фебруар 2019. год. Додатак: У вези најновијих нетачних навода организације 28. јуни Одговор организације "28. јун" на "неистините и узнемиравајуће наводе" наше Епархије поводом њиховог деловања, још нас више уверава да се служе неистинама и вештим манипулацијама, а задржаћемо се само на њиховим наводима и рачунима које су сада приложили у своју одбрану: 1. По два рачуна за куповину богослужбених предмета за манастир Девина вода, које уз своје саопштење прилаже "28 јун" види се да су ти предмети коштали укупно 95.100 динара (63.400 + 31.700) што је 1.200 канадских долара, а не 2000 како се наводи у њиховом одговору. 2. Из осталих рачуна се види да је помоћ за Народне кухиње и вртић на КиМ коју је обезбедила организација "28. јун" коштала 4000 евра (3.500 за намирнице и 500 за превоз) што је само део помоћи или тачније 6 од 21 палетe намирница које је камионом хуманитарни фонд "Човјекољубље" Митрополије Црногорско-приморске упутио на Косово и Метохију. То је иначе био последњи од седам камиона помоћи коју је фонд Човјекољубље из Црне Горе упутио за Народне кухиње на Косову и Метохији. 3. Дакле, то да је "28. јун" "први пробио блокаду намирница наметнуту од Косовских власти" како редовно говоре у својим саопштењима је још једна неистина. Осим фонда Човјекољубље и многе друге хуманитарне организације су од увођења такси више пута доносиле дечје пакетиће и другу помоћ на Косово и Метохију. 4. У овом свом саопштењу "28. јун" пише да је наше саопштење кондтрадикторно другом саопштењу Епархије Рашко-призренске које је у децембру објављено на сајту СПЦ. Из снимка странице који су објавили се међутим јасно види да то није саопштење наше Епархије него је текст објављено под логом "Човекољубља" - добротворне фондације СПЦ 5. При крају поменутог текста који је у децембру објављен на сајту СПЦ каже се да "28. јун" планира да "током празника српском становништву на Косову и Метохији достави помоћ у вредности од укупно милион долара". Прођоше празници па нас занима шта је било са толиком робом јер немамо никакве информације да је тако велика помоћ дата било коме на Косову и Метохији, а није нам тешко да проверимо. ----------------- У циљу додатног информисања наших верника и свих доброжелатеља који намеравају да помогну наш верни народ објављујемо текст који је у америчком часопису Форбс објављен још у фебруару 2013. године поводом сумњивих веза и активности 28. јуна са сличним организацијама у САД и Канади. Из овог текста само се додатно могу видети сумњиве везе и активности ове организације које су регистроване у САД и Канади још пре неколико година. Велика српска расправа око добротворног рада https://www.forbes.com/sites/williampbarrett/2013/02/13/the-great-serbian-charity-dispute/#849ad29227c8 (оригинал Форбсовог текста на енглеском од 13. фебруара 2013) Била је то велика навала када се прочуло да ће нова група да направи велику ствар у свеколиком српском друштву. Прошле године, 28. јун, група коју су формирали српски студенти из САД и Канаде да би одбранили свој етнички идентитет, добила је велики публицитет кад је обзнанила да је, уз помоћ мало знане фондације из Сијетла, послала Србима са Косова 1,5 милиона у медицинским залихама. „Херкулески подухват“, како је „28. јун“ поносно нагласио на својој Интернет презентацији, препуној слика са контејнерима пуним залиха. Али данас, скоро годину дана касније, ствари изгледају мало другачије. „28. јун“ не може да документује велику процену од 1,5 милиона на колико је проценио своју пошиљку, иако нaставља да оперише том цифром. Користећи се послатим инвентаром који је стигао на Косово, стручњак за ове врсте медицинског инвентара који је тражио да му се име не помиње, процењује вредност на далеко мању цифру – око 500.000 долара. Скори пост „28. јуна“ наговештава да су трошкови овог пројекта били мањи од 40.000 долара. Фондација „Орлово гнездо“ (Eagle's Nest Foundation), опскурна добротворна организација из Сијетла, која је обезбедила превоз донираних средстава од средстава које је већ имала у инвентару, а за која средства организација „28. јун“ каже да су у вредности од 1,5 милиона долара, није одговорила на поновљене упите од стране Форбса, у којима су им тражени детаљан попис и процена вредности. Орлово гнездо на својој Интернет презентацији тврди да су послали „преко 80 милиона долара у медицинској опреми у преко 25 земаља“ од свог оснивања 2003. године. Ипак, шест година од 10 година колико фондација постоји, за које лако могу да се нађу пореске пријаве, од 2006. до 2011. године, показују добротворне трошкове од само 453.000,00 долара, од којих ништа није заведено као донирана роба. Иако је Орлово гнездо, које се налази у Сијетлу, изузето од пореза у САД и формално се води као јавна добротворна организација, није регистровано као добротворно друштво у држави Вашингтон. Штавише, по целокупном послу су прсти Друштва за универзалну помоћ (Universal Aide Society), односно „Наинамо БЦ агенције за помоћ“ (Nanaimo, B.C., relief agency). Та организација је изгубила статус добротворне организације у Канади након што је државна контрола закључила, између осталих ствари, да је износ вредности дониране робе у огромној мери надуван како би се ослободили пореза. Друштво за Универзалну помоћ је играло велику улогу у спајању „28. јуна“ и „Орловог гнезда“. Директор ове организације, Ширли Гремјачев (Shirley Gremyachev), није одговорила на детаљну поруку за коментар која је послата преко Интернет презентације ове организације. „Наинамо“ агенција има седиште на острву Ванкувер, које је истовремено и кућа Филипа Филипија, оснивача „28. јуна“, и његовог председника. Али Филипи, репер од 20 и нешто година, рекао је Форбсу да никада није чуо за Универзалну помоћ или прошлост те организације, нити је свестан њихове везе са пошиљком коју је „28. јун“ послао, све док се нису поставила питања неколико месеци касније. Поврх свега овога, још једна српска хуманитарна група која је прво поставила питања о процени је такође навела да је пошиљка заправо отишла у просторију на Косову која је под влашћу етничких Албанаца, љутих противника Срба. Унутар веома поносног и заштитнички настројеног српског друштва, ово је веома озбиљна оптужба, посебно за организацију која је средства прикупила од Срба (из дијаспоре). Изазвала је масовне контроверзе на Интернет страницама на српском језику у неколико земаља. „28. јун“ наводи да је просторија (за смештај пошиљке, прим. прев.) заправо српска, што наводе и из тог простора. Контроверза је још једна у низу која поставља питање вредновања дониране робе, која иде у добротворне сврхе. Њихова робна природа их чини погодним за претеривање у процени, које може да импресионира могуће донаторе, среди пријављене финансијске резултате или побољша репутацију. Форбс је писао о овоме више пута. У новембру, Светска помоћ (World Help), велика међународна добротворна организација из Фореста (Вирџинија, САД), признала је да је више од два пута надувала вредност примљених добара. Ова организација је навела да је била жртва преваре од стране свог одбеглог консултанта. Прошлог месеца, након наших истрага о неслагањима у вредности дониране робе, (америчка) „Операција Милосрђе“ (Operation Compassion) из Кливленда (Тенеси, САД), изјавила је да ће умањити за 250 милиона долара вредност од 900 милиона које је пријавила да је примила између 2008. и 2011. године. За то су кривили лошу методологију вредновања. Добротворне организације из САД, које називају намерно увећање вредности преваром, коначно су покренуле истрагу о овом питању. У поређењу са „Операцијом Милосрђе“, „28. јун“ и његови хуманитарни напори су мале вредности. Али, за разлику од Операције Милосрђе, „28. јун“ и његови челници користили су овакав начин увећања вредности за позитиван публицитет који су добијали међу својим сународницима Србима. „28. јун“ је основан 2011. године, и у различитим временским периодима је наводио да је смештен у Чикагу или у Торонту. Према својој Интернет презентацији, њихова мисија је да се упусти у „политичке, социјалне и добротворне активности које су у српским интересима“, са напорима да укључе „финансијере који раде на промоцији српских интереса и хуманитарних напора“. Тренутно је „28. јун“ регистрован као непрофитна организација у Канади, али изгледа да није регистрована као организација изузета од обавезе плаћања пореза у САД. 28. јун је добио одређену пажњу пре две године, када се жалио на омаловажавајуће опаске на рачун Срба у ТВ емисији „Касно са Лелси Хендлер“ ("Chelsea Handler Lately). Име организације долази од косовске битке из 1389. године, у којој је војска Османског царства победила српске снаге. Прожета верским тоновима, јер су Османлије били муслимани, а Срби хришћани, ова битка остаје важан део српског националног идентитета. Косово, које је раније било симбол Југославије, а затим Србије, 2008. године је прогласило независност, која је призната од стране САД и НАТО и гарантовано у великој мери од стране војног присуства САД. Србија и даље тврди да је Косово њен део, иако су Срби (на Косову) мала етничка група у поређењу са етничким Албанцима, који контролишу власт. Негде 2011. године, 28. јун је дошао на идеју да прикупи средства ради слања хуманитарне пошиљке медицинских потрепштина за Грачаницу. То је српска енклава од око 11.000 лица на Косову, која је најпознатија по оближњем српском православном средњевековном манастиру који је стар 692 године. Име кампање прикупљања средстава је „Косовска битка“. У неком тренутку, 28. јун је био у вези са Милошем Шупицом, Србином који је побегао са Балкана када је био млад и завршио у Сједињеним Америчким Државама, дуго је водио „Непосредни учинак“ (Direct Effect) САД, поштовану хуманитарну агенцију коју је био покренуо пре скоро две деценије у Стоктону, у Калифорнији, под именом „Спасите српску децу“. Упркос свом имену, „Спасите српску децу“ је допремила помоћ људима у невољи у више земаља широм света. Сада са 73 године, Шупица се повукао од своје каријере бизнисмена који је радио са ауто деловима и поправкама, премештајући се неколико година у живописније планинске крајеве, које се налазе у граду Севирвил у држави Тенеси. Када је видео канадску адресу челника „28. јуна“, Шупица је рекао Форбсу да је контактирао Друштво за универзалну помоћ, које је такође смештено у Канади. Шупица је навео да никада није пословао са „Универзалном помоћи“, али је чуо да се баве хуманитарним радом. Инсистирао је да у то време није знао за проблеме које та организација има са прописима, иако је то могао види у Гугл претрази. Шупица је навео да је директор „Универзалне помоћи“ Гремјачев одговорила имејлом са листом од 1.500 медицинских потрепштина која је могла бити послата од стране фондације „Орлово гнездо“, након плаћања накнаде од 2.000 долара плус трошкове превоза. „Никада нисам чуо за Орлово гнездо“, навео је Шупица. Рекао је да му веза између Универзалне помоћи и Орловог гнезда никада није појашњена, али је претпостављао да неко време раде заједничке послове. Рекао је да је проследио име и контакт информације добротворног друштва, као и листу од 1.500 комада медицинске опреме, 28. јуну. Шупица, који је навео да је имао врло мало удела у пошиљци, рекао је да „28. јуну“ никада није поменуо улогу Универзалне помоћи. „Орлово гнездо“ је основано пре једне деценије, од стране Џини и Дајонга Кимна (Jeanne and Dayoung Kimn). Интернет презентација ове организације наводи да је пар предузео акцију након „две деценије путовања по земљама у развоју како би помагали и обучавали људе у невољи“. „Орлово гнездо“ по свему судећи ради скоро невидљиво. Било је врло мало помена о организацији у локалним медијима. Адреса агенције је мала завучена гаража близу пута који води до једног од много терминала за трајект који опслужује Пуџет Саунд. О томе како послује, Интернет презентација наводи да ова добротворна организација „прима медицинске потрепштине од болница, клиника, предузећа за снабдевање и приватних лица“, и да су „све донације изузете од плаћања пореза и признанице се издају на захтев (донатора, прим. прев.)“. С обзиром на ове наводе и недостатак било каквих одговора на Форбсове упите, тешко је сместити донације од 80 и више милиона долара колико се тврди на Интернет страници, када се то упореди са одсуством тог новца на пореским пријавама. У организацији „28. јун“, Филип Филипи, чија је баба Српкиња иселила са Косова, рекао је да је организација у контакту са Џини Кимн. Накнада од 2.000 долара „Орловом гнезду“ је плаћена, заједно са трошковима превоза. У марту 2012. године, група подржавалаца „28. јуна“ се скупила у гаражи „Орловог гнезда“ да укрца – пред фотографима – стандардни контејнер од 13,5 метара кутијама. Филипи је навео да су кутије већ напуњене и запечаћене. Џини Кимн, навео је, је била присутна и бележила ствари. Камион је отишао у оближњу луку Сијетл, где је контејнер стављен на брод. Након транспорта камиона до Европе, роба је стигла на Косово у лето. Филипи је навео да никада није видео манифест или инвентар са писаним потврдама за сваку ставку, или писани збир на дну. Али у једном тренутку, рекао је да је Орлово гнездо обавестило 28. јун да је вредност пошиљке била 1.5 милиона долара. То је број који је 28. јун обзнанио, захваљујући својим подржаваоцима, укључући Шупицу и Директни ефекат из САД. У изјави за Форбс, 28. јун је навео да је цифра послата Шупици мејлом и да није било приговора. „С обзиром на то да господин Шупица и Орлово гнездо заједно имају 30 година искуства у хуманитарном раду, а да смо ми тада били пионири у том послу, сматрали смо да није било разлога да сумњамо у њихову процену вредности контејнера“, рекли су у 28. јуну. Према сопственим наводима, 28. јун је организовао прикупљање средстава широм света за пројекат. Али, према графикону на сајту 28. јуна, тотална цена пројекта од 1,5 милиона долара је била само 39.250 долара, који су прикупљени од донација, добротворних догађаја и прилога чланова. На крају, Шупица се запитао. „Слао сам хуманитарну помоћ на разна места, укључујући Африку дуго времена“, рекао је. Не можеш да ставиш робе у вредности од 1,5 милиона долара у један контејнер, сем ако је та роба злато“. Након тога је послао листу од 1.500 комада робе пријатељу који се бави хуманитарним радом ради процене. Та процена је износила 225.000 долара. Затим се Шупица фокусирао на кориснике пошиљке. Рекао је да је добио информацију да је роба завршила у медицинском центру у Грачаници, који је познат и као Здравствени центар у Грачаници. Шупица је навео да је мислио да се ради о албанској а не о српској институцији. Медицинска установа која је под српском контролом у том граду, је знана као КБЦ Симонида. Шупица је дошао и до писма од КБЦ Симонида, у ком се наводи да ништа од робе није стигло у КБС Симонида и „да су они чули“ да је роба завршила у Медицинском центру Грачаница. „Видите, хуманитарна помоћ је хуманитарна помоћ“, рекао је Шупица. „То је све у реду. Али не можете да кажете Србима да прикупљате новац од њих да бисте га послали Србима, и на крају га пошаљете Албанцима.“ Око Божића, Шупица је изашао у јавност са својим експлозивним нападом на српском блогу који се налази у Шведској, Koreni.rs. Изазвало је сензацију у појединим круговима Срба, од ког се и даље опорављају. Изненада се 28. јун ставио у дефанзиву, навео је да је све рађено у доброј вери и претио да ће да тужи Koreni.rs уколико не уклоне Шупичин напад и писмо КБЦ Симонида. Власник Корена, Никола Јањић, је то одбио да уради, али је понудио 28. јуну простор за одговор. 28. јун је у суштини оптужио Шупицу да је говорио неистине када је мислио да ће прималац донације да буде Медицински центар у Грачаници. Шупица је ово признао, али је рекао да је касније дошао до додатних података. У сваком случају, и Шупица и 28. јун су игнорисали упозорења да ће бити тешко допремити помоћ до српских места на Косову без ометања. Он је одбацио став 28. јуна да је Медицински центар у Грачаници вођен од стране Срба и да је велики део пацијената српске националности. „Албански је“, наводи Шупица, „и на његовом челу се налази Србин издајник“. Ипак, према истраживању Форбса, Медицински центар из Грачанице је навео да су његов управни одбор и руководство именовани од стране Владе Републике Србије. Што се тиче спорења око вредности пошиљке, 28. јун је поновио да му је дата цифра од 1,5 милиона долара. У јануару, 28. јун је поставио своју листу коју је насловио „листа паковања за грачанички контејнер“. Има преко 3.300 уноса, дупло већа од листе у коју је Форбс имао увид. Листа нема индивидуалних вредности за појединачне уносе. Али ту постоји још већи проблем. Кошмјутерски подаци који се самостално генеришу и пружају информације о фајловима – мало познате информације којима се може приступити десним кликом миша – откривају да се ради о документу који је сачињен 1. маја 2008. године. То је скоро четири године пре него што је поиљка послата за Грачаницу и неколико година пре него што је 28. јун и настао а камоли покренуо пројекат. Филипи је рекао Форбсу да нема објашњења за датум који је ранији неколико година. Тачна улога коју је у овоме играла организација Универзална помоћ, остаје нејасна. Шупица је навео да је тек након што је оптужио 28. јун сазнао да је Универзална помоћ изгубила свој статус изузећа од пореза, као и да је оптужена да је увећавала вредност донација. Рекао је да је о томе сазнао из Форбсовог чланка који је о томе писао. У чланку се навело да пројекат „Операција Милосрђе“ није могао да на адекватан начин документује пријављених 18 милиона долара донације медицинске опреме од Универзалне помоћи у 2008. години, и планирала је да тај износ умањи када среди своје финансијске изјаве. Власник сајта Корени, Јањић, је рекао Форбсу путем имејла да је пошиљка изгледа прво отишла локалној албанској општини, која ју је касније дистрибуирала на места попут Мединцинског центра Грачаница. „Милош је био у праву, из погрешних разлога“, рекао је Јанић. На крају, Корени (Koreni.rs) су прибавили оно за шта е Јанић навео да је инвентар пошиљке у тренутку пристизања на Косово. Јанић је рекао да је био објављен на сајту општине Грачаница, који је албански (а не српски) извор. Инвентар од 1.500 комада је пун робе попут гумених рукавица, катетера и игли за шприцеве. Сличан је листи за коју је Шупица рекао да ју је добио од Универзалне помоћи. Али ова нова листа је садржала далеко више детаља о појединим ставкама, укључујући у много ставки и име робе, идентитет произвођача и датум истека. Форбс је тражио процену листе коју је добио од Јанића, и то од стране добротворне организације у САД која се бави донацијама медицинске опреме. Организација је процену дала, али је одбила да буде наведено њено име. Писмено мишљење организације је навело: „Овакав товар може да иде и до 500.000 долара“. Вредност робе коју је јавно обзнанио 28. јун је била троструке вредности. Ипак, упркос свим питањима, 28, јун наставља да се хвали високом бројком. „Помоћ у вредности од 1,5 милиона долара“ је сакупљена и послата, 28. јун је написао 20. јануара. Српска група и даље одржава радни однос са повученим Орловим гнездом. Под новим слоганом „Српске земље српском народу“, ове две организације су управо са докова Сијетла послале други контејнер робе – медицинске опреме и одеће – овога пута Србима у Босну. William P. Barrett Новинар скоро већ пет деценија који пише за Форбс од 1987 и бави разним малверзацијама везаним за финансије, порез, пензијске фондове, непрофитне организације и друге теме.

Епархија Рашко-призренска данас је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Теодосија објавила саопштење за јавност поводом активности организације „28. јуни“ која се у јавности представља као безмало најактивнија хуманитарна организација за помоћ Србима на Косову и Метохији и активни борац за права Срба на овим просторима. На основу прикупљених информација постоје више него очигледне индикације о могућим злоупотребама које ова организација врши покривајући нетранспарентно прикупљање средстава за Србе медијском кампањом преко друштвених мрежа, иако никада нису сарађивали са Епархијом Рашко-призренском и раде потпуно без благослова Цркве, за разлику од бројних проверених и искрено ангажованих хуманитарних организација за помоћ нашем народу. Епархија је свештенству и монаштву забранила сваки контакт са овом организацијом и апелује на вернике да буду опрезни на могуће злоупотребе финансијске природе. САОПШТЕЊЕ С обзиром да хуманитарна организација „28. јуни“ која је регистрована у Београду (при општини Савски Венац) често објављује преко друштвених мрежа и медија да обезбеђује велику хуманитарну помоћ за Косово и Метохију и да сарађује са нашом Црквом на овом простору сматрамо за потребно да обавестимо јавност о следећем: Хуманитарна организација „28. јуни“ никада није успоставила званичан контакт са Епархијом рашко-призренском, нити је обезбеђивала помоћ за наше манастире и парохије преко наших свештеника са благословом Епископа. Све вести о сарадњи са нашом Црквом на Косову и Метохији су једноставно измишљене, што за последицу може да има манипулацију јавношћу. У свом најновијем саопштењу од 12. фебруара, поменута организација се између осталих активности хвали посетама и „донацијама“ манастирима Св. Архангела код Призрена и Девиној води код Звечана. Према до сада прикупљеним подацима, ниједан манастир није ништа ни тражио ни добио од организације „28. јуни“ и покушај да се једна мања донација једне вернице из иностранства манастиру Девина вода прогласи као дар „28. јуна“ у јавности и тим поводом покрене шира акција скупљања новца за овај манастир, представља груб пример злоупотребе „28. јуна“, што може представљати и индицију да је овај покрет прикупљао средства за која нема покрића где се користе, а све под видом тобожње помоћи нашим манастирима. Фотографисања припадника 28. јуна у неким од наших манастира или пред нашим светињама нису су ништа друго него непоштени начини да се створи утисак да организација ради уз благослов Епархије Рашко-призренске и да им треба веровати и давати новац за помоћ Косову. Након појављивања тих фотографија на друштвеним мрежама и у медијима уз текстове о наводној огромној помоћи нашим манастирима, сви наши манастири и парохије су упозорени да избегавају сваки контакт са лицима која на било који начин раде или сарађују са овом организацијом. Још једна неистинита информација коју је пласирала организација „28. јуни“ догодила се и крајем 2018. године. Наиме, шлепер хуманитарне помоћи који је према саопштењима више медија 29. децембра 2018. год. наводно стигао преко ове организације за народне кухиње и обданиште Ђурђевак, заправо је стигао у организацији Митрополије Црногорско-приморске и организације Човекољубље СПЦ. Истина је да је само један мањи део робе у последњем тренутку прикључен овој хуманитарној пошиљци од стране организације „28. јуни“, која се у медијима представила практично као главни организатор ове акције. У више медија пренесено је да је организација „28. јуни“ себе кроз ову акцију промовисала као „прву хуманитарну организацију из централне Србије која доставља помоћ српским енклавама на Косову“ (Вечерње новости 29. децембар), док је сама организација послала саопштење да је „хитном доставом хране пробила блокаду увоза српских производа“. Ова информација није тачна јер хуманитарна помоћ других организација који раде преко наше Епархије редовно и несметано и поред уведених такси долази из централне Србије и Црне Горе. Епархију Рашко-призренску више наших свештеника и верника обавестило је са забринутошћу о изјавама за медије организације „28. јуни“ која у својим мејл-порукама и на друштвеним мрежама саопштава о наводно огромној помоћи која се већ годинама наводно обезбеђује за Србе на Косову и Метохији, иако се према нашим до сада сакупљеним сазнањима те вести ничим не могу поткрепити осим фотографијама које се каче на друштвене мреже, са понеким пакетом или робом на коју је прикачен лого 28. јуна. Ако је неке мање помоћи и било, она је рађена без благослова и знања Епархије и, вероватно, у циљу представљања ове организације као неприкосновеног душебрижника Срба на Косову и Метохији. У противном, ова би организација радила транспарентно и с благословом Епархије као и друге хуманитарне организације које помажу наш верни народ и светиње. Имајући у виду да нам је на могуће неправилности у раду ове организације указивано од стране других проверених хуманитарних организација са којима наша Епархија сарађује, као и од донатора из Епархије Аустралијско-новозеландске и Источно-америчке, затражили смо од наших надлежних свештеника да нам редовно достављају све информације о евентуалним новим активностима ове организације на простору наше Косова и Метохије, како би се оне провериле са изјавама које „28. јуни“ пласира у медијима. Стога и свим верницима наше Епархије препоручујемо велики опрез у раду са поменутом организацијом због више основаних сумњи о могућим злоупотребама. Активности организације 28. јуни о извесној петицији за заштиту Срба на КиМ и заштити наше баштине апсолутно су непознате нашој Епархији и нису рађене са благословом ни Епископа, a колико нам је познато, ни Св. Архијерејског Синода. Дубоко смо забринути да је реч о стварању виртуелне слике о наводном патриотском кредибилитету „28. јуна“, о чему коначну реч препуштамо државним органима који би требало да провере рад ове организације, у циљу провере њихових навода и у циљу отклањања сваке могућности злоупотребе било које врсте, до које би могло да дође на темељу лажно створене слике о блиској сарадњи између Епархије Рашко – призренске и те организације. Користимо ову прилику да изразимо посебну благодарност Епархијама наше Цркве које редовно шаљу помоћ са благословом надлежних Архијереја, Канцеларији за Косово и Метохију Владе Србије као и хуманитарним организацијама: Срби за Србе, Солидарност за Косово Арно Гујона, Дечански хуманитарни фонд о. Нектарија Серфеса из САД, IOCC, Млади за Космет из Подгорице и другим организацијама, које већ годинама раде са нашим архијерејским благословом и активно помажу нашем верном народу на Косову и Метохији. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Призрен-Грачаница, 14. фебруар 2018. године. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/eparhija-rasko-prizrenska-upozorava-svestenstvo-monastvo-i-verni-narod-na-sumnjive-aktivn View full Странице

У саопштењу Епархије рашко-призренске епископ Теодосије најоштрије је осудио недавне нападе на српске младиће Александра Јевтића (21) из Сувог дола код Косовске Митровице и Николу Дејановића (23) из села Прилужја код Вучитрна: -Са великом забринутошћу примили смо ових дана вести о нападима на српске младиће Александра Јевтића (21) из Сувог дола, приградског насеља Косовске Митровице и Николу Дејановића (23) из Прилужја код Вучитрна. Александар Јевтић нападнут је 25. јуна док је ишао улицом у свом селу. Напад је извршио косовски Албанац који је изашао из возила, ударио српског младића дршком пиштоља по глави, а потом му пуцао у пределу потколенице. Божјим чудом Јевтић је остао у свесном стању и позвао полицију и потом му је указана медицинска помоћ у КБЦ у Митровици где је задржан на лечењу. Никола Дејановић из Прилужја нападнут је у раним јутарњим часовима у свом селу када се са пријатељима враћао кући. Двојица лица албанске националности су изашла из кола, попрскала Николине пријатеље бибер спрејем, а Николу је један од нападача повредио ножем задавши му неколико убодних рана. Дејановић је хитно пребачен у КБЦ Митровицу где му је указана хитна помоћ и где се тренутно налази на ургентном одељењу. У оба случаја реч је о озбиљним нападима са циљем да се угрози живот српских младића и у оба случаја напади нису били ничим испровоцирани. Епископ рашко-призренски Теодосије најоштрије је осудио ове нападе и затражио од косовске полиције али и међународних представника да се почиониоци приведу правди и адекватно казне. У другом случају нападач Албанац је ухапшен и веома је важно да судски процес буде под мониторингом како се и ови случајеви не би завршили као и бројни досадашњи случајеви напада на Србе где су починиоци избегли правди или су добили само симболичне казне. Оба инцидента показују, каже Владика, погоршање безбедносне ситуације и угрожавају живот српског народа на Косову и Метохији. Један од главних фактора лоше безбедносне ситуације на Косову и Метохији за припаднике српског народа и даље остаје неактивност косовске полиције и судства који у највећем броју случајева не раде свој посао или га раде формално толеришући континуирано етнички мотивисано насиље над Србима.“ дато у Епархији рашко-призренској, 6. јула 2018. године Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице

Широм Епархије Рашко-призренске данас је обележена четрнаеста годишњица Мартовског погрома. У манастирима и парохијским црквама служени су парастоси за пострадале жртве Погрома и све православне Србе на Косову и Метохији који су пострадали у ратном и послератном насиљу. У манастиру Грачаница, након Св. Литургије парастос жртвама терора служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства приштинског намесништва. Парастосу су, поред многобројних мештана и верника, присуствовали и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић, шеф мисије ОЕБС на Косову Јан Брату и државни секретар у Министарству привреде Бранимир Стојановић. Након парастоса, у свечаном мимоходу Владика са народом кренуо је улицама Грачанице до обележја жртвама и несталим испред Дома културе где су положене беле руже. У 12.00 часова почела је академија на којој се Епископ Теодосије обратио присутнима следећим речима, говорећи о Мартовском погрому, али и о значају Косова и Метохије за наш верни народ и очувању вере у Христа, народне слоге и светолазаревског завета као темеља на којима почива духовни и народни идентитет целог српског народа: БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета. Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам. Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији. Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења. View full Странице