Претражи Живе Речи Утехе

Говорити о антифашистичком покрету у Хрватској, значи укључивати све грађане, дакле не само Хрвате него и велики и изнадпросечан број Срба, истиче хрватски историчар Иво Голдштајн Борци VI личке дивизије пролазе кроз Земун за време одласка на Сремски фронт 23. октобра 1944 ПРАГ - Хрватски историчар Иво Голдштајн је, поводом недавне изјаве председнице Колинде Грабар Китаровић да су Хрвати дали највећи допринос антифашистичкој борби у Европи, истиче да је штетно лицитирати бројкама јер нам релативизација прошлости одузима будућност. Тачно је, каже Голдштајн, да су Хрвати били најзаступљенији у антифашистичком покрету у односу на друге југословенске народе са 30 одсто, а чинили су нешто више од 20 процената становника тадашње заједничке државе. Међутим, указује, да следећи ту логику, Срби у Хрватској су дали највећи допринос, јер их је било 28 одсто међу хрватским партизанима, а око 16 процената у тамошњем становништву, навео је он, преноси Танјуг. „Данас је најважније не лицитирати бројкама него да схватимо да је партизански покрет покушавао да створи неке мостове између завађених народа који су били закрвљени до те мере да је изгледало да из тог колоплета злочина и осветничких акција нема излаза”, каже Голдштајн у опширном интервјуу за Радио Слободна Европа. Додао је да је релативизација прошлости одузима будућност. „То су самодовољне, етноцентричне државе које функционишу на основу вредности супротним европским. Хрватска јесте чланица Европске Уније. Међутим, један део политичког живота у Хрватској управо функционише по начелима која су у супротности у односу на европске”, истиче Голдштајн. Он сматра жалосним то да је један такав догађај, као што је Други светски рат на простору бивше Југославије, дубоко политизован 74 године након његовог завршетка. То, каже, не показује само какви су били партизани, о којима се све мање говори, и они који су били на другој страни, већ и ми данас. „Дакле, то говори и о нашој незрелости, односно незрелости постјугославенских држава да се на прави начин суоче са својом стварном прошлошћу”, истиче овај хрватски историчар. Према његовим речима, изјава Китарићеве да је Хрватска имала најјачи антифашистички покрет, можда добро звучи кад је изговори политичар, али кад, како каже, он као историчар мора то коментарише, онда наравно треба то да ставити у контекст и мало појаснити те ствари. Говорити о антифашистичком покрету у Хрватској, значи укључивати све грађане, дакле не само Хрвате него и велики и изнадпросечан број Срба. „На крају 1941. године од седам хиљада хрватских партизана отприлике, апсолутно је највише било Срба - њих 5.400 и око 800 Хрвата. Дакле, око 80 одсто тадашњих хрватских партизана су били Срби”, истиче Голдштајн. Преостали од тог броја су били други, пре свега Јевреји, нешто Црногораца и муслимана. Према изјави Јосипа Броза Тита из пролећа 1944., заснованој на званичним бројкама, у том тренутку Народноослободилачкој војсци има 44 одсто Срба, 30 процената Хрвата, 10 одсто Словенаца, четири процента Црногораца и 2.5 одсто муслимана, каже Голдштајн и додаје да је то 91 проценат, док остатак чине припадници других националности. Прецизира да када је реч о Хрватима, тај број је натпросечан у односу на удео Хрвата у тадашњој Југославији који је тада био, зависно од тога који попис се узима као релевантан, да ли онај из 1941. или из 1948. године. „Хрвати су чинили око 22 до 26 одсто становника на територији тадашње Југославије, а са 30 процената су били најзаступљенији у партизанима у односу на друге југославенске народе. У односу на Србе - отприлике исто”, каже Голдштајн. Такође, истиче Голдштајн, треба знати да и у том тренутку када Тито саопштава ове податке, и пре и током целог рата, број Срба из Хрватске и БиХ је био апсолутно највећи у односу на друге народе у ове две републике, односно касније државе, а у њима је антифашистички, партизански покрет био апсолутно најјачи и то треба знати и јасно рећи. Упитан каква је ситуација била касије, Голдштајн објашњава да се број Хрвата у партизанима у Хрватској изједначио са Србима већ 1942, а онда поступно, током 1943. Хрвати, јасан је Голдштајн, постају бројнији у партизанима у Хрватској у односу на Србе, тако да негде 1944. у партизанима у Хрватској је око 61 одсто Хрвата и 28 одсто Срба, што је, како каже, разумљиво, јер су Хрвати већински народ, а Срба је тада у Хрватској било неких 16 одсто. „То значи да и даље, а то је крај 1944. године, Срба има у хрватским партизанским јединицама натпросечно више него што им је био удео у становништву. Међутим, укупни број Срба који је тада, до лета 1944. учествовао у антифашистичкој борби је укупно гледано на југославенском простору био мањи, зато што је партизански покрет у Србији био пуно пуно слабији него ли у Хрватској и Босни и Херцеговини”, навео је овај угледни хрватски историчар. На констатацију да су Хрвати масовно кренули у антифашистичку борбу тек након пада Мусолинија у септембру 1943. и када је постало јасно да Хитлер губи рат, Голдштајн каже да је један добар део Хрвата 1941. дочекао оснивање НДХ са задовољством. Једним делом зато што је нестала Југославија која је била диктатура и постојала је снажна опозиција у Хрватској према ономе што се догађало у тој држави, а као друго је навео да су Хрвати мислили да је оснивање НДХ, заправо, бег од рата. Дакле, сматрало се: „није било рата, а добили смо државу”, односно, „прошли смо без рата, а цела Европа је заглибила у том крвавом убилачком рату”, наводи Голдштајн и додаје да се, међутим, видело да су то рачуни врло краткога века. У међувремену је, истиче, почео и усташки терор који је првенствено геноцидно насрнуо на Србе, Јевреје и Роме, али врло брзо и на Хрвате, тако да су многи Хрвати до 1941-42. године имали јасну дистанцу према усташама. „Међутим, отићи у партизане је било мало теже. Срби у Хрватској и БиХ нису имали алтернативе. Морали су да беже у шуму. Поготово они који су живели на селима бег у партизане је практично значио спасавање живота”, каже Голдштајни истиче да би волео да се престане са лицитирањем бројкама, јер оне нису кључ приче него историјски контекст, односно чињеница да је то био југославенски покрет у којем се показало да припадници различитих народа имају начина, потребе, могућности да у њему равноправно учествују и пронађу себе. Политика Online - Голдштајн: Срби су били најбројнији међу хрватским партизанима WWW.POLITIKA.RS Хрватски историчар Иво Голдштајн је, поводом недавне изјаве председнице Колинде Грабар Китаровић да су Хрвати дали највећи допринос антифашистичкој борби у Европи...

Годишња скупштина Епархије источноамеричке 13. Март 2018 - 13:17 Одлуке Годишње скупштине Епархије источноамеричке Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине Епархије источноамеричке, Српске Православне Цркве, сабрасмо се у просторијама храма Светог Великомученика и Победоносца Георгија, у Богом чуваном граду Клирвотеру у савезној држави Флориди од 16. до 17. фебруара, Лета Господњег 2018. године. Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. (3.Књ. Mојс. 19,2) Данас када прослављамо Преподобног Исидора Пелусиота, Дух Свети нас Сабра у заједницу тела Христовог да би нас Он привео Оцу нашем небеском. Пројавивши пуноћу Цркве Божје, сабрани око једног Епископа, око оца и пастира нашега Г.Г. Иринеја, поздрављамо пуноћу Цркве Православне, Цркве Српске, у лику Његове Светости Архиепископа пећког, митрополита београдско-каровачког и Патријарха српског Г. Иринеја. Благодаримо Богу Свемогућем на дару да живимо у овој земљи где у правом смислу речи можемо уживати радост међусобног и свеправославног јединства. Чувајући једниство унутар својих парохија а следујући примеру свога Епископа, свакодневно имамо прилику да заједничаримо са другим православним народима и традицијама те приликом тих сабрања долази до изражаја реч Апостола да „нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човјек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Зато се сада и овде сви заједно молимо да Господ учврсти веру православних хришћана и да нас води путем јединства. Благодаримо Свемогућем Богу и зато што свакодневно походи народ свој! Ове године смо посебно благодарни на изобилној милости коју је излио на православне широм света, а посебно на нас овде, откривајући нам нетрулежно тело Светог Мардарија либертивилског и свеамеричког. У години када прослављамо стогодишњицу његовог доласка у Сједињене Америчке Државе, Господ нам га сада поново дарује да буде и даље сведок речи Његове. У јулу месецу 2017. године, величанственом прославом у манастиру Светога Саве у Либертивилу, који и подиже Свети Мардарије уградивши себе у њега, обележен је јубилеј његовог доласка у мисију. То је била још једна прилика за пројаву саборности и јединства, не само Цркве српске, него целе пуноће Цркве православне. Диван је Бог у светима својим (Пс. 67, 36). Са овога места поздрављамо Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра и његову супругу принцезу Катарину. Свагда их имамо у својим молитвама да их Господ оснажи и подржи у њиховом труду на помоћи нашем народу у отаџбини. У више наврата током претходне године, они и други чланови породице Карађорђевић, посетили су нашу Епархију и Епископа. Одговорност за сопствени народ их подстиче да организују овај део нашег народа у расејању а ради помоћи својим сродницима и пријатељима у земљи наших праотаца. Осим тога, Њихова Краљевска Височанства улажу велики труд да на најбољи начин представе нашу културу и традицију да би привукли и подстакли и друге народе да помажу онима којима је помоћ потребна. Дугогодишње искуство на овом пољу потрвђује благослов Божји који је њима. На многе године! Такође поздрављамо Њихова Преосвештенства Епископе средњезападноамеричког г. Лонгина и диоклијског г. Кирила. Поздрављамо и Његово Преосвештенство Епископа западноамеричког г. Максима и Православни институт Светих Севастијана и Мардарија. Ове године смо имали прилику да по први пут убиремо плодове њиховог рада и на источној обали, у нашој Епархији источноамеричкој. Од 13. до 15. фебруара, свештенство и верни народ Северне и Јужне Америке, имали су прилику да разговарају о изазовима који се постављају пред хришћане данас а све у духу предања и етоса Цркве православне. Са великом бригом за опстанак нашег народа на својим вековним огњиштима, изражавамо поршку Његовом Преосвештенству Г. Теодосију, Епискпу рашко-призренском и свима који помно прате дешавања везана за опстанак наше јужне покрајине, Косова и Метохије, и спасење њених житеља и светиња. Све више притиснути од моћника овога света, молимо се Господу да онима који ће сносити одговорност пред богом и народом, у историји и изван историје, подари мудрости у овим тешким временима за нашу земљу и народ у целини. Са великом тугом у срцу изражавамо најискреније саучешће породици трагично настрадалог Оливера Ивановића. Вечан му спомен. Са надом у Васкрслог Господа нека би његов рад био на добро целог српског народа а посебно на Косову и Метохији. Црква Божја није од овога света. Стога ће и страдати све до другог доласка Христовог. Иако живимо у земљи где нам не прети непосредна опасност рата, прогона и глади, наша Епархија и васколика Српска Црква је рањена пожаром који је уништио про-катедрални храм Св. Саве у Њујорку. Слава Богу, у овом кратком периоду од Васкрса, 2016, након стравичног пожара велики део посла је обављен у припреми за обнову. Трудом Епископа Иринеја, старешине Саборне цркве, протојереја-ставрофора др Живојина Јаковљевића, предводника послова, архитеке С. Дона Живковића, повереништва и целе Цркве Божје првог града света, Њујорка, згариште је рашчишћено и прпреме за наставак радова су у току. Свемогући Бог је и овде пројавио Своју милост и показао нам да увек јесте међу нама, и на исти начин јесте међу нама. Током рашчићавања светог олтара, свете мошти уграђене у часну трпезу пронађене су неоштећене. Благодаримо свима који својим молитвама, знањем и средствима помажу васкрсење наше катедрале. Никада не смемо заборавити љубав наше браће православних у граду Њујорку који нам у овим тешким временима притичу у помоћ. Посебно бисмо истакли пример Високопреосвећених Г. архијереја, Архиепископа Димитрија и Митрополита Илариона, свештенства и верника Грчке и Руске Православне Цркве, који увек широм отварају врата нашој заједници уступајући им своје просторе сабрања. Нека би им Господ широм отворио врата Царства Небеског! Благодаримо Богу што смо током претходне године били у могућности да спорведемо у дело одлуку Светог Архијерејског Сабора да се Епархијски центар налази у највећем граду Епархије, у граду Њујорку. Нова Епископска резиденција и Епархијски центар се налази на адреси 65 Overlook Circle, New Rochelle, NY. Размотривши живот наших парохија благодаримо Богу за сва добра којим нас дарује. Овај наш Сабор, односно Скупштина, је такође сведочанство Божјег присуства међу нама: „јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20). Стога и ми позивамо све верна чада Цркве да се редовно сабирају и сједињују са Христом – причешћују се Њиме! Следујмо речима Светог Игњатија Богоносца: „Старајте се да се чешће окупљате на Евхаристију и на славу. Јер када се често састајете на једном месту, онда се руше силе Сатанине, и уништава се његова погуба једнодушношћу наше вере“ (Ефесцима 13, 1). Христос нам каже, а историја попотврђује, да Цркву Божију ни врата пакла неће надвладати (Мт 16, 18). Тако смо у години која је за нама прославили сто година постојања цркве Светог Стефана у Лакавани, Њујорк; 50 година цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу, Охајо; 50 година цркве Светог Георгија у Клирвотеру, Флорида и 25 година цркве Светог Саве у Бостону, Масачусетсу. Свим овим парохијама честитамо значајне јубилеје и желимо многе и благе године у животу у Христу! Да је Црква Божија живи организам који дише Духом Светим и развија се, сведочи нам и делатна љубав нашега народа у виду градитељства. Нови храм се диже у славу Божију у Орланду и Атланти. Приводе се крају радови на храмовима у Мајамију и Норт Порту у савезној држави Флориди. Такође, током године освећено је земљиште за капелу посвећену Светом Владици Николају у Колумбусу која ће, као прва у Америци, бити подигнута по угледу на Његошеву капелу са Ловћена. Подигнут је и освећен нови парохијски дом у Клирвотеру а у наредној години биће освећене и фреске у Шарлоту, Северна Каролина. Са овога места позивамо све родитеље да своју децу васптавају у науци Христовој. У свакој науци је најважнији пример тако и њих молимо да сами буду приер својој деци у животу у Христу. Скренули бисмо пажњу на то да деца у одређеном узрасту почињу да преиспитују свет око себе и да му се супростављају. Том приликом је најважније да родитељ својим примером настави да показује шта је то што је важно у његовом животу. Онога момента када деца покажу бунт и према Цркви, важно је да родитељ не одустане него да истраје у свом личном примеру. Одсек за просвету и хришћанско образовање Епахије источноамеричке, под руководством ђакона Др Јована Аничића, наставља са својим важним активностима у погледу унапређења васпитања наше омладине. Као најплодоноснију актвност истакли бисмо одржавање летњих и зимских кампова у кампу Светог Саве у Шејдланду, Пенсилванија, као и манастиру Св. Марка у Шефилд Лејку, Охајо, који су већ годинама места сусрета и упознавања српске православне омладине широм Сједињених Америчких Држава и Канаде. Веома успешни зимски кампови одржани су у Орланду и Клирвотеру. Захваљујемо се свима који успешно организују овакве видове дружења а на првом месту Савезу Кола српских сестара Епархије источноамеричке. Истакли бисмо и одржавање првог породичног дана у манастиру Нова Марча, Охајо. Први број Дечјег магазина, двојезичног (српско-енглеског) издања, објављен је пред сам празник Рођења Христовог. Видовдан, празник од изузетног значаја за српски народ, ће се у будуће прослављати на нивоу намесништава. Сабор потврђује потребу за формирањем омладинског покрета. Нека би Господ оснажио све прегаоце на Њиви Господњој који се труде да образују нашу омладину. Поред наведеног, важно је истаћи да ће наша Епархија источноамеричка бити домаћин приликом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Централна прослава на северноамеричком континенту ће бити одржана у граду Вашингтону 28. јула 2018. године. Страјући се једни за друге, старамо се за Цркву. Ослушкујмо потребе заједнице. Некад можемо помоћи својим стручним саветом, некада својим временом издвојеним за своју заједницу а некада и финансијским средствима која су потребна за живот у овом свету. Ова три примера су основ нашег хришћанског стратељства, принципа по коме Црква ево већ два миленијума живи у овом свету. Помесна Црква Божја, Епархије источноамеричке, са својим предстојатељем изражава најдубљу захвалност вредним пастирима на њиви Господњој који су се током прошле године повукли са актвног пархијског служења: протојереју-ставрофору Роднију Торбићу и протојереју-ставрофору Ђорђу Милеуснићу. Онима који познају ове дивне свештенослужитеље не треба много говорити о њиховом сведочењу Васкрслог Христа. На многе године, драги оци! Сабор Епархије источноамеричке најдубље захваљује цркви Светог Георгија у Клирвотеру и њиховом свештенику протојереју-ставрофору Драгану Љ. Зарићу, архијерејском намеснику сентпитерсбуршком, на гостопримству и старању за све овде сабране, како учеснике Института тако и Сабора. Радост је била велика заједничарити са њима те се молимо да их Господ удостоји заједничарења у Његовој вечној заједници. Извор: Епархија источноамеричка View full Странице

Коначно су и угрожени српски мушкарци добили свој сајт, на српском језику, где могу да се информишу о мушким правима. На сајту пишу нама добро познати Владислав Ђорђевић те извесни Михаило Алић. http://www.ultrahome.in.rs/muska/ Поред текстова поменуте двојице, угрожени српски мушкарци имају прилику да потпуно бесплатно заврше "Мушке студије". Опширније на линку - http://www.ultrahome.in.rs/muska/pozivStudije.html О активностима покрета, на можда популарнији начин се можете информисати и путем Фејсбука. https://www.facebook.com/groups/glaszamuskarce/