Претражи Живе Речи Утехе

Позната је ствар – вели нам наука коју зовемо „учитељицом живота“ – да кризна времена умеју добрано да загребу по муљу неког друштва и избаце на површину разне опскурне молере, нико-не-сме-да-вас-бије банкаре, несуђене геологе и ине, који нуде једноставна и брза решења за изузетно комплексне проблеме. У овом тексту ћемо се позабавити сада већ чувеним промотером Душановог царства, који – авај – не схвата да би у једној таквој озбиљној држави, као што је била Душанова, он евентуално могао да буде дворска луда (а и то тешко). Мирољуб Петровић потиче из специфичне, пуританске, верске заједнице, која је против рада суботом, једења свињетине, пијења алкохола и кафе, живота у граду, папе, итд. Међутим, упркос тим својим – углавном погрешним – веровањима, ту заједницу чини претежно миран, поштен и честит свет, ком не пада на памет да друге присиљава на држање својих прописа. Али, није такав и наш Мирољуб. То дубоко несрећно, искомплексирано и – највероватније још у детињству – емоционално оштећено биће би своју мешавину метастазираног псеудопротестантизма и, накнадно накалемљеног, старозаветног зилотског јудаизма хтело да намеће огњем и мачем, што је вероватно и разлог због ког је искључен из поменуте неопротестантске заједнице. Православље, Душаново царство, теократија – све су то термини који Мирољубу служе једино за промоцију свог помахниталог ега и прикривање незајажљиве жеље за влашћу и моћи. Када каже теократија, то њему заправо значи мирољубократија. Када каже Православље, он под тим подразумева свој франкенштајновски спој мутираног адвентизма и архаичног јудаизма, а Православље је ту само ради лакшег и питкијег гутања његових помија од стране наивног народа. Да бисмо илустровали о каквом је „православљу“ код Мирољуба реч, навешћемо један цитат из његове књиге – лукаво и преварантски – насловљене као Православље за почетнике: „Све до краја историје овог света свим људима ће бити нуђено да уђу у савез са Богом (…) Треба напоменути да сам чин уласка у савез са Богом има своју обредну компоненту (…) Обред уласка у савез са Богом састоји се из три корака (за мушкарце), односно два (за жене): 1. Обрезање (ово важи само за мушкарце) 2. Приношење жртве за опроштење греха – на тачно прописаном месту које је Бог одредио. 3. Обредно купање (…) За мушкарце који живе изван Израела обрезање није обавезно, али се препоручује.“ (Мирољуб Петровић, Православље за почетнике, 69. стр.)[1] Да ли је било ком православном хришћанину потребно нешто више од овога да схвати каквим манипулацијама се овај – од месијанског синдрома оболели – човек бави? Како никоме од присутних у тим емисијама у којима Петровић све учесталије гостује не падне на памет да га пита: да ли ти прихваташ догматске одлуке васељенских сабора?; шта мислиш о иконопоштовању?; шта мислиш о позивању на молитве Богородице и светитељâ?; шта се, по теби, дешава са душом након смрти?; шта мислиш о крштавању новорођенчади?; да ли сматраш да хришћани треба да светкују суботу?; да ли верујеш у стварну Христову присутност у Евхаристији?; итд., итд. Има, изгледа, подоста оних који отприлике кажу: „Добро, он јесте мало неурачунљив и, јесте, пропагира неке јереси, али каже и доста тога тачног“. А под тим тачно, вероватно мисле на његове демагошке приче о моралу, здрављу, приватном предузетништву, животу на селу и сл. Но, да ли неко заиста мисли да лекције о моралу може да држи човек који се лажно представља као православац? И човек који, да би прикрио своју приврженост адвентистичком учењу, повремено мења имена адвентистичких писаца када их цитира и поставља њихове књиге; па му је тако Елен Вајт – Елен Блек, а Роже Морно – Роџер Норн? Надаље, да ли неко стварно сматра да је о правилној исхрани боље питати Мирољуба него неког нутриционисту? И, о каквом предузетништву може да говори човек који се бави надрилекарством и продајом „диплома“ својих дописних курсева за „лекаре природне медицине“? А, што се живота на селу тиче, да ли вам Петровић заиста делује као неко ко проводи 14 сати дневно на њиви и другим сеоским пословима, па да онда може да дели савете о томе како треба напуштати градове и ићи на село? Све његове тираде о томе како су они који раде у некој фирми „робови“ који не могу сами да се брину о себи, опет служе за храњење његове распомамљене сујете; јер он, јелте, не ради у фирми, па су самим тим сви који раде виђени за неки нижи сталеж у будућем Мирољубовом царству. Исто тако, Срби су један од најстаријих народа јер је он Србин; а да је Хрват, вероватно би био усташа и ишао на Томпсонове концерте. А негативан однос према медицини и фармацији вуче корене из верске заједнице којој је припадао; тамо многи верују да се малтене све може излечити храном и да су лекови једно велико зло, натурано од стране Новог светског поретка. Ето, то је укратко опис феномена званог Мирољуб; феномена који је укор за све нас. Јер са друштвом у ком један такав демагог, хохштаплер и опскурант може да има оволику популарност – нешто дебело није у реду. Павле Стефановић [1] А погледајмо сада и шта каже – њему омиљени – Душанов законик за јеретике: „И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.“ (Душанов законик, члан 10.) Дакле, Петровић, призивајући Душаново царство, призива сопствено жигосање по образу и изгнанство. View full Странице

Ватикан – У свом говору пред мноштвом својих верника (али његове речи доспеле и у ширу јавност) на тргу Светог Петра у Ватикану (7 јуна 2017 год.) на тему: „Родитељска Господња брига – извор наше наде“, Франциско Бергољо дословно изјавио: „Драга браћо и сестре, никада нисмо сами. Можемо бити далеко, непријатељски (расположени); можемо чак рећи да смо без Бога. Али Јеванђеље Исуса Христа нам открива да Бог не може бити без нас. Он никада неће бити Бог без човека; Он је тај који не може бити без нас, и ово је велика мистерија“ [1], преноси прес-служба „светог“ трона Holy See Press Office папине речи. На Првом ватиканском концилу, 1870. године, ког Латини сматрају васељенским, католичка „црква“ признала лажно учење о папиној непогрешивости за догмат. Једна од његових одредаба гласи: „Папа је непогрешив као Бог“. Саборска уредба каже, „Папска непогрешивост је догма Католичке цркве која говори да папа не може погрешити када говори ex cathedra, тј. обавља своју службу као пастир и учитељ свих хришћана, коначно одлучује на основу своје највише апостолске власти да се цела Црква треба придржавати наука о вери и моралу, онда он на основу божанске подршке, која му је обећана у лицу блаженог Петра, поседује ону непогрешивост којом је божански Спаситељ хтео да буде опремљена Његова Црква“ (Православље, римокатолицизам, протестантизам, секташтво ТСЛ., 1992) [2]. Дакле, из ове уредбе произилази да је папа беспрекорни учитељ вере и побожности. Али да ли је стварно тако? Да ли римски понтифик непогрешиво учи о Христовој вери? Наравно да не. Недавно, римски папа још једном то потврдио, да заправо ефективно удара у католички псеудо-догматизам папске непогрешивости. Али ако Бог не може битисати без човека, ако не може бити Бог без човека, онда: 1) није свемогућ; 2) није самобитан. И прва и друга тврдња представљају богохуљење против Творца. Митрополит Макарије (Булгаков) у „Православно-догматском богословљу“ објашњава: „Бог је вечни Дух, свеблаги, свезнајући, свеправедан, свемоћан, свеприсутан, непроменљив, самобитан, свеблажен“. 1) Свемогућство приписује се Богу, у смислу да Он има неограничену моћ да чини све што може хтети својом савршено светом, савршено добром, савршено праведном, савршено мудром, савршено неизменљивом природом. Он не може хтети нешто, што би било у супротности са његовим вечним бићем и неизменљивим својствима и над свиме има власт [3] допуњује и Преподобни Јустин Нови Ћелијски. Блажени Теофилакт ове речи овако тумачи: „Не захтевајући ништа, он сам сваком даје дисање. Два доказа о божанству, наиме, Богу не треба ништа и сваком даје све“ (тумачење Дела Ап.). Не захтевајући ништа, Он не треба ни човека за Своју егзистенцију и битисање. Свети Јован Златоусти пише: „Брижљиво чувајмо здраве догмате и заробљенике јелинских заблуди учити са кротошћу, како не би нарушили успостављени од Спаситеља ред, не клањати се створењима створеним за наше добро и спасење. Нека Јелини (Грци) понављају (њихова лажна учења) чак до изнемоглости, громко кличем да је све ово створено за људски род да у потпуности свиме буде задовољан (иако) Створитељу нису била потребна ова створења, али да би Његову љубав показао према нама, Он је створио све ово показујући нам како цени људски род и (учи нас) да ми, вођени овим, одајемо одговарајуће Му поклоњење (и почаст)“ (Св. Јован Златоусти. Беседа-6 Тумачење на Књигу Постања). Свети Никодим Светогорац пише: „Богу не треба никакво добро са стране, јер је Он сам Себи довољан и свеблажен. Стога, ако је благоизволео да на нас излије неизрециву доброту и љубав, Он то није излио ради Себе очекујући добро од нас, већ нас ради и ради нашег добра“. (Невидљива борба, Други део, Поглавље 3). Дакле, Бог није имао потребе за човеком, имајући извор блаженства и задовољства у Самом Себи. Ново лажи-учење „непогрешивог“ папе изазвало конфузију и непријатност чак и међу самим папистима. Па тако Џон Пол Минан (John Paul Meenan), професор теологије на католичком колеџу „Центар Богоматерине Мудрости“ у источном Онтарију (САД), у једном интервјуу изјављује да га је збунила категорична и недвосмислена папска максима, посебно друга фраза „Бог не може бити Бог без човека“. После свега, такође и многи други католички теолози и верници почели су доводили у питање Францискову непогрешивост [4] преносе чак и хрватски медији који због говорне мане или незнам чега (ту ћу тему у наредном периоду једном обрадити, па тог папу, иначе њиховог верског поглавара не називају као читав свет, већ на неком њиховом исквареном хрватијанском језику зову – Њофра, или како ли већ…?). Други веродостојни католички теолог познат Life Site News-u, који жели да остане анониман је објаснио: „Због Инкарнације Господа нашега Исуса Христа, истина је да Бог остаје трајно сједињен са човечанством, кроз људску природу Исуса Христа, Другог Лица Свете Тројице“. „Ипак, Бог нема апсолутно никакву потребу за човечанством, наш однос са Богом комплетно зависи о тој бесплатној изобилној бесконачној Божјој Љубави Оца, Сина и Духа Светога“, додао теолог. Свети Иринеј Лионски (130. – 208. год.) епископ, свештеномученик и Црквени Отац,у свом познатом делу „Против јереси“ пише: У почетку није било зато што је Он имао потребу за човеком, да је Бог обликовао Адама, него зато да има некога на кога ће излити Свој благослов. Јер не само пре Адама, него и пре створења, Реч је славила Оца док је пребивала у Њему и била је слављена од Оца. Свети Иринеј додаје: Када људи стоје у светлу, нису они ти који илуминирају светло и узрокују да оно сјаји, него су они илуминирани и сјаје због њега. Без да му било што доприносе, добијају од светла и оно их уздиже. Тако је кад се служи Богу, наше служење не доприноси Богу, јер Бог нема потребе за људским служењем, али онима који Му служе и следе Га, Бог даје живот, непоткупљивост и вечну славу [5], анализирајући папине речи рекао анонимни католички богослов. Заправо, Богу, да би био Бог не треба ништа. Ово је учење Христове Цркве – која је, стуб и тврђава истине [6]. Нова папина јерес још једном потврђује примедбу Светог Јована Кронштатског упућену свом папству као институцији: „Папа је умислио да је глава Цркве и њен оснивач, па чак и Христов намесник, што је апсурдно и без икакве доследности. Отуда сва папска сујетност и њихова давнашња претензија за превлашћу и самовољним управљањем свом Васељенском Црквом. Па, тако су папе и учиниле у својој папској цркви уневши разне трикове, лажне догмате које доводе до фашљиве (лажне) вере и у животу… „(Живи колос. Изводи из дневника 1907-1908 год., Санкт-Петербург, 1909, стр 35) [7] „Бог не може бити Бог без човека“, тако размишљају демони и из тог разлога се боре за човека. Бог је човека створио Љубављу из Љубави и за умножавање Љубави, кроз Христа, у Христу, Човек може бити Син и Бог. Т.ј. кроз Слику (Подобије) Божије долази до „Обожења“ у Идентитету (Азъ рѣхъ: бози есте и сынове Вышняго вси). Када се Васељена почне руководити овим Параметрима, могуће да ће тада и међу нама завладати Божија Љубав и на нама (човечанством) коначно бити Божији благослов. === Напомене: 1./. https://gloria.tv/article/Sxp8CZYBsQC32a7LJAxdYGijW 2./. https://www.bitno.net/vjera/pitajte-svecenika/papina-nezabludivost/ 3./. https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/21/ 4./. http://hrvatskikrsnizavjet.com/1032-2/ 5./. https://www.lifesitenews.com/news/pope-francis-says-god-cannot-be-god-without-man.-and-we-need-another-clarif 6./. 1 Тимотеју 3, 15 7./. http://www.christian-spirit.ru/1926-novoe-lzheuchenie-nepogreshimogo-papy-bog-ne-mozhet-byt-bogom-bez-cheloveka.html Славиша Лекић, свештеник http://www.vaseljenska.com/vesti/bergoljo-zvani-papa-francisko-opet-koriguje-boga-bog-ne-moze-biti-bog-bez-coveka/