Претражи Живе Речи Утехе

Научни скуп на тему: „Богословље и духовни живот Карловачке митрополије”, отворен је у понедељак, 11. децембра 2017. године, у свечаној дворани Матице српске. Учеснике скупа су поздравили Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, протопрезвитер-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, и професор Драган Станић, председник Матице српске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Обраћајући се учесницима скупа, Владика Иринеј је казао да је веома актуелно и отрежњујуће учити се данас од заслужних људи који су обележили доба Карловачке митрополије, и навео је примере Јована Рајића и владике Иринеја Ћирића. Као што знамо, за неког ко је образован каже се да је учен као Рајић, а друга слична фигура је лик мога великог претходника владике Иринеја Ћирића. Ко њему може оспорити истинску, православну духовност? Ко може оспорити да је био изузетно велики подвижник, аскет, човек молитве, бдења, интелектуалац, борац за свој народ, навео је Владика. Да није било Карловачке митрополије, како је Епископ бачки истакао, данас не бисмо имали шта да славимо. Не би било Срба овде, били би само бивши Срби. Не би било ових Епархија које данас имамо, не би било ни Матице српске. Све је то историјска заслуга Карловачке митрополије, која је морала, силом историјских околности, да буде de facto аутокефална у односу на Пећку патријаршију, док ова није укинута, али духовно она је била увек интегрални део Пећке патријаршије, поручио је владика Иринеј. Отац Владимир Вукашиновић је заблагодарио Епископу бачком др Иринеју, захваљујући којем је ово сабрање уприличено. Владика Иринеј, драги и поштовани старији колега за катедром богословља и духовни родитељ пред престолом Божјим, који достојно седи у трону патрона и оснивача прве српске Високе школе, Колегијума Висариона Павловића, подржао је иницијативу и активно се укључио у организацију и реализацију овога скупа. То нам, по ко зна који пут, показује да исти дух бриге и старања за српско богословско образовање и активну улогу Цркве у друштву краси како епископа Висариона тако и његовог наследника на свештеном трону Епископа бачких, казао је протопрезвитер-ставрофор Владимир Вукашиновић. Наглашавајући да онолико колико ми успевамо да осветлимо све оне процесе кроз које је српски народ прошао после Велике сеобе, председник Матице српске је оценио да утолико можемо стећи поуздана сазнања као темељ за неке процесе кроз које данас пролазимо. Карловачка митрополија је омогућила институционално опстанак српског народа на овим просторима. Она се јавља као својеврсни супститут државе која је нестала и ту је Црква преузела много тога што није њена, иначе, примарна функција, али је урадила ствари због којих је она апсолутно темељ на којем српски народ може да опстане, истакао је професор Драган Станић. У раду скупа учествовали су: др Предраг Пузовић, др Игор Борозан, др Мирослава Костић, др Ненад Милошевић, др Маја Анђелковић, др Зоран Крстић, др Драган Ашковић, др Србољуб Убипариповић, др Владислав Пузовић, др Александар Ђаковац, др Драган Каран, др Ана Рашковић, Петар Николић и Никола Лукић. Научном скупу је присуствовао бивши нишки Епископ Јован (Пурић). Извор: Епархија бачка View full Странице