Претражи Живе Речи Утехе

У уторак, 6. јуна, навршило се 35 година од канонизације Блажене Ксеније Петроградске од стране Московске Патријаршије. У част годишњице, откривен је споменик вољеној светитељки у близини капеле у којој се налазе њене мошти на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу. Света Ксенија је канонизована од стране Руске Православне Цркве 6. јуна 1988. Претходно ју је канонизовала Руска Православна Загранична Црква 11/24. септембра 1978. године. Празник Свете Ксеније почео је служењем Божанствене Литургије у храму Смоленске иконе Богородице на Васиљевском острву у Санкт Петербургу. Службом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит петербуршки Варсануфије уз саслужење низа архијереја и клирика, саопштавају из Митрополије петербуршке. Његово Преосвештенство упутио је пастирску реч о најомиљенијој светитељки Санкт Петербурга: Блажена Ксенија се одрекла свега и отишла да проповеда покајање, помагала људима, молила се за град Светог Петра, помагала у изградњи цркве. Радила је само оно што је сматрала потребним Христа ради. Она је сав свој живот посветила Њему, и ништа је није могло одвратити од Њега — ни прогон ни прекор. Света Ксенија је увек била са Христом, стога је прослављена као првобитна светитељка Санкт Петербурга… Град не може без праведника, и хвала Богу, Господ га благослови. Потребна нам је помоћ светаца и поверење у њихову помоћ. Само онај ко је са Богом може победити. Дакле, наш народ треба да се уједини, да долази у цркву, да се моли и окрепљује. Потом су Митрополит и његови пратиоци отишли у капелу Блажене Ксеније на Смоленском гробљу да благослове нови споменик светитељки и помоле се на њеном гробу. Скулптура је плаћена донацијама верних православних хришћана. https://mitropolija.com/2023/06/09/otkriven-spomenik-svetoj-kseniji-petrogradskoj-na-35-godisnjicu-njene-kanonizacije/

Епархија шумадијска је известила о више догађаја, преносимо у наставку: ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВИХ СВЕТИХ НА БРДУ СВЕТИЊА У недељу Свих Светих, прву после Педесетнице, Епископ шумадијски г. Јован благоизволео је осветити храм Свих Светих на брду Светиња, надомак Крагујевца. Након освећења храма Свих Светих, служена је Света Литургија, на којој је Епископ Јован произнео речи благодарења Духу Светоме, јер је вернике окупио око имена Божијег: „Заблагодаримо Богу и народу Божијем на великом дару што данас можемо служити Литургију на овоме светом и мученичком месту. Ово место је обливено људском крвљу. Нека је слава Богу што смо успели да подигнемо овај храм. Морам да вам одам своју тајну. Када сам први пут дошао за владику шумадијског, када сам пролазио овде и када ми је прота Миладин рекао: „Владико ово место се зове Светиња“. Питао сам га због чега, а он ми је одговорио да је на овоме месту, у 17. веку, много нашег народа пострадало, а највише деце. Нажалост, то страдање није мимоишло овај крај као ни цео српски народ ни 1941. године, када су Немци овде много народа нашег убили. Од тада сам чезнуо и желео да на овом месту, које је крвљу обливено, подигнемо храм Божији. Ето, Богу хвала, тек смо то успели ове године. Но, све је то Божији промисао. Кажем, свих ових двадесет година мог службовања сам то желео, али се тек сада остварило. Сећам се речи Светог апостола Павла који говори да има време када се гради и време када се разваљује; да има времена када се кука и када се пева, а апостол Павле додаје да је најбоље када све бива у своје време. Зато мислим да је данас Господ изволео право време за освећење овога храма. Као што видите, овај храм је малих димензија, али то за Цркву не значи много. Сваки је храм онолико велики колико у њему долази народа Божијег ради молитве и причешћа. Дакле, народ чини храм великим. ** ФЕСТИВАЛ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Недељи свих Светих, 19. јуна 2022. године, у Рековцу одржан је Фестивал хорова Епархије шумадијске. На овогодишњем Фестивалу учешће је узело седам хорова епархије. Чланови хорова су се у поподневним часовима окупили у порти храма Светог Романа у Рековцу. Фестивал је отпочео молитвом благодарности Богу за сва добра којима нас Господ обасипа. Епископ Јован, је осветио славске дарове и са окупљенима пререзао славски колач. Присуство великог броја верника из Левча посведочило је велику заинтересованост окупљених за ово дешавање. ** ДОБРОТОУМЉЕ УСПРАВНОГ ЧОВЕКА – ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ЈОВАНУ ТОМОВИЋУ Милановчани су показали да умеју да цене хуманост, доброчинитељство, да негују права пријатељства. А и не само Милановчани. На вечери посвећеној Јовану Томовићу, коју је организовао Музеј рудничко-таковског краја поводом његовог 90. рођендана говорили су његови дугогодишњи пријатељи а и они нешто млађи које је усправни живот Јована Томовића дотакао. ** ОБНОВЉЕНА СУШИЧКА ЛИТИЈА Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прве суботе по Духовима, 18. јуна 2022. године, пред храмом Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу обновљена је Сушичка литија, молитвени догађај који вуче корене још из 19. века. Према сведочанствима књига Старе крагујевачке цркве, 1824. године помињу се Милош и Здравка, једни од првих житеља Сушице, села које је 1834. године припојено Крагујевцу. Сушица је тада имала свега 22 куће, док је Крагујевац према попису из нешто касније 1846. године имао 639 кућа и свега 2376 становника. ** ГОДИШЊИ ПОМЕН ПРОТОЈЕРЕЈУ СТАВРОФОРУ СЛАВИШИ ПОП-ЛАЗИЋУ Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је, у суботу 18.јуна, на гробљу у Сибници, годишњи помен протојереју-ставрофору Славиши Поп-Лазићу. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници и ђакони епархије шумадисјке уз присуство великог броја пријатеља и кумова породице Поп-Лазић. Након молитвеног помена присутнима се обратио Преосвећени Владика рекавши да су сви људи на земљи пролазници и наша вечна кућа није овде на земљи, већ на небесима, како каже свети апостол Павле. Баш зато што треба да идемо на онај свет у своје време, треба да мислимо и да размишљамо у чему проводимо овај живот у овоме свету. Јер овим животом, како овде живимо, ми или задобијамо ту вечност у ономе свету или губимо вечност. Зато живот треба да схватимо као дар Божији, а оно што је дар треба да чувамо. Нама је живот дат да га чувамо и да га сачувамо за живот вечни. А сачуваћемо га ако будемо веровали у Бога, ако будемо веровали у Васкрсење, ако будемо веровали у вечни живот. Сачуваћемо га ако будемо живели по Јеванђељу, по учењу Цркве. И данас се молимо Богу о годишњици нашег Славише, да га Бог смести у Царство Небеско и молимо се да Бог прими наше молитве и да их пренесе тамо где је наш Славиша, а њега исто молимо да се он моли за нас из онога света. Не смемо да заборавимо наше покојнике и не смемо да заборавимо нашег Славишу, већ морамо имати наше покојнике у нашем сећању, а имаћемо их у нашем сећању ако знамо да се молимо и ако знамо вредност молитве. То је оно што је хришћански, тј. да се молимо једни за друге. Господ није рекао да се молимо само за живе, већ је рекао да се молимо за све, па и за непријатеље, али и за оне који су вером уснули, који су са вером умрли. Нека Господ упокоји душу нашег Славише, нека му подари Царство Небеско. Нека његовој породици, на првом месту, он буде увек пред очима као пример, као родитељ, као свештеник, а треба Славиша да буде пример и свима онима које је он и крстио и венчао и опевао и тиме задужио да га се сећамо. Нека му је вечан спомен међу нама и Бог да му душу прости”, рекао је Епископ Јован. Након молитвеног помена, породица Поп-Лазић се захвалила Преосвећеном Владици и свештенству на речима усрдне молитве и све присутне позвала на трпезу љубави припремљену за покој душе драгог нам проте Славише. ђакон Бојан Миленовић Извор: Епархија шумадијска

Промоција пројекта "Историја српског богослужења" Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду биће приређена у четвртак, 25. јануара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ. Говоре: академик Владимир Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит др Тихон Ракићевић и проф. др Владимир Вукашиновић. Том приликом биће представљене књиге из едиције Историја српског богослужења: Српска барокна теологија Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XVI века Ратка Хрваћанина, као и посебно издање наведене едиције Литурзи и литурголози Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића. Извор: Радио "Слово љубве" / Информативна служба СПЦ