Претражи Живе Речи Утехе

Синоћ је у подгоричком Саборном храму Васкрсења Христовог одржано „Велико гусларско вече“, посвећено 800 годишњици аутокефалности Српске православне цркве. Бесједу је изговорио Високопреосвећени митрополит Амфилохије, а уз гусле су појали чланови Савеза гуслара „Душаново царство“, који су били и једни од организатора вечери. У тонском запису доносимо вам бесједу Високопреосвећеног митрополита Амфилохија. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора

Овим би се могао описати дан - субота, 7. септембар 2019. године, и догађај у Старом Броду на Дрини. Оно што би сакривено од нас и од историје Бог на чудесан начин објави и оно што за људе бјеше немогуће Бог благослови да буде. После 77 година таворења у дубинама ријеке Дрине мученици старобродски пострадали 1942. године прославише се на најсвечанији начин. После 77 година дођоше им у посјету и на поклоњење епископи, свештеници, народни представници, умјетници, глумци и вјерни народ Божји. Дођоше сви као Црква Божја да им се поклоне, да се са њима молитвено сједине, да их осјете у свим њиховим патњама и мукама, и да виде оно што су у скорије вријеме слушали да се у Старом Броду на Дрини гради и подиже спомен-музеј мученицима који 1942. године бише побијени, масакрирани и у хладну Дрину бачени, а живи у Дрину сатјерани од стране хрватско-муслиманских усташа. Дођоше да посјете оне који императивно од комуниста бише заборављени и избрисани из нашег памћења и сјећања. Дана 7. септембра 2019. године они добише право јавности и историјског свједочења. Спомен-музеј са изливеним статуама свједочи сву трагедију и агонију догађаја из марта 1942. године. Овом уистину великом дану и историјском догађају предходили су догађаји и радње у 2017. години. Наиме, у касну јесен 2017. године Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, Митрополит дабробосански, посетио је Стари Брод. Са њим је између осталих био и г. Новица Мотика, архитекта из Зворника. Размишљало се и разговарало о изградњи спомен-музеја који је већ био почет од се гради. Крајем 2017. и почетком 2018. године ''пало'' је идејно рјешење које је током 2018. године разрађивано и добило своје коначно рјешење од архитекте Новице Мотике. У међувремено јавила су се два велика човјека који су изказали велику љубав и добру вољу да подрже идеју изградње спомен-музеја старобродским мученицима. Били су то г. Спасоје Албијанић из Бијељине и г. Миодраг Давидовић из Никшића. Њиховом добротом и ревношћу, као и ревношћу протојереја-ставрофора Драгана Вукотића и самог архитекте Новице Мотике, реализована је велика идеја да се на обали ријеке Дрине у Старом Броду подигне уистину импозантан спомен-музеј. Молитвама и благословом Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома и Преосвећене господе Епископа банатског Никанора, британско-скандинавског Доситеја, будимљанско-никшићког Јоаникија и аустријско-швајцарског Андреја спомен-музеј је благословљен и освештан. Освећењу су између осталих присуствовали предсједник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, српски члан Предсједништав Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, министар унутрашњох послова г. Драган Лукач, министар рада и борачко-инвалидске заштите г. Душко Милуновић, министар здравства и социјалне заштите г. Ален Шеранић и други. Мноштву присутних обратили су се Митрополит дабробосански Хризостом, протојереј-ставрофор Драган Вукотић, г. Спасоје Албијанић, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик и председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, која је адекватним одликовањем одликовала протојереја-ставрофора Драгана Вукотића, г. Миодрага Давидовића, г. Спасоја Албијанића и арх. Новицу Мотику. У наставку је изведен упечатљив кулурно-уметнички програм у режији глумице Иване Жигон. У свом обраћању Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом је казао: -Браћо и сестре, народе Божји, помаже Бог! Наш велики пјесник стојећи на обали Јонског мора тик изнад Плаве гробнице заповједнички узвикну и рече: Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опјело гордо држим у доба језе ноћне над овом светом водом! Он, велики Милутин Бојић, пјесник најтананијих емоција бола и туге, пошто одслужи опјело изнад плаве гробнице, објасни свјетским бродарима зашто да зауставе њихове галије и зашто да газе тихим ходом, па рече: Ту на дну, гдје шкољке сан уморан хвата, и на мртве алге тресетница пада, лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Стојећи данас овдје на обали ријеке Дрине и пред Вама дрхтим и страх ме обузима на помисао да вас попут великог пјесника подсјетим да овдје, поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних, леже наши мученички преци, старци и старице, жене и дјевојке, дјеца и нејач! Смијем ли да Вас позовем да мирно станемо и помолимо се за њих које хладни валови ове ријеке покривају већ 77 година и да им отпјевамо: Вјечнаја памјат! Све данас што чинимо је посебно опјело за њих који нас 77 година чекаше да дођемо, да их обиђемо и помен им учинимо. Страх ме је да неком сувишном ријечју не пореметим њихов мир и покој - њих које немирници овога свјета овдје побише, масакрираше и у хладну воду бацише, као и оних, који да би се заштитили од безчашћа сами се у њу бацише. Подсјетимо се да је те давне 1942. године ова хладна ријека постала ''храм тајанства и гробница тужна'' више од 5500 невиних Срба сарајевско-романијске регије и шире. Овај злочин геноцида над српским народом, којег починише хрватско-мусламанске усташе предвођене Јуром Францетићем, остаде забрањено сакривен и прикривен од очију историјске јавности пуних 50 и више година. У име лажног југословенског братства и јединства није се смјело јавно говорити о злочину на Старом Броду. Кришом се шапутало да дуварови не чују о старадњу на Старом Броду. Ево дође дан и година, и даде Бог слободу да их се не само сјетимо, о њима говоримо и пишемо, већ и да им спомен-музеј подигнемо и отворимо! Ово је велики дан! Ово је историјски догађај који ће остати записан у историји наше Цркве и нашег народа. Зато заблагодаримо Богу за све и сва, а данас и за овај велики дар и дан да смо данас овдје сабрани у име наших невиних мученика и страдалника, у име љубави и доброте која се овдје чудесно пројавила, у име принесене жртве. Све што овдје видимо је чудесна жртва Господу, жртва коју принесоше неколицима наше браће. Зато нека Господ данас све нас благослови, а прије свега оне који се највише потрудише око наших мученика. Прије свих нека Господ благослови сваким добром нашег оца проту Драгана Вукотића који неуморно са људима добре воље ради на подизању културе сјећања и помињања невиних мученика као и на изградњи овог меморијалног комплекса на Старом Броду; нашег г. Новицу Мотику, архитекту из Зворника, који је својим пројектом и свеукупним залагањем око изградње и уређења овог спомен-музеја заслужио највише поштовање и благодарност; нашу браћу и српску господу Спасоја Алибијанића из Бијељине и Миодрага Давидовића из Никшића, који из чисте љубави и пијетета према невиним жртвама подигоше овај спомен-музеј староброским жртвама 1942. године. Њихов сусрет са Старим Бродом на Дрини и доживљај парастоса и комеморације 2018. године био је толико јак и упечатљив да су одлучили да ово дјело подигну у славу Божју, а у спомен свих невиних српских жртава. У име свих нас овдје присутних и у име свих невино побијених старобродских жртава 1942. године, у своје лично име и у име Митрополије дабробосанске велико хвала нашој браћи Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу, Новици Мотики и оцу Драгану Вукотићу. Наша света Црква ће ваш труд, ваш примјер, рад и прилог наградити адекватним одликовањима. Нека Господ прими овај ваш принос, нека га благослове Свети мученици старобродски. Поздрављамо и све вас, браћо и сестре, ваше екселенције и господо и захваљујемо вам на вашем доласку и изказаном поштовању према старобродским мученицима. Извор: Инфо служба СПЦ

Високопреосвећени митрополит је са свештенством служио Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу поводом храмовне славе. Након Литургије обављен је опход око цркве а потом благосиљан славски колач принет у част и спомен Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског чијом прославом Братоножићи настављају вјековну традицију својих предака. -У књизи вјечнога живота је једина нада човјекова а све остало је безнађе. Непролазно је само оно што Бог забиљежи у своје памћење, оно што се приноси на дар Христу Богу који је ради нас и нашега спасења сишао са Небеса као хљеб живота да се Њиме хранимо у Светој тајни причешћа. Његово је присуство међу нама и са нама. У Његово име је и овај славски колач који је наставак Свете Литургије, Тајне Тијела и Крви Господње којима смо се причестили. Као што су сабрана зрна овог кољива које је принето за живе и упокојене тако су се и душе оних који су овдје сахрањени и крштени у име Господње сабрале око ове светиње и Свете службе, да заједно прославимо живога Бога, вјечно људско достојанство и смисао, казао је владика. Митрополит је казао да нам Христов живоносни гроб свједочи да гроб није посљедња ријеч о човјеку и да сваки гроб људски који се причести Христовим постаје вјечан као и свака душа која се Богу принесе на дар јер човјек је бесмртно биће које се не рађа за смрт, пролазност и ништавило. Подсјетивши да се људи враћају вјери, митрополит је истакао да душе жедне живога Бога знају да ако се овај земаљски хљеб којим се хранимо не освешта Хљебом Живота, Христом Богом нашим, онда је он пролазан као и човјек који се храни њиме. Казао је да се и ова светиња на Пелевом бријегу обнавља да би обновила љубав међу браћом, слогу, помирење, да би се њоме обновили кроз Тајну крштења, миропомазања, примања Духа светога животворнога, кроз тајну живљења по Божијем закону . Истичући да се крштењем упусујемо у књигу вјечног живота, позвао је све Братоножиће који се нијесу крстили, старе и младе, да то учине како би се овај Сабор братске љубави и слоге, који је започео у вријеме Ђурђа Бранковића српскога владара који је основао овај манастир а у име Свете Тројице, наставио и у будућа покољења. -Братоножићи су призвани, без обзира гдје живе да се сабирају свуда, али посебно око овога Храма и да тако постану једно са свим својим прецима и да приме залог вјечнога и непролазног живота, рекао је Митрополит Амфилохије. Након тога домаћин славе Слободан из братства Марковића предао је дио колача куму за наредну годину из братства Перовића. Високопреосвећени владика је са свештенством служио и помен проти Пеју Балевићу, братоножићком војводи из 17. вијека и свим упокојеним православним хришћанима. Сабор Братоножића на Пелевом Бријегу настављен је пригодним културно-умјетничким програмом у којем су учествовали пјесници окупљени око удружења “ Горска вила“ из Подгорице (Рајка Мартиновић, Радоје Здравковић, Пајо Булатовић, Павле Радуловић) и гуслари поп Раде Радовић и Радомир Живковић. Пожеливши да 21 вијек донесе боље услове за живот Братоножићима и Црној Гори, домаћин Слободан Марковић је истакао да овај Сабор има за циљ да у миру и слози окупља браћу на част потомака и да подсјети све а посебно младе људе да не забораве своја прађедовска огњишта, ко су и шта су, а у име овог братства све присутне Драгиша Марковић је позвао да се окупе око славске трпезе. За трпезом хришћанске љубави Митрополит Амфилохије је још једном благословио Братоножиће и пожелио да овакви сабори заживе широм Црне Горе и шире јер се на њима од памтивијека градило све оно што јесмо, што имамо, што смо били и што ћемо бити. Након Сабора, Митрополит Амфилохије је са свештенством у селу Клопот посјетио Вазнесењску цркву у обнови. Извор: Митрополија црногорско-приморска