Претражи Живе Речи Утехе

У многим манастирским летописима, a посебно у летописима које чува Света Гора Атонска, дају нам се драгоцена сведочења о посебним заступништвима и посебним изабраницима, а и изабраним уделима, које је Пресвета Богородица благоизволела показати према богоизабраним светим обитељима које су називане у част Њеног имена. И тако је на Светог Гори завладала страшна глад једне године у Лаври Преподобног Атанасија Атонског, па је дошло до разилажења монаха. И Св. Атанасије би решен да оде, али изненада на путу му се јави Пресвета Богородица и даде му заповест да се врати назад у обитељ из које је решио да оде и тада му даде обећање, да ће му притећи у помоћ. И ту Св. Атанасије би послушан, те се покори заповести Мајке Божије и поврати се назад у своју монашку обитељ и запрепасти се од чуда: у манастиру нађе велике залихе хране. Икона је добила баш овакав назив од стране великог руског подвижника старца Оптине пустиње, Св. Амвросија (cтарца који је Достојевском послужио да начини књижевни лик – старца Зосиме). Света православна црква празнује икону Мајке Божије –Умножитељка жита 28. октобра по новом, односно 15. октобра по старом календару. Чуда Умножитељка жита, усева или хлеба како је другачије називају, призива се за избављење и спасење од сваке невоље, недуга, зла и опасности, избавља од навале пустоши и глади, али се исто тако призива и за плодност, родност итд.. Постоји и акатист у славу и част ове иконе, којој и ми данас кличемо: Радуј се благодатна, Господ је с Тобом, дај и нама недостојнима, росу благодати своје, и Своје нам милосрђе покажи!. Забележено је и прво изливање чуда или велике милости пред овом Светом и чудотворном иконом, а то беше у време кад је света женска обитељ Шамординска пожњела обилату и богату летину усева са својих плодних и родних поља око Калуге, године 1891. године када је Русијом харала општа глад, пустош и беда… Наредне године 1892. г. ова икона бива послата у Бороњешку губернију у женску заједницу – Пјатницку, такође у време великих суша, а када пред иконом очиташе молебан пала је насушна киша и тако су пуста поља изнова чудом Мајке Божије, оживела, дала добар род, обилату летину и насушан плод… Исте године, 1892. указом Светог синода, оригинална икона Умножитељка жита, послата својевремено монаху Амвросију Оптинском, изнета је из манастира Шамордина. Путеви ове иконе надаље су остали непознати. Иако постоје назнаке да се налази у литванском селу Микхнево у близини Вилњуса. Изображење Игуманија женске обитељи Болховског манастира по имену м. Иларија, године 1890. послала је старцу Амвросију Оптинском једну икону Мајке Божије која беше насликана новим стилом: Пресвету Богородицу приказану како седи на облацима, са подигнутим рукама које благосиљају, док се испод Ње простиру житна широка поље која су пожњевена, а по цвећу и трави беху полегли и усправно стали, снопови пшенице. По замисли старца оптинског Амвросија, насликано је на дну иконе – поље са сноповима жита и тако је икона добила име – Умножитељка жита, а старац је овим давањем имена заправо хтео да људима стави до знања – да Мајка Божија, увек помаже људима, али не само у њиховим духовним потребама и у душевном спасењу већ и у свим земаљским нуждама и насушним потребама, Св. Амвросије је јако волео ову икону, одредио је датум њеног прослављења и дао је заповест својим духовним кћерима да се стално пред овом иконом моле. Тако је настала нова женска а монашка обитељ подигнута у селу Шамордино у губернији Калушкој у којој је Свети старац Оптински скончао 10. октобра 1891. г. Господње. На самрти обитељ поверио је на бригу и даље старање Мајци Божијој, Царици Небеској – а то заступништво посебно се видело у XX веку, када је ова обитељ напредовала и бројала око 800 монахиња… Накнадно је копију ове иконе насликао искушеник, монаха Амвросија, Иван Теодорович Черепанов ,,Хлеб наш насушни дај нам данас“ „О, Пресвета Дјево Богородице, Премилостива Владичице, Царице неба и земље, сваког дома и породице хришћанске, Благоустројитељко, Благослове невољних, потребитима неисцрпно богатство, сиротих и удовица и свих људи Хранитељко! Хранитељко наша, која си родила Хранитеља васељене и Умножитељко жита нашег, Ти Владичице, ниспошљи свој мајчински благослов градовима, насељима и њивама нашим и свакоме ко се у Тебе нада. Стога ти се молимо, побожно дрхтећи и скрушеног срца: буди и нама, грешним и недостојним слугама Твојим мудра Домостројитељка, која животима нашим добро управља. Сваку заједницу, сваки дом и породицу у побожности и Православљу, – у једномислију, послушању и изобиљу сачувај. Сироте и оскудне прехрани, старост подржи, младенце однегуј и сваког уразуми да призива Господа: Хлеб наш насушни дај нам данас. Сачувај, Пречиста Мати, људе Твоје од сваке недаће, болести, глади, пропасти, града, огња, – од сваке зле прилике и неслоге. Обитељи нашој (навести име села или града, крштена имена оних за чије се добро свагда молимо…), домовима и породицама и свакој души хришћанској и читавој нашој земљи, измоли мир и велику милост. Да славимо Тебе, Премилостиву Хранитељку нашу, сада и увек и у векове векова, Амин!“ Тропар икони, глас 3 Пречиста Дјево Маријо, Мати Цара небеса и земље, милостиво погледај на оне који воле Сина Твога, Христа Бога нашега и на оне који се труде у Име Његово вечнога ради спасeња, и све им обилно даруј за наслађење. Умножитељко жита њиховог, избави их од сваке недаће и тескобе и управи их, слуге Твоје, на избављење од вечних мука и у живот вечни. https://mitropolija.com/2024/10/27/cudotvorne-ikone-majke-bozije-umnoziteljka-zita-3/

Косовска полиција данас је онемогућила тридесетак Срба изгнанника из Доњег Петрича код Клине и њиховог парохијског свештеника Јована Цветковића да обележе Тројичиндан, славу храма Св. Тројице у овом селу коју су албански екстремисти минирали у јуну 1999. године. Иако је свештеник са верницима претходног дана тражио обезбеђење полиције, имајући у виду да су прошле године окупљени народ за празник напали локални Албанци, полиција није пристала да обезбеди овај богослужбени скуп, али није ни писмено потврђено да не могу да се окупе у Петричу пред рушевинама храма и изврше освећење славског колача и жита. Свештеник и верници су ипак на сопствену одговорност и у складу правима на слободу кретања и верска права у јутарњим часовима кренули према селу и када су стигли пред порушени храм сачекала их је повећа група полицајаца који нису дозвољавали приступ храму нити освећење колача, уз објашњење да наводно није безбедно. И поред уверавања свештеника и верника да опасност не постоји јер се нико од локалних Албанаца није скупио да протествује и да обред неће трајати више од десетак минута, полиција је инсистирала да се сакупљени Срби разиђу. У међувремену је позвана и представница регионалне канцеларије УНМИК-а гђа. Галијева. И поред тога верски обред и молитва на стратишту храма су забрањени и полиција је фотографисала и легитимисала све присутне и записала аутомобилске таблице. Мештанин Божидар Шарковић потврдио је да се око 30 Срба окупило да обележи славу у селу у ком су некад живели. "Прошле године смо имали физички напад од Албанаца овог села. Међутим, ове године се нису окупили, али је био велики број полиције, која нам није дозволила да уђемо у двориште где се налази срушени храм Свете Тројице. Поред наше молбе и обавештења у петак полицији, УН-у, КФОР-у, ОЕБС-у, синоћ ме је звао један инспектор који је рекао да је скуп забрањен у селу Петрич", рекао је Шарковић. Епархија Рашко-призренска оштро протествује због овог грубог кршења слободе права кретања и верског окупљања на црквеној земљи. Полиција је поступила крајње дискриминаторно и, заправо, без икаквог разлога забранила верски скуп. Овакав однос полиције само је у функцији онемогућавања наших верника да се слободно окупљају уз своје порушене светиње и директна порука да је њихов повратак у своја села немогућ. На сличан начин у координацији локалних ектремиста и полиције онемогућава се обележавање слава у Ђаковици и у Мушутишту код Суве Реке, где је пре две године полиција неправедно и под лажном оптужбом притворила 75годишњег Србина који је пуштен након 4 месеца притвора. На овај начин се заправо Срби застрашују не само да остваре законски регулисано право на повратак на своју имовину, већ и да обележавају молитвено сећање на своје порушене светиње, а све у циљу стварања етнички чистог албанског друштва на Косову и Метохији. Посебно забрињава веће одсуство међународне пажње у вези ових случајева, који постају модел за институционално подржано етничко чишћење. Епископ Рашко-призренски Теодосије овим поводом позвао је међународне и покрајинске представнике да поштују постојеће законе и да под видом безбедности не стварају ситуацију у којој су најбезбеднији крајеви они у којима нема Срба. То је недолична и срамна порука 20 година након завршетка рата на Косову и Метохији и успостављања међународно гарантованог мира за све грађане, без обзира на етничко или верско порекло, којим су сви обавезани по још важећој Резолуцији СБУН 1244. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Грачаница-Призрен 17. јуни 2019. Епархија је прошле године у саопштењу 31. маја изразила оштар протест поводом напада на вернике у Петричу као и поводом низа других инцидената http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_eparhije_rashkoprizrenske_5 Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска