Претражи Живе Речи Утехе

У Цркви нема свештенодејства, које се врши само по себи или одвојеним члановима без осталих чланова, јер увек и свуда свештенодејствује цела Црква као скуп оних који верују у Господа Исуса Христа, и то се посебно односи на литургијска свештенодејства, чији нажив се преводи као “заједничко дело”, то јест заједничко дело сједињења с Господом Богом и са другим хришћанима. Уколико пажљиво пратимо Божанствену и свету Литургију, увидећемо да она цела од почетка до краја има циљ и укажује на Причешће окупљених верних хришћана, јер то потврђују и молитве, које свештеник чита тајно у себи, и возгласи, и све речи и свештенодејства, која се на њој врше, и цео литургијски чин. Приметићемо такође, да се практично све (с ретким изузецима) литургијске молитве читају и поју у множини од стране свих присутних. У молитви после читања Јеванђеља, која се зове другом молитвом верних, јереј се моли: “Даруј Боже и онима који се моле с нама напредак живота и вере, и разум духовни. Дај им (то јест вернима), који Ти увек служе са страхом и љубављу, да се неосуђено причесте Светим Твојим Тајнама”. Одмах после тога следи Херувимска песма, коју поје хор у име народа, и која такође представља припрему за Причешће, због тога што у својој суштини садржи следеће: “Сви ми, тајанствено изображавајући Херувиме и певајући Трисвету песму Животворној Тројици, одбацимо сада сваку животну бригу, јер нам предстоји да примимо и причестимо се Царем свих, Који нам се даје у виду Часних Дарова, а Кога невидљиво окружују војске небеских Ангела”. То исто означава и молитва Господња, која се возглашава после освећења Светих Христових Тајни, јер у њој хришћани моле Бога и Оца да им да насушни хлеб, који представља пре свега Свето Причешће, како је то било показано раније у тумачењима светих Отаца. То видимо такође и у возгласима, када свештеник узвикује као у Име Господње: “Примите, једите, ово је Тело Моје”, и “пијте из ње сви, ово је Крв Моја”. И када држећи у својим рукама свету Чашу са животворним Телом и Крвљу, излази на врата и показује је народу, тада га позива на Божанско Причешће и гласно узвикује: “Са страхом Божијим и вером приступите”, то јест са страхом Божијим, вером и љубављу причешћујте се Божанским Тајнама. У молитви, која следи после служења Тајни, је написано: “Јер ће оно бити онима који се причешћује на трезвеност душе, на остављење грехова; на присаједињење Светог Твога Духа, на испуњење Царства Небеског, на смелост према Теби, не на суд или осуду”. То јест да би ти Свети Дарови послужили оним вернима који се причешћују на очишћење душе и опроштај грехова. И више од тога, у молитви «Вонми...», која се налази после молитве главопреклоњења, одмах пред Божанско Причешће јереј поново подвлачи: «И сподоби крепком Твојом руком дати нам Пречисто Тело Твоје и Чесну Крв и нама – свим људима». То јест удостој нас Господе дати нам Својом крепком руком Твоје Свето Тело и Часну Крв и преко нас предај Их целом Твом народу. У молитви после извршења Тајне поново чујемо, како јереј који служи говори: “Благодарим Ти, Владико Човекољупче, Благодетељу душа наших, што си нас и у данасњи дан удостојио небеских Твојих и бесмртних Тајни”. После Причешћа свештеник и народ захваљују Богу за ту велику благодат, које су се удостојили. Народ благодари: “Да испољнатсја уста наса хваљенија Твојего Господи, јако да појем славу Твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја Свјатим Твојим, Божественим, бесмертним и животворјашчим Тајнам”, што значи: “О, Господе нека се уста наса испуне славословљем Тебе, јер си нас Ти удостојио да се причестимо Светим и бесмртним Твојим Тајнама”. А свештеник говори: “Прости приимше Божествених, Светих, Пречистих и животворјашчих Тајн достојно благодарим Господа”, што значи: “Браћо, пошто смо се чисте савести сви ми причестили Светим и Животворним Тајнама, хајде да заједно заблагодаримо Господу”. Да и сви други наживи Литургије – Саборовање, Општење, Присаједињење, Заједничко дело итд., - како се она првенствено назива, побуђују у неком смислу на неопходност за често причешћивање. Јер “Општење” и “Саборовање” значи да се посредством Причешћа Христовим Телом и Крвљу сви верни окупљају, опште и сједињују са Христом, и чине с Њим једно тело и један дух. игуман Петар Мешчеринов одломак из књиге "Духовне поуке и беседе 1"

На празник светог мученика Стефана Новог и светог новомученика Христоа, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован принео је бескрвну Жртву под сводовима бресничког храма који је посвећен светом Јоаникију Девичком Чудотворцу. Звучни запис беседе Преосвећеном владици саслуживали су свештеници храма Светог Јоаникија: протојереј Саша Антонијевић, старешина храма, и јереј Милош Ђурић, као и протођакон Иван Гашић. Чтецирали су Стефан Радисављевић, вероучитељ, и Александар Цалић, студент Православног богословског факултет. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован који је руководио окупљеним верницима, како бресничких, тако и осталих крагујевачких парохија, који су одговарали на прозбе и славили васкрслог Господа у химнама и молитвама. И овом приликом, наш владика није пропустио да окупљене вернике напоји речима вере, утехе и поуке тумачећи прочитани одељак Матејевог Јеванђеља. У својој беседи владика се осврнуо на значај човека у његовом личном спасењу нагласивши да Господ ништа неће учинити човеку за шта се он сам не труди. Тумачећи прочитано Јеванђеље владика је посебну пажњу посветио Јеванђељским речима које говоре о безазлености и мудрости нашој (Мт 10, 16). Епископ нас је подсетио да наша безазленост треба да се огледа у непрестаном исповедању Христа нашим речима и делима, баш као што су то и апостоли чинили, док наша мудрост треба да се огледа у томе да препознамо невољу и опасност и да се уклонимо од ње како би спасили себе, али и оног који нам невољу чини. “Ми као хришћани позвани смо на страдање, исповедање вере и мучеништво али не тако да га прижељкујемо, већ кад је оно зарад Истине да се од страдања не уклањамо. Наш пут треба да буде пут непрестаног идења за Христом, али не по нашим стандардима и сопственој науци, већ по учењу Цркве, Јеванђеља и светих отаца. Једино је тај пут спасоносан и он води у Царство Божије. На том путу човек се непрестано каје и исправља себе, уклањајући себе од греха и уклањајући грех из себе. Ма колико нам се чинило да ми данас не страдамо, ми итекако страдамо, ако не од видљивих непријатеља, онда од свих невидљивих недаћа које нас одвајају од Бога”, рекао је Преосвени. Владика је дао предивни пример нашег свакодневног страдања које морамо истрпети. Наиме, Епископ Јован је у својој беседи навео да ако одлучимо да читав дан или одређено време проведемо у молитви, наћи ћемо се у различитим искушењима која ће нас од молитве одвајати. Баш та искушења и та страдања човек треба да преброди јер од молитве као хране за душу која је невидљива и нематеријална не треба ништа, па чак ни телесна бол да нас одвоји. У наставку своје беседе владика нас је још једном подсетио на хришћанско разумевање сотириологије и значења Раја и пакла. Пакао је ништа друго до место на ком нема Бога, док је Рај наш живот са Богом. Човека у пакао баца он сам, не желећи да се покаје за своје грехе. Ма колико нам Господ времена и прилика давао да прихватимо спасење, ако се не покајемо и не преобратимо, спасење ћемо тешко достићи и тај непокајани грех ће нам бити камен спотицања. У току Литургије причестио се велики број присутних верника који су кроз Свету Тајну потврдили своју веру, своје непрестано кајање и жељу за спасењем. На крају Литургије владика је поделио окупљеним верницима иконице, док га је свештенство храма упознало са грађевиским радовима обављеним на парохијском дому будући да је од последње посете епископа посађена жива ограда у порти храма, као и да су постављени прозори на поткровљу парохијског дома храма светог Јоаникија. Извор: Епархија шумадијска