Претражи Живе Речи Утехе

Треба знати, да не кажем изузетно је важно знати, какву мученичку и страдалну судбину проживљава Кина у својој историји, која је готово иста као српска. У овој емисији чућете потресне детаље од којих су неки застрашујући.

Кина успешно лансирала своју најмоћнију ракету-носач /видео/ © REUTERS / CHINA DAILY Кина је успешно лансирала своју тренутно најмоћнију ракету-носач „Чанжен 5“ (Велики поход 5) с комуникационим сателитом „Шиђан 20“, саопштила је Национална свемирска управа Кине. Ракета је стартовала с космодрома Венгчан у провинцији Хајнан у 20.45 по локалном времену (13.45 по средњоевропском). Сателит је за око 2.220 секунди изашао у орбиту с параметрима 192 километра (перигеј) и 68 километара (апогеј). „Чанжен 5“ је најмоћнија кинеска ракета-носач нове генерације. Висока је 56,97 метара, пречник основног нивоа је пет метара, а стартна маса 870 тона. Ракета је способна да изнесе у нижу Земљину орбиту око 25 тона терета, а на геостационарну прелазну орбиту до 14 тона. Као гориво користи течни кисеоник и течни водоник. Та ракета има кључну улогу у будућем кинеском програму свемирских летова с посадом, чији је циљ истраживање удаљеног свемира. Први пут је ракета била лансирана 3. новембра 2016. године — успешно. Током наредног лансирања 2017. године дошло је до хаварије због квара на мотору на првом нивоу, због чега је био изгубљен комуникациони сателит „Шиђан 18“. Планирано је да ракета „Чанжен 5“ следеће године буде искоришћена у три важне мисије кинеског свемирског програма. Она треба да превезе на Месец сонду „Чанје 5“ за прикупљање узорака Месечевог тла. Друга мисија ће бити лансирање првог кинеског возила за истраживање Марса, а трећа постављање у орбиту базног модула „Тјанхе“ за изградњу кинеске свемирске станице.

Kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao na večeru najveće umove Silicijumske doline u februaru prošle godine, piše Njujork tajms, od svakog gosta je zatraženo da predsedniku postavi jedno pitanje. Kada je došao red na šefa "Epla" Stiva Džobsa, usred izlaganja Obama ga je prekinuo vlastitim pitanjem: "šta je potrebno da bismo proizvodili "ajfon" u SAD"? (Umesto u Kini, prim. nov.) Obama na večeri sa tajkunima Silicijumske doline. Levo od Obame, u omiljenoj crnoj rolci, sedi Stiv Džobs, a desno osnivač "Fejsbuka" Mark Cukerberg Ne tako davno, "Epl" se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Danas, skoro svih 70 miliona "ajfona", 39 miliona "ajpeda" i 50 miliona ostalih uređaja prodatih prošle godine napravljeno je van SAD, od čega lavovski deo u Kini. - šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? - upitao je Obama Džobsa. Odgovor šefa Epla je bio nedvosmislen: - Ta radna mesta se ne vraćaju kući! Ovaj isečak iz odličnog teksta "Njujork tajmsa" o proizvodnji najtraženijeg gedžeta današnjice - "ajfona" - ilustruje kako je i najmoćniji čovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili čak miliona radnih mesta u Kinu. Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da "sve može da se kupi kod Kineza"; sve češće viđamo natpis "made in China", a kao glavni razlog se paušalno navodi "jeftina radna snaga". Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. "Ajfon" nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od "jeftine radne snage"? Neću "ajfon" sa ogrebotinama! Stiv Džobs je predstavio "ajfon" svetu 2007. godine. "Made in China" Priča počinje 2007. godine, piše "Njujork tajms", kada je "Epl" bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog "ajfona" u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire "Epla", jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan. Besni Džobs je držao svoj test model "ajfona" kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki. - Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja - naredio je Džobs. U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla. "Epl" je već bio izabrao američku filmu "Korning" za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za "ajfon" zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera. I sve to za samo šest nedelja? A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji "jeftine radne snage". Kako su Kinezi hipnotisali "Epl" šendžen: "Epl" je svoju proizvodnju prebacio u ovu kinesku metropolu Kada je "Eplova" delgacija stigla u posetu fabrici u gradu šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo. - To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao - priseća se jedan od bivših direktora "Epla" objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer. Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno. Naravno, kineska fabrika je dobila posao. - Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata - rekao je "Njujork tajmsu" drugi bivši visoki funkcioner "Epla". Fokskon Siti - "kasarna" za sklapanje "ajfona" Na osam sati od fabrike firme "Fokskon" (Foxconn), koja je dobila posao od "Epla", nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom Fokskon Siti. Tu se "ajfon" sastavlja. Pogledajte ovde impresivan spisak klijenata kompanije "Fokskon". Kada su ga prvi put videli, čelnicima "Epla" je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja "ajfona" neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik Fokskon Sitiju. Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan. GALERIJA > Svakodnevica radnika Fokskon Sitija: Radi se kad god ima posla. U 4 sata ujutru? I tada, ako stignu delovi za sklapanje Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše "pešački saobraćaj" u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča. - Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? - kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer "Epla". Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori "Epla" su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju "ajfona". Analitičari "Epla" su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD. U Kini, trebalo im je 15 dana. Ustaj, vojsko! Vreme je da sklapamo "ajfon" U prva tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, Kinezi su sastavili još 200 miliona komada Kada su "Eplovi" inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u Fokskon Siti usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme - bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene - i počeli ručno da sklapaju "ajfone". U naredna tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, "Fokskon" je sastavio još 200 miliona. "Jeftina radna snaga"? I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja "Epla" u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo "ajfon" najprodavanijim gadžetom, a "Epl" jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja "ajfona" u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor. Ceo tekst "Njujork tajmsa" na engleskom jeziku, sa mnogo više detalja, možete pročitati na ovom linku. izvor: http://www.blic.rs/I...roizvodi-u-Kini не знам за вас, ал мени се кичма леди од способности људи да буду робовласници.

Америка гурнула Кину у крило Русије: Нова сарадња у космосу Русија и Кина планирају да оформе заједничку орбиталну станицу, а први кораци у том правцу требало би да буду направљени већ ове недеље. Руски експерти оцењују да обе земље имају велики потенцијал, а да руско-кинеска сарадња у овој сфери има велику перспективу. Извор из руске ракетно-космичке индустрије наводи да кинеску страну, која планира да наредних година започне изградњу вишемодуларне космичке станице, интересује руско искуство дугих летова, као и изградње великих космичких објеката. Осим тога, како је навео извор, Кина нема низ важних технологија и спремна је да предложи своје партнерство у замену за њих. Експерти истичу да је управо због тога Кина окренута ка Русији као према искусном савезнику и добром суседу. Водећи научни сарадник Института за истраживање свемира Руске академије наука Натан Ејсмонт позитивно оцењује значај предстојећих преговора о стварању заједничке свемирске станице. „О томе се одавно прича. Надамо се да ће све испасти како треба. Кинезе су у неком смислу Американци ’бацили‘ у неку врсту изолације, а чак су их ударили и санкцијама. Већ много година Американци чине све како би спречили развој кинеске науке и технике. На пример, због америчких санкција Кина не може да продаје своје услуге лансирања тј. коришћења својих космодрома. Иако су могућности Кине сада веома велике, Кинези не могу да изађу на то тржиште. То се, углавном, односи на технологије у космичком простору. Кинези траже друге партнере, а резултат тога је и сарадња коју покушавају да развију са нашом земљом. Када је реч о стварању орбиталних станица, Кина каска за осталим учесницима тог процеса. Ипак, они постижу одређене успехе — лансирали су малу орбиталну станицу, која се фактички састојала из два модула. Међутим, постоје планови да се та станица прошири“, наводи Ејсмонт. Експерт додаје да постоје и неке препреке када је реч о руско-кинеској сарадњи, али да се оне могу превазићи. „Постоје и препреке техничке природе када је реч о успостављању сарадње. Кинези су за своје орбиталне станице изабрали нешто другачије орбите. Ако се сада планира спајање са кинеским станицама, постојаће одређени проблеми. Међутим, такви проблеми су постојали и својевремено између САД и Совјетског Савеза и они су решени. Перспективе у сарадњи Русије и Кине у космосу су велике и таква сарадња би била корисна за све. Истраживање космоса не може да буде чисто национални задатак. У томе, условно речено, учествује цело човечанство. Тако да је веома добро што ће сада та сарадња добити нови импулс“, каже Ејсмонт. Русија и Кина су прошле године постигле договор да значајно прошире сарадњу у истраживању космоса, пре свега у истраживању Месеца и стварању заједничких орбиталних група. До тада је њихово партнерство у космичкој индустрији било засновано на два документа која су потписана готово пре око четврт века, али су оба документа по природи била декларативна и нису укључивали заједничко деловање. Идеја конкретизације билатералне сарадње у мирољубиве сврхе настала је почетком двехиљадитих година, када је Кина показала прве велике успехе у истраживању космоса, а Москва имала средства да настави са великим програмима. Прекретница у преговорима били су догађаји из 2014. године, пошто је сарадња Русије и САД постала угрожена због политичких битака. Очекује се да ће делегација космичке администрације Кине већ крајем ове недеље посетити Москву, где ће са „Роскосмосом“ обавити преговоре о могућностима стварања заједничке орбиталне станице, а такође ће бити речи и о сарадњи у области пилотских програма. https://rs.sputniknews.com/analize/201807061116419051-svemir-rusija-kina-stanica-analiza/

А те једнороге у првим годинама живота хране анђели. И не, ово није почетак сценарија за неки научно фантастични или епско-бајковити филм, ово је економска прича. Прича о томе шта све може од државе да очекује мали предузетник у Кини ако му је делатност у области високе технологије. Једнорог је у ствари фирма толико фантастична да је име добила по митском чаробном створењу. Али, кренимо редом. На 40. годишњицу отварања према свету Кина пребројава своје успехе. Један од њих је свакако спектакуларан напредак науке и технологије. Млади инжењери – садашњост и будућност Кине Од земље која је некад производила само сировине и полупроизводе, а потом дечје играчке и чачкалице, Кина се данас претворила у водећу светску силу у свету науке и технологије о чему сведочи и чињеница да од десет значајних технолошких патената на свету из Кине сваке године долази бар пет. На 19. конгресу Комунистичке партије Кине председник Си Ђинпинг је затражио не само да се још убрза научни напредак већ и да се стечена знања ефикасно примене у индустрији и производњи. Водећу улогу у томе и данас имају велике компаније у којима је највећи или чак једини акционар држава и које запошљавају стотине хиљада младих стручњака и производе све, од електронике свих врста, опреме за микро и нано тенолошку призводњу, генетски инжењеринг, телекомуникције и мeдицину до сателита и војне опреме најнoвије генерације. Једини проблем са овим системом научно-технолошког развоја је био то што су млади стручњаци превише коштали велике системе а много њих је и напуштало земљу. Оно што везује човека са знањем и идејом за Кину је сопствена компанија у Кини. И влада је почела да стимулише њихово оснивање и рад. Сви велики кинески градови имају индустријске паркове са разним олакшицама за њихове житеље али највеће предности имају они у научно-технолошким парковима и инкубаторима, фирмама које обезбеђују услове за рад малим предузећима. Престоница Пекинг од 2014. године има статус технолошко-научног центра па су у њему смештени и највећи истраживачки центри и техно-паркови. Због тога је прошле године од десет највећих технолошких достигнућа Кине, девет рођено у Пекингу. Електронска улица Обишли смо Зонгуанчун, научни парк у Пекингу, да видимо како функционише. Изабрали смо баш њега прво јер је највећи, заузима површину од скоро 50 квадратних километара, јер је показатељ како се у Кини идеје и планови претачу у акцију (председник Си Ђинпинг је ланисрао пројекат "Три града, једна зона" за изградњу техно-паркова) и зато што је најстарији. Почео је као електронска улица спонтано окупљених малих предузећа 1988. а онда је влада наложила отварање технолошке демо-зоне која је била ембрион данашњег парка. У њему се види шта је постигнуте за четири деценије отварање према свету. Ко се сећа куповања транзистора, батеријских лампи и дигиталних вентилатора у улици електронике деведесетих, нека зна да у Зонгуанчун парку данас ради четрдесет водећих кинеских техничко-технолошких колеџа и универзитета међу којима и највећи, Пекиншки технички универзитет. Производе хиљаде стручњака које треба задржати у земљи и зато у њему има највише оних анђела који узгајају једнороге. Шта су једнорози? Дакле, "једнорог" је у кинеској пословној терминологији стартап (новоосновано) предузеће које није старије од пет година а на тржишту вреди више од 100 милиона јуана (15 милиона долара). Баве се новим технологијама и услугама у области интернета, Интернет куповине, трансакција, софтвера, решења за пословање фирми на интернету, роботиком, аеронаутиком, биотехнологијама, генетиком, иновативним решењима за ауто индстрију па и мање научно-фантастичним технологијама попут подног грејања и кућних апарата. Следећи фасцинантан податак је да Кином шетају читава крда једнорога. Само у Зонгуанчун парку основано је 30.000 предузећа: као и код свих стартапова само мали број успе али тај мали број у Кини увек има четири цифре. У 2017. години 25 предузећа из парка је успело да се региструје на великим светским берзама попут Сингапура, Хонгконга, Токија, Лондона или њујоршког Вол Стрита. "Леново" и "Баиду" су почели одатле. Држава подстиче те фирме на више начина, најмање директним финансијским средствима. Један је изградња паркова. Сви објекти у њима, инфраструктура па чак и опрема за разне делатности добијају се бесплатно и врхунски су. Кина успешно зауставила одлив мозгова Друга је оснивање инкубатора за мала и средња предузећа. Те фирме финансира држава и задатак им је да помогну новим фирмама да се снађу на тржишту и реше административне изазове. Како то раде видели смо на примеру инкубатора-фирме "Inno Tree". Сама фирма постоји већ три деценије и увек се бавила технолошким развојем. Последњих година бави се развојем вештачке интелигенције а, уз помоћ државе прерасла је у индустријски акцелератор. То је фирма која у техно-парку окупља мала стартап предузећа која развијају високу технологију, чипове, софтвере и вештачку интелигенцију и помаже им да се изборе са изазовима које су и они на почетку превазилазили и сада имају искуства. Прави им базе података, решава админиситрацију, повезује их са другим фирмама које се баве сличним пословима и са потенцијалним купцима и инвеститорима. Кад смо споменули инвеститоре ту долазимо до оних анђела и још једног вида државне подршке. Повластице онима који ризикују Држава финансира инкубаторе (сваке године оцењује и њихов успех и према листи која се састави иду и донације државе) и даје посебне повластице и олакшице приватним инвеститорима који су спремни да се упусте у рискантно финансирање стартапова. Инвеститори који се одлуче да малој фирми која је тек основана, има добру идеју и подршку инкубатора дају кредит са минималном каматом и никаквим средствима обезбеђења кредита називају се "инвеститори анђели" (angel investors). Осим подстицаја државе, они често имају користи и oд тога што понекад по повољним условима купе патенте или услуге фирме коју су подржали, мада она није дужна да са њима сарађује. У Зонгуанчун парку се оствaрује скоро 80 oдсто анђеоских инвестиција у Кини. За државу је корист од паркова очигледна, развој нових технологија, њихова примена у привреди али и упољшавање младих стручњака и давање прилике да се окушају у уновчавању својих знања и идеја. Тако се зауставља одлив мозгова. У протеклих пет година 15.000 стручњака вратило се из иностранства и раде у више од 5.000 фирми у Зонгуанчун парку. Сам директор фирме "Inoo Tree" је 15 година живео у Америци, докторирао, радио у "Гуглу" да би се вратио у Кину где је, тврди, много боља клима за рад и развој. После свега што смо видели, верујемо му. Бојан БРКИЋ

Недавно је одржана једна занимљива трибина на тему "Улога Православља и Зен будизма у животу савременог човека". Пошто сматрам да је зен једно од највећих, ако не и највеће достигнуће Далеког истока, а до Православља сам дошао истражујући зен, то ме је подстакло да покренем ову тему. У оквиру ње бих волео да продискутујемо о својим сусретима са овом религијом/философијом и праксом која је у основи будистичка. Предлажем да поделимо и уметничка остварења која ту налазе надахнуће. мислим да ту има вредних ствари које чак могу помоћи да сагледамо саме себе и Хришћанство из другачије перспективе. Једно важно запажање до ког сам временом дошао: у речнику Будизма често се наилази на појам празнине (Шуњата; санскрит: शून्यता śūnyatā, пали: suññatā - ништавило, празнина). Упоређујући га са хришћанском терминологијом дошао сам до закључка да ту заправо макар интуитивно постоји тежња са се изрази оно што у Хришћанству називамо пуноћом (Духа). Ако неко ово и даље сматра као противречност сигурно ће се сложити да се овим у сваком случају подразумева ослобођење од ((зло)духа) овога света...