Александар С

Мало конкретних одговора и слабо интересовање за тему - претпостављам, јер је ово озбиљна ствар, одговора је мало а рјешења проблема нема на видику... Најбоље је затворити очи и правити се да не видимо... А и оних десет младића, који пију пиво, нису битни ликови.. Шта њих има да интересује нека попузгара која је локални инвеститор, или онај у мутним водама.. Ако то није брига владике и Цркве, није ни њихова брига!

@Muramasa Могу ја за поменутог лошег свештеника рећи да је свет човјек, али ћу изгубити свог саговорника, нећу га на тај начин придобити. Прво то. А друга ствар, говорим о реалним ситуацијама, реалним дешавањима... Не о томе шта ја о некоме мислим, ја сам најгори и немам шта ја о коме да мислим но о себи... Али шта је са Црквом?

1) Најприје ме интересује, шта мисите, имамо ли у Цркви свештенике који су јој велики проблем? Проблем у смислу да се за неког XY свештеника зна да је повезан са мафијашима у великом граду, свештеник за којег се зна да се бави мутним пословима, да живи неморалним животом, повезан је са политичарима... Или онај други који је повезан са властима и прави зграде, један је најобичнији бизнисмен? Да ли су овакви свештеници ПРОБЛЕМ за Цркву? 2) Зашто се такви проблеми не рјешавају, и требају ли да се ријеше? 3) Шта одговорити човјеку који Вас подјсети на такве примјере, и каже, њега чувају ови са врха (владике) јер и њима он завршава неке послове. И каже Вам како сматра да такви кваре углед Цркве, и да један такав засјени двадесет добрих свештеника? Можемо се ми правити мутави, одговорити да таквог свештеника нема и да је наш саговорник подлегао чаршијским причама... Можемо, али мене срамота, знам да је истина, признајте, знате и Ви... Можемо рећи и да један такав свештеник не може да укаља Цркву! Да, знамо ми да је Црква изнад тога... Али може ли то схватити оних десет момака у кафићу, који пију пиво и коментаришу таквог свештеника, он је њима примјер и они ипак кроз њега гледају на Цркву, он је реалан, пред њима је, постоји, свештеник је, није имагинарна личност... И питају се шта ће он ту у мантији, зашто је он још увијек свештеник?!

Да.. Најчешће ови срБски орјентисани нападају ове друге којима се омакне, па оките јелку.. Будалаштина...

И, има ли још нешто да се дода на ову тему? Заиста, какав би био став нас православних по питању украшавања како јелки, тако и бадњака? Има ли неко "стручан" да каже неку ријеч? Јер се мали ратови међу људима воде око овога, ту се као показује ко је Србин а ко није Србин, који је српски обичај а који је срБски обичај, знате већ како то код нас иде, прозивке и остало..

Папа Фрањо се залаже за промјену Молитве Гоподње, познатије као Оче наш. Vražje je djelo uvođenje u napast – kazao je Franjo u emisiji koju vodi don Marco Pozza. U molitvi Očenaš Bog nas ne uvodi u napast, kaže papa Franjo i dodaje da, ako nas netko uvodi u napast, to je Sotona. Franjo smatra da prijevod nije dobar, a Francuzi su već promijenili taj dio poznate molitve. Ta izmjena u francuskom Očenašu na snagu stupa s novom liturgijskom godinom. Papa Franjo objasnio je razloge za promjenu rečenice u Očenašu govoreći da nas Bog nikada ne bi naveo u napast. – Мi smo ti koji upadaju u napast. Nije On taj koji nas navodi pa nas onda pušta da padnemo u napast. Otac ne čini to. Otac pomaže da se dignemo – kazao je papa Franjo u emisiji “Oče naš” (Padre nostro) talijanske televizijske postaje TV2000 u srijedu navečer. – Vražje je djelo uvođenje u napast – kazao je Franjo u emisiji koju vodi don Marco Pozza. To je bio sedmi od devet nastavaka emisije u kojoj se obrađuju pojedine teme i na temelju koje je nastala i knjiga “Oče naš”. U toj emisiji papa Franjo odgovara na pitanja koja mu postavlja don Pozza. Franjo drži da, kada nas Sotona navodi u napast, mi tražimo Očevu ruku da nam pomogne. Fra Ante Vučković, predsjednik Franjevačkog instituta za kulturu mira, govoreći o knjizi pape Franje “Oče naš”, spominjao je kako bi se na hrvatskom mogao izmijeniti dio molitve, odnosno mogao bi glasiti otprilike ovako: “Ne dopusti da budemo uvedeni u napast, ne dopusti da budemo izloženi napasti, ne dopusti da padnemo u napast.” U Italiji će se vjerojatno uskoro izmijeniti taj dio molitve, a papina promišljanja daju povod da se u Hrvatskoj promisli o dosadašnjem prijevodu tog dijela Očenaša. I papa Benedikt XVI. u svojoj knjizi “Isus iz Nazareta” iznio je kako je ispravan prijevod, što je Talijanska biskupska konferencija (CEI) unijela u Bibliju 2008., onaj gdje se kaže “ne napusti nas u napasti”. Stoga bi se i najpoznatija molitva Očenaš trebala izmijeniti kako ne bi izgledalo da nas Bog navodi na iskušenje, već kako nas on izvlači iz napasti u koju smo sami upali. https://www.vecernji.hr/vijesti/papa-franjo-ocenas-promjena-napast-1212430

Интересантна ствар је у филму је та да човјека који је провео седам година у затвору због криминала и крађе некаквог накита, народ у селу мислећи да је он њихов нови свештник прима са љубављу, а он извлачи оно добро из себе, помаже им у свакодневним животним неприликама и сви имају повјерења у њега. С друге стране, његов млађи брат свештеник, добивши милионе евра за накит који је продао према братовим упутствима, на брзину заборавља шта је и одаје се распуштеном животу уз лаке жене и дрогу, немилосрдно трошећи новце које је изненада добио. Има ту неколико сцена које ми се нису допале, али добро... Углавном, за мене добра комедија са добром причом и свакако добром поруком...

Случајно сам на телевизији погледао француски филм Мисионар Le missionnaire (у Хрватској преведен као Алелуја). Ово је комедија о криминалцу Мариу који је управо одслужио седмогодишњу затворску казну. Међутим, пошто ни седам година у затвору није довољно да се раскине веза са подземљем, он замоли свог брата свештеника да му нађе неко скровито и мирно мјесто како би се смирио на неко вријеме и сакрио од људи који га траже. Он га упућује код свог пријатеља свештеника у једно удаљено село. Обучен у свештеничку мантију он одлази тамо, али у међувремену свештеник у том селу је умро а сељани претпостављају да је Марио њихов нови свештеник. Марио се упушта у улогу свештеника, народ га прихвата и почиње низ занимљивих згода и незгода које прате овај филм до самог краја. http://www.imdb.com/title/tt1308736/

А зашто је шећер споран? Питање је шта у куповним винима добијамо, од чега су и како направљена..

Интересује ме каква су правила по питању одабира вина за Литургију? Мишљења сам да би свештеници за Литургију требали да користе најквалитетније вино. Да не ширим много причу пошто је познавање вина мало сложенија ствар па овдје за квалитетно вино сматрам оно у флашама од 7 децилитара, и које кошта бар 5 евра - дакле, елиминишем она литарска од евро-два... Е сада, може ли свештеник да користи домаће вино које је рецимо правио његов парохијанин - обрао грожђе, додао мало шећера, циједио га и добио некакво домаће вино? Шта кажу свети оци, канони, каква су правила и каква су ваша мишљења?

Да, младожењин ујак..

Значи, свештеници који форсирају старог свата а куму одбацују као нешто ново што је дошло са запада, у најмању руку су неупућени... И држе више до обичаја него ли до правила Цркве..

И ја мислим да је тако, али бих волио неко прецизније тумачење, и неки "опипљивији" аргумент... И можда некакав однос правила цркве са некаквим (вјековним) обичајем по овом питању... Јер је вјероватно стари сват производ обичаја из старих времена који је ушао о праксу у цијелој нашој цркви.. Не знам како је код других православних народа..?

Поштовани чланови форума, Често сам био у прилици да чујем различита "правила" о томе ко могу бити свједоци на вјенчању. Све се најчешће своди на две варијанте: 1) Свједоци на вјенчању су кум и стари сват 2) Свједоци на вјенчању су кум и кума Е сада мене интересује постоји ли заиста неко строго правило по овом питању, јесу ли они тврдокорнији у праву када увођење куме називају неисправним, новотаријама са запада, женским измишљањима и лобирањем, и када су изричито против тога, или постоји аргументација која ову праксу оправдава, и која младој на вјенчању даје легитимно право да има своју куму и да буде равноправна са мужем? Сложићемо се да је овај тренд последњих година у порасту, некада је кума била нешто незамисливо, а данас се све више прихвата. Шта можете рећи о овоме.

Ни мени се не допада сликање тајкуна, богаташа и сличних типова на фрескама! Мада, на фрескама се сликају и аждаје, војници који разапињу Христа, па се и овакви ликови могу ставити у такав контекст.. Ако је таква пракса постојала у ранијим вијековима, мислим да не мора да постоји и данас.. Нису то правила и канони Светих Отаца и Сабора па да морају строго да се поштују... Трба да се размишља главом, на корист Цркве.. А сматрам да ово свакако није на корист.. Осим оне финансијске..

Има само да се унесе забуна у народ... И то наравно у ону категорију људи/парохијана који ништа не разумију... Па ће онда наредних година да се позивају на 2015. годину када су попови о Ђурђевдану у сред сриједе јели печење по славама и говорили народу како се не пости... То је моја претпоставка...

Наравно, сигурни смо да је та особа крштена - наш пријатељ, познаник, комшија... Али ето, нађе се у авиону који падне у морске дубине (као рецимо онај несрећни малезијски авион)... И наша је претпоставка да је та особа преминула... Било би ми "логично" и нормално да се све обави како треба...

Ево једног питања за литургичаре, а у оваквом наслову је сажето моје питање: Може ли свештеник обавити обред за покојника (опјело) уколико само тијело упокојеног или његово гробно мјесто из неког разлога нису пред свештеником? Рецимо, неко ко је пострадао у рату или на сличан начин, и не зна се гдје је сахрањен? И још једно питање везано за ову тему - може ли свештеник таквог покојника помињати на Литургији (на проскомидији) уколико није извршено опјело? Моја претпоставка је да су одговори на оба питања - потврдни, али да чујемо још неко (стручно) мишљење...

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА ПРАВОСЛАВНО АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЈЕСНИШТВО ДОБОЈСКО У ДОБОЈУ САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ 22. март 2015. Поводом изненађујуће и неочекиване одлуке Скупштине Града Добоја о приступању Града Добоја „Заједници општина турског свијета“, дана 21. марта 2015. године у Канцеларији Црквене Општине Добој у Добоју, одржан је ванредни састанак свештенства архијерејског намјесништва Добојског, а на иницијативу Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Хризостома, који је и предсједавао овим састанком. Полазећи од наше црквено-пастирске, духовне, националне и историјске одговорности, а која произилази из самог нашег служења и звања, српско православно свештенство архијерејског намјесништва Добојског са запрепаштењем и невјерицом примило је ову вијест - Одлуку Скупштине Града Добоја. У први мах нисмо могли нити повјеровати да је то истинита информација. Једноставно тако нешто нисмо могли нити очекивати, а камоли повјеровати. Имали смо повјерење у изабране народне представнике Града Добоја и самог Градоначелника. Међутим, сад смо схватили да смо и као Црква и као Народ изиграни и обманути, увријеђени и понижени. ''Савез општина турског свијета'' је политички облик нео-османизма, а могло би се рећи и неотурцизма (кемализма). Ту пoлитику „турског свијета“ пласирао је актуелни Предсједник Турске г. Ердоган који је као предсједник Владе Турске боравећи у Призрену изјавио да је и Призрен Турска. Жал за Османизмом као Империјом није нам непознат. На нашим просторима и шире он је присутан још од Берлинског Конгреса па све до ево, одлуке Скупштине Града Добоја, коју је Градоначелник без јавне расправе подметнуо као кукавичје јаје Скупштини Града Добоја. Ми смо, као и наши вјерници, грађани Добоја. Нико нас званично није претходно о овој намјери обавијестио нити позвао на јавну расправу. ''Турски свијет'' у категоријама нашег народног размишљања и поимања је свијет милитантног ислама, освајања, шеријата, а данас и ИСИЛ-а и свих патњи и страдања кроз историју, не само Српског Народа, већ и свих других народа Истока, Сјеверне Африке и Шпаније. “Турски свијет“ није економска категорија како се то покушава нама објаснити, већ цивилизацијска категорија, односно цивилизација Османлија и Турака Селџука. Ми пак, као Српски народ, припадамо цивилизацији словенских православних народа, односно српско-православној цивилизацији од Светога Саве до дана данашњег. У тој цивилизацији и култури ми смо рођени и јесмо. У недавној прошлости покушавали су нас одвојити од те културе и цивилизације комунизмом и атеизмом, али ми смо се снагом Духа Светога и Светосавља успјели одбранити од таквог покушаја. Као аутентични свједоци узнемирености, забринутости и огорчености Српског православног народа, који вијековима живи на подручју града Добоја и цјелокупне његове регије, због усвајања горе поменуте „Одлуке“ од стране Скупштине града Добоја, доносимо ово саопштење како би наше вјернике охрабрили у данима и седмицама овог искушења. Имајући у виду све наведено, саопштавамо нашем Српском православном народу и свеукупној јавности: 1. Да са гнушањем одбацујемо ову и овакву одлуку и све њене евентуалне посљедице; 2. Да позивамо наш вјерни народ да исто тако одбаци ову одлуку и игнорише њено спровођење у дјело; 3. Да позовемо на покајање све оне који су на било који начин учествовали у њеном креирању и доношењу; 4. Да тражимо и захтијевамо од Градоначелника и Скупштине Града Добоја јавно извињење Српском народу: а) због увреде и душевне боли нанесене овом одлуком; б) због увреде нанесене очевима, мајкама, браћи, сестрама, супругама и дјеци хиљада погинулих бораца који су своје животе дали за одбрану Добоја, Озрена, Крњина, Требаве и Вучјака; в) да се без одлагања ова одлука јавно повуче и стави ван снаге. Српска Православна Црква од свога оснивања до данас штитила је своје вјернике од свих отворених и прикривених насртаја и бринула о њиховом духовном и биолошком постојању а што и овим путем чинимо. Такође, чувала је право Српскога народа на његов идентитет, културу, језик и писмо, просвету и уопште националну свијест. Српска Православна Црква – ми њени свештеници и вјерни народ налазимо се у данима Васкршњег поста и у ишчекивању најрадоснијег нашег празника - Васкрсења Господњег. Иако изненађени и запрепаштени позивамо све благочестиве и православне Србе да остану присебни и у молитвеном расположењу, како би радосно дочекали наш највећи празник Васкрс, којег од срца свима честитамо. Архијерејски намјесник Добојски са свим свештенством архијерејског намјесништва Добојског Извор: http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/eparhijske-novosti/1271-bratski-sastanak-doboj-rt

Ипак дакле треба да још мало дубље уђемо у 21. вијек, па да се неко сјети да направи нешто што би свима (мислим на свештенике) било од користи... Очигледно да технологија још увијек не живи (пуним плућима) у парохијским канцеларијама... PS - мени лично није ни потребна, него сам мислио неким другарима свештеницима да олакшам...

Поштовани чланови форума, Постоје ли на интернету, или можда неко има на свом рачунару па може да пошаље, програме који би користили свештеници у својим канцеларијама и који би олакшали неке административне послове? 1 - програм за крштенице - упишу се сви подаци, и када се одштампају на онај формулар, све дође тамо гдје му је мјесто. 2 - програм за евиденцију парохијана - некакава база података, нешто као дигитални домовник, гдје би се уносили подаци парохијана, адресе, бројеви телефона, коју славу славе, ко је крштен, ко није и тако нешто у том смислу... А онда би постојала претрага и тако...

Нека их Господ настани у рајским насељима. Вјечан им спомен!

Хвала Zayron на овим линковима... Значило би ми ако неко зна, да ли је неко од наших теолога обрађивао ову тему? Стварање свијета у исламу, из православне перспективе...

Поштовани чланови форума, Може ли неко да ме упути на литературу у којој је обрађена тема стварања у исламу? Називи књиге, линк ка тексту на интернету, слање књиге у електронском облику, све долази у обзир... Унапријед, хвала! :.mislise.

Искрено, ни мени се као вјерујућем члану Цркве не допада већи дио Патријархове изјаве, и нажалост што је тако, али морам да се сложим са овим горе написаним ријечима..