Претражи Живе Речи Утехе

Телевизија Храм Архиепископије београдско – карловачке, уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и братством храма Светог Саве, реализовала је у протеклој години пројекат под називом „Земљи со, а тами сјај“. У питању је музичка компилација од 12 нумера, на којој учествују бројни наши уметници и музичари. Сергеј Ћетковић, Биља Крстић, Душан Свилар, Леонтина Вукомановић, Хорови Храма Светог Саве на Врачару, Катарина Божић...само су неки од учесника који су својим учешћем дали допринос овом пројекту. На компилацији ће се наћи неке од нумера из продукције Телевизије Храм, које су обележиле претходну годину, као и потпуно нове, ауторске нумере. Ово је година неколико јубилеја везаних за Св. Владику Николаја Велимировића, стога је одабиром увршћено и неколико његових песама, до сада необјављених. Између осталих, ту је и његова чувена „Победна песма“, у потпуно новом музичком руху коју изводе хорови храма Светог Саве са гостима. Израда музичких аранжмана поверена је Растку Аксентијевићу и Небојши Брдарићу, а све нове нумере снимане су у Студију Спарта, осим једне, која је реализована у сарадњи са РТВ Војводина, о чему ће ускоро бити више речи. Песме ће бити објављиване као синглови, а ускоро се очекује и издавање самог компакт диска. Током снимања, у радосној атмосфери, свако од извођача уткао је по нешто своје и аутентично и настале су нумере, нешто савременијег звука за које смо сигурни да ће бити топло прихваћене. Прва од песама коју представљамо је Божићна нумера, „Христос се роди“. Аутор текста је Драгана Д. Мирковић, музику потписује Ана Ивановић. Учесници на песми су Сергеј Ћетковић, Леонтина Вукомановић и дечији хор „Чаролија“, Даница Крстић, Душан Свилар, Ана Ивановић и Зое Кида. Радујемо се да са вама, драги гледаоци, поделимо радост Божића, и нову, духовну музику, и заједно славимо Господа кроз песму и молитву! Датуми објављивања свих нумера ће бити објављивани путем Телевизија Храм и као и њених пратећих друштвених мрежа, све информације биће доступне на програму Телевизије Храм, сајту и друштвеним мрежама. Мир Божији Христос се роди, ваша Телевизија Храм.

Надахнуће и труд призренских богослова изнедрили су још један, трећи у низу, музички компакт диск – Песме из Старе Србије. Своје најновије остварење, професори и ученици васкрсле богословије у Призрену, посветили су великим јубилејима: 800-годишњици Аутокефалности Српске Цркве, Жичке Архиепископије и Пећске Патријаршије, као и 1000-годишњици првог писаног спомена Епархија Рашке и Призренске. Обједињујући музичко културно наслеђе са простора Старе Србије, овај музички компакт-диск представља још једно од настојања призренских професора и ученика у циљу очувања српске културне баштине и обнове здравог и слободарског духа у српском народу, посебно на страдалном Косову и Метохији. Поред ученика Призренске богословије, учествовали су и пријатељи-гости: госпођа Даница Црногорчевић, ђаконица из братске Црне Горе, која се са љубављу одазвала и допринела овом подухвату својим раскошним вокалним способностима, као и младе чланице етно групе ”Божури царева града” из Крушевца, узрастом и духом блиске призренским богословима. Госпођа Наталија Михајловић, Рускиња из Краснодара, супруга призренског ђакона и професора Немање Михајловића, стекавши музичко образовање у Петрограду, након неколико година живота у Призрену заволела је српско изворно музичко наслеђе и несебично дала свој печат у инструменталима на клавиру. За књижицу са текстовима песама, која прати овај музички диск, предговор је написала проф. др Валентина Питулић, која се, поред професуре на Философском Факултету у Косовској Митровици на катедри за српски језик и књижевност, прихватила наставе у Богословији у Призрену, те је и сама један од неимара у обнови духовне призренске богословске грађевине, онаквом каквом ју је хтео њен велики и свети ктитор Симеон Андрејевић Игуманов – чика Сима Призренац. Штампани текстови песама пружају прилику, посебно млађим генерацијама, да ова творења свога рода боље разумеју и усвоје. Ликовни део обогаћен је радовима о. Стаматиса Склириса, као и радовима учесника Ликовне колоније у Великој Хочи у периоду од 2003. до 2007. године. Препознатљиви по свом ведром духу, предвођени професором Дејаном Ристићем, богослови су у изворну музику Старе Србије уткали атмосферу призренског пролећа. Откако су се вратили у Призрен 2011. године, како рече проф. др Валентина Питулић: ”Између Свете Литургије и Вечерње службе, наставе и кратког одмора, телефонских разговора с родитељима, корака призренском калдрмом до Богородице Љевишке и стазом поред Бистрице до Светих Арханђела… настанила се песма. Да ојача посустале, развесели тужне, да улије веру, наду и љубав, да прогнане врати овде – одакле душом и срцем, никада нису ни одлазили.” Богато искуство Срба са ових простора, њихове патње и страдања, радости и љубави, на јединствен начин су преточени у стихове и ноте ових песама, а богослови су, на себи својствен начин, дали немерљив допринос њиховом незабораву и очувању. Овај подухват представља такође и израз благодарности нашим прецима који су сачували живо предање и достојанство српског народа у тешким временима турског ропства, потоњих ослободилачких ратова и најновијих страдања. Целокупно духовно и културно наслеђе, укључујући и дивне лирске песме сабране на овом компакт-диску, заправо су пројава и отисак племенитости духа нашег народа. Наши верни и храбри преци са простора Старе Србије призивају нас на учешће у том богатству, датом нам у наслеђе, које треба да сачувамо и умножимо. Призренски богослови су, овим стваралачким напором, желели да дају свој допринос, те нас таквим својим приступом и расположењем духа позивају да сви узмемо учешћа у очувању ових музичких бисера и исцељењу нашег идентитета, без којег сваки човек понаособ, а тиме и сваки народ, бледи и нестаје. Придружимо се призренским богословима, послушајмо их и запевајмо са њима песме које ће нас обогатити и подстакнути да чувамо своје српско национално благо похрањено у Метохији, косовском поморављу, Куманову, у Душановим престоницама Скопљу и Призрену, и широм Старе Србије. Ђакон Бојан Радичевић, професор призренске богословије Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

„У време оно“ – музички албум са духовним песмама Након албума „Потрази за добрим одговором“ из 2003. године и „Хајде Јано кућу да не дамо“ из 2007. године музичар Асим Сарван приредио је новo издање у несвакидашњем дуету са Архимандритом Тимотејем манастира Вазнесење у Овчарско-кабларској клисури. Музички албум под називом „У време оно“ је плод дугогодишњег пријатељства и десетогодишњег рада. На овом албуму по четири песме су написали Архимандрит Тимотеј и Асим Сарван, док су још две дело песника Матије Бећковића („Лажне ми путеве“) и протођакона Владимира Јарамаза („Христос Воскресе“), које су се одлично уклопиле у целину. Албум је израз жеље да се приближи време Јеванђеља јер је заправо то време и ово садашње нису два различита времена. Како каже Архимандрит Тимотеј „кроз православно богослужење спаја се време ово и време оно у једно исто време и тако се врши освећење времена и простора.“ Цео албум је одсвиран махом акустичним инструментима и песме зраче тихом радошћу. Иако је Асим Сарван заслужан за музику и већину аранжмана на албуму, склад којим је одсвиран албум са другим музичарима и коначни облик песама одају утисак да је албум направљен у духу заједничарења. Од прве „Витезу светом - Владици Николају“, посвећене обновитељу манастира Вазнесење, до последње на албуму „Христос Воскресе“ песме обилују иконичним сликама и искрено изражавају духовност и велику веру у Љубав Божију. Насловна „У време оно“, чије стихове потписује Архимандрит Тимотеј, посвећена је историји оснивања манастира и описује путешествије синaтиских монаха пред прогониоцима са Синаја на Свету Гору а потом због нових невоља њихов долазак у средњовековну Србију. Стихови песме успешно оживљавају „слике“ средњовековних записа о прогону монаха. Песма „На Дрини ћуприја“ није повезана са делом Иве Андрића и заправо говори о отуђености међу људима и порушеним мостовима између њих, нарастању индивидуалности и губљењу човечности, што све обележава ово садашње време. У песми „Северни ветар“ Асим примећује да „Земља са небом не разговара“ и позив је, литургијским речима „горе имајмо срца“, да се окренемо вечности jeр „тело је ломљиво и брзо пуца“. Песма „Сило небеска“ је написана у молитвеном духу и песник се обраћа Богу за преображај и себе и других. Одликује је складан однос акустичне гитаре и кануна који свира Стефан Саблић. Песме су писане из срца и у духу народних црквених песама и врло лако могу да заживе међу вернима и да буду део црквених свечаности и прослава. Асим Сарван је полетан као да је на почетку каријере и на албуму су дошли до изражаја његово четрдесетпетогодишње искуство као текстописца и музичара али и дугогодишња посвећеност вери и трагању за духовношћу. Они љубитељи музике којима пак духовне вредности православља нису блиске треба да послушају ово издање јер Асим Сарван и после низа деценија бављења музиком и са музичке стране нуди једно свеже и окрепљујуће издање. На албуму су свирали и певали: група Таргум коју чине Предраг Манов (гитаре и бузуки), Горан Милошевић (удараљке), Бранко Исаковић (ел. бас гитара), Милица Петровић (виолина), Асим Сарван (вокал и акустична гитара) и Стефан Саблић (уд/ути и канун), као и Григорије Пећанац (гитаре) и Љубомир (Љуба) Нинковић (акустична гитара) и Мешовити хор при манастиру Вазнесење (Овчар Бања) и чланови хора при храму Св. Георгије (Бежанијска црква), док је албум продуцирао Жељко Вељковић. Албум је издао манастир Вазнесење, омот је осликао свештеник Зоран Ђуровић, док је за лого осмислила и насликала иконописац Светлана Седлан. Данко Страхинић Православље - новине Српске патријаршије, 1-15. август 2019.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније присуствовали завршној вечери фестивала „Музички едикт” у Нишу. Заједничким наступом Московског синодалног хора, хора и оркестра РТС, хора „Coro normalista“ из Мексика и Нишке црквено-певачке дружине „Бранко“, који су извели "Стабат матер" митрополита Илариона Алфејева, затворен је шести међународни фестивал хорске духовне музике „Музички едикт“. Четврто фестивалско вече, које је одржано на платоу испред Светосавског дома, отворио је хор „Coro normalista“ из Мексика којим је дириговао Хорхе Алтиери Хернандез и који је извео четири композиције. Уследио је наступ Хора Радио телевизије Србије под дирегентским руководством маестра Бојана Суђића, да би се на крају публици представили и гости из Русије, Московски синодални хор којим диригује Алексеј А.Пузаков. Заједничким наступом Московског синодалног хора, Хора и оркестра Радио телевизије Србије, Хора „Coro normalista“ из Мексика и Нишке црквено-певачке дружине „Бранко“ који су извели "Стабат матер" митрополита Илариона Алфејева затаворен је Шести међународни фестивал хорске духовне музике „Музички едикт“ који је бијенална манифестација и већ 12 година се одржава у Нишу. На свечаном затварању фестивала, уз вођство маестра Бојана Суђића, заједничи је наступило 200 извођача, а њихови гласови који су се стопили у јединствен божански глас оставио је публику без речи. Свечаном затварању Шестог међународног фестивала хорске духовне музике присуствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније, Његова Екселенција Амбасадор Мексика, градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић и начелница Нишавског управног округа гђа Драгана Сотировски са сарадницима. Извор: Српска Православна Црква

Радио Глас Православне Епархије нишке сваке вечери од недеље 16. јуна до среде 19. јуна 2019. године директно ће преносити све концерте са шестог Међународног фестивала хорске духовне музике Музички едикт. Ово је један од најзначајнијих фестивала духовне музике у Србији, а ове године, по најави селектора гђе Саре Цинцаревић, учествује 19 хорова из 10 држава са три континента. Фестивал се одржава у организацији Епархије нишке и Нишке црквено-певачке дружине „Бранко“, под покровитељством Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Програм фестивала: