Претражи Живе Речи Утехе

Поводом 59. годишњице оснивања Историјског музеја Србије, у недељу 20. фебруара 2022. године улаз ће бити слободан на изложбе на Тргу Николе Пашића 11 и у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, саопштио је Историјски музеј Србије. Заинтересовани грађани ће бити у прилици да виде изложбу „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије” на Тргу Николе Пашића и сталну поставку у Конаку кнеза Милоша. Изложба „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије”, ауторке Тијане Јовановић Чешке, по први пут публици представља, искључиво са уметничког аспекта, изабрана ликовна дела рађена у техници уља. У тематском погледу, на изложби доминирају портрети различитих категорија: устанички, династички, војни, владарски, грађански, портрети рађени у сеоским срединама и дечји, а заступљени су и пејзажи, историјске композиције и иконе, као примерци религиозног сликарства. Изложба обухвата више од стотину оригиналних слика, као и скица и копија готово свих значајних сликара са ових простора у претходна два века: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Живорада Настасијевића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Бранислава Мирковића, Миодрага Миће Поповића, уметника окупљених у групи „Медиала” и многих других. На изложби су по први пут јавности представљена и недавно набављена дела, попут портрета краља Александра Карађорђевића, рад Спиридона Боцарића, и портрета краљице Марије Карађорђевић, рад непознатог аутора. По први пут се излаже и некада цензурисана слика Миодрага Миће Поповића „7. јули – Устанак 1941”, коју је Музеј наручио за потребе сталне поставке у Белој Цркви, рађене поводом обележавања годишњице устанка. Стална поставка у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти у Првом и Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија - Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновића у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе. Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. Аутори сталне поставке у Конаку кнеза Милоша су кустоси Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић. Извор: Радио "Слово љубве"

Од уторка 11. маја Света Гора је поново отворена за ходочаснике. Међутим, број диамонитириона (виза, дозвола за улазак на Свету Гору) је ограничен и то: - сваки манастир 10 диамонитириона у једном дану, дакле 10 ходочасника - сваки општежитељни скит 5 диамонитириона - сваки идиоритмијски скит 2 диамонитириона - свака келија и исихастирион 1 диамонитирион дневно. Извор: Светогорске стазе

У оквиру Заштићеног подручја Пределу изузетних одлика „Долина Пчиње“, у комплексу манастира Светог Прохора Пчињског, отворен је Центар за посетиоце, као плод дугогодишње и успешне сарадње Епархије врањске која је управљач овог природног добра и Завода за заштиту природе Србије. Отварање Центра почело је молитвеним чином освећења просторија, који је извршио Епископ врањски г. Пахомије са свештенством и монаштвом Епархије врањске. Присутне је поздравила и о значају заштићених природних добара говорила гђа Драгана Остојић, начелник Одељења за природна добра, предеоне вредности и просторно планску документацију при Заводу за заштиту природе Србије, чиме је означила почетак рада Центра. У културно-уметничком делу програма отварања Центра, монахиње Ефросинија, намесница манастира Светог Прохора Пчињског и Јелена, намесница манастира Светог великомученика Пантелејмона, извеле су духовне, а затим и изворне песме Пчињског краја. Сабрању су присуствовали г. Стојанча Арсић, заменик председника Општине Бујановац на чијој територији се и налази Заштићено подручје; председник Скупштине града Врања др Дејан Тричковић; гђа Зорица Јовић, градски већник града Врања за културу и сарадњу са црквама и верским заједницама; представници правосудних органа и Савеза бораца из Врања; директори средњих и основних школа из Врања; ученици веронауке; као и бројне друге званице и гости. По завршетку званичног дела отварања Центра, присутни су се упознали са примерцима биљног и животињског света из Долине Пчиње, који се налазе у Центру, а затим и поклонили моштима Светог Прохора Пчињског. Центар ће бити на корист свима, посебно ученицима основних и средњих школа, који се овде упознавати са флором и фауном Заштићеног подручја. Више од половине заштићених врста водоземаца и гмизаваца налази се управо у Долини Пчиње, а најкарактеристичније врсте у овом подручју су птице бела кања и црвеноглави сврачак, као и грчка корњача. Формирање Центра финансијски је помогло и Министарство за заштиту животне средине у Влади Републике Србије. Више о Заштићеном подручју Пределу изузетних одлика "Долина Пчиње" на званичној интернет презентацији: http://dolinapcinje.org/cir/Home.asp. Извор: Епархија врањска СПЦ