Драшко

Срамотно је било од почетка. Траћење елитних трупа и технике на недостижне циљеве, слање оклопних возила у насељена места без подршке, упадање у заседе. Цео свет је био запањен  неспособношћу војне силе која је наводно друге на свету по снази. Сви су очекивали да је то нека грешка, да ће да се покаже та очекивана снага Русије, али су се невероватни пропусти наставили. Атентати, напад на кримски мост...   Ово је само још једна брука у низу. 
Овај рат је открио сву неспособност и корумпираност људи који управљају Русијом. Болест је откривена, сад треба да се лечи. Без зле намере кажем, само уз жељу да се, као и ми, врате Богу, највећем лекару. 

Да је разуман, узимао би паре и од Руса и од Амера, само да не пређе на супротну страну, убирао  профит од протока гаса,  и очувао територију.Нешто као што јеТито радио са Југославијом Можда би могао и да направи договор да Крим буде враћен Украјини уз најам базе Русима на 99 година. Овако, добио је непотребан рат, упропаштену економију и довео своју земљу до тога да је у сваком смислу зависна од запада. 

Владислав Петковић Дис – Можда спава
Заборавио сам јутрос песму једну ја,
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.
У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице, не знам какво, можда дечије,
Стару песму, crape звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.
He сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил’ те очи да су моја душа ван мене,
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
He сећам се ничег више, ни очију тих.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:
Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме oceћa,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
He знам место на ком живи или почива;
He знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

Pozdrav svima
Rijetko svraćam ovdje

Danas je mamin rođendan. Prva godina bez nje. Malo sam tužan, ali i zahvalan. 
Tek kada ode, shvatiš šta je majka i da nema zamena za nju.

CRNOGORSKI RECEPT ZA DOBIЈANjE MUŠKOG POTOMSTVA
LAT.RTRS.TV Radio Televizija Republike Srpske, Najnovije vijesti - Banjaluka, Republika Srpska, BiH, Srbija. Na jednom mjestu...  

A što ga vređaš 
On je na ovom forumu preko 10 godina
Kakve veze ima dal je gastos
Jedna rečenica ga čini ne-pravoslavcem? Kako to?

Ово је једно преизобиље промашаја оне хришћанске врлине која сушто чини човека хришћанином. Оне на коју Христос неумољиво указује без престанка. 
Немој брате да си толико пун себе. Господ обара кад неко сам себе узвисује, натера те да спознаш своју немоћ и ништавност. Јер се тек ту рађа љубав. Љубав за све оне од којих си мислио да си исправнији. Боље је да то учиниш у сарадњи са Њим него да буде болан терапеутски метод. 

Бог ти добро дао.
Ђе нисам у праву?

u pravu si da sam grub bio
Izvinjavam se @Владимир Владимирович Цар1 za grube reči, oprosti mi molim te, ali sam bio jako besan zbog tvog veoma grubog nastupa. Moraš drugačije da izraziš neslaganje a ne da gaziš nekoga odmah nazivom "budala!
Vileru vrlo donekle si u pravu, a više nisi u pravu, ali to je duga priča. Ne može se neko na keca prozivati da je budala bez posledica! 

Čovek je očigledno psihički bolestan. Nego sam ga prijavio, ali moderacija ne reaguje. Neka piše o meni šta hoće, ionako ovo samo sme u anonimnosti interneta; ali ne mora da "troluje" moju stranicu.  

Kako možeš tako nešto da kažeš?

Krstili smo dečake . 
 

Хеј, полако.
Церебрална парализа + тежак однос са оцем + неспремност за живот без могућности запослења + потешкоће на куб. Нисам 100 посто самостална ни у кућним пословима. Пуко би свако иоле нормалан.
Променила сам начин размишљања, одустала од много чега. Пијем годинама само три лека. 
Причешћујем. Нормално тече живот. Пливам, не давим се као пре психотерапије. Искочила сам одавно из тог врзиног кола, али лекове пијем.

Samo bez predrasuda... 
 

Je l si ti siguran da smeš ovo da preporučuješ? Imaš iskustva? Ovo što si napisao ima ozbiljnu težinu, ne sme se tako olako (ne) preporučivati terapija. 
Ko je uzimao terapiju i šta je najviše pomogli... je i ima neko sa iskustvom. 

Zanimljivo kako ste oboje u pravu. Rodbina treba da bude oslonac, ali ovo je Srbija, a Srbija nije samo obrazovani deo stanovništva Bga i većih gradova. Uglavnom se depresivci osuđuju kao lenčuge... ono... sve bih ja njih na njivu i slične gluposti. Koliko samo ima depresivnih, nasmejanih radoholika gde se to na njima ni ne vidi. Na kraju kad neko digne ruku na sebe onda ide ono čuveno... Jaaaoooo uvek je bio nasmejan(a), pa kaaakooo, pa očajni smo ništa se nije naslutimo, bla bla bla... 

Znam jednu osobu koja je bila u braku sa depresivcem. Isto je ovako opisala... deluje mi da ga sad mrzi iako se svim snagama trudila da uspe. Sad i ona ide na terapiju, nije pala u depresiju, ali prija joj razgovor sa psihologom. Užas je to i za obolelog i za okolinu.