Evgenik

Ти си учесник у теми и излуђује те ваше узајамно неразумјевање као и одређена врста приступа проблематици, међутим ова ваша расправа је итекако корисна за нас који је пратимо са стране, и даје могућност веома интересантне перспективе на различите приступе у мишљењима и расуђивањима (па и простим интелектуалним навикама). Ја те овом приликом молим да не одустанеш од учешћа у њој.

Аха, с том разликом што ја (па макар и у бијесу) причам о Јеванђељу, а госпон Курајев својом причом ствара нове и подгријава старе подјеле између Православних народа. На крају крајева, није ни Христос био одмјерен кад је фарисеје називао "породима аспидиним", "дрвећем које се реже и у огањ баца" и сличним епитетима. Кажем, још увијек не могу да повјерујем да је овај текст аутентичан и да је уопште и теоретски могуће да неко у његовој позицији да себи такву слободу (без зере одговорности).

Ниџо, линкове смо ишчитали, ајд сад расплети по форуму на дату тему

Да л' си жив да мислиш да је епитет био упућен братији са форума? Мајмунлук о којем говорим (а видјећеш да то потврђују идућа два поста) је упућен конкретно свим оним личностима чији је посао да проповиједају Јеванђеље и Христа, Писмо и Завјет који свједоче да у Христу нема Јудејина, Грка, Руса, Србина....него да смо сви једно и причасници исте чаше. Мени је искрено ово генерализовање које шири Курајев "Срби су овакви, Руси онакви, Грци таквиитакви" чиста јерес. Небитно, опрости ако си се увриједио, па макар ја и не мислио то што те увриједило, очигледно сам требао да пишем хладније главе па не би било неспоразума.

Ако овако наставите моћи ћемо на пбф-у да пријавимо магистарску тезу кандидата "ЖРУ" коју ћемо онда саборно да бранимо Одличан наслов и увод, ајмо даље :cheesy2:

Врло прецизан такорећи Е сад да чујемо излагања братије на тему

Да није православан не би био ни глуп ни примитиван, био би само још један у мору "геополитичара", квази интелектуалаца које приче о прошлости и будућности империјалистичких тежњи скоро сексуално узбуђују. Овако је само још један који неће препознати Христа јер ће чекати "руског Цара" да дође и спасе Русију, на идентичан начин као што фарисеји Га нису препознали јер није дошао моћни Јудејски цар, него тамо неки хипик и столар из Назарета са причама о љубави. Има ли мантија на њему националност? Има ли Христос националност? Причамо ли икада о теолошком значају Христовог Јеврејства/Жидовства? Обрезујемо ли се? Или смо сви колективно упали у старовјековно узајамно омаловажавање на линији Јерусалим/Рим/Атина? Исто мислим и за потпуно идиотско понашање Грка према православним Арапима и њихове потребе да све држе "под својом шапом". Исто мислим и за све оне примитивце који мисле да је Србија била највећа под Душаном, не видећи да је највећа под Лазаром. Али изгледа глувом залуд причати. Једина мјера православља јесте Јеванђеље, а оно директно оспорава сваку историјску (дневно-политичку) перспективу, свако политичарење, свако генерализовање. И то је оно што би ђакон Курајев требао да учи, а не да проповиједа секташке ставове (а шта ли је секташење него дијељење Цркве па макар и по нацијама) и да крши свете Каноне величајући расколнике а пљујући по канонској сестринској Цркви.

Ајд отвори нову, мени је то баш интересантно и јако ме занима твој став и став браће теолога, даклем: - гдје су границе у теологији? да ли је "следовање Оцима" некреативна ствар и са научне стране пуко преписивање "већ готових доктората"? докле се може/смије бити креативан и шта то уопште значи? (ево, сад сам закувао и одох да приставим кокице)

Не знам ко је овде већи мајмун, али заиста. Читава тема врви од етнофилетизма и примитивних локал-патриотских страсти и подјела. А ако је Курајев себи дао за право да јавно проповиједа ДИЈЕЛЕЋИ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРНИКЕ ПО НАЦИЈИ онда је зрео колико сутра за рашчињавање и бријање браде. Какве су вам то идиотске приче о "грчким" "руским" и кознакојим утицајима? Читате ли ви људи Јеванђеље? Прочитасте ли ријечи Писма да "у Христу нема ни Јудејина ни Грка.." и остало? Будалаштина. Чињеница јесте да у мору РЕАЛНИХ проблема - од тога да сваки божији дан умре хиљаде дјеце од глади и жеђи (а гдје смо ми врли хришћани, сви одреда и свих нација у спашавању нишчих), преко болести наркоманије, алкохолизма и сексуалних изопачења међу дјецом итд итд итд... и општег колапса планете - у свим нашим јадима ми се расправљамо о томе ко ће бити "главни": Рим, Москва или Цариград... Христос на све ове лудости наше каже: благо онима који за столом хтјеше да буду на последњем мјесту и благо онима који хране гладне, поју жедне, голима скидају и дају своју кошуљу, обилазе заточене и болесне - онима које ће Христос на Суду (личном и општем) познати као своје, а тешко онима који тако тешко генерализују (јер је за Христа сваки појединачни човјек већи од Васељене и јединствен) и који свијет и људе гледају кроз своје глупаве и примитивне социолошке, дневно-политичке и историјске генерализације. Не вјерујем нити могу да вјерујем да је став овог глупог и примитивног човјека став читаве Русије и Руског народа, јер онда ми не би више били иста Црква.

Ја сам потпуно убијеђен у то. Једном приликом је мени држао буквицу о музици (наравно, прича је била "ниђе везе" и са циљем да испровоцира сујету), међутим мени је то било толико симпатично да сам све вријеме умирао од смијеха, и онда је одустао и био попут Ј(ј)агњета. А што се тиче теологије може се слободно рећи и да су Арије, Несторије, Евтихије и екипа били теолошки далеко креативнији од својих светих савременика

Потпис на свако словце. Перфектна дијагноза стања ствари.

Има много гора ствар од називања монаха Артемија епископом: овај човек отворено и недвосмислено твдри да је Свети Сабор СПЦ састављен од уплашених или корумпираних људи које по његовом мишљењу не води Дух Свети него влада у Београду и америчка амбасада. Ово није недостатак теолошког знања него најобичније дивљаштво и примитивизам.

"Кажем да је Црква под окупацијом" Дакле, ова момчина хули на наше исповиједање да Сабором управља Дух Свети него политичари!!! Ако му Грчка Архиепископија не обрије браду имаће још једног "најистинитијег и најпаметнијег" са пропратном сектицом заклетих следбеника у врло кратком року. Као прво монах Артемије није рашчињен због огромне количине новца која се сливала у његову Епархију и који је нетрагом необјашњиво нестајао, него због тврдоглавости и неодговорног понашања у јавности и непрекидном опонирању Сабору и СПЦ, те промовисању самовоље и непослушности. Као друго Дејан Виловски је за почетак био клирик у ДВИЈЕ ЕПАРХИЈЕ ИСТОВРЕМЕНО (чини ми се баш код овог галамџије Грка) што је сасвим довољно за рашчињење по канонима Православне Цркве. Неопјеван безобразлук.

Све је то Аустроугарска, а ви како хоћете (ионако се сви отимају да уђу у Четврти Рајх).

Овај каже да је слобода мишљења (по њему) апсолутна (без одговорности), па по њему рецимо, ја уопште не морам да пазим шта говорим него треба отворено нпр. да кажем да је он једна будалетина и расколник који је био зрео за рашчињење још прије десет година када је правио скандале по Америци (па се после исто тако извињавао и повлачио ставове)? Ја рецимо за њега мислим да је неодговорна будала али ме устројство црквено спречава да то своје лично мишљење јавно износим. Давати или одузимати некоме епископске титуле (без благослова Сабора) из личног става??? Расколништво један кроз један.

Не треба да га забрањују, него да нам овај и све сличне пуштају прије другог дневника? Зашто? Зато да се сваки дан подсјетимо колики смо глупани, док смо ми сами себи причали приче које сви знамо, заборавили смо да те приче не требају нама самима, него да НАШУ страну приче требамо протурити људима широм свијета, а сад двадесет и тридесет година касније када сав свијет о нама има слику кроз сочиво хрватских, шиптарских и бх лобија, сад се чешемо по глави и питамо откуд то. Нек смо ми "најстарији", читај својевремено најгордији народ, нек смо ми уздање зидали на разноразним Тито-има, Слобама, Дражама и свим могућима, а не на Христу и св.Сави. Да ли је некада српско министарство културе дало паре да се сними филм о Јасеновцу? Да ли смо икада закупили термин на ББЦ-у, ЦНН-у или било ком релевантно медију? Да ли смо слали своје историчаре и научнике да држе предавања по западу? Да ли су наши политичари лобирали КАД ЈЕ БИЛО ВРЕМЕ да се лобира за неки државни интерес? Одговор на сва питања је уједно и одговор на то зашто смо данас у чабру у којем јесмо, а једини тачан који сам чуо је дала мати игуманија Пећке Патријаршије у вријеме бомбардовања: на питање новинара (Лазанског) какав је борбени морал и шта мисли о "непријатељу" и слично, мати је само рекла : - "Ово сине није ништа чудно, то је нама Бог дао због наших неокајаних грехова, чим се преумимо и покајемо Бог ће и ЗАСЛУЖЕНО страдање да повуче." Све речено.

Пало ми је на памет док сам наводио примјере да је примјера баш превише, као и чињеница да су ти "проблематични" уведени у трон од стране исте екипе, те да их има који за двадесет година службе ни словца о теологији објавили нису. Па на једном комуњарском факултету кад за пет година ништа не урадиш, не објавиш, не направиш неки озбиљан пројекат једноставно ти не прође реизбор и завршиш на улици, а колико је тек већа одговорност када ти је повјерено пар стотина хиљада душа.

Па ако ћемо гледати да је Господ Цркву устројио тако да у једној Епархији је Епископ то што јесте управо зато јер је добио задатак да чува чистоту вјере - а овамо један за канонског Епископа каже да је сатана, други практикује штрајк глађу, трећи се у процесима пред световним судом брани застаревањем...зрели су, итекако су зрели за пензију.

Не мора, али ако му јачу емоцију стварају патриотски осјећаји, онда и није неки хришћанин.

Како сам сазнао (за мене лично нову) информацију да је један од жртава Жарковог пуцања погођен у леђа и да га је молио за милост (што ни у лудилу не стоји у Жарковом свједочењу по којем је он пуцао "насумично и у магновењу") промијенио сам из коријена став по питању њега, и многа питања су ми постала јаснија - није исто бити страдалник на правди Бога и страдалник "себе ради". Још како сад прочитах овај сатанистички (а како га друкчије назвати) цитат који хули на страдалништво Христа, невиног јагњета који себе даде за живот других, просто ми се повраћа од господина Жарка. О таквим људима - нељудима не треба ни говорити него их просто игнорисати. Он је сам себи највећа мука.

Ја сам чуо да и ови што слушају Баха су такође јеретици јер је он био полу-католик полу-протестант, дакле екумениста.

А је ли, живота ти, како знаш која од тих силних "Истинитих" (а колико схватам има их преко двадесет) је права и "најистинитија"? Колико знам све те зурлотске фракције су побацале анатеме једни на друге, тако да не могу све бити "Истините", иако свака само себе сматра за јединог са ауторским правима на потпуну и апсолутну истину.

Ово није теолошка дискусија, него покушај дијалога људи различитих животних гледишта: хришћана и атеиста. @Атеиста Твоја премиса полази од става да је вријеме чак и за неког ко није ограничен временским током, линеарна фукнција, што баш и нема неку логику.

У овој дискусији се заборавља основни принцип који свједочи хришћанско искуство: Бог наш универзум ствара актом љубави- из слобооде а не из нужности, и на том принципу је и установљен и наш свијет као и божије пројављивање у њему. Уколико би се Творац могао појмити свакодневном логиком или имагинацијом, или пак, ако би одлучио да се на неки баналан и недвосмислен начин открије свима ту би био уведен принцип нужности - однос са њим би био нужност јер не би постојала опција слободне воље да изабере да нема однос са њим, да га не тражи односно не вјерује. И опет се враћамо на основу нашег разговора: да ли можемо у потпуности познати Бога нашим досадашњим искуством, логиком, знањем. Један од најчувенијих атеиста и богобораца, бастион фарисејске (овоземљске) логике која је тумачећи Писмо на такав "логички" начин дошла до стања "религије без бога", а касније личним откровењем најватренији хришћанин, Апостол Павле свједочи: " док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат." Дакле, он на основу свог искуства тврди такође да наш спознајни апарат није припремљен за гледање у Сунце, и да све тренутно видимо "као у огледалу, замагљено", те да управо без богооткровења право познање није могуће, односно он тврдњом "знање ће престати" не пориче умне способности човјека, већ у наставку излагања свједочи да знање неће бити базирано на уском искуству и претпоставкама (дјелимично) већ да ће то откровењем постати право, истинито знање - познање. Павлово свједочанство не тврди да људски род нема умне способности и могућности спознаје, већ да је то искуство и умна способност дјеломична, непотпуна, недозрела (као дете мишљах) те да ће истинско знање тек доћи, не укидајући већ надрастајући досадашње. Још једна битна премиса јесте немогућност антропоцентричког приступа (у свом данашњем општем виду) да да дубље увиде, просто ради чињенице самодовољности и самозадовољности нашег битија, уколико сматрамо да смо у нечему досегли савршенство, природно да ће се потреба са даљим истраживањем и усавршавањем угасити, те ту лежи управо та највећа опасност - да престанемо са људском архаичном чежњом - да престанемо да искорачујемо у непознато и на тај начин долазимо до нових суштинских открића. Самодовољност веома често рађа скептицизам нездраве врсте који задовољење налази искључиво у ниподаштавању. Бити скептик није проблематично, постојали су и Апостоли велики скептици, међутим они нису а приори одбацивали могућност да ван њиховог појмовног и опажајног система може постојати и нешто друго. Једну природу познајемо - физички свијет планете Земље (па и њу не до краја), али кад слушамо истраживања научника који се баве могућношћу постојања живота на другим планетама односно другим системима, чујемо причу о животним системима који постоје и опстају у нама незамисливим условима, на невјероватно високим или ниским температурама, космичким зрачењима итд. Па и на нашој планети постоје мјеста у којима је нама немогуће бити јер смо ограничени (потребом за одређеним притиском, миксом оксигена са осталим гасовима, количином свјетлости итд.) али знамо да та мјеста постоје и да на њима постоје другачији видови живота који постоје под посебним условима. То је дакле чињеница из нашег физичког свијета, односно из наше равни постојања. Ајнштајн говори о условљености времена кретањем (брзином), односно по његовој теорији вријеме у различитим галаксијама које се крећу различитим брзинама пролази брже или спорије, што је нама потпуно незамисливо, али је призната научна чињеница. Дакле и у физичком свијету (уколико би се нпр. показало да је ц (брзина свјетлости) појам лимитиран само у нашем систему, било би могуће постојање система којем наше вријеме од свог почетка до краја би представљало "сада" односно "мали" дио времена тог система итд итд.Стога, није јасно зашто се у коријену одбацује могућност наднаравног, односно појава и феномена који надрастају наш опажајни систем. Код нпр. Светогораца процес усавршавања и очишћења нашег појмовног и опажајног апарата је доведен на ниво науке, и често дјелује потпуно фасцинантно слушати њихова становишта о односу нашег "свакодневног" рациа и "чистог расуђивања" до којег човјек долази духовним усавршавањем. До правих одговора се долази тако што се поставе права питања.

Баш тако, постоје феноменални записи код старца Силуана и архимандрита Софронија (Сахарова) о различитим врстама познања, да отприлике парафразирам: "Ум који тежи познању доживљава просветљење, али тек услед властите свјетлости будући настао по подобију божијем, овакав ум је имао и Денница (сатанаило) прије пада. То познање није богопознање већ само познање одраза божијег у човјеку, свјетлости ума. Право богопознање почиње након тога мраком богоостављености."