Претражи Живе Речи Утехе

Велика руска светитељка Блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино, Епифанског округа, Тулске губерније. У породици је било четворо деце: два брата – Иван и Михајло, и две сестре – Марија и Матрона. Матрона је била најмлађа. При таквој оскудици у којој су живели Никонови, четврто дете је представљало велики терет. Зато је, услед сиромаштва, још од рођења последњег детета мајка намеравала да га се некако ослободи. О убиству младенца у утроби материној у патријархалној хришћанској породици није могло бити ни речи. Зато је постојало мноштво прихватилишта, где су незаконито рођену и незбринуту децу васпитавали средствима државе или добротворним прилозима. Матронина мајка је, још пре њеног рођења, одлучила да дете када се роди преда у прихватилиште кнеза Голицина, у суседно село Бучалки, али је тада уснила упечатљив сан. Још нерођена кћи јавила се Наталији у сну у облику беле птице са људским лицем и затвореним очима и села јој је на десну руку. Прихвативши сан као чудесно знамење, богобојажљива жена је одбацила помисао да дете да у прихватилиште. Девојчица се родила слепа, али је мати волела своје „несрећно детенце“. Из Светог писма видимо да Свевидећи Бог понекад одабира Себи служитеље још и пре њиховог рођења. Тако Господ говори Светом пророку Јеремији: „Пре него ли те створих у утроби, познао сам те, и пре него си изашао из утробе, осветио сам те“ (Јер 1, 5). Господ, изабравши Матрону за нарочито служење, од самог почетка положио је на њу тежак крст, који је она с покорношћу и трпљењем носила целога живота. На крштењу је девојчица добила име Матрона, у част Преподобне Матроне Константинопољске, грчке подвижнице из 5. века чији спомен празнујемо 9. (22) новембра. О богоизабраности девојчице сведочи и то што се при крштењу, када је свештеник спустио дете у воду, над младенцем појавио стуб благоуханог облачастог дима, који су видели сви присутни. О томе је сведочио рођак Блажене, Павле Иванович Прохоров, који је присуствовао крштењу. Свештеник Василије, кога су парохијани поштовали као праведника и блаженог, био је неизрециво задивљен: „Крстио сам много деце, али ово видим први пут, и ово дете ће бити светога живота.“ Још је отац Василије рекао Наталији: „Ако девојчица било шта затражи, ви обавезно дођите право к мени, дођите и реците шта треба.“ Додао је још да ће Матрона чак предсказати његову кончину. Тако се заиста и догодило. Једне ноћи Матронушка је неочекивано рекла мајци да отац Василије умире. Задивљени и уплашени, родитељи су отрчали у дом свештеника. Када су дошли, показало се да се он управо упокојио… (Житије Блажене Матроне Московске – pravoslavie.ru) О дару духовног расуђивања, прозорљивости, чудотворења и исцељења Матрона је била обдарена Богом од раних дана. Овој руској светитељки били су видљиви не само људски греси, преступи, већ и помисли; осећала је приближавање опасности, предвиђала непогоде и несреће у држави. По њеним молитвама људи су добијали исцељење од болести и утеху у невољама. https://mitropolija.com/2022/05/02/blazena-matrona-moskovska-2/

У условима епидемије у Москви, услед које се смањио број парохијана који долазе у московске храмове и услед које је дошло до значајног смањења прилога за потребе парохија, метоха и манастира Његова Светост Патријарх московски и целе Русије обратио се својој пастви с молбом за пружање материјалне помоћи парохијама. Ова молба поглавара Руске Православне Цркве је услишена. По благослову Његове Светости патријарха Кирила приложена средства ће у најскорије време бити упућена Московској патријаршији за московске парохије и метохе ради помоћи у исплати плате клирицима за два месеца, преноси Патриархија.ru. Такође, средства ће бити упућена ставропигијалним обитељима у којима служи бело свештенство. Осим тога, од приложеног износа парохијама ће бити упућена помоћ за свештенослужитеље с малолетном децом. Поглавар Руске Православне Цркве позива московски клир да се помоли за здравље доброчинитеља који су пожелели да остану анонимни. Извор: Православие.ру

Свештени Синод Руске Православне Цркве, на свом заседању 26. октобра 2019. године, разматрао је „последице признања расколничке структуре која делује у Украјини од стране Примата Александријске Патријаршије“. Дана, 8. новембра 2019. године, током Божанске литургије у Каиру патријарх александријски Теодор поменуо је на великом входу међу предстојатељима аутокефалних православних Цркава поглавара украјинске расколничке групе и објавио званично признање ове неканонске структуре. С тим у везу Свештени Синод ове свете Цркве донео је следећу одлуку: 1. Изразити дубоку жалост у вези са антиканонским радњама александријског патријарха Теодора, који је ушао у заједништво са расколницима. 2. Нагласити да је одлука александријског патријарха Теодора да призна украјинске расколнике у супротности с вишекратним изјавама Његовог Блаженства у подршку канонској Украјинској Православној Цркви и њеном предстојатељу, митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, у које спада и изјава дата током његове последње посете Украјинској Православној Цркви 27. септембра - 1. октобра 2018. године, три недеље након упада Цариградске Патријаршије у Украјину именовањем "егзархâ" у Кијеву. 3. Приметити да одлука о признавању расколничке структуре у Украјини није донета на заседању Свештеног Синода Александријске Патријаршије 7. и 9. октобра, а њеним архијерејима није изнето на гласање и, сходно томе, нема саборни карактер, већ ју је донео Предстојатељ ове Цркве на своју руку. 4. Потврдити немогућност помињања имена патријарха александријског Теодора у диптисима, као и молитве и евхаристијског општења са њим. 5. Очувати црквено општење са архијерејима Александријске Православне Цркве, осим оних који су подржавали или ће убудуће подржавати легализацију украјинског раскола. 6. Обуставите делатност представништва (подворја) Александријске Патријаршије при московском патријарашком престолу. 7. Представништво Патријарха московског и све Русије при Патријарху александријском биће претворено у парохију Руске Православне Цркве у Каиру. 8. Извести из јурисдикције Александријске Патријаршије парохије Руске Православне Цркве које се налазе на афричком континенту и дати им ставропигијални статус. Извор: Инфо-служба СПЦ

Трећег новембра 2019. године, током Литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил уручио је Патријарашку и Синодску грамату архиепископу дубнинском Јовану. Ми, смерни Кирил, Божјом милошћу Патријарх московски и све Русије, заједно са Преосвећеним архипастирима, члановима Свештеног Синода Московске Патријаршије, после дискусије 14. септембра 2019. године поводом обраћања датираног тог дана архиепископа Јована (Ренето) у којем је навео тежњу већине клирика и парохијана Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи да се сједине с Руском Православном Црквом и замолио да буде примљен у јурисдикцију Московске Патријаршије заједно са оним клирицима и парохијанима који то буду желели, руководећи се пастирским старањем о клирицима и лаицима Архиепископије која обједињује у православној руској традицији руски народ и староседеоце Западне Европе, чији прелазак у Православље је омогућено умногом захваљујући делатности руских емиграната - пастира и богослова, решили смо да примимо Преосвећеног архиепископа Јована (Ренето) у јурисдикцију Московске Патријаршије са титулом “дубински”, као и све његове клирике и парохијане који то буду желели, и да предамо архиепископу дубинском Јовану руковођење поменутим парохијама; после консултовања 7. октобра 2019. године поводом обраћања, датираног 28. септембра 2019. године, од стране сабрања свештенослужитеља Архиепископије предвођених архиепископом дубнинским Јованом с молбом да се Архиепископија присаједини Руској Православној Цркви и да се одреди вид њене канонске организације у саставу Московске Патријаршије, одлучили смо да Архиепископија православних руских цркава у Западној Европи, која је наследница црквеног дела формираног у Западној Европи 1921. године заједничком одлуком Свештеног Синода и Високог Црквеног Савета под председавањем Светитеља Тихона, Патријарха московског и све Русије, вршећи своју спаситељну службу у историјски формираној заједници парохија, манастира и црквених установа, од сада постаје саставни део Московске Патријаршије и као таква обавља своју делатност у складу са следећим правима: 1. Архиепископија чува своје богослужбене и пастриске одлике које су део њене традиције; 2. Архиепископија чува историјски формиране специфичности свог епархијског и парохијског устројства, међу њима и оне које су биле усвојене митрополитом Евлогијем сходно приликама у којима је функционисала подручна му област у Западној Европи, као и узимајући у обзир посебна решења Сверуског црквеног сабора 1917-1918. године; 3. Архиепископија се руководи према нормама њеног Устава и законодавства оних држава на чијим територијама обавља своју делатност; 4. Архиепископија има право да уноси измене и допуне у овај Устав по прописаној процедури, после договора о променама и допунама с Патријархом московским и све Русије и потоњим усвајањем од стране Свештеног Синода; 5. Архиепископија добија свето миро од Патријарха московског и све Русије; 6. Архиепископијом руководи епархијски архијереј са титулом Архиепископа, који обезбеђује непосредну канонску везу између Московскe Патријаршијe и општина које сачињавају Архиепископију; 7. Епархијски архијереј Архиепископије има пуноћу предвиђених канонима јерархијских права према подручним манастирима, парохијама и клирицима. Такође, епархијском архијереју Архиепископије припада искључиво право да: а. оснива нове манастире и парохије у саставу Архиепископије; б. даје канонски отпуст клирицима Архиепископије; в. прима свештенослужитеље у састав Архиепископије (у складу са правилима Московске Патријаршије која регулишу прелазак клирика из епархија канонске територије у епархије које су ван ње); г. рукополаже свештенослужитеље за клирике Архиепископије; д. бира и поставља на црквену службу клирике и лаике који се налазе под његовом архипастирском јурисдикцијом; е. проводи у живот решења Црквеног суда Архиепископије; 8. Избор епархијског и викарног архијереја Архиепископије врши се на следећи начин: a. за избор епархијског архијереја Архиепископије Савет Архиепископије прави прелиминарни списак кандидата после добијања предлога из манастира и парохија Архиепископије; за избор викарних архијереја списак прави епархијски архијереј Архиепископије после консултације са архијерејским Одбором и Саветом Архиепископије; б. прелиминарни списак кандидата доставља се на увид Патријарху московском и све Русије који има право да унесе исправке; в. Савет Архиепископије или шаље списак од Патријарха московског и све Русије у манастире и парохије Архиепископије или поново шаље нови списак Патријарху московском и све Русије; г. после добијања списка, манастири и парохије бирају своје делегате у складу са Уставом Архиепископије; д. заједничко сабрање Архиепископије које чине свештенослужитељи и делегати-лаици бира архијереја у складу са процедуром која је прописана Уставом Архиепископије; е. избор архијереја потврђује Свештени Синод. 9. Име епархијског архијереја Архиепископије помиње се на богослужењу у свим храмовима Архиепископије после Патријарха московсог и све Русије. Имена викарних архијереја Архиепископије помињу на богослужењу у храмовима који су одређени одлуком Епархијског архијереја Архиепископије, после Патријарха московског и све Русије и епархијског архијереја Архиепископије. 10. Архијереји Архиепископије су чланови Помесног и Архијерејског Сабора, а представници клира и лаика Архиепископије, који се бирају у складу са процедуром, чланови су Помесног Сабора. 11. Епархијски архијереј Архиепископије учествује у заседањима Светог Синода као привремени члан по утврђеном поступку. 12. Решења Помесног и Архијереског Сабора обавезујућа су за Архиепископију, а одлуке Свештеног Синода у договору са Патријархом московским и све Русије примењују се у Архиепископији узимајући у обзир околности њеног руковођења. 13. Апелациона инстанца па решењима Црквеног суда Архиепископије јесте Велики општецрквени суд Московске Патријаршије, а судска инстанца за архијереје Архиепископије је Велики општецрквени суд и Архијерејски Сабор. 14. Архиепископија чува финансијску аутономију и располаже својом покретном и некретнином имовином у складу са активним правним прописима и у складу са законодавством држава на чијим територијама она врши своју делатност. 15. Однос Архиепископије са државним органима регулисан је принципом одвојености Цркве од државе, узимајући у обзир законодавство сваке посебне државе. Како је истакао Архијерејски Сабор 2011. године, недопустиво је учешће свештенослужитеља у предизборним кампањама и политичкој борби. У изјавама о пастирским и друштвеним питањима свештенослужитељи Архиепископије, чувајући верност учењу Православне Цркве и држећи се темељних догматских и пастирских докумената Руске Православне Цркве, руководе се принципом слободе савести која се, како је истакао Архијерејски Сабор Московске Патријаршије 2008. године, “налази у хармонији са вољом Божјом ако брани човека од анархије, кад је у питању његов унутарњи мир, од насилног наметања ових или оних убеђења” (“Основи учења Руске Православне Цркве о достојанству, слободи и људским правима” IV.3). У складу са одредбом Свештеног Синода од 7. октобра 2019. године, потребно је унети неопходне уредбе у Устав Руске Православне Цркве и уставне документе Архиепископије. Архијереји, клирици и лаици свих епархија Московске Патријаршије у Западној Европи, уз то и епархије Патријарашког Екзархата Западне Европе, епархије Руске Заграничне Цркве и Архиепископије, позвани су на плодотворну узајамну сарадњу. Канонско побољшање присуства Московске Патријаршије у Западној Европи на данашњи дан представљен је у виду неколико црквених структура и тражи дубљу дискусију свих заинтересованих страна. Узносећи благодарност Многомилостивом и Сведарујућем Богу на пруженој радости црквеног мира и јединства који су камен темељац за потоњи процват Православља руске традиције у Западаној Европи, призивамо на Преосвећеног архиепископа дубнинског Јована, клирике и лаике Архиепископије православних руских цркава у Западној Европи благослов Свете, Јединосуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице: Беспочетног Оца са Јединородним Његовим Сином и Свеблагим Утешитељем Духом. Амин. +КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ С руског превео мр Николај Сапсај Извор: Инфо-служба СПЦ

Одељење за спољне црквене односе Московске Патријаршије донело је одлуку да почне објављивати писма предстојатеља помесних православних Цркава по питању црквеног стања у Украјини. Најпре је објављен одговор васељенског патријарха Вартоломеја антиохијском патријарху Јовану на његово писмо од 31. децембра 2018. године. У том одговору Свјатејши Вартоломеј каже: „Пошто су четири православне Цркве, са црквеног и богословског гледишта, безразложно одбиле да учествују у раду Васељенског свештеног Сабора, за шта нема извињења, а Ваша древна Црква је била једна од њих, Васељенска Патријаршија има добар разлог да не пристане на такав састанак на свеправославном нивоу који неће бити од користи, јер ће водити у такву расправу да се учесници неће слагати једни са другима.“ Наиме, у свом писму од 6. октобра 2018. Свештени Синод Антиохијски Патријаршије позвао је да се сазове ванредно Сабрање православних Цркава по питању аутокефалије подарене Украјини. Чланови овога Сабора били су уверени да једнострана анализа тамошњег стања не служи јединству Православља, већ нејединству у Цркви. Цариградска Патријаршија је игнорисала апел Антиохијске Цркве по питању Украјине и једнострано одлучила да додели томос аутокефалности. На састанку сверуског патријарха Кирила и предстојатеља Антиохијске Цркве Јована 29. јануара 2019. године Блажењејши Патријарх Велике Антиохије и свег Истока Јован изјавио је да се не слаже са тиме што се чине покушаји унилатералног решења једног броја црквених проблема, што води подели свег православног света. „Апелујемо и даље апелујемо на Васељенског Патријарха и друге црквене великодостојнике да разреше постојеће проблеме, међу којима су питања са којима се наша сестринска Руска Црква суочава данас, дијалогом, преговорима, лепим рауговором“, изјавио је Блажењејши. Писмо Антиохијског патријарха је објављено само у преводу на руском, мада ни Васељенска ни Антиохијска Патријаршија за ово нису дале сагласност. Извор: Српска Православна Црква

У своме интервјуу руској телевизији Високопреосвећени митрополит волоколамски Иларион је објаснио да прекидање молитвеног помињање васељенског патријарха Вартоломеја и несаслуживање са свештенством и архијерејима ове Цркве не представља прекидање евхаристијског општења. Он је дословно казао: „Одлука Свештеног Синода да се прекине молитвено помињање на богослужењу Цариградског Патријарха не значи да се у потпуности нарушава евхаристијско општење. Они мирјани који дођу на Свету Гору или се нађу у храмовима Цариградске Патријаршије, могу се причешћивати. Но, ми нећемо саслуживати с јерарсима Цариградске Патријаршије из разлога што они сваки пут на богослужењу помињу свога Патријарха, а ми смо прекинули с његовим помињањем. На питање: „Да ли то значи да се Цариградски патријарх више не сматра први међу једнакима? Да ли то на неки начин мења његово место у диптиху?“ – Високопреосвећени је рекао: „На богослужењу које ће савршавати Свјатјејши патријарх Кирил помињање предстојатеља православних Цркава отпочеће са Александријским Патријархом, а не са Цариградским Патријархом, како је то било до данас“ Извор: Српска Православна Црква

У патријаршијској и синодској резиденцији у Даниловском манастиру у Москви, под председавањем Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Кирила, одржано је 14. септембра 2018. године ванредно заседање Свештеног Синода Руске Православне Цркве. На заседању је било размотрено питање одговора на постављење два „егзарха“ цариградског патријарха у Кијеву, сходно одлуци Цариградске Цркве „о давању аутокефалног статуса Православној Цркви у Украјини“. Раније, у саопштењу од 8. септембра 2018. године, Свештени Синод Руске Православне Цркве изразио је одлучан протест у вези са противканонским назначењем архиепископа памфилијског Данила и епископа едмонтонског Илариона за „егзархе“ Цариградске Патријаршије у Кијеву и најавио узвратне радње у најближе време. Украјинска Православна Црква је такође осудила постављење „егзараха“ Цариградске Цркве, назвавши то „грубим нарушавањем канонске територије Украјинске Православне Цркве“ (изјава Одељења за спољне црквене везе Украјинске Православне Цркве од 7. септембра 2018. године). Свештени Синод Руске Православне Цркве, на свом заседању од 14. септембра, проучивши новонастало стање, донео је одлуку да прекине: молитвено помињање цариградског патријарха Вартоломеја на богослужењима; саслуживање са архијерејима Цариградске Патријаршије и учешће Руске Православне Цркве у свим епископским сабрањима, богословским дијалозима, међуцрквеним комисијама и другим структурама у којима председавају или сапредседавају представници Цариградске Патријаршије. У вези с неканонским радњама Цариградске Патријаршије Свештени Синод је донео посебну изјаву. Извор: Српска Православна Црква